“Reci Astrid”, Leila Samarrai


Ja sam jedna od malobrojnih. Onih koji imaju poriv.
Smrt me tera da živim.
Do najslađe smrti.
Neko mi je podmetnuo glas. Tuđ. Otežan.

Reci, Astrid!

Život budi u meni želju za najslađom smrti. Opet.
Smrt me tera da živim. Smrt i mržnja.
A snovi?
Snovi se uče. A onda se naučeni drugima daju.

Glas u utrobi grla.
Sveže cveće na grkljanu raste u korov.
Tamna žlezda u grlu.
Krik, bes, suze, mlečna žlezda postojanja.
Neko mi je podmetnuo glas. Tuđ. Otežan.

Čuđenje je uzelo maha. Pred čudom.
Mrtvi se ne vraćaju.
Ali, neko mi je podmetnuo glas.
Tuđ. Otežan.

Reci, Astrid!

Posadimo ih u grob.
Napunimo im kovčege kao tanjir sa kašom.

Grešiš, Astrid!
Mrtvi se vraćaju.
Uvek.
Imaju neugodna imena.
Bezimeni su.

Ja sam Bezimena Ja.
Na putu koji me čeka
Samo mrtvi mogu razumeti
Iz mrtvih dveri gde za san
Ne zvone budilnici.

Tu sam.. Blizu…
Tu pored života.
Zgrabi te da živiš
Onda se povlači
Ubacuje klopke
Zabavlja ga ponos kojim gleda
Naše posrnuće
Sjajno to izvodi
Prolaze dani
Isti i slični
Postaješ monah ćutnje.

Sjajno si to izvela
Puštena na pašnjak života
Sa kitama cveća na grlu
Pronašla si se, veruješ…
Pipaš kvaku stana svake večeri
Uverena da su to upravo vrata kroz koja prolaziš
Dosuđene male stvari
Kolevka za bebu u kojoj je toliko hladno
Beba postaje meso u frižideru
To malo parče čoveka

Opet si zabrljala, Astrid
Opet nisi presela na tramvaj 26
U tamnici si gladi, nosiš dvogubo odelo
Jedna strana čista, druga s mrljama
Kad plačeš, okreni leđa, ne ometaj, ne smetaj
Ljudi pristaju klimati glavom da bi bili voljeni.
To im je važnije od poštovanja.

Reci, Astrid!

Nisam sposobna veseliti se tuđoj sreći.
Glupa je i nimalo inspirativna.
Vuče na dosadu koju ne podnosim.
Ali mi je ipak draža od dosadnih ljudi.
Ređe se događa.

U ogledalu je često videla nju,
sad stoji i čeka da se Ona pojavi,
razočarana ili srećna, nije uspela saznati

Prošlost je zaleđena s druge strane oka
Možda kad bi me uspela probuditi i biti jer imati…
Imati je neumesno.
Na putu koji me čeka
Samo mrtvi mogu razumeti
Iz mrtvih dveri gde za san
Ne zvone budilnici.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s