Drugo rođenje tragedije


I Bogovi traže utočište u snovima

(razgovor Hipnosa i Melpomene)

(mesto radnje: Hipnosova pećina)

(Hipnos sedi ispred kamina, umotan u krzno, drhti od hladnoće dok se istovremeno igra s klatnom, pažljivo ga zagledajući sa svih strana. O nečemu kao da je duboko razmislio, a ta ga je misao razveselila. Ulazi Melpomena, sva u dronjcima, raščupane kose, gologlava.)

MELPOMENA:

Ne gledaj me pospanim očima! Znam gde bi trebalo sad da budem!

(cepa ostatke haljine s tela i čupa kose.  Zajeca)

HIPNOS:

Zar otkaza predstavu?

MELPOMENA:

Ne ja nju, no ona mene.. Ne ja.. Ne više.

(Hipnos se vrati klatnu i obmota se u crnu odeždu, dok je drhtao celim telom)

MELPOMENA:

(zagleda ga)
Varalico,  o Hipnose
Obmotan si u kulise
Crnje su ti od pećine
Mahni k meni tvojim klatnom
Usnih oka otvorena
I videh stvarnost, o Kirkane
Tu voljenu laž Teatra
Učini to!

Opčini me!

Jer mah ludog hipnotizera

I Bozima zanjiše krila

Iluzijo!

Krila ptice

San su jednom zasenila!

(Senku teško zaseniti!)

Modra, bleda, na smrt budna

Više nisam Melpomena!

Agresivna sam klovnica

U pozorištu komedija!

(Pođi za mnom u pozorište!)

Hajde! Čini! ! Mahni rukom!
Pred publikom, divljom zveri

S hiljadu mekih glava!

Zaseni me! Tu, pred svima!

Jer
Možda čist (pod)smeh

Prizove um da igra
I Prirodu da poveruje Istini

(Ko će kome nego Opsena Opseni)

Možda razorna fortura
Ispuni prazninu u igri

U ulozi!

Vešto rađam kopije
Od istine to je..kopilad..

Začaraj me!

Il’ da usnim kao nekad

Il’ zaklopi  meni oči.

HIPNOS:

 Idemo, al’ kad naložim vatru  u kaminu.

MELPOMENA:

Da, hladno je odveć za snove.. A ja…
Igram strasti
Improvizujem tek..
Tu i tamo..
Nema bljeska

HIPNOS:

Tragedija!

MELPOMENA:

Uprla u mene oči, sablaznuta!
Oh, mila mi Jaričica
S čijih usta
Ja sam pila
Nož u srca zarivala
Junake sam ubijala
U ulozi izigravam
A sve to..
Jadno, jadno beživotno

Dal furije mene gone?
Mora da je zbog Megere
Zavadi me s Talijom
Od ljubomore pobesnela
Te me sestra vragolanka
Iz osvete ismejava.

Idemo sad, polazimo!

(naglo ustaje)

HIPNOS:

Nek’ se vatrica razgori
Sad kad sam je založio!

MELPOMENA:

Prelama se jedno drvo
U kaminu. Sirovo je.
Organska mu priroda
Ne dozvoli da izgara!

Tako i ja.. Gorim
Vatrom nasilne strasti

Nasilje! Bez strasti! To je!

Tek nasilje!

Bukti, ona al’ ne vidim
Nit’ je čula osećaju
Kad bih mogla kao nekad
U strast ja da poverujem
Istinu bih porodila
I bila bih ona stara
Razigrana tragičarka

Izgubih se u pozorištu!
(Tá Zar ja?! Melpomena!)

Tek sam divlja pećinarka
Šetam teatrom, al’ ne idem njime

Igra ne preživljava

HIPNOS:

Uteši se Melpomena! To je dobra tragedija!

MELPOMENA:

Ali, neosveštena!

Svesnim neprobuđena, kako ona bi stvorena?!

Ne od moje vešte ruke!

Samu sebe načinila!

Od Tvorkinje se otrgnula!

Podivljala!

Nema Muze da je kroti!

Kakvo je to nadahnuće?
Jezivo je kreveljenje
I rikanje opšteljudskog
U pokrovu od kulisa

Mrtva duša, mrtav jezik mene čeka.

HIPNOS:

Ja sam život jer sam San

Ja sam Varka i Pratilac

Ono što sam naučio

Poučivši Kalderona

I još par budnih Snevača

Šetajući po snovima

Šibajući njima nade

Budivši nekrotke želje

Umrtvljujući uspomene

Spirajući san Bogova!

Toliko dvojak ja sam!

Ne treba niti sablja, nit’ oštrica
Niti maska
Da ubiješ podlog kralja
Ako možeš da ugledaš
Vatru mašte u kaminu

Ne pristaj na neistinu
I ne igraj od srca (Žena!)
Protiv klatna Stanislavskog.

(Kako to izreče, ponovo rodi se Tragedija.)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s