“Roman bez imena”, uvod


Inspiraciju za ovaj roman sam dobila, nažalost, ličnim iskustvom sa osobama koje predstavljaju nešto… ovako (videti sliku)

285f50cf2f85e08d759079d111a353db

Poštovani mister Clunes,

Na kraju sam traganja. Ili na početku. Ko to zna? Ovo je prvi zapis moje tajne istorije. U njoj se nalaze izgubljene stvari. Možda neću uspeti da, u rasulu uma, pepela – oslepela i nakazna naslikam avetinjsku kuću, a da vi pljesnete rukama i u basu zagrmite: ah, sjajno, ah, vrcavo, sou mač parabolično! Da…

Koliko alegorično,  snoliko i gadno.

–  A realizam? Sve avetinjske kuće liče jedna na drugu… tako bi mogla da započneš zapis. Šta bi falilo? – rekli bi mi čitaoci. Možda i moji literarni junaci koji su mi oduvek davali instrukcije kako da o njima pišem. Znate, gospodine Clunes, i oni imaju pravo na svoje mišljenje. (autor osluškuje)

Da, to je taj glas. Avetinjski ličan. Mislila sam da ste to Vi, da čitam odgovor na pismo poslato vam ovog popodneva, ali.. (autorka uzdiše) To sam samo ja. Trgla sam se iz sna, sve vreme sam knjavala. (obično ne koristim glupi arg, ali neka, ne smeta. A ako smeta, vi recite, blaženi bili…) Zašto mi se nestvarno čini stvarnijim?

Moram da zapišem ovu misao, blistava je.

Samo tren, mr Clunes, samo tren. Sve ću reći. Na vreme. Ništa ne brinite. Neću vas izneveriti. Ta, zar mislite da pišem nekakvu bednu autobiografiju u klasičnom narativu? Dopustite mi da se nasmejem, mr Clunes. Ne vama, o ne vama, nikako.

To je… taj glas. U mojoj glavi, nikako stvaran glas, štoi je šteta. Makar bih se sa nekim sita ispričala, ovako sam sama,  pod budnim okom noćnog terora. Vi znate ko je Rabisu? Dobro je. Ponekad je utešno znati da nisi jedini… Ili ne?

Nekad bih volela da je Rabisu samo moj. To bi laskalo…

“Rabbi Isa… Rabi..sss….” Baš tako govori. Tako voli da me prestravljuje pred san.  Oko 22h, otprilike. Ranoranilac je.

I onda me izudara, dobro me izudara da zaspim.

Kunem se da je ovo istina. Ne pišem bestseler pa da pokušavam da pridobijem čitaoce jeftinim trikovima. Ne bih se usudila da izreknem laž. Ipak pišem umetničko delo, mr Clunes.

Dobro. Priznajem. To je slika laži u prečistom sjaju istine. No, ima tu i malo istine. Tu i tamo prozborim s nekim. Kao na primer s ličnim savetnikom i probačem hrane za mačke gospodinom Hakimom, a on mi na tečnom sirijačkom kaže:

“Nema krošea. To je magija. To nisu pesnice, već Džebrailova anđeoska krila.”

Ali ja znam da to nije tako. Svako govori iz svoje perspektive, mr Clunes. I vi biste, iz plamene hijerarhije anđela izabrali najmoćnijeg, najkrilatijeg, najjačeg i najpoverljivijeg za zaštitu, kakvog Gabrijela. Tvrdim vam. SVE OVO je Rabisuovo vampirsko delovanje”

Znate, mr Clunes,. svesna sam da ne postoji nikakav Hakim Sirijac i da možebitno sanjam i Vas i da me je neko u snu skoro pretukao i da, opet jako verovatno, bežim od ološ – jave kakogod umem i znam, na taj način prodrevši u ultimativni smisao eskapizma.

Ne, ja nisam ta, ona mala žena koja je započela veliki rat, ona Harriet, nisam to ja, mr Clunes. Nisam ja taj tip. Ja se samo suočavam kroz eskapizam. Potirem. Dolazim do suštine.

Rabisu često govori: “Postoji drugi svet. Načinjen je od senki.”

Rabisu priča isklišeizirano. A ja? Ne, ne mogu razumeti sadašnjost, a da ne govorim o prošlosti.

A tako bi bilo divno tuliti o sadašnjosti. U klasičnom narativu. Novinarskim stilom. Bila bi to beskrajna tugovanka u noveli, sačinjena od vanredno jasnih i lepih oblika.

Istovarivala bih, ispovraćivala. Kako ko shvati užase (mog) postojanja. Ovako bi išlo: sedim u tuđem toaletu, buljim u četku za ribanje toaleta koju bih opisala, onako po američki, u sitna crevca, ja, Amerikanka u literaturi, veća Amerikanka i od Hilari Klinton…

Da ne pominjem gorki dim upaljene cigarete. Kakve on samo za pisca mogućnosti pruža! To bih gorko opisala, sekla bih u tananost, udrila bih opisom u goloruka prsa kakvog detalja na podu, plafonu, izvan, unutra, u ono što jesam, u ono što nisam, pre u stvarnosti nego u sećanju, uglavnom obrnuto.

Kad bih samo pušila! Kad bih samo mogla da nađem  reči koje su od mene pobegle, blebetala bih o mračnoj pećini sadašnjeg i strasti prošlog i nečeg trećeg (a to ne bih imenovala, misterioznosti radi), no, opakog, što uvek se u smrti okonča, sačekavši smrt sa svim raspalim stvarima da se u grob stameni ujedine.

Opako biće, Rabisu, poprima raznorazne oblike, on traje do gorkog kraja, do prašine, tokom života do buđenja, ali samo kod nekih, tvrdi Rabisu i dodaje: “Ti si odabrana.” Dodaje da je polaskan mojim izrazom lica nakon buđenja, “Tako divno obrubljenog strahom, lice luzerke u kojoj se nastanilo celokupno iskustvo ljudske samoće. Autorko, ti si arhetip!”, oduševljeno će demon. “Fascinira me tvoj opak i lucidan nagon za nastavljanjem beskorisnog života…” drži me za meso i kosti kadgod poletim da se bacim kroz prozor  nakon buđenja. “P0lako… Ne tako beskorisnog. Pred tobom je zadatak koji moraš ispuniti ma koliko ga mrzela. Moraš rečima, onako hilarično, da ukleseš u stub srama (javiću ti u snu tačnu lokaciju gde ćeš da staviš spis kad ga dovršiš) o čudovištima kakva ni sam eonima nisam video. Monstrumima većim od mene samog. Prokaži ih i uništi. Postoji samo jedan Rabisu!”, mrgodno će on. Tako on prkosi mojoj zlobi – “Ti si zlobna, ponosna I opasna. Tvoja zloba puca visoko.. Kad sam video kakvi te demoni na javi obilaze, shvatio sam da nikako ne možeš biti obična i da si i ti.. neka vrsta Rabisuovke, na svoj način razume se”.

“Čista duša pade mi u krilo. Nešto kao anti – Rabisu, no still opaka.. Uživa u senkama. Ni za šta na svetu te ne bih propustio. Vidim, nisu ni oni. Ti ćeš mi pomagati da lociram nove demone, ako ih ima još…”  Čini sve Rabisu ne bi li mi se približio, začikavajući me da sam jutrima anti – demonka, a negde pred ponoć okorelo zlo ili.. obrnuto. Naši razgovori se odigravaju tokom REM faze. Ako pripovest tvoja ostavi mesta, ako tvoj duh na tren, smiren umukne pred nastupom strasti da se sve potanko iskaže, ispripovedaj, ne sa manjim ushitom, u kurzivu naše tajne noćne susrete. kao pravi Pehovin svedok!”, Rabisu je u telu demona čezn uo za šalom. Često je tvrdio da redovno sedi pored mene, nevidljiv, mada mu ne bi palo tepko da sebe pohrani u dubine moje duše i tu se nastani. “I tako mi redovno, znala ti to ili ne, živimo i najavi, zajedno gledamo Penny Dreadful”..

Rabisu me je prestravljivao do mere gubljenja razuma. No, uvek je znao kad da se zaustavi. Očito je želeo da me upravlja mojim odlukama u svoju korist jer mu je do napisane knjige jako stalo. S druge strane, kakav bi on demon bio da me ne muči bez preke potrebe. tek žalosno priviđenje. Možda i plod mašte namučenog uma. Rabisu je stvaran!

“A onda neće ostati ništa do hrabrosti da se bude svoj I izgradi istina i unutrašnja tajna. Tako ćeš i pisati. Smrt bez žurbe. Čežnja da rastočiš mrak, da u naručje vekova rečima ukleseš zločinstva što su ti načinili. Da od njih sačinjih odsanjane nule. Nema većeg monstruma od Rabisua i ako to učiniš mojim konkurentima, ja ću te pustiti da spavaš mirno, kao zaklano čedo… ” Sve dok ne prokažeš te male demonske gnjide, malaksaćeš od straha, opkoljavaću ti bol, iznova ćeš proživljavati vriskove iz tame, vrištaćeš i urlaćeš nalik na zapaljenu vatru bićeš. Komšije probudićeš!” – grohotom se smejao Rabisu i sam pomalo zbunjen smehom usled pretnji koje navode prokletnike da se ne nadaju ničemu boljem do bezbolne smrti, načini pomalo tužan izraz lica, umoran od mnogobrojnih izrečenih drevnih pretnji. Više nego bilo čega, Rabisu se bojao klišea, ali mu je retko umeo umaći. No, bio je strašan, nadvijen nad samoćom i bolom. “Dok to ne učiniš i spis ne sačiniš, uskakaću ti u san”, zapreti glasom promukle vrane.

“Imam li izlaza?”, upitala sam ga jednom, dok sam se ogledala u njegovim crnim očima, tokom jedne more, hodajući među ruševinama  starogrčkog polisa, grozomornog izgleda, po Rabisuovom odabiru, ljubeći čeljusti reke Nestos.

Muzika

Eskapizam

Radost

Tuga

Sve.

I ničeg ljudskog nema pod suncem.

Published by Leila Samarrai

I am a person of Himalayan seclusion, I am Atalanta in vestments of Helen of Troy, for me there is no term (aphorism there is, maybe). Cosmopolitan is too modest word for one who wanders across epochs without the help of the time machine. Some people consider me weird, because usually this is so when they do not understand something or someone that do not represent their existence. I love cats, an animals in general, I like challenges, I am persistent, I am combative (sometimes I can exaggerate in that - in all) If I were stylistic figure my mortal name would be Hyperbole. Read me. Know me. Conquer me :)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Maria Stadnicka

Never / Hungry / The / Poem / Is

My Fit Mind USA

Midlife Fitness, Health and Wellness Blog

TheTraineeSuperhuman

Helping you live the best life you can

There's life in the old dog yet!

Getting fit and having fun in Cape Town

Entrepreneurial Fit Dad

learn how to build a profitable business while being healthy and enjoying the life you deserve.

Vital-Review.Net

All your online marketing tool reviews in one place.

Verona

- Renee verona -

myvvoice

Escaping reality or facing reality.

Samira's Notebook

My Everyday Life and My Favourite Everything

The Pensieve

It's named what it's named because it does what it does. And it does what it does because it's named what it's named!

Human Performance Psychology

Enhances & Restore Performance, Grow Business & Personal Wealth

soulfuldesire

Let your soul burn a flame in this world. Be damned to make a difference. ~ Jenna Noel~

Cooking Advice

tips , tricks , free plr articles

Road to a Healthier Life

Steering You towards a Healthier Happier Life

The niqab girl

European woman who fell in love to Egypt, hide her Face and is going on the path of Allah.

K Morris - Poet

Kevin Morris poet

Inner Peace

True wealth is the wealth of the soul

𝓡. 𝓐. 𝓓𝓸𝓾𝓰𝓵𝓪𝓼

𝙳𝚛𝚎𝚊𝚖 𝚋𝚒𝚐! 𝙻𝚒𝚟𝚎 𝚋𝚒𝚐𝚐𝚎𝚛!

Pure Glory

The heavens are telling the glory of God; and the firmament proclaims His handiwork. Psalms 19:1

jllopart

la poesía es libertad

Una chica trotamundos

CONSEJOS E HISTORIAS DE UNA CHICA VIAJERA

conejodesarro.wordpress.com/

tenía un conejo de sarro

How to do yoga

all about Yoga

Reverie in reverse

Phillip's latest reveries

Havoc and Consequence

(overcome your fears)

Dining with Donald

Donald on Dining in and Out.

Live Healthy and Well

A healthy lifestyle blog that brings you the best, most trusted resources created by real experts to help you achieve the best version of yourself

Meditation

Meditation techniques for all. Tips, best practices and many more.

FITin56

56 Days to Fitness

Aerobic

Aerobic and fitness

T. J. Butler, Author

The one in which I write fiction that is not all fun and games.

The Midnight Sun

Making nonsense of the universe, one word at a time.

Sircharlesthepoet

Poetry by Charles Joseph

MIRACLES EACH DAY

Devotionals on A COURSE IN MIRACLES, A COURSE OF LOVE, and THE WAY OF MASTERY . . . with Celia Hales

Delaram Art & Design

Custom Art | Interior Design | Art Instructor | CAD & Sketchup Specialist

Qadisiyya: Remembrance of the Genocidal Islamic Conquest of Iran

Every Year from 16th to 19th November, Remembering The Iranian Genocide done by Islam

People

People, event and news

Soul Writing Project

a place for poetic-ish ramblings on life, love and happiness ♡

Neeldip Barot

Live, like the moment belongs to you

American Service Pets

American Service Pets - ESA Approval Letters

Ron Tamir Nehr

Find your Inner Voice and Attain the Freedom to Fully Express Yourself

Ramblings, Books and Beauty Hacks

Fashion, makeup, fitness, food and books

%d bloggers like this: