ПОЕЗИЈА ЈЕ ЖЕНА, Леила Самарај


Посегни за крајем ноћи
док лежиш гола, фигурина
с античких рушевина,
у крти зид ко у црни месец забоди трн.
Копље у руке, Главарице!
вековима већ…
ко краву музару
пијани возар волова
Дионис
за вимена те вуче,
скрнави краљевство млечне богиње.


Поезија је Жена!
трља очи, малаксала
спајају пред њом руке жене у сапфиним туникама

Advertisements

Author: Leila Samarrai

I am a person of Himalayan seclusion, I am Atalanta in vestments of Helen of Troy, for me there is no term (aphorism there is, maybe). Cosmopolitan is too modest word for one who wanders across epochs without the help of the time machine. Some people consider me weird, because usually this is so when they do not understand something or someone that do not represent their existence. I love cats, an animals in general, I like challenges, I am persistent, I am combative (sometimes I can exaggerate in that - in all) If I were stylistic figure my mortal name would be Hyperbole. Read me. Know me. Conquer me :)

One thought on “ПОЕЗИЈА ЈЕ ЖЕНА, Леила Самарај”

  1. poenta ove pesme se ogleda u mojoj umetničkoj potrebi i želji da iskažem žensku, liričnu, suptilnu stranu poezije i prikažem je kroz jednu specifičnu vrstu ženskog senzibilteta, što apsolutno nema nikakve veze s tvojim komentarom, da sad ne citiram… ukratko, muško-ženski odnosi nisu tema ove pesme.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s