JA (“Kako kaplju vetrenjače”, Leila Samarrai)


Rečeno mi je da crknem.

Da crknem!?

 

Ja – što vas razbijam o vučiju stenu

Ja – što vas ubijam dahom povetarca

Ja – što kose vaše u dlanovima držim

Ja – što preklinjanja vaša ne čujem i ne znam

Ja – što huk talasa nosim u besnom mozgu

Ja – što vas drobim jagodicama od hrasta

Ja – pred kojom skačete kao poludeli derviši

Ja – pred kojom Samara vaskrsava iz mrtvih

Ja – zbog koje stene od bolova ječe

Ja – pred kojojm Cezar guli bela kolena

Ja – što u grudima nosim srce od dvanaest komora

Ja – što sam dojila Romula I Rema

Ja – što sam ubila Kaligulu za vreme Palatinskih igara

Ja – što lomim meso i jedem vaše kosti

Ja – što med pretvaram u novi stub od soli

Ja – što iz meseca matericu vadim

Ja – što mlekom dojiljskim trujem vaša tela

Ja – što otkidam žile usnama od rubina

Ja – što vas obaram rečima prapostanka

Ja – što sam vetar što džinove pred sobom nosi

Meni kažete da crknem!?

Advertisements

JA – MESALINA (“Kako kaplju vetrenjače”, Leila Samarrai)


Cinični žuti gnom zapara zracima

ogolelu zemlju – suvu i neplodnu.

 

Ja – Mesalina!

Objavljujem rat svim jalovim crnicama

što poroda ne daju!

Pozivam Posejdona da zabremeni

moje smrtno telo besmrtnim potomstvom!

Pozivam Nebo da se pokloni mojim pipcima

presavijenim u stisnutu pesnicu!

Proklinjem sve device što more ih moji jadi

Padnite na kolena pred prljavim sojem!

Molite da vas oplode svojim paganskim ritualom!

Ljubite njihova ranjena stopala

kao što ćete ljubiti decu svoju!

Preklinjite za još kap života što će vam

obeščastiti nečasno telo!

Ja – Mesalina!

Vatra sam nad vatrama!

Netaknuti cvet iz Sultanovog vrta

Skiptar u ruci nemoćnoga kralja

Kleopatrina piramida zarivena u blato

Karneval žudnje bez maske na licu

Sumrak što sviće na netaknutom boku

Evina požuda u dosadnom raju

Šuma neokupana okeanom krvi

Nezaceljena rana ispod vrelog pupka

Neprebodeno rebro u odlučujućoj bitki

Usamljeno gnezdo lišeno svog orla.

JA – Prorok! (“Kako kaplju vetrenjače”, Leila Samarrai)


 JA – Prorok!

Gazim vražiju hul

isklesanu u

Sfinginoj materici

gde umrli Edip

ubija oca-Hronosa

vezan za Panovu frulu

odakle ne dopire

(ne)tvorbeni Logos.

Ja – Prorok!

Podsmevam se krstu

i prebijenim rebrima

Izabranikovim

njegovim svetopetarskim

potomcima iz nove

kule vavilonske što čereči

nerođenu decu.

Ja – Prorok!

Mokrim po Leti

rasutoj u glavama

Pandorine kopiladi

ljubim rane Cezarove

predvidom Knjige Nestanka.