Utamničena lepota


U bronzi je živu izliše

u tri sloja, jedne noći tartarske.

Utamničena lepota iščeznula je

u zagrljaju Ereba.

Helena, Helena, pojela te intriga…

Ovo je smrt, ali ne ona čista,

već beštija, prljava i pokvarena,

delo osvete ljubomornih žena.

Ukrstiše nam se putevi, Nemesis,

sad se komešaju kao voda,

u ustima mi ukus čemera

za vreme pređašnje i vreme buduće.

Dok gola ležim među četiri zida

Gnječeći rane tela okovanog

Iz talasa izranja slepa i gola, al’ čedna istina.

Život je zlo a lepota podmukla.

Trojanke, brade ratničke!

Kroz mitove, smrt moja biće večno sećanje

na izbačene, ubledele jagodice,

na fijasko lišen Sunca.

Smrt!

Malokrvna,

sažvakana,

lepa, silom zaklonjena.

Koža besom zažarena

Zapalila morske oči,

Zvezda otplovi

u BESKRAJ.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s