AVANTURE DOMENIKE I FRANČESKE U KRINOLINAMA, ITALIJA, 1. i 2. Deo


AVANTURE DOMENIKE I FRANČESKE U KRINOLINAMA, ITALIJA, 1. Deo

Mesto: galerija Ufici u Firenci

Vreme: ondašnje, sadašnje i buduće

1

Dve gospođe, u dugačkim suknjama, sede u toaletu galerije Ufici u Firenci, u podrumu.  Nose na sebi ogromne količine fine tkanine načičkane ukrasima I raznim đakonijama. Jedna od njih ima frizuru s pletenicama koju kao da je očešljala rimskim kopljem. Drugoj, bogatijoj po staležu, reklo bi se, nakovrdžane su šiške, a u kosu je stavila perje. Nosi punđu košnicu a la Jovanka Broz i Ejmi Vajnhaus.

Obe žene nose korsete i široke suknje s krinolinama. Dubok dekolte I kratki rukavi I kratke rukavice, izražajna šminka, jak crveni karmin. Imaju duge noseve. Podjednake dužine.

Mio piccolo, teško je I poverovati čemu ovde ima da se zadivi.  Epitom neukusa, a ‘vaka galerija. Samo se našetah, noge me bole, nigde da se zasedne!”

“Kantina je na drugom spratu. Hajde, mičimo se, Frančeska, ovde smo obavile sve što smo imale”

Penju se na drugi sprat.

2

U KANTINI GALERIJE

2 sprat

 

“Ah, meine Frau Frančeska, ubi me onaj dugačak hodnik, našetah se ispod onih arkada, cipele me bile nažuljale…a još me poteralo…  a i morale smo.. znaš već.. Šta si se zarumenela tako?”

“Ah, Domenica, mio piccolo, videh Medičija, Kozima mog, mahnuo mi u prolazu. Osetila sam se smesta kao kurva koja je zadigla gaćice u pustoj uličici! Kako mi sad fali razuzdano društvo, fali!”, Frančeska se tapka po licu maramicom. Šminka s usana se razliva…. “Prokletstvo je to večito usavršavanje da iz zgrušane želje strastvene ostaneš uzor – dama s odgovarajućom spremom i opremom. Oznojih se od napora da budem i opstanem kao žena, mio piccolo!”

Druga gospođa kao da ne obraća pažnju na solilokvij gospođe Jedan kojoj je ime Frančeska. Drugoj je ime Domenica, ali njihova imena se menjaju u zavisnosti od mesta gde se nalaze i njihovog trenutnog raspoloženja.  To važi i za varijetete jezika koje koriste,  kostime, sve je to prilagođeno scenografiji i tržištu, pa i njihov pol, rod nije stabilan, kao ni zanimanje, tu ne postoje konačnici.

Toliko su njih dve divne! Toliko jedinstvene!

“Od onih Medičija? – razgovor se nastavlja, koherentan, s obećanjem naknadne, dosledne protkanosti – Zar nisu mrtvosani? Čekaj, Frančeska! To je onaj bankar?”- Domenika konačno uspeva da poveže poglavlje u kantini, izazvano prisustvom Kozima Medičija, u logičku celinu.

“Ma kakav bankar. Moj računovođa! Divan mladić. – razneži se Frančeska, a nos joj se produži – Ona odiše snagom, mladošću, entuzijazmom i nadmenošću. Ponosom!

“Pričaj mi o njemu, ko je on? Ko?”, Domenika tapše rukama.

“Italijanski emigrant – Frančeska, sva ustreptala stavi ruke na grudi, sanjalački zagledana u tavanicu – nudi mi da investiram u njegovo poslovanje, garantuje mi dobit na ulog u međunarodnim poštanskim kuponima. Uočio nedostatak u sistemu, kaže. Nekakvu piramidalnu šemu, pominje, al’ tu ga ništa nisam razumela. Osim za one u Egiptu, za druge piramide I šeme nisam čula. Al’ mu kažem: Kozimo, pazi na kamate ulagačima da se piramida ne sruši! On mi tad izjavi ljubav I reče da mu nije ime Mediči nego Čarli Ponci i da radi kao računovođa u Brajtonu. Malo sam se zaljubila, znaš, volim ja te vragolane što se šegače, a i treba mi novi muž da mi pomogne oko računovodstvenih prevara. Imam i ja investitore”

264320_1246971870151_full

“Nadmoćan um svakog postidi.- smešak se razgorevao na licu Frančeskine družbenice – nije se gasio, nego se palio –  Nemam tvoju pamet, Frančeska. Kad govoriš, pa to je kao da Apolo peva. I tvoj život van zadatih normi, tvoja rodna nenormativnost, tvoj penis.. Kvir si kao politički koncept.”, njen glas drhti od divljenja. Istovremeno je gleda ispod oka. – Munjevito osvajaš, prava si rimska domina.

“Kako mi stoji haljina?, Frančeska nehajno pokaza na krinoline

“Uf.. kako.. pa kako drugačije!”

“Ništa se nije nabudžilo?”

“Dijamant ispod podsuknje jeste.”

“Tako ti je to kad si gospođa”.. a… aaaaa!

(STANKA)

“Ma šta oni ovo rade? – Frančska ciknu, poskoči kao Vipera ammodytes.

Oko njih dve se okupila masa sveta.

“Ko ste vi? Šta želite od nas? Mi smo dve nejake, bespomoćne žene, Lujza, sekretarice moja, silovaće nas!”

Osoblje Uficija se okupilo oko njihovog stola, a oko njih masa sveta.

“Jel nismo platile račun za čaj – ču, jel to? Lujza, da li je moguće da oni.. znaju”

“Ne, to nije moguće, domina”, dve dame se preplašene dohvatiše u stiskavac.

“Za naš plan?” Za nas?”

“Ma kakvi”

“I pogledaj kako su obučeni. Okružene smo čizmama, sandalama – ona gotovo vrisnu – jednobojnim farmericama s resama u boji! A prsluci im.. tako stari, stari.. bežimo, Lujza.. avaj… Domenika!”

“Bežimo, avaj, Frančeska, bežimo”

“Vidi, slika iskočila iz platna!”, povika čudni mladić s frizurom koja je podsećala na Kip slobode, a čiča do njega, s krestom se nasmeja i pokaza zlatan zub i teksaškim naglaskom – “Ova mora da je sa izložbe Teksaške akademije 54. Ta slika samo naoko izgleda neshvatljivo! Kao i stari majstori, moramo gledati dublje i duže da stvarno vidimo što se događa. Nije samo lepo platno ove dve dame u pitanju. To je sve pametno urađeno, sve suprotno od apstraktnih ekspresionista! Ja bih obesio ove dve na zid pa da uživam zauvek! Ihaaj!”

“To je moderna umetnost, to su sekvencionalne slike koje se kreću i bore, to je davanje duše! Vidi, beže! Gde će im duša”

“Bez panike narode”, reče šef osoblja Uficija – to je samo slika, a ako I nije, pretražićemo barem 80 soba I naćićemo ih. Nije njima prvi put da nam ovde dolaze.”

Diskusija međ’ svetom se zaoštri.

“Ključni kadar je kad beže! – dobaci neko – Sviđa mi se što je umetnik dodao I zvuk!”

“Položaj, oblik, govorite kao da je ovo delo nekakvog multimedijalnog majstora. Jasno je kao dan da su u pitanju duhovi, verovatno moji savremenici” – okrete se mlađi čovek s cilindrom na glavi koji je bio obučen kao poštar iz 18. veka

“Izvinite, koje ste SAD PA VI

godište”, upita drugi mladić u teksas farmericama i cvetnoj košulji koji je stajao blizu njega, gurajući se sa svojim sledbenicima “Veselom decom vindzorskom”

“Rođen sam i radio sam kao računovođa u Brajtonu, u kupleraju, još od 1864 ovde njih dve dolaze. Uvek im mahnem. Vi?”

“Vi ste ludi. Ja sam bivši flamanski japi koji sad živi kao hipik u futurističkog prikolici. 2018to godište.”

Potraga za Frančeskom i Domenikom se nastavlja, a šta njih dve rade, ranjive i nežne kao čipka, otmene u bekstvu i poteri za njihovim neshvaćenim prisustvom u muzeju, Pisac otkriva brzo, kad čitalac ne čeka dugo.

Ili kako bi Latini rekli: Patientia est mater ab bonum literarum.*

(uz svesnost da ako je loše ponašanje uništavalo civilizacije, tako i loš prevod može biti porok ili vrlina,  vrlina ako se shvati, porok ako je Pisac, odgovorni filolog bez struke prevodio Latine nasumično, nakon napola odslušanog tečaja latinskog, bez udubljivanja, bez počasnog mesta koje zauzima realno prevodilačko znanje, no, pravda se Pisac, tako i bez ikakve želje za eksperimentisanjem, izuzev želje za dobrom, na kraju rečeno – bez želje da priredi nasilnu pijanku poroka i neznanja. Latinski se ne da silovati (izuzev starogrčkim), a kulturom se ne trguje.

 

 

 

II DEO

“Da ti sipam čaj”, zapanjujuća je bila naelektrisana i upečatljiva samilost iskrene družbenice, nežno iscrtana ispod ljubomorne spoznaje da će Frančeskine švimhozne uvek biti duže negó njene.“Mislila sam da evolucija uključuje pristojnost. Gde su im maniri?”, šmrcala je Frančeska. Najradije bi se gorko zaplakala, ali ona pripada vrsti žena u čijem telu obličja peščanog sata ideali mogu da budu poraženi, ali  će dostojanstvo  kao i tugu nositi ponosno kao što nosi bilo podsuknju bilo švimhozne.

“Može ča no ju, –  Frančeska ponosito, kako podiže, tako i obara glavu, čini se da je umorna, ali će se ubrzo razgaliti, dok odmahuje glavom u neverici, dok se penje, pije čaj, uspravlja, govori: “Kreteni, kakvi kreteni” i Frančeska se smeje, borbena i spremna, kao kraljica Icena, jer mi cilju svom hrlimo, a sav korov neka nestane u noći i sunce sija…

“Sunce sija, Domenika! A čaj je lekovit i plamen mi greje dušu, a kosti bukte od nenadane hrabrosti. Izvešćemo! Uspećemo!.”

“Šta to Frančeska?”

Ona se trže.

“Kako šta. Naš plan, Domenika!”

Zaplet koji ćemo izvesti, testament koji ćemo pokoljenjima ostaviti, činom koji će konačno razgraničiti ukuse i zadovoljstva. Neko će na krqaju postaviti pitanje vrednosti i smisla dve naoko suprotstavljene snage – konstrukcije i destrukcije,  nada kad vidiš ko danas stvara, da je teror vladavine novca… Zato smo u Ufici danas.

(stanka)

Domenika, pratiš li me?

“Pratim Frančeska.   Pratim prodajnu sudbinu svakakvog ološa koji se besi ovde, svake izvajane skulpture, svakog poprsja, ali šta je s estetičkom sudbinom?”

“Načelo. Bomba”.. – mrmljala je Frančeska. – Višefunkcionalna. To je moderno. Revolucija comienza!”

Poboja se Domenika znajući da je Frančeska radija za peruansku medicinu da nije usled njene pseudorevolucionarne frazeologije upala i sama u kakav trans savladana međupređašnjim strahom te joj nesvesno ubacila u čaj otrovne biljke… jer Frančeska bi govorila:

“Iako čaj snižava nivo kortizola (odakle joj to?) radija sam za peruansku medicinu. Dijareje I povraćanje da se pojača efekat I na duhovnom nivou. Las purgas, tako kažu, na španskom.”

“Na španskom, veliš”

“Jeste, herzilein. Uz ceremonijal. Sve fino i kulturno. A sad hajde u hodnik da skinem poprsje rimskog cara I da sednemo na mermerno postolje. Što se toga ranije ne setih! Umesto da trošim pare i denariuse na peruanske čajeve, ma kako panorama bila lepa, herzlein, no, šta je to?”

3

IZLOŽBA

“To je gomila. Otvara se izložba i bese prvog autora”

Frančeska pomilova mermerno postolje, jer je njenu želju da zasedne kao gospođa potukla većma jača strast. Buka gomile i krici strave i užasa.

“ Spremila si mi taj čaj kao da si zen učitelj, mio piccolo, krepio me, razbudio me, a sad, popusti mi ovaj korset, ne mogu da dišem,  hvata me anksioznost kad vidim gde sam se zbila I zadesila, mio piccolo”, glas obeju žena je izlizan i prozukao.

Kad bi makar mogla da me ne gleda kao služavku, šekspirovog portira, nosača pice, sporednog lika, robota, ona me uništava, anihiliše, kao da san crnkinja – rob, a ona general Konfederacije. Sipam čaj, berem pamuik, na plantaži, otud onaj Tekšašanin, znam ga, bio je to moj milord, prepoznao me je, tenzija je eskalirala, više puta je pokušao da me siluje, on je bio moj robovlasnik, taj Tekšašanin koji nas je gledao kaqo svežu sliku, novu ikonu, ta haotična skupina puna mržnje koja nas tera iz sobe u sobu, a ovamo se prsi da štuje zabranjene slike! Mi smo žive, žive!

“Žive!, naglas će Domenika.

“Pssst, mio piccolo”,  Domenika I nju pogleda s mržnjom kao gnusnog idola koji mora da se štuje. Baš kao tu gomilu – To su opet oni. Pobegli smo iz njihove laboratorije,  a oni sad ne mogu da nas spaze, jer imamo veo, društveno konstruisan, ali veo i ovo staklo, otporno na metke… – Ne brini, Domenika, aqdvokat i nadzorna kamera će nas zaštititi. I sekira.”

“Tu su svi. Gomila.. I kustosi.. I psmatrači. Neće nas videti. A odavde, kroz ovo magično staklo, s druge strane, vidim sve – najednom se strastveno okrete Domeniki – Oh pusti me, pusti da ostanem na izložbi, Domenika,  samo malo, kao kad putnik zaviri u stranu zemlju, na tren, samo malo,  na granici, da kroz proctor I žar neprobojnog stakla izvezem mislima svojim nit ka svemu što je slomljeno, razoreno I uništeno, u8 toj meri da ‘vaka idealna božica investiture varam, k’o goblenom, ja sam Penelopa..”, izgovori ona vokalnom tehnikom bez mane.

“Hajdemo odavde da dovršimo ono što smo započele u toaletu, Frančeska. “

“Sve dok me radoznalost drži, ne mičem se, pa kud pukilo da puklo, a ne mora ništa ni da pukne”

“Teško. Detonator bombe koju smo napravile u wc – u u ime revolucije i reforme moderne samo što nije eksplodirao”

“Imam bar 10 ručnih bombi pod krinolinama, tri u gaćama i nijedna ne može pući ako ja ne dam inicijalni udar kapisle. Varnice su kod mene, Domenika, demonika moja!”

I još reče: “Ja san gospodar života i smrti”

N ato Domenika uzdahnu, pomišljajući na svoju potresnu bombu koja joj je ležala na dlanu, potresnu gotovo koliko njen očaj i napetost koju dilema stvara.

Ali sažali se na nju Frančeska i reče da odluka još nije pala, da sve zavisi od učinkovitosti izložbe. Kako to reče, zadiže suknju i smesti se na postolje gde se isprsio Trajan tri sata ranije, a Domenika do nje.

“Kog slikara su obesili?”

“Na izložbi smo”

“Jesmo, Frančeska, ali koga izlažu?”

“Izlažu Saaaaaartra.

“Koga?”

“Saarttra. Sartra!”, s obožavanjem će Frančeska, kao da gleda da se u njenu čast gradi hram. “Kako su lepe Sartrove slike, Domenika moja. Egzistiraju same za sebe, ne moraš ni da ih gledaš. To je ideal! Zgodne su mi slike, mio piccolo, zgodne kao peščani sat”

Nastavi Frančeska da se pohvalno odnosi prema Sartru slikaru, njenom novom božanstvu kome ne može da parirá niti Ponci acca Mediči!

“ Sartr ti je majstor za organizaciju prostora, draga, k’o Milić od Mačve za kataklizmu. Smisla nema, tvrdi on,  a ti misliš da ga ima. Ili je to onaj drugi slikar Kafka”

“Mio piccolo, šta pričaš, evo i ja na talijanskiom da prozborim.  Ne dopada mi se, odavde koliko vidim.. Smeta mi što su samo pejzaži. Bolje da smo Hegela sačekale ako smo rešile već da ostanemo i ničije idole ne razorimo.U prospektu piše da će biti.. ”

“Ma kakvi Hegel. Mnogo mi on misaon, i to sistematski. Sartr nije slikao ljude. Nije se čovekom bavio, no njegovom situacijom, tamo gde se on nalazi, gde on živi, obesmišljeni, k’o pusta Eliotova zemlja”

“Čija bre zemlja?

“Eliota! Onog plantažera što nam gledao u karte kod madam de Sorostris u prošlome veku”

“A, kod madam Sorostris!

Frančeskino oduševljenje postade još slobodnije. Do vulgarnosti.

“Ma nije loše to momče, Sartr. Nije da nije uspeo da prenese ideju i jeste da slike oslikavaju besmisleno jer meni ovde ništa nema smisla. I izlaz ne nudi. Dosledno”, zamisli se Frančeska.

“Znači, izložba mu uspela”

 

NASTAVAK SLEDI….

Published by Leila Samarrai

I am a person of Himalayan seclusion, I am Atalanta in vestments of Helen of Troy, for me there is no term (aphorism there is, maybe). Cosmopolitan is too modest word for one who wanders across epochs without the help of the time machine. Some people consider me weird, because usually this is so when they do not understand something or someone that do not represent their existence. I love cats, an animals in general, I like challenges, I am persistent, I am combative (sometimes I can exaggerate in that - in all) If I were stylistic figure my mortal name would be Hyperbole. Read me. Know me. Conquer me :)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Maria Stadnicka

Never / Hungry / The / Poem / Is

My Fit Mind USA

Midlife Fitness, Health and Wellness Blog

TheTraineeSuperhuman

Helping you live the best life you can

There's life in the old dog yet!

Getting fit and having fun in Cape Town

Entrepreneurial Fit Dad

learn how to build a profitable business while being healthy and enjoying the life you deserve.

Vital-Review.Net

All your online marketing tool reviews in one place.

Verona

- Renee verona -

myvvoice

Escaping reality or facing reality.

Samira's Notebook

My Everyday Life and My Favourite Everything

The Pensieve

It's named what it's named because it does what it does. And it does what it does because it's named what it's named!

Human Performance Psychology

Enhances & Restore Performance, Grow Business & Personal Wealth

soulfuldesire

Let your soul burn a flame in this world. Be damned to make a difference. ~ Jenna Noel~

Cooking Advice

tips , tricks , free plr articles

Road to a Healthier Life

Steering You towards a Healthier Happier Life

The niqab girl

European woman who fell in love to Egypt, hide her Face and is going on the path of Allah.

K Morris - Poet

Kevin Morris poet

Inner Peace

True wealth is the wealth of the soul

𝓡. 𝓐. 𝓓𝓸𝓾𝓰𝓵𝓪𝓼

𝙳𝚛𝚎𝚊𝚖 𝚋𝚒𝚐! 𝙻𝚒𝚟𝚎 𝚋𝚒𝚐𝚐𝚎𝚛!

Pure Glory

The heavens are telling the glory of God; and the firmament proclaims His handiwork. Psalms 19:1

jllopart

la poesía es libertad

Una chica trotamundos

CONSEJOS E HISTORIAS DE UNA CHICA VIAJERA

conejodesarro.wordpress.com/

tenía un conejo de sarro

How to do yoga

all about Yoga

Reverie in reverse

Phillip's latest reveries

Havoc and Consequence

(overcome your fears)

Dining with Donald

Donald on Dining in and Out.

Live Healthy and Well

A healthy lifestyle blog that brings you the best, most trusted resources created by real experts to help you achieve the best version of yourself

Meditation

Meditation techniques for all. Tips, best practices and many more.

FITin56

56 Days to Fitness

Aerobic

Aerobic and fitness

T. J. Butler, Author

The one in which I write fiction that is not all fun and games.

The Midnight Sun

Making nonsense of the universe, one word at a time.

Sircharlesthepoet

Poetry by Charles Joseph

MIRACLES EACH DAY

Devotionals on A COURSE IN MIRACLES, A COURSE OF LOVE, and THE WAY OF MASTERY . . . with Celia Hales

Delaram Art & Design

Custom Art | Interior Design | Art Instructor | CAD & Sketchup Specialist

Qadisiyya: Remembrance of the Genocidal Islamic Conquest of Iran

Every Year from 16th to 19th November, Remembering The Iranian Genocide done by Islam

People

People, event and news

Soul Writing Project

a place for poetic-ish ramblings on life, love and happiness ♡

Neeldip Barot

Live, like the moment belongs to you

American Service Pets

American Service Pets - ESA Approval Letters

Ron Tamir Nehr

Find your Inner Voice and Attain the Freedom to Fully Express Yourself

Ramblings, Books and Beauty Hacks

Fashion, makeup, fitness, food and books

%d bloggers like this: