The witch grandmother song


Not far from the witch grandmother song
nymphomaniac and satan
In the cloud of thought, the voice and the body merge.
who wanted death
to the grandmother of north-eastern Siberia?

I could not dream
because I was never awake
I couldn’t believe it
because I knew I could not stand
what I saw I felt, with experience

Just like you will thank me
for I will not bring
my story
my life
Tell me: thank you for that.

Because we do not go through the minefields.
that does not concern us
complete innocence is not among the martyrs
but between the oppressors and the suspicious faces.

A red vigilance spills
scars that are stuck inside.
and collected at a point
that will blink deep inside of me
the only thing more perfect than a poem

Until the water went out
I washed my blood and stones crowned
In my name
and I’m there
and one – no.

Advertisements

KLENAK


GROMOVI I MUNJE, ULAZE VINKA I SIMA.
Spisak lica:
VINKA: 86 godina, nosi štaku, hrapav glas, pije tablete za pamćenje, oštrog uma, dvolična, licemerna, zla. Tračara i stanodavac
LEA: podstanarka i žrtva, 42 godine
DANA: Leilina majka, takođe žrtva, 66 godine
SIMA: Bosanac, zaljubljen u svoju domovinu i u Danu. Samoveliča se, osećajno tup. Gluv. Star 82 godine
ILIJA: razmaženi dizelaš, Simin sin, 42 godine
MILETA: Danin prijatelj, 61 godinu, malograđanin, razmaženi jedinac, komunista, sklon instrukcijama i savetima. Nema osećaj za realnost
TETKA: Leilina otuđena tetka, 66 godina, Danina bliznakinja, ograničene inteligencije, bez trunke empatije
MIĆA: vodi prodavnicu STR Klenak, tik do Vinkine kuće, to je Vinklna glavna špijunska baza za špijuniranje podstanara – do sad je imala preko 30 žrtava. Simin i Ilijin rođak.
KLENAK – komšije – svi mrze Vinku, ali je se i boje.
MIMICA – Vinkina kćerka, 61 godinu, ima šifru i ne odgovara za svoje postupke
SAŠA – Mimicin suprug, boem, jedini on je u stanju da je obuzda
POLICIJA
SOCIJALNA SLUŽBA
SOCIJALNA RADNICA 1
SOCIJALNA RADNICA 2
DOKTORI
MEDICINSKE SESTRE
ILIJINI PODSTANARI

Htela sam da napišem roman – zbirku priča “Gazde”, ali ova bizarna drama sumira sve. Ovo je kroki. Prva ruka. Drama će se zvati “Klenak”
(Bolnica. Infektivno odeljenje. Lekari se kreću, s maskama na licu, usporenim i ukočenim hodom. Oseća se sablasna atmosfera. Medicinske sestre se povremeno pojavljuju kad se otvore vrata od karantina. Tad gomila posetilaca nagrne, s jedne strane, a s druge strane pacijenti s jednim jedinim ciljem – da izađu napolje i uteše svoje bližnje)

SCENA:
Devojka (očajna, raspuštene kose, ima liniju kao Isus Hrist, a podočnjaci dosežu do brade)
Pustite da da uđem! Moram ući! Da li mi je majka živa?
MEDICINSKI BRAT: (dere se) Jel ovde piše od pola dva do dva? (udara rukom po papiru nalepljenom na ogromna zablindirana vrata) Radnim danima! A sad je vikend!
DEVOJKA: Hoće li ostati živa?
MEDICINSKI BRAT: Ne znam.
DEVOJKA: Jel ugrožena?
MEDICINSKI BRAT: Jeste. A sad ako se ne skloniš zovem načelnika da ti ne da nijednu jedinu informaciju. Ništa nećeš da saznaš o svojoj majci. Ni da li je živa ni da li je mrtva.
(nastavlja da napada druge posetioce podjednako očajne)
MEDICINSKI BRAT: Nije ti nešto jasno? Ti bi da posetiš bližnjeg svog? Pitaj ministra zdravlja kad će posete biti dozvoljene.
GRUPA LJUDI URLA: Ma je li živa? Je li živ?
DEVOJKA se sručila na pod
ULAZE VINKA I SIMA…
VINKA: (baba raščupane retke kose, prasećeg izgleda, obraća se doktoru glasom nalik na šmirglu u radu, kad zapeni, podseća na lavež. To je glas Gorgone), dok do nje SIMA škilji podlim očima, ruke iza leđa, otvorio velika usta i viče paralelno: NIŠTA SE NE ČUJE!
VINKA: Stani bre Simo, vidiš da ova mala leži ovde, a ona jedina može do majke. Šta se dereš? Gluv si k’o top! Što nisi poneo aparat za uši! Doduše, nisam ni ja, ukrala mi kćerka da proda na pijac’.. Doktoreee!
IZLAZI MEDICINSKI BRAT:
MED. BRAT izlazi: Aman ženo, skloni se od vrata!
VINKA: (maše štakom u njegovom pravcu) Doktore..
MED. BRAT: Nisam ja doktor.
VINKA: Al izgledaš tako.. samouveren i lep. I autoritet. Ajd diži ovu malu, to je moja podstanarka, a njena majka je unutra, treba da mi plati račun za struju i kiriju unazad tri meseca…
MEDICINSKI BRAT joj zalupi vrata pred nosem
VINKA: Mamicu ti đubre jedno, ološu jedan…
SIMA (istovremeno medicinskoj sestri) koja zamenjuje medicinskog brata) Nemoj se ljutiš, sestro zbog ovaj skandal. Dete vezano za majku.
SESTRA (vrska) Dete? I ja sam bila vezana za majku koja je umrla kad je imala 46. Njena majka ima 66, vreme joj je.
DEVOJKA ustaje
SESTRA urla: Svakog trena može da dobije infarkt! Trese joj se srce levo – desno. Što je prestala da uzima farin? Što?
DEVOJKA u šoku seda na klupu u čekaonici. Svet se razilazi.
Ostaju Vinka i Sima s devojkom
VINKA I SIMA ignorišu devojku koja je u šoku. Razgovaraju. Vinka se oslanja na štaku.
SIMA: Vinka, sedi more, odmori tu nogu.
VINKA: Najradije bih umrla nego da odmara. Ova ovde se izležava na klupi, a majka se izležava u bolnici. Životna opasnost, malo morgen. Imaju slobodna mesta, pa treba da popune, kao da mi ne znamo to, nego hajdemo da i nas ne pokupe! Da bog da se raspadale obe i ova ovde i ona tamo, crkle dabogda i kad su mi došle! Sve je meni kriva ona moja kćerka i ona neka crkne u najgorim mukama, rak je pojeo!
SIMA: Ja sam toliko glup bio..
VINKA (prekida ga) E moj ti, sto hiljada ti duguje! A slatka, ljupka, melem na ranu! Ma glumica! Vidi ova još leži na klupi! Kakva majka u 42 godine! Dokle ćeš ležati! Dokle dokle!

(udara štakom o pod)

DEVOJKA se ne pomera s klupe

SIMA (unosi joj se u lice) Nisi ti nešto u redu.

VINKA: Psihijatrija i konvolzuje. Znam ja to. Imam iskustva s onom mojom kćerkom. Ima šifru. I ne odgovara za postupke. Onomad sam od nje pesnice dobila po telu. Svuda. Imam slike kao dokaz. Čuvam ih. Za neku novu priliku. Na kraju ću je strpati u Lazu. Od petnaeste godine mi pravi problem. Prcala se s onim njenim mužem od petnaeste godine!

SIMA: Pa bolje moj Ilija da se prcao nego što je sam. Dao sam mu svu imovinu. Podelio sam na jednake delove. Kćerki stan, njemu kuća od 600 kvadrata i nejgovi lični podtanari. Obezbedio sam ga.

hearing-loss-in-adults

VINKA: A ova njena majka? Ove moje podstanarke.. kako se zove.. ne umem da izgovorim, Lea, jebo je otac, crkla da bogda. Upropastila je. Sad mora i na sahranu da misli. Šta Simo ako meni dovedu mrtvaca? Ubace u dvorište? Upropastiće mi cveće koje sam posadila.

SIMA: Ajd ćut bre. Neće da umre. Taman posla. Ostadosmo mi lratkih rukava. (zlobno se nasmeja)

VINKA SE PRIDRUŽI

SIMA skine šajkaču: U Bosni toga nema. Tamo su ljudi složni, pomažu i ako su rod i ako nisu.

VINKA. A ona tvoja žena, onakva lepotica, a ti se zaljubio u ovu.. Bila ministarka kod Mire Marković. Kako te nije sramota!

SIMA: Vinka, ne mogu sam. Treba da prošetam, da popričam s nekim. Al’ ne da moj Ilija.. strah ga da ću se ja oženit’ i da će ostat bez imovine.

VINKA: Pa šta ćemo Simo za ovo dete što se zlopati bez majke? (emotivno) Hoćeš da je pomažeš i da mi isplatiš kiriju?

SIMA: Ilija moj neće ni da čuje! On kad je video nju, zgodnu i mladu, znaš li da je mislio da ona ima 50 i neku. Odmah je osetio opasnost.

(zvoni mi android)

ALOOO!.. Šta ima, a? Čuli smo se pre deset minuta… Ništa, evo ovde po Klenku razgovaram s ljudima… Sad ću ja, uzeo sam penziju, doneću ti…  (naglo prekida vezu) Ilija moj (ponosno)

VINKA: Što tako brzo prekide detetu. Nisam ni povatala sve konce. Jel mu nešto fali? Ćutiš? Pravo da ti kažem, Simo, mnogo ti je razmažen taj tvoj sin. Ima 42 godine, nije se ženio, živi na tvojoj grbači. I on vezan za tebe ko ona Lea za Danu. A ja pesnice dobila od kćerke. (počinje da krešti) A ja kuću kućila.stan joj ostavila, obezbedila joj da ne bude slepica kad umrem, al neće. I ona i ova Dana što se na intenzivnoj izležava i glumi bolest – iste su.

 

DOKTOR OTVARA VRATA

 

DOKTOR (visok, mlad, krupnih crnih očiju, s maskom na licu) Ko čeka za Danicu?

VINKA I SIMA: MI!

DOKTOR (devojci) Ko ste Vi?

DEVOJKA: (skače na noge) Kčerka.

DOKTOR: Javili su mi da ste teško podneli..

VINKA: A ja? A moja kirija?

DOKTOR: Udaljite se..

DEVOJKA: Doktore, kako mi je majka?

DOKTOR: Uđite (otvara vrata karantina)

MEDICINSKI BRAT PREZRIVO GLEDA DEVOJKU

DEVOJKA: Kako je ona?

DOKTOR: Stanje je zadovoljavajuće. Intubirana je, na veštačkim plućima, sedirana. U ozbiljnom je stanu. Nije bezizlazno.

DEVOJKA: Hoće li..

DOKTOR: Nemojte da mi postavljate pitanje na koje ne mogu da Vam dam odgovor. Pozovite telefonom od pola dva do dva..

DEVOJKA: Doktore, ja nemam telefon. Ova baba napolju koja mi izdaje stan odnela je telefon.

DOKTOR: Onda dođite lično. Raspitujte se svaki dan. U svakom sučaju, u boljem je stanju nego juče. Preživela je. Sumnjamo na grip. Dobila je infekciju na već postojeće teško stanje. Nelečen bronhitis, upala pluća, dijabetes melitus, srčana insuficijencija, ima problem s plućima i za sad ne može samostalno da diše. Opasno se razbolela. Bio sma dežuran kad je prebačena na koronarno. Kad sam je video mislio sam da je žena mrtva. Juče je prebačena ovde.

DEVOJKA: Da li je svesna?

DOKTOR: Sedirana je. Ako sve bude u redu, održavaćemo je budnom zbog veće prokrvljenosti pluća. Budan čovek diše dublje i… (odmahnu rukom) Dođite sutra.

DEVOJKA: Mogu li da je vidim?

DOKTOR: Posete su strogo zabranjene.

(Okreće se napeti i odlazi)

DEVOJKA IZLAZI

MEDICINSKI BRAT JE STRELJA POGLEDOM

SESTRA JE GLEDA SAŽALJIVO

VINKA krete ka njom sa štakom u ruci, a Sima za njom

VINKA: A mi? Što nas ne puste? Moram da je pitam kad će da plati račun. Doktore, doktoreee!

SIMA: I ja mojih sto hiljada da Iliji kupim auto. Nije ona meni žena.

VINKA: Opešeljila te, Simo.

Doktoreeee!

SIMA: Kako ću sad objasnit mom Iliji što sam ovoliko odsutan? Ima da posumnja. Od kad se ona pojavila, ne ostavlja me na miru. Kontroliše me i prati.

DEVOJKA;: A šta ćete Vi tu uopšte i ko ste Vi?

SIMA: Ko sam ja? Prvi komšija. I ja i moj Ilija..

VINKA: Ilija, Ilija Simin, od Sima Ilija Simo.

DEVOJKA prođe pored njih

VINKA: Vidi drznice. Pa jel te opunomoćila majka? Penzija bila juče, lažeš da nemaš pare! Lažeš, lažeš!

MEDICINSKI BRAT izlazi

(Vinki i Simi)

Izlazite napolje.

VINKA i SIMA kreću ka izlazu:

VINKA: Tako nam i treba kad smo dobri. (viče ka medicinskom bratu) Da bog da te rak pojeo! Ti ćeš meni da kažeš da idem napolje! Ja sam stara, bolesna (zaplaka se veštački), lomila kuk pet puta, lomila glavu, lomila nogu, pala s krova… Sad ću ja do ove male po moje pare. Neće to tako lako proći.

SIMA: Idem i ja, ali da me Ilija ne vidi. Sećaš se, Vinka, kad je hteo da te bije.. moj Ilija! Zakleo se da u tvoje dvorište neće ući!

VINKA: (slatko) Komšija, ja ću da izađem negde da on ne vidi. Jer kako ću da odem? Gužva u saobraćaju!

Više niko nikog ne poštuje, niti ustaje nemoćnoj baki…

SIMA: A šta ću ti ja.

VINKA: I ti se nosi u pizdu materinu. Sad moram da plaćam taksi! Svi ste propalice! Nećeš da dobiješ nikad onaj deo dole.. Nećeš da napraviš ono.. pazi šta sam ti rekla..

SIMA: A šta to, Vinka? Šta ti meni da daš?

VINKA. Ako si gluv nisi blesav. Ono parče zemlje. Hoćeš na mom da zidaš! E nećeš! Kad tad platićeš mi. Nadoknadićeš mi materijanu štetu. Ja neću d aumrem dok to ne zuavršim. To što mi zajedno ovde stojimo pred bolnicom, to nema nikakve veze. Muka nas je naterala da ovde dođemo..

 

SCENA 2

Klenak. Selo. Nalazi se u Kaluđerici, u pravcu Velikog Mokrog Luga. Ogromne seljačke kuće, tesno pripijene jedna uz drugu. Vinkino dvorište se zeleni nasred Partizanske ulice. Kogod je probao da dođe do Vinkine kuće, u najboljem slučaju, izgubio se. To je veliko dvorište, četvrtastog oblika, prepuno sadnica, procvetalog drveća, ima garažu, šupe u donjem delu dvorišta, tri šupe od kojih je jedna zaključana. Ogromna kuča nadvisuje manju koju Vinka izdaje. Kuću drži praznu i zaključanu preko zime. Do Vinkinog dvorišta nalazi se Simina kuća i nekoliko kućica u donjem delu dvorišta s podstanarima. To su jeftine udžerice. Od Vinkine kuće do manje kuće za izdavanje vode strme stepenice. Zelena kapija je zatvorena šipom i obavezno uveče dodatno sa žicom Vinka vezuje donji deo da se zaštiti od provalnika.

DESET DANA ranije

 

(Vinka i Dana piju kafu kod Vinke, u gornjoj kući)

 

VINKA:  Slušaj, Dano. Ti si vako dobra, melem na ranu. A s druge strane, nikad nisam imala gore stanare. Prljavije osobe nisam videla u životu. Sramota ste za Evropu, za Evropsku Uniju, za Državu! A za sve je kriva… (stanka) dodaj mi onu moju žutu šolju (uz osmeh) Samo iz nje pijem. I zatvori ta vratanca na šporetu, izvuci cug, znaš šta je cug valjda.

DANA: Vinka, ne osećam se baš najbolje…

VINKA: Samo kukaš. Šta ti fali, vidiš, ja sa dve štake, pa sam ribala parket, polako, jedna noga napred, jedna noga nazad. Vidi kako sija. Apoteka. A ti! Đubre na sve strane, onaj što je umro boles’a n čovek održavo bolje od tebe.

DANA: Aman ženo shvati da mi nije dobro. Jedva se krećem.

VINKA: Što se onda useljavaš u tuđe kuće kad si bolesna? Da kuća propada! Da tuđe stvari uništavaš!

DANA: A gde ću?

VINKA: Pa u tvoju kuću, u Kragujevcu. E hvala ti za šoljicu. Meni čistoća (nastavlja) mnogo znači. Da ste vas dve drugačije, ja bih vas držala džaba, a tu moju kćerku i sina bih zajebala, smisliću ja nešto. Jel dobra kafa?… Nemoj ti da misliš da mi što pijemo kafu ovako.. to je obaška. Računi obaška, kafa obaška. Nema to veze nikakve. Ti za dva dana da izađeš, da isprazniš stan, da ga očistiš, okrečiš, onu peć na drva da izneseš i onaj krevet da vratiš gde je bio!

DANA: Ma odakle mi snage..

VINKA: A ona tvoja što diže tegove! Videla sam ja koliko ona može i šta može. Ma zeznula je mene ta moja luda kćerka. Evo, vidi slike! Modrice na sve strane! A ja očevinu prodala da napravim ovo ovde, da im podelim. Nikog nije briga jel tebi to jasno! Moja unuka je sedam godina stanovala privatno, išla tamo kod Mirjane, žena joj dala otkaz, i kad je prošao otkazni rok, nije htela da čuje da ostane još, a sedam godina je tu stanovala. S dvoje dece je izbacila na ulicu. A ti kod mene pet meseci.. ja ti produžavam. Samo kod Vinke može džabe. Evo računi!

DANA: Šta pričaš. Struja je plaćena.

VINKA: A voda, đubre?

DANA: Pa dobro, to nije mnogo, platiću!

VINKA: (krešti) Kad, kad?

DANA: Kad penzija bude..

VINKA: A kolika je tvoja penzija?

DANA: Oko dvadesetak hiljada

VINKA: Kako si ti živela, od čega? Jel u vazduhu ima proteina.

DANA: Moja kćerka je zarađivala. Od kad smo došle ovde, sve je krenulo naopako.

VINKA: A Sima je prestao da ti daje pare!

DANA: Šta mi je on davao…. Radila sam kod njega, plaćao mi je..

VINKA: (prekida je) On priča drugo.

DANA: On može da priča šta oće-

VINKA: Ma šta me briga. Nego oćeš da očistiš ono lišće ispred kapije.

DANA: Svašta. Košava duva, a ja da čistim lišće. Uostalom, nisam došla ovde da očistim Klenak.

VINKA: A što si došla ovde. Meni na grbaču? I šta ćeš da radiš kad umreš? S onim detetom?

DANA: Umreću.

VINKA: a  šta s ono dete?

DANA: Brini ti o onoj deci. Kuneš rođenu decu.

VINKA se slatko nasmeja

VINKA: Ma boli me dupe za njih, kakva deca bre. To su neprijatelji. Oni misle, lako će sa mnom. Nego hajde mi nešto da radimo, da se zezamo. Da ti meni očistiš ono dvorište dole, ono što vetar naneo.

DANA: Ženo, jel ti razumeš da ja ne mogu. Nije mi dobro. Rekla sam i Simi da ne mogu da radim kod njega.

VINKA. Imaš fore još dva dana. Hajde sad da pijemo kafu.

DANA: Gde da nađem stan za dva dana, jesi li ti normalna?

VINKA: Šta to mene boli kurac? I sredi tu kosu,  sva si raščupana. Ali, Sima to voli. Bosanci vole te kao ti, debele.

DANA: Doneću ti ja novac. Sad moram da legnem.

VINKA: Kad, kad?

DANA: Osmog.

VINKA: E fino. Dolazim osmog po svoje, pa da se čistiš. Nemoj Dano (lažna briga u glasu) ti si ozbiljna žena, a da ti millicija iznosi stvari)

 

4 DANA KASNIJE

 

  1. mart. Usred noći, Dana oseća da teško diše. Oseća gušenje. Hitna pomoć je prevozi u Urgentni centar, u ranim jutarnjim časovima. Negde oko 5 popodne, u kuću u Klenak ulazi Vinka, napirlitana i doterana, u pratnji unuke. Lea, kao je Vinka zove, vratila se iz bolnice u kojoj je provela prepodne i veći deo popodneva s majkom dok je nisu razdvojili od majke, leži u krevetu i plače. Trese je groznica.

VINKA (jarko našminkana, natapirane retke kose)  Lea? Danica! Ja došla da se zezamo! (otvara štakom vrata od kupatila) Eto, ovi ti je kupatilo, samo da ove dve izbacim pa da se useliš. Lea, dovela sam novu stanarkju, treba da izađete iz stana.

POTENCIJALNA STANARKA: Ali, nisam još odlučila..

VINKA: Pa šta ima da odlučuješ. Oni letu napolje, ti se useljavaš. Vidiš kako ti lepo. Imaš poseban ulaz, niko neće da te dira. Povremeno će tu da dođe neki Ciganin da krade gvožđe, a i ja da proverim urednost, opšte stanje, inspekciju moram da vršim. Dvorište mora da bude čisto, pograbuljano, ispred dvorišta počišćeno i da ti ne nabrajam. Nisi mala. Vidiš i sama. Ovo je bila apoteka, a vidiš kakav su svinjac napravile. Ti ćeš to da središ. A ova ovde leži umesto da čisti.

LEA: (okreće se na krevetu) Majka je u bolnici (uspaničeno)

VINKA: Pazi šta je ona smislila! Jel vidiš s kakvima ja imam posla! Otišla u bolnicu da ne plati račun za struju.

A moram ja ovde da pređem. Ajde Lea pakuj stvari i izlazi napolje. I nemoj da budeš agresivna kad ideš u bolnicu. Ti uznemiravaš ljude i doktore. Stvaraš uznemirujuću buku. Reko mi Sima. Umesto toga kaži ovako: Doktore, doktore, meni će da umre moja mama, a ja nju jako volim, pustite me da uđem da je vidim (karikira i prenemaže se, kao da će da zaplače) da je pitam kad će da plati račun za struju.

 

III SCENA

 

VINKA: Daaano! (udarac štakom o vrata)

LEA (uplakano) Ovde… (pokušava da ustane)

VINKA: Evo, došla sam sa jednom finom stanarkom koja će da se useli kad ti odeš. A do nedelje da gledaš da odeš. (zastaje) Dano, pa to nisi ti!

POTENCIJALNA STANARKA: Dobar dan.

VINKA: Gde je Danica?

LEA: U bolnici.

VINKA: U bolnici? Što? Žalila se doduše (okreće se ka potencijalnoj stanarki) da joj nije dobro, to je istina, ali ona je kao moj zet. Ima šećer devet i misli da će da umre. Isti su! Rekla sam ja njoj: Dijabetes nije bolest!

A ti, Lea, da ti Vinka da savet: diži se iz tog kreveta, ima da mi se krevet usmrdi tu. Kad si ti došla iz bolnice?

LEA: Malopre?

VINKA: Pa šta su ti kazali? (stanarki) Dodaj mi tu stolicu da sednem.. ne ne tu stolicu, već iz moje kuće, tamo idi uz stepenice, popni se, izuj se, uzmi papuče da mi ne prljaš, ima tu odmah jedna stolica, hajde hajde požuri se!

POTENCIJALNA STANARKA: Stvarno ne mogu da..

VINKA: A znači i ti si od te fele.. e neka i ne uzimaš stan, vidim ja.

POTENCIJALNA STANARKA: Vidim i ja.

VINKA:  Šta ćutiš, govri šta su ti rekli.

LEA: U karantinu je..

VINKA: pa jesu li je kidnapovali? Kakav karantin?  Kakve ršetke?

POTENCIJALNA STANARKA: To je zbog epidemije gripa.

VINKA: Jes vala, neki ha dva es o dva!

LEA: Upravo sam saznala da su je prebacili s koronarnog na infenktivno..

VINKA: (prekida) Još će da me zarazi. I, jel će da ostane živa?

LEA: Ne znaju.

VINKA: Ma znaju oni, samo se prave. Slušaj ti mene, ja tebe nešto d anaučim, da te Vinka nauči. Kad oni tebe pogledaju, ti njih iznerviraš pa ti ne daju informaciju. Ti s njima fino, lepo, kulturno, pitaš: Doktore, kako ste? Pa tek onda pitaš za majku. A ne obrnuto. Da je ona  na tvom mestu, znaš li kako bi ona odglumila to. Sva vrata karantina bila bi joj otvorena.

LEA: Ne znaju da li će preživeti..  Uspela sam da ih dobijem na kratko. Rekli su mi: Nećete dugo da vidite vašu majku. I nekako.. bili su cinični…

VINKA: Pa to je zato što je tek ušla na intenzivnu. Mada nije mene jasno. Ja sam bila na intenzivnoj zbog ujeda zmije. Ja sam preživela, zmija nije. Al, Dobri su im doktori. Bili su i ljubazni i davali su i informacije i mene su posećivali.

POTENCIJALNA STANARKA: Jadna zmija.. A Vi (obraća se devojci) Joj, baš mi je žao zbog Vaše majke!

VINKA: Da, ljudi saosećaju.. to je zamka. Nisu čitali ledi Magbet. Nije sve kako izgleda! Nego nije sad to važno, bitno je da Dani bude dobro. Ipak ona treba da ozdravi, treba ovom jadnom detetu, vidi na šta liči. A govorila sam ja njoj: Šta će bude s tim detetom kad umreš i ona, ovoga mi krsta, kaže, veruj mi, Lea, kaže mi: Vinka, šta mene briga šta će da bude kad ja umrem! To mi rekla! I šta sad? Posle kažu: luda Vinka. I sad, Vinkina leđa! Ja sam osećajna žena. Ni kuče ne bih izbacila, ali vala nju hoću. Samo da mi izađe!

LEA: Moje ime nije Lea.

VINKA: Ma, meni tako lakše.. Ko će da izgovori tvoje ime. A znala sam ja da ona nešto sprema. A ja  glupača, mislila da je raspoložena, pa je rekla: Dođi, Vinka, u sredu, na kafu, da se zezamo. A ona napravila čitav plan. Sad moraš i na sahranu da misliš. Znaš li kolko to košta? Misliš, to je džaba? Sama džaba ima kod Vinke! Još će da mi je isporuče mrtvu u baštu.

LEA:  Nemojte tako da pričate, kako.. kako..

VINKA: Vidi je, muca. Vidi je kak’a je. Plače za majkom. Ko da samo ona ima majku. Pa nisam ja kučiće rodila. Mene bre moji jednom godišnje vide i tad me prebiju.

STANARKA: Meni je stvarno žao..

VINKA: Šta ti žao.Gledaj sebe. Makar da imaš internet dok tu samo ležiš, posao i novi stan da tražiš. Dao mi Bog zdravlja da me prođe ova astma, da dođem u nedelju da te izbacim. Izašla ona, ne izašla. Tačno znam šta će da kaže: da treba da s eoporavi! E neće moći! Nego ti meni Lea reci pošteno. Jel briga elektrodistribuciju da l ti je majka bolesna, ćopava, sa štake, bez štake kad isključu struju. A ja da platim, blokiraće mi penziju. Nego pusti sad to, odi u dvorište i pokupi one kese..

LEA: Nije mi dobro.

VINKA: Ma smiri se, pusti me. Tako ti i s doktori, Zato ti i ne daju informaciju. Jesu te zvali kući? Nisu. Moraš fino. A ti stvaraš uznemirujuću buku. Uznemiravaš narod. Moraš fino. Ajd zovi na telefon bolnicu. Ja ću da razgovaram kad si mutava.

LEA: Odneli ste mi telefon.

VINKA: Imaš mobilni!

LEA: Nemam mobilni, Pokvario se, a nemam niti kredit. Samo mene mogu da zovu, a ja ne.. Dala sam im broj.. Zovu samo u slučaju smrtnog ishoda. A sad me ostavite, molim Vas, muka mi je, ja…

LEA: Kako ste takvi ništaci, nemate mobilni, a ja, baba imam dva!  Nego ustaj onda i idi po te kese, pokupi ih, ružno je, narod gleda kad prolazi niz ulicu, pričaće: vidi Vinkino dvorište, a ja sam poznata ovde po Klenku po čistoći, pravednosti i urednosti. Zato me i mrzu.

POTENCIJALNA STANARKA: Jel možete malo devojku da pustite na miru, ja ionako samo razgledam, neću da uzmem… (obraća se devojci) Neću da Vam smetam..

LEA: Muka mi je..

VINKA: Eto! Eto, vidi šta si mi uradila Umrela mi mama! More, ti i tvoja majka. More, crknite ovde. 70 evra sam izgubila, ej! A ti (obraća se potencijalno novoj stanarki) kad si već tu, nema veze da l ćeš da uzmeš ili nećeš, ućii staroj ženi, počisti mi ono ispred i istresi ono parče, pa ga odnesi u šupu. Vidiš ovde ono.. onu šupu.. ubaci odozgo, pošto je zaključana, puna je drva…

(glasovi idu u fejd aut)

Čuje se samo VINKINO dranje: A ŠUPA?

IV

 

(ZVONJAVA TELEFONA)

SIMA: AAA.. Šta ima?

LEA: Simo, dobro je što ste nazvali. Vinka želi da me izbaci. Ne znam šta mi je s majkom. Nemam novca za hranu. Pomozite!

SIMA: A.. haaa—ja… se tome čudam. A šta ću ti ja.

LEA: Kako mislite „šta ćete mi vi“. Ne razumem.. Vi se znate s mojom majkom, bile smo kod vas dan pre nego se razbolela, na ručku..

SIMA: A to ‘nako. Valja  se. Nisam joj ja muž.

LEA: Pa pomozite mi.

SIMA: Nemam ti ja para. Moj Ilija.. njemu treba da dam, nemam ni njemu dat. A tvojoj majci sam dao velike pare. Ko bi to učinio! A ja sam dobro učinio, jel de? Jel to dobro?

LEA: Vi nemate ni trunke empatije.

SIMA: Šta nemam?

LEA: Empatije.

SIMA: Šta ti je to.

LEA: Saosećanost, ljudskost, milosrđe.

SIMA: (podlo se smeje) Ja da nemam. Tolke pare sam dao. E Simo tako ti i treba. Umesto da mi se zahvališ. Ti meni da kažeš da ja nemam taj taj.. ljudski osećaj. To me je sad mnogo naljutilo. Tebi i ne treba pomagati. A vidim i da ti nešto fali. Ja sam kao ratno siroče ostao bez oca i majke kad sam imao četiri godine, pa vidi šta sam sve stvorio. Nego ja sam zvao bolnicu, evo ti broj..

LEA: Nemam telefon.

SIMA: Pa kako nemaš telefon? Nemaš android? Pa kako to? Ja bome imam. Jes da ne znam da rukujem njime, a nije ni da ne znam. Ilija moj me uvek dobije i kaže: Ćale, kad će pare. (smeje se tupavo) Moj Ilija (ponosno) Dobro.. ja ću da budem korespondent za komunikaciju..  to je lepo od mene, jel de. Dobro je, dobro je.

LEA: Šta je dobro?

SIMA: A? Šta reče?

LEA: Ništa.

SIMA: Šta si digla galamu. Biće šta će biti.

(prekida vezu)

DESET MINUTA KASNIJE

VINKA: Lea! Šta ti je s majkom? Jesi se vidla s njom? Zvao Sima, ljut je on na tebe jer si je pustila da ide gola i bosa po ulicu. Tebe krivi što se razbolela. Nasekirao se zbog para koje mu Dana duguje. Eve, u Mićinoj prodavnici pričaju da je Dana terala da je oženi! Uzimala mu pare.  Ceo Klenak priča o njoj. Kažu – veća kurva nije došla. A što ti ne odeš do tog njegovog sina krimosa, do Ilije, Ilije (dere se) To je Ilija, Simin, od Sime Ilija, sin njegov! Čekaj, zvoni mi telefon. To je Sima. Jes da se parničim s njim, al se redovno čujemo.

PET MINUTA KASNIJE

SIMA: Alo! A.. ja.. ja… Đes ba!

LEA: Šta su rekli?

SIMA: A ja.. ja.. rekli su da je živa i tako to.. (naglo) A šta ću ti ja!

LEA: Kako mislite šta ćete Vi? Šta su rekli?

SIMA: Ja sam zvao, ja sam svoje obavio

LEA: Šta su rekli?

SIMA: Neće ništa da kazuju i ja neću više da zovem. Evo, uplatiću ti kredit pa ti zovi. A ja do Klenka neki dan moj Iliji da dam penziju pa ću ti doneti hiljadu dinara da imaš. Tri dana da tri traje.

LEA: Ali, ja ne znam da kuvam.. A gotova jela su skupa.

SIMA: Ne znaš da kuvaš? (samozadovoljno) Ja znam. I moj Ilija zna! A ti… Šta ću ti ja. I tako. To je to!

LEA: Hoćete li da pozovete mog ujaka..

SIMA: Al ja ne znam njegov broj

LEA: Ja ću Vam reči njegov broj. On je pijandura, ali ima telefon moje tetke koja je retardirana, ali ja drugog izbora nemam. Gladna sam i sprema mi se ulica.

SIMA: A? Alo?

LEA: Ništa. Pozovite Miletu, Dudu i Zorana.

SIMA: A oni će da ti pomognu.

LEA: Neće, ali nema veze.

SIMA: Ja ću da zovem, tu sam ja kad reba da se zove, imam android, al pare ti nemam. Ću da pohitim!

NEKOLIKO SATI KASNIJE

Zvonjava telefona

SIMA: A! Šta ima?

LEA:  Teško mi je. Ne mogu da pričam. Ne mogu da govorim.

SIMA: A? Ništa se ne čuje.

LEA: Ja.. ne mogu da vičem.. vi ne nosite aparat, jel razumete? Grlo mi je naduveno!

SIMA: A! Dobro je, dobro je. (stanka) A šta ću ti ja.

LEA: Okrenite 348 955 da dobijete..  (oh bože kako mi je muka, poludeću, gluvi stvore, gluvo kuče, glupi Bosančerosu, marš pička ti materina!)

SIMA: A to! A ti zamukla? A kad ćeš da odmukneš. To je od ladnu vodu. I tvoja majka ladnu vodu pije. Ja joj pričam stalno, al ne vredi. I eto gde je zaglavila.

LEA: To je od stresa.

SIMA: Od čegaa!

LEA: Od sekiracije.

SIMA: A ja ja! Dobro je, dobro je. Jel zvala Vinka?

LEA: Zove, vrišti, laje, reži, preti.

SIMA: Ume ona to, ume. Ma Vinka. Ko će s Vinkom. Moj Ilija..

LEA:  (prekida) Ne znam broj te moje tetke, znam njegov..

SIMA: Čiji?

LEA:   Njegovo ime je Zoran.

SIMA: Samo Vi kažite šta ja da rečem tom Zoranu i koji ti je taj.

LEA:  Teško mi je da izgovaram njihova imena.

SIMA: Ma čija imena?

LEA: Tih mojih rođaka.

SIMA: A rođaka! Što ne kažeš tako, čuj, Zorana! Ko da ja znam ko je Zoran. Evo, zovem, pa ti javljam. Čekaj samo tren, mj Ilija me zove na android.. ALOOO! Šta ima! Ma nisam joj dao iljadu dinara, to Vinka laže da nas zavadi! Ipak, u nevolji su njić dve, treba pomoć… Aj bolan šut tamo… (Lei) Moj Ilija (ponosno) Tačno kaže: Svima daješ, a meni šta ostane. A šta da kažem tom tvom rođaku?

LEA: Sad je popodne. Obično je trezan u ovo vreme.

SIMA:  A pijan… ! Pa i ja volim da popijem, al jednu čašicu, to je.. izjutra.. a vid ti to, on pijan! Dobro je, dobro je.

Pet minuta kasnije:

VINKA: (krešti) Lea, kako ti je majka? Jel te zvao Sima?

Lea: Da. Zvao me Sima. I jebeni Ilija.

VINKA: (ekstatično) Ilija? Svemoćnog mi, potentnog i svepredvidivog Boga i lčjubavi Hristove, zvao Ilija, sin Simin što rodi Iliju koji si sin od Sime, Ilija, Simin sin, ma sin njegov!

LEA: Šta je vama s tim Ilijom? Em ga niko ne vidi i ne čuje, a svi pričaju o njemu, em je on  Vas tukao koliko znam.

VINKA: Ma krimos. A uzeo ime sveca. Mnogo mu je razmažen sin. Simo ne sme da pisne od njega. Zato i nije oženio Danu. Nego ja sam nju zvala na intenzivno da vidim da l će da umre. I kažem: Dobar dan, doktore, ja sam rođaka, tu sam malo lagala, jer oni ne daj informacije svakom. Samo rodbini i bližnjima. I doktor, a mnogo fin neki čovek reče meni: stavili smo je na cev! To je ono što meću na one što će da umru pa da i’ povade da se izvuču. Da preteknu! Nego šta ti rek’o Sima? I kako napreduješ s pakovanjem, da pošaljem ja Nešu mog da ti pomogne!

LEA: Upravo zove moje rođake..

VINKA: Sima? A ne reče mi jel zvao Ilija, sin Simin, od Sime Ilija, sin njegov!

LEA: Ostavite me na miru.

VINKA: Raspituje se, trošim telefon, ma šta me bruga vrkle da bog da obe, ti da se spakuješ i da ideš!

LEA: Nemam gde.

VINKA: To je tvoj problem, Lea. Ne moj. Tvoj.

LEA: Ne mogu da razmišljam ni o čemu sad osim da mi majka  ostane živa.

VINKA: Moraćeš. I da oribaš onaj frižider. I onaj krvet da prebaciš u drugu sobu gde je i bio. I ja sam ribakla frižider kad mi je umro pokojni muž.

(TRESAK SLUŠALICE)

Pet minuta kasnije

 

SIMA: A ba, š’ a ima? Jel zvala Vinka?

LEA: Kkva Vinka, jeste li obavili razgovor?

SIMA: Ja šta sam! Ja sam zvao tog tvog ujaka, a nisi mi rekla da ti je ujak. Reko sam mu da će Danica da umre, a on mi reče: ja para nemam, i ja sam bolestan, i ja ću da umrem, svi će da pocrkamo, i meni reče da ću da pocrkam i da mu je telefon isključen i da će on sam d aga izvadi iz zida ako ga ponovo pozovem. Al mi dade telefon od Danine sestre bliznakinje, pa i s njom sam se čuo! Evo ti broja…

LEA: Dobro. Hvala.

SIMA: E dobro, dobro, tako, tako.. hvala da se kaže, tako treba. Jel da da sam ja dobro učinija što sam zvao.

LEA: Doviđenja.

SIMA: ALO? Šta reče!

LEA: Kažem: doviđenja!

SIMA: Nemoj se dereš, bolan!

LEA: Ma ne derem se, nego da biste me čuli..

SIMA: Nije tačno. Dereš se ti namerno!

LEA: A zašto bih se ja drala namerno?.. Muka mi je..

SIMA: E u šta sam se ja uvalio. Nema veze. Ja na te pare i ne računam više.

LEA: Nego, ja ne mogu da zovem..  Jste li joj rekli da ona mene pozove?

SIMA: Ma kome da kažem? Mnogo si ti komplikovana.

LEA: Mojoj tetki!

SIMA: Alo?

LEA: MOJOJ TETKI!

SIMA: A! Da e ona pozove? Pa reko sam joj ja to, kaže da oće čim zavije sarmu. Došla joj prija, mora da je ugosti.

Zvonjava telefona:

(Promukli, pušački kontraalt s druge strane žice. O sebi govori u treće licu. Rođena majka ju je uvek oslovljavala u srednjem rodu jednine)

LEA: (ispušta čudne zvuke, krklja, guši se, pokušava da govori, ali ne može) H..halo.. hhhh.. alo… (Kao neko ko se bori za vazduh)

TETKA: Da? Da?

LEA: H…hhh… halo..  (krkljanje se nastavlja) Halo, halo!

TETKA: Tetka ovde, a ko je to?

LEA: (Očajno i napokon) Pomozi mi, pomozi!

TETKA: Tetka se pita šta je bilo?

LEA:  Tetka, tetka! (guši se)

TETKA: Leco, to si ti.

LEA: (grozničavo) Da, da.. ja sam.. Slušaj me dobro.. s…slušaj mm..e slušaj me dobro! (panika u glasu, dotad kao da je suzdržavana, buknula joj je iz zamuklih glasnica)

TETKA: Šta je bilo?

LEA:  Slušaj me, nešto se strašno dogodilo, strašno se dogodilo,  moja majka.. ona.. ona je u bolnici! Ona će umreti!

TETKA: Daca je u bolnici,  ona će umreti, hmmm.. dobro, hmmm.. a ja nemam para.

LEA: Kakve pare, da li si čula šta sam ti rekla, majka će mi umreti, u bolnici je, rekli su da će umreti, rekli su!

TETKA: Ako su doktori tako rekli, verovatno da hoće.

LEA: Nije mi dobro. Muka mi je!

TETKA: Izađi na vazduh, lepo je napolju, sunce sija. Aaa… I kad izađeš, onda će da te uhvati.. ovaj.. onda ćeš lakše da dišeš i… da se smiriš i ovaj.. da, ti si odrasla osoba, aaa.. (priča usporeno, s pauzama,  kao da se preslišava lekciju iz osnovne koju nije naučila kako treba)

LEA: (krklja)

TETKA: Smiri se.

LEA: (ubrzano) Slušaj me, treba mi pomoć!

TETKA: Tetka odavno nema načina da da pomoć.. aaa. ja ne znam da li je ona tebi rekla. Ja sam zbog nje morala da isplatim dug od hiljadu evra.  Tetka se pozajmljivala, krvarila, borila, mučila. Ona je mene još od deteta mučila i maltretirala i ja nisam imala nikakva prava. Kad pobegne iz škole, terala me je da majku lažem gde je i šta je i s kim je. I kad je ponavljala osmi razred, ucenjivala me je da ćutim, a ona je uvek imala i dobijala šta je htela i bežala, a ja sam bila ta koja je dobijala batine od majke jer je tetka lagala i tetka je uvek radila svoj domaći zadatak na vreme.

LEA: Slušaj, sad to nije bitno šta je bilo kad ste vas dve bile male, ja nemam gde. Ova baba me izbacuje..

TETKA: Baba koja ti izdaje stan te izbacuje zato što je to, coko, normalno. Normalno je jer ona ima svoju nekretninu.  I ona ne želi da drži stanare u nekretnini koja joj ne donosi prihod. A ti si svoj krov nad glavom prodala.

LEA: O čemu ti pričaš? Znaš li da sam u opasnosti? Ja ću biti na ulici, kako ne shvataš?

TETKA: Ti si odrasla osoba i pametno dete. Nemoj da sad pričaš neke stvari kad tetka i ne može da pomogne..

LEA: Jel to zbog njega? Zbog Živojna?

TETKA: (ne obazire se) Ti se smiri,

LEA: Ne mogu da se smirim!

TETKA: Možeš, ali NEĆEŠ! (u glasu joj se oseća osuda)

LEA: Ma ne mogu da se smirim, shvataš li, izbacuje me, nemam gde! (plače) Tera me da idem na ulicu!

TETKA: Tetka je već rekla da nema pare i da ne može da pomogne.

LEA: Ma ne trebaju mi pare!

TETKA: Pa šta ti treba?

LEA: Podrška, pomoć, neki smeštaj dok majka ne izađe iz bolnice!

TETKA: Ja ne mogu da ti pomognem, sve i da hoću. Živojn je produžio lozu, a moja Jovana radi za 17 hiljada (ponosno) u fabrici i zavija čokolade.

LEA: Slušaj.. Nije sad niti vreme niti situacija da se..

TETKA: Da nisi pokvarila i upropastila svoje odnose sa rođacima.. Šta je bilo sa stricem iz Amerike, s Labibom? Upropastila si odnose i sa svojim ocem. Sama si kriva.

LEA: Ja nisam ništa kriva, nisam ništa upropastila!

TETKA: Možda si, coko, bila prezahtevna.

LEA: Ako ne želiš da nam pomogneš, ako nas toliko mrziš..

TETKA: Tetka ne mrzi, ona samo nema mogućnosti ni načina da pomogne. Obratite se nekoj humanitarnoj organizaciji. Ja sa oduvek govorila da treba da pozoveš Anđelinu Džoli. (LEA PONOVO POČINJE DA KRKLJA) Ona će da ti pomogne kad tetka ne može. Tetka i ne izlazi ni do prodavnice, muči se, a u sebi može samo da tuguje i pati.

LEA: (krklja) Mačke! Šta ću da radim s mačkama?

TETKA: Mačka nađe svoj put. Mačka je mačka.

LEA: Da, ali Čarapica je stara, to više i nije mačka.. Ima 13 godina! Od 2006te je sa mnom!

TETKA: Pa dobro, Čarapica.. (neodlučno)

LEA: (očajno) Spasi mi makar mačke.

TETKA: (neodlučno) Čarapica, da, to jeste problem za mačku.

LEA: (uvereno) A tvoja sestra? Imaš moralnu obavezu!

TETKA: (naglo menja ton, postaje agresivna i koristi reč “ja”. Ego – kambek) Ma kakvu moralnu obavezu. Ja brinem smao za svoju decu i za svoju porodicu.

LEA: Ne mogu d averujem da si toliki monstrum da ćeš me ostaviti na ulici, ja…

TETKA: Tetka nije monstrum, coko, ti moraš da shvatiš. Ti. (stanka – svečanim glasom) Za život nespremna.

LEA: (mirnije) Samo mi je potrebno malo. Samo dok. dok.. (muca) Muka mi je.

(ispušta mlaz na pod..  povraćanje će se nastaviti narednih nekoliko dana)

TETKA: Ako ti je muka ti idi i povraćaj. Idi na svež vazduh, biće ti odmah bolje.

LEA: Tebe ne zanima da li ti je sestra bliznakinja živa ili mrtva? (hladno)

TETKA:  /vraća se u normalu) To je normalan tok i deo života i prirode.  Ljudi žive, ljudi umru. Niko nije večan.

LEA: (besno) Znači.. rekla mi je Danica da vas ne zovem nikad, da ste idioti, ja sam kriva, ma ja sam idiot što sam vas okrenula.  (spušta slušalicu, izbljuje se na pod, nekakva sumaglica je prekriva i veruje da je na kratko zaspala)

SCENA 5

(uporedo zvone mobilni i fiksni telefon. Na mobilnom je Mileta, a na fiksnom je Vinka)

MILETA: Leila, ovde Mileta.

LEA:  Mišo, dobro je da ste zvali.. majka je u bolnici! Umreće!

MILETA: Čuo sam. Zvao me neki Simo.

LEA: Hoćete li mi pomoći? Majka je rekla da mogu da vam se obratim u situaciji kad..

MILETA: Ono u čemu ja mogu da ti pomognem jeste vrli napor da definišeš svoje interese i ciljeve. Što se tvoje majke tiče, Dani će biti dobro. Ona je jaka. Treba imati pozitivan stav da bi vreme prilagođavanja mogućem negativnom ishodu prošlo što bezbolnije.

LEA: O čemu vi to? Znate li Vi da ova baba koja izdaje stan… samo trenutak.. uključila san spikerfon… to je jedini način da čujem bilo koga..

MILETA: Misliš, da čuješ sagovornika?

LEA: Da.. u pitanju je softverski kvar i..

MILETA:  Kako to pričaš? Nekoherentno, neprecizno i konfuzno. Gde je tu tačka. A gde zarez.

LEA: Da li ja razgovaram s Miletom?

MILETA: Tako je i..

(baba se dere istovremeno s fiksnog telefona kog Lea drži u desnoj ruci, dok priča preko mobilnog s Miletom držeći ga u levoj, preko spikerfona)

VINKA: Tako je, reci mu, reci mu, mamicu mu, kako sere! Pare, bre! Pare za račune, za struju, za đubre!

LEA: Samo tren.. Baba hoće pare.

MILETA: Koliko para je neophodno da bi ti ostala tu gde jesi?

LEA: Mišo, znate, meni nije dobro..  treba mi podrška.. bojim se…

MILETA: Ja ponavljam pitanje.

LEA: Pa.. ne znam.. moram da pitam.

MILETA: Hajde pitaj.

VINKA: Ju đubre jedno, sad ću ti ja rečem kolikU:  (dere se) Strujaaa! Nije mnogo, uzela sam joj ja grejalicu na vreme..

LEA: Mišo.. ovaj.. Mileta… da li je čujete.

MILETA: Čujem.

VINKA: (glas boje pepeljare istresene na asfalt) Dve kirIJE, po sedam iljade, četri i po za vodu mi nije ništa plaćala, đubre, pih, aj, đubre da oprostim.

MILETA: Ovako. Maksimalna suma koju mogu da ti dam jeste pet hiljada. Više ne mogu. Toliko. To je to.

VINKA: Vidi ti njega šta zna.. Đubre jedno, zvučiš ko naša država! Starost sam ti poverila, ja sam stara, ja sam bolesna,  nesposobna, a ti umesto da pomažeš ovo dete da je ne izbacim, da ne postane čuvarka fontana u velegrad, da ne jede iz kontejnera, ti si našao mene da je ja iz milostinje izdržavam sad kad ju je majka rođena zajebala. Znam ja šta je majka, Lea, nisam ja kučiće rodila.

MILETA: (spušta slušalicu)

VINKA: Ko je ovaj kreten? A mamin drugar.. Jako mi društvo ima.. krpa našla zakrpu. Umesto da pomaže, tu daje nekakve savete i instrukcije. A ti dete odbačena kao škart. Vinka da te hrani. Pa od čega ćeš da živiš? Šta ako ovu tvoju majku šlog strefi? Neće ni da se seti da mi je dužna!

A i ti, Lea, ponašaš se kao da će ona da izađe. Šta ako ne izađe? Šta ako umre? U mrtvačkom kovčegu da mi je donesu! Da joj moja očevina bude poslednje počivalište! I to u grimiznoj tkanini, da mi bude crvena još za sreću! Pa gde sam ja te sreće bila da mene nađete da kod mene umirete! I šta reču ti doktori. A n ene, Moram ja sutra da to izvidim, ti tu samo tunjava ležiš, psihički šokirana, znam ja šta su kontuzije, to ti je Lea sve psihički! eve sad ću i zovem da vidim je l ona izlapela, jel joj mozak ispario, zapušio se, jel je strefio šlog! a ti vidi da ti ovaj uštogljeni pošalje makar deo računa za struju. Ko će meni da da moje pare, ko, ko! Ko će meni da plati struju, oće da mi je isključu i odakle, odakle? (tresak slušalice)