BORISOV ZAKON, Avanture Borisa K. II


BORISOV ZAKON

Boris K. je unapređivao svoj duh sastavljajući Zakone u buretu u kojem je živeo. U mislima je oživljavao savete mudraca nataloženih vekova, od Hesija Egipćanina, u mustabi sa sve zubarskom radionicom, sve do indijskog sveštenika što je Borisa, jednoga septembra, obučavao mudrosti u otetom američkom avionu.

I nauči Boris K. da je čoveku najteže doći do bilo kakvog zaključka, a život mu je u tim trenucima izgledao kao potamnela noćna mora. Borisa K. su mučila mnoga pitanja, a njihova nerešivostdovodila ga je do ludila.Nakon mnogo lutanja i izučavanja svetih spisa, Boris K. izuči i ispita mnoge dileme koje ga mučiše. I ne bi to dovoljno, no on reši da ispita i ono što je već izučio i ispitao, napomene da ubaci, znanja da rekonstruiše (u spise mudračke nije dirao, niti rešio da slogove premeće i tumači, jer mu sve beše jasno, a veći razlog je što su mu mudračke reči delovale isuviše strašno, toliko strašno da bi neke pasuse pokrivao rukama i briznuo bi u plač)Pokatkad bi, ne shvatavši svoje mesto u svetu, Boris ležao bolestan danima i mrzeo lica ljudi koje bi sretao, kadgod bi proturio glavu kroz obruč bureta u kojem je na ulici, odnedavno živeo, a bure beše marke Sinopa i zvalo se Barel Džordž.Tada, u tom bunilu,Boris odluči da napiše Zakonik borisovski, onaj koji dolikuje Borisu takvom kakav je sada, onakvom kakav će kad tad biti, onom koji je bio, i onom Borisu Od Barela Džordža– ubuduće.I obuze ga blagoslov proviđenja. I zapljeska rukama odgonećući mnoge druge tajne I usput ih zapisujući I poplaka nad značenjem blagoslova uklesanog u zakonu, nad taštinom njegove veličanstvenosti I univerzalnosti.

A kako drugačije s besmrtnim principima moralnosti našeg doba postupati, no pažljivo ih proučiti, u dušu se svoju zagledati da herojski čin ne propadne tragičnom krivicom – strahovao bi Boris K.

Upravo strah da će ga đavolska nesreća saleteti da, ukoliko zakon svoj ne uredi po savesti običnoga sveta, već se ugledavši na zakone božanske, od kojih mnoge ljudski duh ne može u sebe primiti, oboli od hibrisa, a zakoni mu budu odisali ohološću I neprimenljivom razuzdanošću, uznemiravala je Borisa preko svake mere.

“Jer ko sam ja da savest sveta prekrajam. Ja se obraćam sebi i sličnima sebi, prostosrdačnima koje ovaj svet zbunjuje na način na koji zbunjuje i mene samog. “ – govorio bi blagim glasom Fenomeničanima koji bi ga prezrivo i sa zaprepašćenjem posmatrali.

“Mora da je to ONAJ što je zavirio u poslovne knjige SVIH POLITIČKIH STRANAKA FENOMENIJE, dok je krečio Megavažnićev ofis. Kažu da stalno nešto zapisuje i ima moć da se provlači kroz zidove, da se probio kroz zidove Kambalgara…  “, dobaci neko.

“Kao radnica u agenciji za naci sigurnost, jemčim da je Boris K. državni neprijatelj”, dočeka Frau Suzi, nepomična kao kip , visoka, uspravljena, nalik na mitsko čudovišno biće.

“A još postavio samostojeći znak upozorenja pod statuom Megavažnićevom od granita crvenoga: “Čuvaj se! Knjige nisu čiste! Gde je pero, tu je otrov.  I to pero Graf Fon Faber. “, reče gospodin izvanrednog profila, nosa ukrivljenog na desnu stranu, nalik na zakrivljeni kljun orla, naglašavajući svojim oblikom njegovu inteligenciju, status i ličnost. Bio je to Hadžipoštenović.

I sve to vide I ču I omirisa Boris K. Ponešto I dodirnu…I zapisa.

Prve zakone je doneo u svojoj alatskoj radionici, arsenalu raznolikog alata koji je nosiopo džepovima, a nešto se dalo smestiti i u bure. Uskoči u bure I baci se u more uboitog oružja,razbacujući predmete kao dečje igračke,  sve dok nije našao ono što je tražio…i nađe pljoskicu.

Opijen ukusom omiljene mu votke, Boris K. je nadahnuto svodio račune što sa sobom, što sa svetom, moralno sudivši tuđem delanju bez zlobe, pišući disertacije o lošim komšijama iz srca, opet uzimajući kao sveto pravilo “načelno protiv”, kao I moguće autodestruktivnosti vlastitih uverenja, uzimajući u obzir istorijsku evoluciju I “celovitost prirode”. Ipak, našao je da njegovi Zakoni odišu elegancijom, konačno, nikom štetu ne čine, a njemu mogu pomoći, jer:

 

  • Jer pisano je- na početku beše reč. I ta reč beše: jebiga.
    2. U skladu s tim ovaj Zakonik se sastoji od, jebiga, reči.
    3. I pisano je da je Fenomenopublika sklona propadanju ukoliko nema pripovedača.
    4. A taj pripovedač će doći u liku i delu Borisa K. Jer stoji u starim proročanstvima: Doći će čovek očiju šarenijeh, bez eumelanina ispod donjeg sloja epidermusa i nazivaće se Borisom K. i pripovedaće ako mu je život mio. Ukoliko ne, biće stavljen na prcnju.
    5. Prcnja je jedino dozvoljeno mučenje u Fenomenopublici, a čim je dozvoljeno nije mučenje.
    6. Prcnja je tajna koju zna samo Državni Dželat lično.
    7. Prcnja je najviša državna tajna za koju su potrebni sledeći godišnji izdaci: dva jednoroga, let lampa, klješta, četa zagorelih vojnika, tri sapuna u tri čarape.
    8. Fenomenopublika je virtuelna tvorevina koja živi dok i njen pripovedač živi.
    9. Fenomenopublika je u stanju konstantne apokalipse i permanentnog staniranja i republika je diktatorsko-libertarijanskog tipa.
    10. Ustav FENOMENOPUBLIKE je fenomenalan, žalim, boljeg nemamo.
    11. Smatramo sledeću istinu za samopotvrđujuću – videti pod 12
    12. Nema istine
    13. Ako Boris K. ne bude pričao svoj ustoriju do kraja života i ne napiše Zakonik… jebiga.
  • Međutim, Boris napisa Zakone svoje:
  • -Megavažićevi govori se moraju slušati sa kišobranom u ruci, jednom mesečno. Obaveza je da traju duže od Fidelovih i da se poklapaju sa Velikim postom.
  • Grižu savesti lečiću psihijatrijskom potvrdom da sam psihopata.
  • Na sahranama političara i tajkuna Fenomenije, obavezno poneti glogov kolac, može i sendvič.
  • U slučaju klevete i moralnog ubistva acca ethicus homicidium , zakupiti naslovnu stranu Toaletoida Šlic i oklevetati klevetnika.
  • Ako me duhovi bližnjih progone, naješću se belog luka.
  • Ako me nateraju da pravim krst za raspeće drugih, pozvaću konsultantsku firmu “Pilat i sin”, izvođačku agenciju” Kajafa d.o.o. i specijalizovane proizvođače kopalja “Longinus Maximus”
  • Ako me postave za ministra ili bilo kako uvuku u politiku, pobećiću u neku skandinavsku zemlju, recimo u Norvešku, ali onu kad je u njoj vladao Erik Krvava Sekira.
  • Ukoliko je bekstvo nemoguće, okrenuću se , pohrliti u susret i povikati : Šugica!
  • Ako me salete žene u naci odeći sa čiroki frizurom, istog trenutka ću uzvratiti saletanje, one ce pomisliti da nisam normalan, jer mislim da su privlačne, i ostaviće me.
  • Ako me razapnu na krst, vaskrsnuću za nedelju dana, jer mi se nigde ne žuri, a i može mi se.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.