Ukoliko optužena ponovo zgreši ….


Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.

Kažu da je buntovna optužena i nakon ugašenog naloga, uz poklič “mai ki zhavorsa!”, sama isekla vlastiti fejsbuk nalog mističnim sečivom iskovanim od licenciranog, kako tvrdi, kovača, da je napujdala komarce na građane prestonice Lusaka u Zambiji ne bi li zavladala malarija i kolera, a o filterima za vodu kojim se zaraza sprečava ne vredi trošiti ni reči…  Pominje, mrmlja o nekakvom Abdulahu od koga “okrenuh glavu, to inherentno zlo, ja zlim delima, već prozirnoj odeći sklona sam”, na kraju zavitlavši mač kroz propali prozor u Malom mokrom lugu.
Oko nje su se skupili fotoreporteri..

“Više nemate NITI JEDAN?”

“Ja sam u skladu sa Zakonikom oslobođena daljnje agonije..  zašto ovaj kratki život zameniti večnom patnjom?!”

“Ispričajte nam sve kako je bilo”

“Hoću, ukoliko se Proces nastavi ka svome kraju, jer slobodna sam konačno od Procesa, društvenog konstrukta s arhajskim prizvukom. Zauzvrat tražim samo izmenu par kamij – kafka amandmana i  “Bešenje pre roka – zakonik”

Oni ponoviše molbu, optužena ispolira sečivo jezikom, pope se na stolicu, obavi sve pripreme s konopcem i poprečnom gredom, uzdahnu i reče: “Samo da se ne načekam.. baš kao Jozef K.”

IZVEŠTAJ ČUVARA, ZVANOG ABDULAH:

(ja govoriti o sebi u trećem licu”, prim. cit)

Sklona ka lepim umetnostima, naročito fotografiji, optužena je, baš kao i njene starije sestre Somer, Mišel i Džen, pokazivala svoj sportski brus već u ranoj fazi otvorenog naloga, koji je potrajao 6 dana, jedan dan manje nego što potraja stvaranje sveta, koji pre stvaranja, baš kao i optužene nalog beše bez obličja i pust. Optužena se branila rečima: “Znam da  napaljena dahtanja preko mejla, uvrede nabeđenih mužjaka, seksualno perverzne poruke, primala sam  poruke koje su, blagorečeno, bile škakljive prirode. Bili su navalentni i podrazumevalo se da “izađem u susret”. Naravno, odbila  sam i to je bilo to.” –

Na to, ona leže da se odmori, a kad se probudi, zateče sebe vezanu za kuku pored kamina u svojoj kući. Monitor je bio upaljen, a na njemu beše iscrtan, u stilu a la Džejson Polok, šareni ekran s porukom koja je kružila po ekranu, potpisana s Abdulah, a glasila je ovako: “Abdulahova kuka – za žene koje se žale, ogovarajum govore ili samo previše pričaju. Ukoliko nastaviš da se opireš, sledeća je Abdulahova napredna uzda, biće zakačena za tvoju glavu, a izbočeni komad metala prekriven šiljcima biće uguran u tvoja usta. Svaki put kada budeš pomerala jezik, šiljci će ga razbiti.”

Neko vreme je optužena sedela kraj kamina, vezana za kuku dok se ne doseti i zajauka: “Naučila sam svoju lekciju, gospodaru! Vodi me kroz serbadžar i planine kurdske s maskom na licu da povećam svoje poniženje.”

Tad se na ekranu pojavi lisica, optužena shvati da Fejsbuk vode Kurdi i uplaši se silno.

A Abdudah se razneži i ukaza joj se na monitoru go u okovima i zagrme glas iz kućišta:

“Jallah, zadrži dah, ženo i na izričitu želju moju padni u nesvest kao da si publika Velikog Čarobnjaka, a dajem ti za pravo da me zoveš i magični ljubavniče.”

Tad ovaj majstor egzibicionista umetnosti i magije, kao i čitava fejsbuk kurd administracija učini da kuka nestane. I još joj reče da priđe prozoru s koga je pucao vidik na Avalu, podigne ruke u pravcu neba i da se zakune da će lajkovati spolovilo svakog mužjaka koje joj stigne u inboks, a ako već mora da se slika u brushlateru na trčanje mu pridoda hidžab.

“Svežino moga oka, lepotu svoju kao paganka da si ne pokazuj. Ti si Alahovo dete”

Al’ ne lezi vraže, nastavi ona da se slika, dok su za njom pljuštale poruke i nalepnice veštačkog cveća, u kojima je bujala romaneskna moć.

Kakvo je to samo stiker cveće bilo! Zeleno kao nada i trava što sja veselim sjajem smaragda, baš kao Turgenjevljeve “Prolećne vode”.

I ljubopitsvo i učešće beše veliko, a poruke pljuštaše, kao i bračne ponude iz Zambije, zemlje krokodila, a optužena se branila rečima: “Ti, zavodnik, ti rob, ti nemoralan, ti otimač.” – na službenom jeziku Fejsbuka arapsko – irskom.

Nakon tako zverskog odnosa prema nevinom, moralno superiornom polu koji predstavljaju muški korisnici fejsbuka, optužena dobi sledeću opomenu za:

Odbacivanje muškaraca kroz istoriju na osnovu njihove duhovnosti, intelekta, humanosti i drugog vida učešća u građenju civilizacije. Fejsbuk nije poligon za iživljavanje!

Petoga dana, nakon što reče: “Crk’o da bogda” i optuži izvesnog Abu Bubu Hasana za  falsifikaciju transkripta i inih policijskih i sudskih izveštaja nakon što joj je poslao skeniranu novčanicu kroz zambijsku aplikaciju Lotovi svedoci u iznosu od toliko i toliko zambijskih lota i to lažnu, u zamenu da mu lajkuje stiker, odlučiše Kurdi, koji behu išto što i Zambijci, i Zambijci, što behu išto što i Gambijci, da se požale Abdulahu ne bi li kaznio veliku grešnicu, da je istuče bičevima debljim no kravlji repovi, a onda banuje, kad to nisu mogli oni.

I učini Abdulah, no tek šesti dan, kad skinu ionako labavo pričvršćen hidžab i zapali ga nasred sobe, a njome stade da pali i društvenu mrežu, dok je vrištala: “Živela Evropa! Živeo fitnes!” tog šestog, sudbonosnog dana oko podneva uz strahovit prasak, i stade Gambija, Zambija i svi Kurdi s njima u usta optužene što behu velika kao krater vulkana,  rasprsnuše se od nagomilanog pritiska. Eksplozija je izbacila visok stub lave zatrpan kišom kamenja, a mnogi korisnici se pogušiše od otrovnih plinova.. zaledi se Abdulah za čitavu večnost, a stisnu tajno dugme za tren…

U vestima u šest bi javljeno, juče, da je Zambiju, Gambiju neka žena u brusu za trčanje, zubima oštrim kao mač pomerila iz temelja, da se kurdske planine tresu kao trošna kuća, dok je optužena mahala nekakvim mističnim sečivom od čelika koji se slomio kad je njim htela napokon da pročačka zube.

I krojači svetske sudbine  behu taj dan prestrašeni od kamenja koje je padalo s neba, izuzev Hiulari Klinton koja je odlučila ida izađe van s jastucima na glavi.

Bez obzira na uloženu pronicljivost, opreznost i energiju, optužena ne samo da nije uspela u svom poduhvatu da opstane na kreativnoj FB mreži (obaveza od koje je oslobođena KDSVM gornjim citatom iz Kafkijanskog Levitikusa, optužena je obešena i tek sad, na kraju Procesa, obešena kao velika ratnica i šamanka,  obešena o drvo sveta “Yggdrassil!”  i dok se koprca i uvija, očajnički se hvata za uže koje joj se sve jače useca u vrat, a konopac joj je prvo stegao vratnu venu, zatim dublje karotidne arterije, zaustavio joj dotok krvi u mozak i isključio ga. Dakle, ne postavlja se pitanje raspleta ovog sukoba); optužena je, na kraju puta  gde ju je čekala nemilosrdna kazna, podnela molbu u dva primerka za: Izvršenje Presude i Mogućnost drugačijeg rešenja, nakon što je Fejsbuk Intelligence odbio molbu optužene da umesto vešanja obavlja društvenokorisni ili humanitarni rad u kojem će je večnost preteći.

 

The star-shaped polygon


Let’s see behind the disease, dementia, raptures

The star-shaped polygon

Is the manifestation of our sensibility

Of images of all the teachers and relatives

Who stole the follies of our will

at the end of our search for insight, trust, and compassion

Let’s strengthen our bewildering defences

Let’s rule Dantesque inferno

Let’s preserve our mysterious secrets

To be gentle but persistently questioning yourself

Towards the futurity

2

Its fluid.. time of chaos and madness?

Apart from misinterpreting, did I just say that out loud?

Not just the emergence theory of odds and ends

As one devil of a long time crouches in the shadow

Made by the cybernetic for the sake of lust a fornicator

Quite different from pornos no class pimp

What does he know about pain, haha

While taking apart our new vertebrae

Azazel rolls back his eyes, the better to see us with,

Fiddling with our scorched spine

He survives, he processes, he adapts, he metabolizes.

The light – brown spirit is the last little turd

In infinite brilliance

While his inner worm of

Lust is devouring and tearing him up

He will eventually become

Plain, gelatinous turkey

Just one last forlorn wish

To  float eternally,  out – of – body – experience

In a never-ending chain, very much out of the way.

3.

No meat, no tears, no rotten teeth,

No frog’ s breath,

No decaying holes,

No sweat secretion,

No wrecked drops of self, ever!

Just cold cold floating turkey lingering

in Time and Space

 

Forever.

“The Pigs Have Flown, now what?”, Leila Samarrai, 2014


Never trust a poet who can’t use his swears properly.

In poetry, never argue with your ex-lovers.

The poem is a universal message of the exquisite selection of the separation of the vanity.

The true poet is capable to put the whole universe in his poem or sometimes even in just one single verse.

The best literature and the purpose of art is the survival of the human race.

Art is a game. Poetry is a game. At the end of the day, either
you know how to play or not…

A tip for a writer during the creation of a masterpiece:
Turn off your brain and write.

In poetry, always open your heart. There is no poetry without bloodshed.

The consequences of global climate change: After the rain the sun will not shine again.

Rukopis u boci (odlomak iz metafiktivne autobiografije “Zapisi u tami”/”Beleške iz mraka”, „Ovo jeste sada slavlje tvoje!”


Neću govoriti o pojedinostima mog preseljenja za Beograd, jer se tome ne može pristupiti nikako drugačije do li na staromodan način: šta oseti zarobljenik kad ga tamničar pusti? Uredna nula kakva sam bila, bednica na samrti na pragu novih pustolovina, načinila sam korak u drugu tamnicu, veću od prve. A ona prva se sažela, skupila i skrvčila  u podrum koji pulsira u umu u kojem demoni, zabravljeni vrište, zabalavljeni duhovi tame, a ja im se kroz ključaonicu plazim i proturam vršak jezika kroz staru dobru zatvoreničku bravu, pa neka gamad oliže, zahvati zubima.

Ja, siromašna, bedna i bezimena, u trijumfu poslednji put opipah zidove svoje grobne odaje u Kragujevcu, dok su me Mrakujevčani gledali nekako škiljeći, ne otvoreno zlobno,  no kao da u sebi zadržavaju dah i reči liturgije iznimne moći i velšebničkog pretvaranja da je njima drago što ja odlazim (u neku ruku i jeste, barem  onima koji nisu bili Preobraženi)

Ali, našli su se oni koji su mi govorili da na one koji ostaju gledam podrugljivim okom, kao da su volšebnici, ludaci i razbojnici, kao.. da smo mi tebe silom držali.

I ne beše bitno šta je rečeno, niti zamamna strast i silovitost zlobe „Ah vratićeš se ti nama brzo“ uz namig okom, već koncept ritam i tempa u kojem se zamamno njihalo izgovoreno,  ukorenjeni u intuiciji tog duha tame ili šta je već na mene poslato da bira opet sasvim siva, beznačajna i neugledna lica i usta im stavlja narative, rečenice i osude koje njihovi umovi, ljudski intuitivno i zlobno misleći, nisu nikako mogli da izgovore, jer te osude behu izrečene mračnom snaom koje um palančanina koji se sam urušava u ništavnost subjekta, tj sebe, sa svojim zaleđenim strastima ne može ni mrzeti previše. A pogotovo se  ne mogu izražavati na onaj magično – tihi način na koji veliki demoni užasavaju prete i kunu svakog ko uspe iz tela da ih istera ili im se odupire.

Kakav je to bio govor: grub, brutalan, opet tih i mračan kao da je napumpan prisustvom duhova eona, istinskih poliglota, oluja u obliku reči, ali nekako smirujuća, blago upozoravajuća, stil odviše stilizovan za ove drvene marije, nimalo prizemljen, no neumeren i hiperboličan.

Ovako bi to bilo, a ovo objašnjavam u potankosti jer će se takve situacije i maskarate koje izvode Zlodusi ponavljati u sad već mogu da kažem dobro ispraćenim filmskimintervalima:

Oko mene veliki skup, niotkuda, jer ne videh toliko sveta dok sam čamila, kao da se osniva paradržava, gungula, konvencionalna lupanja po ramenu, saveti dobronamernika čija lica nisam ugledala u životu. Kadar:

Mekana, mutna slika, potom se slika izoštrava i u krupni plan upadaju nečije oči.  Potom su oči zažareno govorljive i to bi trajalo oko desetak sekundi na filmskom ekranu.

Iz gornjeg raskursa nevidljiva sablasna ruka snima scenu dole, svih koji su me ikad mrzeli, kako jedu sendviče i šiju mi na veresiju kožnjake.. pa sve u koži, ne bih sad znala nabrajati.

Oni su mi punnili kofer, odlagali moje stvari u njega kao da odlažu moj leš u sarkofag. Ko su ti ljudi? Odakle toliko dobrih namera u ovolikom…

Ah, oni broje.

Nisam tad znala da su to ONI.

No, par furija je tad iskočilo, krupan detalj, a dotle potisnute u pozadinu. I niotkuda i ne znam zašto, smejulje se, a po njihovim iskrivljenim ustima i podlom osmehu koji se njima razlivao, zaplesaše senke. I rekoše, a ja ni živa ni mrtva, već gledam scenu koja se predamnom odigrava da se nekakva furija koja pokreće druge kreće među svom tim prostom dušama koje govore stilizovanije od Hamleta kad simulira…, uz filmski ritam koji je proistekao iz savršene jukstapozicije svih suludobrzih kadrova:

„Ovo jeste sada slavlje tvoje! I zanat naš mi činimo pakujuči vaša odela, po savesti, te kako nam je naređeno“

Tad se pokloniše i nestaše.

Kako sam se netom nakon tog trgla iz sna, shvatila sam onako kako je i trebalo: vulkansko provaljivanje stresa, kreativan san wanna be autora, mladog pisca u usponu koji se zapravo nikad nije počeo peti, čija je prva i poslednja stanica Prokleti Glib.

I tako ću ja od sad Beograd zvati. A o samom Beogradu i o trijumfu beslovesnih klada koje je glad za krađom i proždiranjem duša, kako preobražene tako i one priproste, obične, bezopasne bandite na moj put navela ću posebnom prilikom. Došljaci. Svi su došljaci, ne treba im suditi. Svi ljudi, kao jedan, bazda nešto i za nečim tragaju, svi svirepi, za svoje dupe zabrinuti, klicaju sebi samima i nepočinstvu jednodušno.

Al me ne banditi, niti ološ belosvetski, niti kradljivac, taj vrli lopov u noći, mesečar, prevarant s obogaljenim detetom u naručju, nit ubica ne prevari, nit sačeka, već me najpre tu pederi, a potom jurodivi, crkveno cveće zla.. dočekaše.

A poseban deo ću posvetiti prvom Bestelesnom Arhijereju Zla, zvanom Hermangdar, jer ovaj sektaš raskolnik, otpadnik jeromonaški mi dobrodošlicu u Beograd prvi požele, on, prezviter crkve ustoličene na raskoličenskom Saboru gde mu se sledbenici pričešćuju.  Zlatousti mi jasno reče da me ne čeka ništa drugo do samoegzil ako ne činim ono što bi on za mene činio da me je pridobio, mene klevetnicu njegovog Božjeg prisustva na Zemlji, ovaj ptotosinđel koji je pustio maha na tom sektaškom sajtu gde me navukoše na dijalog sa otcepljenima od svega što je dobro, čisto i časno, u seksualnom smislu.

 

A sad sledi istorija događaja unapred datog besmisla gde ću IH sve potanko izlistati, imena im dati (tada oslabljuju, gledajte filmove i osluškujte mitove, ima tu istine..), zapisati ih, kroz sve njihove prevare, varke egzistencije,  metamorfoze, izrežirane izdaje, pa i krvoprolića. A kad ih sve zapišem, ja ću na suđenje svoje čekati, ja duh koji sledi svoj usud kao sud krvnika, glava na panju, jedina je data mogućnost.

Prkosni duh zapisuje sve kako je bilo, hronološki, da hodaju najpre faktima po mojoj rukotvorini, da listaju….

Dok ne poderaju svu obuću i prste.

Sa sve kandžama i šiljcima

 

HRONOLOGIJA ZLA

 

1.

 

Nastaviće se…

 

Facebook nalog po Kafkaesque De Sade- von Masoch code (KDSVMC)


In medias res: pisala sam i ranije o bizarnostima koje se desavaju na Fejsbuku. Načinila sam i Fejsbuk zakonik.  Nije bila mudra ta moja zakonoljubivost.

Neću da govorim o tome da je Fejsbuk zlo jer to  izaziva osećanje kafkijanske krivice, a ko oseća krivicu taj je najgrešniji od svih. Njega treba tući ali isključivo trožilnim korbačem.

  • KDSVMC13.and he who feels no guilt is the biggest sinner of all. He is to be flogged but exclusively by a three-wire quirt.

Napadnuta sa svih strana od moćne fejsbuk administracije i ponekog Zambijca.. , osuđena sam da se branim tišinom, što bi znacilo sledece, po Kakfkaesque De Sade- von Masoch  code koji je moja lična Biblija i kojem se uvek vraćam i obraćam u situaciji kada ne znam kako bi trebalo da postupim:

KDSVMC 2. If the defendant chooses to defend him/herself with silence, and is well versed in more than a few foreign languages the indictment is to be read in Swahili, and the trial-less verdict declared in Welch.
Fejsbuk vas prisluškuje, da. ALI – Ako se žalite na prisluškivanje to znači da:
A: Ometate službeno lice koje vas prati i sledi vam novčana kazna.
A: You are obstructing a public official following you and for this, you will be fined.
Ako govorite da je Fejsbuk zlo, to je klevetanje organa koji je i ranije činio krivična dela, a takav treba da se oslobodi jer kriminalnom svetu trebaju stručni kadrovi, a to je industrija u stalnom porastu.
KDSVMC 5. If the defendant has committed criminal acts before he/she is to be set free for the criminal world needs experts in the field since it is an industry experiencing constant growth.
Kafkijanski Levitikus nalaže, zbog osećaja kafkijanske krivice i u slučaju klevetanja krivosudnog organa, da smesta i neizostavno otvorite novi fejsbuk nalog koji će ubrzo biti ugašen, bez daljeg objašnjenja i do nove kazne jer –
Ukoliko nakon ispitivanja krivac krene u pogrešnom pravcu, levo od vrata gde je ispitivan, a ne desno, da se oglobi jer džabe bezi od Procesa a proces je u sudnici i on će morati da se vrati nazad pre ili kasnije, naročito zbog kazne.

Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.

Inače, službeni fejsbuk jezik je arapsko – irski, a psovka na arapsko irskom je: pogue   mo thone,  kafir! univerzalna lozinka svih fejsbuk korisničkih naloga.

Vrlo je moguće da će tokom prevoda ovog teksta na engleski ili bilo koji drugi, neslužbeni jezik… , ro – lan s liom mhaith nua dli i do leabhair agus taim scriobhigi gcupla rud agus postaigh a thu a maidiin i ovaj nalog biti ugašen.

https://www.facebook.com/maiki.zhavorsa.1

 

p.s 2. I, ….., oppose die Autorität, the Scourge and Saint Attila, by flogging myself. I do not need the Scourge – I will carry out my own justice.

 

 

 

Memento Mori, Sleeping Mathilde, Poetry written for novel’s sake


These are poems I wrote for the book “Sleeping Mathilde”, under the pen name Lothair The Dark, with a wish to conjure up a medieval mood and to create the dark atmosphere in the book.

https://leilasamarrai.wordpress.com/2019/01/01/the-poems-i-wrote-for-the-book-sleeping-mathilde-under-the-pen-name-lothair-the-dark-soon-to-be-published/