УСПАВАНА МАТИЛДЕ – ПРИПОВЕСТ О МАТИЛДЕ (одломак из романа) Из пера Матилде вон Регенштајн


Након што би завршио са мном, отварала бих очи у тами. Кад би свануло, опрезно бих растворила надувене капке према светлу. Тада бих поново утонула у сан…

Након неколико недеља, насртаји би престали. Ипак, осећала бих нечије присуство у соби. Налик на шум… Покушавала бих да устанем, али би ме задржавале нечије нежне руке. Биле су мале, танке…. Терор трпљења прожео би ме леденим знојем и почела бих да дрхтим под женским прстима. Ослонила бих се на изранављене лактове. Ото Регенштајн је ме дивљачки силовао и пребијао… колико? Колико дуго? Сувише дуго.. А мајка? – грозничаво бих размишљала – да ли ме је подводила?

„Полако, господарице Матилде“, рекао би глас сличан мом… „Ко је то?“, питала бих се сваки пут.

http://casopiskult.com/kult/krik/uspavana-matilde-pripovest-o-matilde/

Advertisements

Author: Leila Samarrai

I am a person of Himalayan seclusion, I am Atalanta in vestments of Helen of Troy, for me there is no term (aphorism there is, maybe). Cosmopolitan is too modest word for one who wanders across epochs without the help of the time machine. Some people consider me weird, because usually this is so when they do not understand something or someone that do not represent their existence. I love cats, an animals in general, I like challenges, I am persistent, I am combative (sometimes I can exaggerate in that - in all) If I were stylistic figure my mortal name would be Hyperbole. Read me. Know me. Conquer me :)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s