POSETA 2
Budim se, nada mnom se nadvija san, kao što se nad noćnomornom tarabom u mom snu nadvila poslednja ruža I progovorila “Shadowboxes for babies! Još jedna rođendanska! Diivna!” – glas Grdane, pokretljiv u gornjem registru, a u donjem široke legato melodijske linije, prerušene u minezengera Tanhojzera. I dok kleči ispred kapele, pravougaonog hodnika pape Sikstusa Četvrtog, čekajući oprost od pape, povorka hodočasnika predvođena samim đav’lom ide ka tarabi iza koje sam sklonjena, noseći ruže za oltar, a povorka robova i služavki iz Euripidovih drama na leđima nosi odar koji Grdana najedared spazi, preskače tarabu, baca se na odar gde počiva telo poslednje podstanarke koju je ubila, čije je ime Elizabeta i umire. Potom slede prizori umiranja Jevreja u gasnim komorama i Grdanin nacistički smeh iz groba…
– Dobro jutro, dobri svete – među najtanijim sitnicama mistične naravi sveta, iskrsla je kao pomisao smrti, nadvivši se nad mojim uspavanim likom.
“Jesi li čitala bajke? Pomažu u psihoanalitičkoj terapiji”. Zla vila – Jung kaže da je to zapravo majka.. – zastala je Grdana – Lepotice naša uspavana! Baš kao pas moje drugarice koji je morao da bude uspavan kad je ona bila na odmoru.. “ – surovo buđenje iz idile, iz Grdaninog aknama prošaranog lika sevaju oči nalik na gejziri iz kojih šiklja pakost.
“Eto mene” – ciknu i napravi jedan pointe, stoj na nogama. “Videti svet kroz oči balerine.. To je za mene Šekspir!”
Kako načini stoj na nogama, suknja joj se zaroza naniže, ukazaše se muške gaće širokog oboda. Skrenula sam pogled, da joj kojim slučajem nešto ne bi ispalo iz donjeg veša dok je veselo skakutala po našem “manegeu”.
Imala sam utisak da su I njene genitalije pogrešne. Nalik na leteću vilu, hitrim pokretom se vrati na mesto, spustila je stopala na pod, tako što je povukla jedno stopalo nazad na dodir drugog.. Peta prednjeg stopala je dodirivala luk stražnjeg stopala.
Zatvori oči na trenutak. “Ah kako prija ova lakoća u kukovima”, a zatim uz jedan jete, odskakuta do trpezarijskog stola, mašući rukama kao da su krila labudice.
“Još uvek čuvam svoje flamenko cipele od šafrana”, uzdahnula je.
Nadala sam se da neće doći do zapateadosa – štiklom.
I još doda: Balet je – univerzum.
Nosila je malu ružičastu haljinu “Nezamenljivu u letnjim mesecima”, njen glas je imao svoj zakon I svoju volju, odvojen od njenog tela I milozvučniji ako bi se Grdana rasrdila još više.
Skinula je tašnu s ramena uz komentar: “Hajde još malo da se ogolim” Tašna je bila tonirana s haljinicom, bez detalja. Nalik na strogi lik Madlen Olbrajt. Lice joj poprimi drugačiju boju i izraz. Podsećalo je na uvenulo cveće. Stisnula je usta i nabrala čelo, uzdišući kao umorni lakej koga po deseti put teraju da kuva čaj s kojim je sve u redu. Drugog poređenja ne mogu da se setim.. Stroga kao kamena terasa, napuderisana nečim nalik na cementni malter, a akne probijaju debeloslojni tapet, čineći da joj lice deluje izmučeno, opterećeno, neravna površina estriha pre polaganja kamena, ako ikad bude položen.. Akne su pulsirale sveprožimajućom snagom kao dugo potiskivan bes.
Žurno je izvadila braon rokovnik B5 formata s kopčom.
- Evo, ja sam sve zapisala ovde, ja vodim urednu evidenciju… Vi ste datumirani, jedan dan, jedna strana, dakle, strana broj tri.. da vidimo..
Ustala san naglo iz kreveta, sanjiva, razgolićena, kao probodena iglama. Maja ćuti kao ugašena sveća kojoj osmeh titra na licu. Grdani je pritvoreno levo oko. Ja nastojim da se nasmejem da ne bih počela da vičem.
- Kakva evidencija? – upitah divlje, začinjeno grubošću. Ona se zagleda u mene kao u duboko jezero, mirno, a odsutno, kao da osmišljava haiku.
- Za kiriju.
Ti zlobna životinjo, pomislila sam, protrljala slepoočnice vrhovima prstiju. Zašto se stena Sizifu uvek izmakne? Uzalud racionalnost doziva. Ilegalna gospođa Grubah od Beograd koja do kraja ne razume ono o čemu govori, ono šta izdaje, koliko naplaćuje, sve dok je učeno i neka joj se oprosti ako kaže nešto glupo.
-Zar ti nisam platila kiriju pre dva dana?, majka postavlja logično pitanje gospođi Grubah tako da je to bizarno – Broj sedam je prost broj. Iskazne formule su iskazne formule. Reductionem ad absurdum. Kad zaključimo da je nešto netačno, nastavljamo da zaključujemo dalje.
Grdana u trenu postade Srdana, prava prasica., luda po vremenu i prilikama. Setih se Euripidovog umovanja o ludacima. NIje pomogao. Niti on, niti Alkibijad u Platona..
-Ne! Nisi, Danice, pa ne lažem ja valjda. Evo, ako lažem, nemoj da mi daješ.
Pitala sam se ko će izuti cipele, ko predložiti da se donese uže, a ko se neće sećati ničega od prethodnog danaz a pet minuta.
“Šta je značenje ovoga?”
Uživati u alogičnom. Sve drugo je divna (Grdanina omiljena reč) izmišljotina. Tako već deset godina, fdarsa malo desno, malo ukoso, uz “Izvin’te ja slučajno svratila”, “Pare na sunce” i “Sad nam je lakše”.
Tad odlazim negde na ivicu sveta, nestvorenog sveta, dok sporedna lica vode scensku igru, ja uživam. Videla sam lestve za nebo. Stvarno su tu. Ne zatvaraj oči, ničemu to ne služi.
Zabavlja me igra Grdanine čudnovate, rasrđene iznenađenosti. Majka je istovremeno otuđena i lucidna. Pomislih iz nekog razloga da bi Grdana bila odličan plaćeni ubica. Ta zaprepaštenost.. pa čak i kad bi opalio metak!
-Ja sam ubeđena da san ti platila kiriju. Istina je da sam posle pozajmila dve hiljade dinara.
Malo po malo, doćiče do suštinske prirode svega što postoji.
-Ah, to je plus! I to ko zna kad ćeš da mi vratiš, ali ovih deset hiljada treba da mi daš.
Zanimljivo..
-Ah, to je onaj depozit koji si rekla da možemo da odvajamo, da prikupljamo.. pa da ti dajemo.. povremeno..
-Ne, kirija je u pitanju, a depozit je obaška.
Ćutanje. Erupcija. Nema leka.
-Jesam li ja tebi nešto dala pre dva dana?
Odsad na prekidam dijalog mislima. To bi bilo sitničavo s moje strane.
-Jesi, dala si mi deset hiljada i duguješ mi još dve.
-I otkud onda ovih deset hiljada koje tražiš? Na ime čega?
-Pa to je za.. za sledeću kiriju. Odlučila sam (nisam mogla da spavam noćas) da odem malo na odmor – idem na Uvac. Konačno je i on došao na red. Vredi svakog napora pri usponu.. Ali treba kenjce ostaviti nekom na čuvanje i tako..
-A koje su posledice ako ja ne dam?
-Ne znam. Vi malo malo pa nemate. Možda je bolje da potražite (počela je da frflja) drugfffi stan.
-Ali, samo što smo se uselile, a da tražimo stan? Nemoj onda da to zoveš kirijom, nazovi to depozitom i kraj.
Prekid.
-. uostalom.. novac nije bitan – obraća se meni, neprijatelju njene lične istorije. Možda želi da mi iskoreni bol, budističkom doktrinom, doktoratom iz flamenka, obaška –na zemlji koja nije sasvim svoja gde Grdana nije sasvim svoja niti je prostor koji iznajmljuje sasvim njen. Kako će to? Bol je univerzalan.
– Sviđaš mi se. Hajde svi da se smejemo! Kao kučići u prodavnici kad namirišu poveći svinjski file! Da se ovaj razgovor NE – PRIJATAN – podvrisnu ona – završi smehom.
Zabaci glavu ne bi li se nasmejala da se sve zaori i – zagrokta.
