Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.
Kažu da je buntovna optužena i nakon ugašenog naloga, uz poklič “mai ki zhavorsa!”, sama isekla vlastiti fejsbuk nalog mističnim sečivom iskovanim od licenciranog, kako tvrdi, kovača, da je napujdala komarce na građane prestonice Lusaka u Zambiji ne bi li zavladala malarija i kolera, a o filterima za vodu kojim se zaraza sprečava ne vredi trošiti ni reči… Pominje, mrmlja o nekakvom Abdulahu od koga “okrenuh glavu, to inherentno zlo, ja zlim delima, već prozirnoj odeći sklona sam”, na kraju zavitlavši mač kroz propali prozor u Malom mokrom lugu.
Oko nje su se skupili fotoreporteri..
“Više nemate NITI JEDAN?”
“Ja sam u skladu sa Zakonikom oslobođena daljnje agonije.. zašto ovaj kratki život zameniti večnom patnjom?!”
“Ispričajte nam sve kako je bilo”
“Hoću, ukoliko se Proces nastavi ka svome kraju, jer slobodna sam konačno od Procesa, društvenog konstrukta s arhajskim prizvukom. Zauzvrat tražim samo izmenu par kamij – kafka amandmana i “Bešenje pre roka – zakonik”
Oni ponoviše molbu, optužena ispolira sečivo jezikom, pope se na stolicu, obavi sve pripreme s konopcem i poprečnom gredom, uzdahnu i reče: “Samo da se ne načekam.. baš kao Jozef K.”
IZVEŠTAJ ČUVARA, ZVANOG ABDULAH:
(ja govoriti o sebi u trećem licu”, prim. cit)
Sklona ka lepim umetnostima, naročito fotografiji, optužena je, baš kao i njene starije sestre Somer, Mišel i Džen, pokazivala svoj sportski brus već u ranoj fazi otvorenog naloga, koji je potrajao 6 dana, jedan dan manje nego što potraja stvaranje sveta, koji pre stvaranja, baš kao i optužene nalog beše bez obličja i pust. Optužena se branila rečima: “Znam da napaljena dahtanja preko mejla, uvrede nabeđenih mužjaka, seksualno perverzne poruke, primala sam poruke koje su, blagorečeno, bile škakljive prirode. Bili su navalentni i podrazumevalo se da “izađem u susret”. Naravno, odbila sam i to je bilo to.” –
Na to, ona leže da se odmori, a kad se probudi, zateče sebe vezanu za kuku pored kamina u svojoj kući. Monitor je bio upaljen, a na njemu beše iscrtan, u stilu a la Džejson Polok, šareni ekran s porukom koja je kružila po ekranu, potpisana s Abdulah, a glasila je ovako: “Abdulahova kuka – za žene koje se žale, ogovarajum govore ili samo previše pričaju. Ukoliko nastaviš da se opireš, sledeća je Abdulahova napredna uzda, biće zakačena za tvoju glavu, a izbočeni komad metala prekriven šiljcima biće uguran u tvoja usta. Svaki put kada budeš pomerala jezik, šiljci će ga razbiti.”
Neko vreme je optužena sedela kraj kamina, vezana za kuku dok se ne doseti i zajauka: “Naučila sam svoju lekciju, gospodaru! Vodi me kroz serbadžar i planine kurdske s maskom na licu da povećam svoje poniženje.”
Tad se na ekranu pojavi lisica, optužena shvati da Fejsbuk vode Kurdi i uplaši se silno.
A Abdudah se razneži i ukaza joj se na monitoru go u okovima i zagrme glas iz kućišta:
“Jallah, zadrži dah, ženo i na izričitu želju moju padni u nesvest kao da si publika Velikog Čarobnjaka, a dajem ti za pravo da me zoveš i magični ljubavniče.”
Tad ovaj majstor egzibicionista umetnosti i magije, kao i čitava fejsbuk kurd administracija učini da kuka nestane. I još joj reče da priđe prozoru s koga je pucao vidik na Avalu, podigne ruke u pravcu neba i da se zakune da će lajkovati spolovilo svakog mužjaka koje joj stigne u inboks, a ako već mora da se slika u brushlateru na trčanje mu pridoda hidžab.
“Svežino moga oka, lepotu svoju kao paganka da si ne pokazuj. Ti si Alahovo dete”
Al’ ne lezi vraže, nastavi ona da se slika, dok su za njom pljuštale poruke i nalepnice veštačkog cveća, u kojima je bujala romaneskna moć.
Kakvo je to samo stiker cveće bilo! Zeleno kao nada i trava što sja veselim sjajem smaragda, baš kao Turgenjevljeve “Prolećne vode”.
I ljubopitsvo i učešće beše veliko, a poruke pljuštaše, kao i bračne ponude iz Zambije, zemlje krokodila, a optužena se branila rečima: “Ti, zavodnik, ti rob, ti nemoralan, ti otimač.” – na službenom jeziku Fejsbuka arapsko – irskom.
Nakon tako zverskog odnosa prema nevinom, moralno superiornom polu koji predstavljaju muški korisnici fejsbuka, optužena dobi sledeću opomenu za:
Odbacivanje muškaraca kroz istoriju na osnovu njihove duhovnosti, intelekta, humanosti i drugog vida učešća u građenju civilizacije. Fejsbuk nije poligon za iživljavanje!
Petoga dana, nakon što reče: “Crk’o da bogda” i optuži izvesnog Abu Bubu Hasana za falsifikaciju transkripta i inih policijskih i sudskih izveštaja nakon što joj je poslao skeniranu novčanicu kroz zambijsku aplikaciju Lotovi svedoci u iznosu od toliko i toliko zambijskih lota i to lažnu, u zamenu da mu lajkuje stiker, odlučiše Kurdi, koji behu išto što i Zambijci, i Zambijci, što behu išto što i Gambijci, da se požale Abdulahu ne bi li kaznio veliku grešnicu, da je istuče bičevima debljim no kravlji repovi, a onda banuje, kad to nisu mogli oni.
I učini Abdulah, no tek šesti dan, kad skinu ionako labavo pričvršćen hidžab i zapali ga nasred sobe, a njome stade da pali i društvenu mrežu, dok je vrištala: “Živela Evropa! Živeo fitnes!” tog šestog, sudbonosnog dana oko podneva uz strahovit prasak, i stade Gambija, Zambija i svi Kurdi s njima u usta optužene što behu velika kao krater vulkana, rasprsnuše se od nagomilanog pritiska. Eksplozija je izbacila visok stub lave zatrpan kišom kamenja, a mnogi korisnici se pogušiše od otrovnih plinova.. zaledi se Abdulah za čitavu večnost, a stisnu tajno dugme za tren…
U vestima u šest bi javljeno, juče, da je Zambiju, Gambiju neka žena u brusu za trčanje, zubima oštrim kao mač pomerila iz temelja, da se kurdske planine tresu kao trošna kuća, dok je optužena mahala nekakvim mističnim sečivom od čelika koji se slomio kad je njim htela napokon da pročačka zube.
I krojači svetske sudbine behu taj dan prestrašeni od kamenja koje je padalo s neba, izuzev Hiulari Klinton koja je odlučila ida izađe van s jastucima na glavi.
Bez obzira na uloženu pronicljivost, opreznost i energiju, optužena ne samo da nije uspela u svom poduhvatu da opstane na kreativnoj FB mreži (obaveza od koje je oslobođena KDSVM gornjim citatom iz Kafkijanskog Levitikusa, optužena je obešena i tek sad, na kraju Procesa, obešena kao velika ratnica i šamanka, obešena o drvo sveta “Yggdrassil!” i dok se koprca i uvija, očajnički se hvata za uže koje joj se sve jače useca u vrat, a konopac joj je prvo stegao vratnu venu, zatim dublje karotidne arterije, zaustavio joj dotok krvi u mozak i isključio ga. Dakle, ne postavlja se pitanje raspleta ovog sukoba); optužena je, na kraju puta gde ju je čekala nemilosrdna kazna, podnela molbu u dva primerka za: Izvršenje Presude i Mogućnost drugačijeg rešenja, nakon što je Fejsbuk Intelligence odbio molbu optužene da umesto vešanja obavlja društvenokorisni ili humanitarni rad u kojem će je večnost preteći.
Leila Samarrai 