i / tek u snu / mom…


tako tesko je u ovoj mracnoj sobi
toliko nedostaje prijateljstvo i obilje, rekao je Pesnik
zinula sam da progovorim, a onda zapalila pisma
duh koji umire, rece: Nevazno! Neka cvili.
cela ceta duhova u borcu, nemani
obasjana zutim svecama u mracnoj sobi
preki ratni sud spram onog sto vezan je
u mracnoj komori, a vrisak mu sapuce sve jace
i / tek u snu / mome…

tela slicna jedna drugome
slicna jedna drugome
tela.. u skladnoj tvorevini
ona tako lepo peva, senka
ona ubira plodove
to je.. samo senka.. sen ljubavi
tezina koju sam ponela sa sobom
huji mi mozgom dok Gospod kaze
nemas se cega bojati, ti sto krijes
suzne oci grejuci pustos paklom
u nedrima kraj svog prozora
dok si sanjala budjenje iz bauka u mraku
dok si sanjala obmane i tajne, isecena
bronzana lica, psa, maglu i blato
obucena u krpe, mislis na slepo
mislis da sanjas, mislis da vidis
i mislis da ces napokon moci
sebi samoj verovati
da kao zadivljeno dete poslusno
mozes zapaliti sunce u svom srcu
tom prekrasnom komadu zemlje
da se ushitis i da podaris
kao sunce, u mracnom satu vrta
zavesa za stakla prevucena preko
Getsimana, vecna ponoc
utehu za sveca
kroz molitvu
Svetac rece / u muzici trajes, proslost narasta
sadasnjost uzivaljava, buducnost preti
i sve skriveno je othranilo san
i sve sto je buktalo je podiglo stit
dolazi plam.. koji nagriza rec, bez beznadja
ne postoji nada, nesalomiva kao volja, a ako postoji
ljubi beznadje svoje i neka! umnozavaj muku dragima sebi
da i njihova sreca oko tebe raste, da zapevaju najezeni
od gadjenja: Oprosti joj, nije znala sta radi, a vi
Nesalomivi! uvek spremni!ne zaboravite na vreme o kojem
niste znali apsolutno nista
u zao cas
govorim iz vremena, godina, bezazlenih
blagih dana i grlim zatvorenika / pesnika
koji se rukovao s crninom i placuci usao
u vatru, cija strast na tepihu oblizuje
bilo nabore planina
bilo slobode bezimene
dok ubija, ona stari i konacno umire
sloboda
planina
strast
Zarobljenik rece /
posumnjacu u tvoju pamet, pesnikinjo
jer sve sto videh videh i videh
prodah poljubih usnama od krvi
nauci me da smrt nije privremena nego se umire zauvek
i naucilo me da znam

kako se gori
gori
GORI!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.