Besplatno preuzimanje Borisa K u pdf formatu


Nakon sto je knjiga sklonjena sa serbian foruma, odlucila sam da knjigu postavim na scribd.com

knjiga se moze citati na engleskom jeziku, kao kindle e – book izdanje. Pojedine price se mogu naci na sajtu Beleg. Sa sajta Afirmator su mahom sklonjene. Mozda je ostalo par njih.

ne pitajte mene zasto je to tako – cesto se i sama pitam.. Verujem da su fenomenizacije ucinile svoje! Pogresila sam, tu je koren. Omaklo mi se da napisem dobru knjigu.To se ne prasta od strane iskusnijih kolega. U svoju odbranu mogu da kazem da sam dobru knjigu napisala slucajno, bez zadnje namere, niti prednje nor sideways.

Omaklo mi se.

Ne mogu da obecam da necu vise nikad.

Reč dve o Borisu K., Avanture Borisa K


Reč dve o Borisu K
Boris K. — Prvi Gubitnik Fenomenizacije
U nekim zemljama vladala je Inkvizicija. U drugim je dolazilo do sumnjivih privatizacija. U državi Borisa K. došlo je do neobjašnjivih fenomenizacija. Fenomenizacija za Borisa K, čoveka bez stalnog zanimanja, beše tako nepredvidiva da mu nije preostalo ništa drugo no da se sa njom pomiri.
Upadao je u različita vremenska razdoblja bez korišćenja vremeplova. Nalazio se na najneobičnijim radnim mestima, a da na njih nije konkurisao. Prilagođavao se situaciji nalik igraču koji prelazi na drugi nivo u nepredvidivoj kompjuterskoj igrici.
„Šta sam ja bogu zgrešio da mi se to događa?“, pitao se Boris K. „Isti sam kao i svi drugi polukvalifikovani radnici koji se zanose idejom o jednakosti u Republici. Kao entuzijasta zanemario sam dalje školovanje zarad slepe vere u dolazak boljih vremena, onih u kojima će se saslušati i glas malog, običnog, bezimenog čoveka.“
Boris K. bio je spreman na najveću žrtvu da bi se taj cilj i ostvario. Kao jedan od zaslužnih učesnika, po završetku Revolucije, dobio je velike beneficije koje je sa gnušanjem odbio, govoreći da 14 15
se protiv takvih povlastica upravo i borio, te da bi prihvatanje istih bilo u suprotnosti sa njegovim uverenjima. Zadovoljio se poslom montera na traci za finalizaciju u fabrici automobila, gde je sav srećan radio po 12 sati dnevno, postavljajući retrovizore na suvozačeva vrata.
Jednog je dana dobio otkaz što je bila posledica uvođenja novih tehnologija i potrebe za štednjom. Tako su mu bar rekli, iako je dobro znao da iza svega stoji ono ultimativno zlo koje je polako ali sigurno izjedalo tkivo čovečanstva — profit. Odbačen poput istrošene baterije, praznog srca i očiju punih suza, preselio se iz skromnog ali uređenog stana u „dolinu gubavaca“. Ovo mesto dobilo je nadimak po stanovnicima, ne istinskim gubavcima, već očajnicima koje je zadesila sudbina slična Borisovoj i za koje se ne bi moglo reći u kojoj bi se od te dve kože bolje osećali. Stare zgrade, koje su se zbile u nepravilnom rasporedu, gde su živele nesrećne porodice, nisu bile od betona ojačanog čelikom iz Pitsburga, već od eko–cigle, sa izolacionim slojevima od azbesta, što je stanarima gotovo izvesno garantovalo rak na plućima. Kao da nisu imali već dovoljno nevolja u svojim životima.
U takvoj jednoj zgradi Boris K. našao je stan. Nije ga privukao oglas, već neobična pojava gazdarice koja je imala običaj da najtiražnijim novinama u gradu udara po glavama koje su izvirivale iz okolnih šahtova.
„Kao da ubija mušice“, mislio je u sebi Boris K, pogleda prikovanog za izmašćenu brojanicu. Frau Suzi, kako se gazdarica zvala, i Boris K. razmeniše samo jedan pogled i odmah se prepoznaše. Zalizavši sedu kosu, Boris K. upita za cenu. Frau ga odmeri prezrivim pogledom i otrese pepeo sa muštikle na bušnu cipelu. Boris K. je prkosno pogleda, na šta Frau, staračkim hrapavim glasom, reče:
„Ha!“
Beše to mantra koja je značila samo jedno, a koju je starica izgovarala u retkim prilikama. Boris K. voleo je starije plavuše sa stavom, te je rešio da svoju misiju započne baš na ovom nesrećnom mestu.
Misiju? Kakvu misiju?
Saznaćete.16 17

 

Two (hearts) in one! Leila’s Black Mirror in Serbia(n)


English translation: Boris K. and the destiny of Mary Shelly (in original: Boris K. the Empath), “The Adventures Of Boris K.”, Leila Samarrai, editor: Pamela Sinicrope, published in 2013
Boris K. used to kill his hours of boredom by reading biographies of the controversial female writers. Somewhere in the middle of the book, he started crying.

“What happened, Boris K.?” asked the seller by whose bookstall Boris K. used to read the classic novels.

“I am lamenting over the destiny of Mary Shelley.” “What has happened to her?”

“What hasn’t…”

Boris K. i Lara Kroft


b439f81c56e316491270577281bbc3f9

Rebirth, Alice X. Zhang Rebirth, Alice X. Zhang

Požele Boris K. da upozna Laru Kroft, nakon filmske adaptacije serijala ne bi li je hvatao za ispletene kikice.  Boris K. nije video Laru Kroft kao ženskog aktera u 3d platformsko akcionoj avanturi Pljačkaši grobnica. “Ona je živa žena” – mislio je Boris K. i sanjario: “Ovo je prava žena za mene –  nezaustavljiva i za nove avanture uvek spremna.  Možda i jedina saputnica koju sam ikada poželeo… Ali, gde da je susretnem? – pitao se grozničavo, ispijajući poslednje kapi votke. I pored nepojmljivih Borisovih super moći, nije mogao da je locira. Lara je čas bila u Peruu u potrazi za tajanstvenim artefaktom iz Kualopekove grobnice, a govorilo se da se vratila sa lovačkog puta u Himalajima gde je sredila jetija visokog četiri metra.
“To je lako Borise K.”, reče mu lokalni Zaratustra. ” Ima je na svakom groblju. Vreba odlazak familije i u roku od tri minuta,  pokupi sve sa pokojničke sofre.” Boris K poskoči od radosti. Ne bi sumnje da Lara Kroft zna tačnu lokaciju svoh groblja u Beogradu, postova.. sve što je ikad iskao kao uslov za svoju idealnu životnu saputnicu kad je svojevremeno davao oglas u Ljubavnoj romansi.
Udesi Boris K. da dobije posao grobara kad ugleda mišićavu žensku siluetu, na Fenomenijskoj parceli Bivšeg diktatora Fenomenorepublike kako naskače na grobove Preminulih u mačjem skoku, lagana u odrazu i mekana u doskoku, u ruci držeći štit Lanselota.

Žena s kikicama izvadi iz nedara, blizu srca, neobično namotan papirusni svitak. Kako će kasnije saznati Boris K. jedan od retkih primeraka najpotpunije verzije misteriozne egipatske Knjige mrtvih, koja vekovima intrigira čovečanstvo.
Boris K. iskorači iz mraka: “Treba sveća za čitanje po mraku, gospodična”
“Čuvaru, skloni se, bolje kopam sama. Svitak je čitljiv”
“Ali, sveća daje uvid. Za čim tragate gospodična.”

“Sarkofag iz poglavlja 181 – mumija koja garantuje povratak duše u telo”
Boris K. otpi gutljaj iz pljoskice. Lara je radoznalo zagledala u nju.. a potom u misterioznog čovečuljka.  Odnekud joj se činio poznatim…
“Moje ime je Boris K. Ja sam grobar. Sahranjujem mrtve u zemlju kao da su krompiri – Borisa K. zbuni vlastita neuspela šala i strese se od neke jeze.

“Pogrebna praksa je hladan posao. Sve te nebeske pogrebne sahrane.. Ali, navikne se superheroj”, Lara se zagleda u ašov. Odmalena je u svojoj seoskoj kući Hatfield House uzimala lekcije od jezivog baštovana za koga se govorilo da živi večno i koji je neobično podsećao na Borisa K..  Dok se uspinjala penjalicama u parku koji je okruživao kuću i starije zgrade Starog dvora, nekada u vlasništvu Henrija VIII. s čežnjom se prisećala mreže za penjanje i šest čeličnih, toplo pocinkovanih upletenih žica obloženih konopcem od poliamida. Znala je sve  i o riljanju, kopanju, prevrtanju zemljišta.  Sa setom se  sećala svoje stare dečje grabulje koju je koristila jesenjim danima i tog popodneva, tokom sakupljanja opalog lišća, kad je u želji da iskopa  rođenu majku, otkrila da je majčin grob prazan, sa sve posmrtnim ostacima. Tako je sve i započelo.. 

I započeše da kopaju zajedno.

Krutom izdržljivošču kopali su na mestima koje je Boris K. označio, a tlo je bilo tvrdo, negostoljubivo i zamrznuto što bi neobično jer je bio mesec maj, a napolju klima, teška, vlažna i jedva podnošljiva vrućina, prava gotika američkog juga.

Najedared, Boris K. otre znoj sa čela.  “Dopusti meni. To nije posao za damu”, predloži Lara Kroft- Ali, Boris K. joj je dozvoli, te joj predloži da se odmori u njegovoj grobarskoj kućici na ivičnjaku centralnog groblja koje mu je bilo dodeljeno tokom noćnih dežurstava. “Ime kuće je Balkan. Starinska je, ali se brzo modernizuje. Dotle ću ja da nastavim s ekshumacijama”, obeća Boris K.

Lara se nije pomerila s mesta…

Tri sata kasnije, Boris K. ode da se presvuče, da uzme još alata, vreća za blago i sve šta im treba, a Lara iskoristi Borisovo odsustvo, uze Borisov papir s lokacijom Centralnog groblja i ustanovi da njen primerak nije tačan. Potom  grabi motiku i kreće s radom.

“To je on. To je jezivi baštovan. – besno će Lara vadeći trupla van, dok se nosila s brojnim emocijama – Misli da sam živa, a verovatno  mi je i rođenu majku ubio. Ili makar zna gde je.”

I odluči Lara da je Boris jedan od onih fenomena koji se ne smeju ispuštati iz vida. Ili se bar pratiti sa sigurne distance.  Delovao joj je poznato jer ga je identifikovala kao bombaša pomoću snimaka sa nadzornih kamera i mobilnih telefona očevidaca tokom serija eksplozija na plažama Baskije, ali je sad sigurna da se prevarila.  Bombaš je ranjen u grlo, a na Borisovom nije bilo ožiljaka.

Za sve je kriv Marvel – zaključila je. Tokom kopanja Boris je pričao kao navijen –  “Tako on uvodi sebe i druge likove u brojne nezavisne priče pre nego što ih spoji u intenzivno zadovoljavajući događaj. Stvorio je vlastiti povezani svet gde je superheroj i poseduje nadnaravne moći. Budi racionalna, Lara. Ne postoji nikakav jezivi bezvremeni baštovan. Ovaj čovečuljak je opasan.. ” Ah, evo ga, tiho. Lara..”

Boris K. se vratio, osvežen i nasmejan i predloži da on sam nastavi da kopa. “Iskopaćemo najdublji grob na svetu i tu pohraniti sva naša blaga”

“Nemam kud nego da se složim, ali za rad nećeš biti dodatno plaćen”, –  šizotipski poremećaj, verovanje u magično mišljenje. No, besmrtnost je, ipak, moguća. Zar sama nisam locirala crne rupe koje donose večnost i obrisale su život osoba, pa i moj, jednom kad sam u njih upala i superherojskim sposobnostima se iskobeljala van. Možda je moja majka Amelija tu, zarobljena u paralelnom univerzumu s beskonačnim brojem mogućih budućnosti. Baš kao baštovan. Ili Boris K. – Borise, nećeš mi izmaći! Moram da dobijem odgovore! Moram da razumem!

Boris K. je kopao  grobne rupe celu noć, a kad bi Lara uzela iz svakog groba šta joj je bilo potrebno, Boris bi zalepio stenu na rupu. Pljačka grobova činila se vrlo jednostavnom.
“Ljudi daju da se mumificiraju u nadi da će jednog dana da vaskrsnu – reče Lara.
“Možda će im se svideti društvo, ali svako je uznemiren koliko toliko ako je mrtav mrtvosan”,. nadgovori je Boris. I još reče:
“Ne zanimaju te medalje ratnih veterana? Parcela 12 b”

“Svaka kinta je dobrodošla – reče heroina – ali prioritet mi je ženska stara dva milenijuma” – Lara nije skidala pogled s Borisove pljoskice. Tad izvadi iz tobolca sa strelama jedan tajni svitak. Obično je krila svoje tajne adute u džepu na dugme u vojničkim M65 pantalonama, ali tajni svitak beše duži od irskog Morpetovog.. .

“Koliko za nju?”

“Za votku?”

“Za pljosku. To je bitan artefakt”

“Najobičnija pljoska od nerđajućeg čelika, prilično jeftino sam je dobio na buvljaku od starih  Akađana”, slegnu ramenima Boris K.

“Tu grešiš, Borise K.” U pitanju je veoma stara pljoska od feničanske slonovače. Prvi milenijum pre nove ere. Iz ove pljoske ispijao je Qabr Hiram of Tira , feničanski kralj iz čije sam grobnice upravo došla. U sarkofagu sam našla mumiju, ali bez čuvene pljoske cvetnog dezena..”
“Dosta. Evo ti!” – reče Boris i dade joj pljosku. Nije voleo da ga se ometa u radu. “Pristajem ukoliko mi dopustiš da kopamo zajedno” – zahvalno će Lara Kroft.  Lara okleva na trenutak, a onda poteže pljosku…

tomb-raider-film-clips

Tad Lara reši da mu oda tajnu koju je smislila, prekrstivši prste iza leđa.  Ono što mu sada prija, kasnije će da ga iritira – logično će ona – tako ću ga uhvatiti na delu i saznati njegov identitet, baš kao što sam otkrila tajnu Fenomenizacija kojima prkosim i sama.. Ali da li i on… Skoncentriši se, Lara..  Sredi se. Univerzum računa na tebe.  

Tad reče, uz slatki osmeh:
“Redovno igram igrice o tebi i tvojim putovanjima, Borise. Ugledam se na tebe. Kudagod da pođem, kojagod mumija da progovori ili artefakt koji da pokaže svoju čudnovatu moć, u znaku je Onoga Koga Čekamo, bili mrtvi ili živi, s divljenjem koje nalikuje na biblijski način pripovedanja, o Borisu K. superheroju, naoko pijanduri i soboslikaru, s pljoskom u ruci i graf faber olovkom koji prkosi fenomenizacijama čije poreklo još uvek istražujem.. “I Borisu dadosmo moći.. da vidi početak i nastanak sveta, da ga stvori i uništi. Da kontroliše munje, gromove, suše i zemljotrese,  oluje, kiše, da leči bolesti… a vreba ga tamni haos od koga će ga štititi boginja zore.. to jest ja, Lara Kroft”
Zagleda se Boris K. u Laru Kroft i vide da ju je piće uzelo pod svoje.
Tad on prizna da i on igra igrice o njoj, da je vidi kao Teju, ženu od sjaja i dragulja, a da ga Fenorepičani smatraju ludim zbog toga.
“Digotofobični su, Borise K. Ja sam, itekako, živa žena, ali to neka ostane među nama. Superherojima”
I priznade da je ogladnela. .. . Boris K. se pridruži Lari Kroft za pokojničkom sofrom, hvaleći grobnicu u Skandinaviji.

“Sve što treba jeste da zajedno odemo da kopamo u polje Gamla Upsali.  Tu se nalazi još bolja ženska od ove koju sad iskopasmo, u pogrebnoj odeždi vikinga izvezenoj arapskim slovima. ” – Boris K. je pričao duboko u noć, dok su razmenjivali pljoskicu i jeli masnoga pečenja. Borisova votka bila je začarana tako da se nikad pljoska ne može ispiti do dna.

“Samo Feničani mogu tako nešto..”, zadivi se Lara čije bademaste oči zasjaše na pomen reči “ruševina, pljoska i sakrament”.  “Imam i mapu. Dala mi je Anika Larson”.
Kad završiše, pokojnik ostade kratkih rukava, izgladneo u podzemnom svetu, a pljačkaši grobova u tišini, ne računajući usputne čarke oko toga ko će najviše da izede bavarske grickalice iz Regensburga, kraj Dunava gde su pronađeni najstariji pereci na svetu, ustiju punih pougljenjene zemlje od silnoga kopanja , odlaze u novi pohod skrnavljenja švedskog stola na parceli 12/a.

 

Boris K. i konačno rešenje za Viktora Frankla


Godina 1946. U  krčmi “Paviljon za samoubistva”, udaljenoj svega nekoliko koraka od centralnog groblja u Vieni, Boris K. I Viktor Frankl razgovaraju… Boris K. se žali na noćne more. Autor knjige “Kako da sačuvam živce”, napisao je gomilu knjiga koje su (reklo bi se) mogle biti od pomoći Borisu K. Boris K. koji je procitao sve  Franklove knjige.

Doktor ga sluša sa pola uveta. Cinicni osmejak mu obigrava oko usne. Boris K. nosi prepoznatljiv mu autfit – “mornar Popaj” majicu na pruge. Frankl nosi logoraško odelo. “Tako se lakše rve sa bolom..”, došaptavaju se gosti krčme od kojih je većina delila Franklovu sudbinu. (kao i autfit, i po koja krčmarica i konobar)

– Prolazim kroz teške čase.. – otvoreno će Boris K. – Morao sam da te vidim, doktore.
Psihijatar se počeša po glavi,  izgubljenog pogleda, razbarušene kose, zureći u prazan papir.

– Ne znam kako ti ja mogu pomoći, Borise K. – Frankl sleže ramenima, a Boris K. se zaplaka, na šta ga doktor s mržnjom pogleda, okrvavljenog oka..  Tad se pribra i nastavi, dok je Boris zadovoljno protrljao ruke – Obojica tumaramo po tami, Borise K.  s tim da je moja malo.. mračnija..  –  uskliknu i podiže mali prst uvis – Nad Evropom bde i bdiće, ujedinjene,  strava, kob i sen. Da svi bdimo sudbinom čovečjom, a ne samo sile svetle zvezde zlokobne, već sile noći bez kraja,  ti – uhvati Borisa K. za majicu na pruge i snažnim zahvatom je pokida na komade, kidajući pruge jednu za drugom i otkrivši Borisov mišićavi torzo –

“Ah! – postide se Boris K. pred krčmaricom koja zasikta ka njemu – Lakše to, doktore! Nemam rezervnu.. A i dama.. “

Doktorove zenice su se rumenele kao okrvavljena zora. Odmahnu rukom:

“Pridruži nam se, o Borise K. Živela revolucija i tamna brigada! Cannons to the left, cannons to the right, baš kao u pesmi”, Frankl obliznu palac, okrete stranicu i nastavi da pomno čita prazan papir, okrećući oči od Borisa u stranu….

Boris K. se strese pod utiskom sablasnog proročanstva.

Tad reši da istera stvari na čistac. Kako da dođe do rešenja vlastitog problema? Samo napred i hrabro, Borise, to je samo doktor..  Pitaj ga!:

– Recite, zašto ste dosad niste ubili, Viktore?

“Ko kaže da nisam?”, lakonski će Frankl i nastavi uz jedno “Dovraga!”, da zuri u papir. “Nemam ideja, a Tully me čeka!”

Tad priznade Borisu K da mu njegovo prusustvo ide na živce, ali da to ne shvati lično, jer “Nešto me draži kod tebe, Borise K. a ne umem da objasnim zašto.. Možda je do mirisa.. “

Boris K. shvati da se doktoru miris njegovih nogu nije dopadao.
“Isto je i sa gostima krčme – paviljona. Nerviraju me ti.. uspeli suicidi. Srećna kopilad”, mrmljao je psihijatar nepovezano u bradu.

Tad Boris shvati da Preživeli tumaraju krčmom odsutnog pogleda i okrvavljenih očnjaka. Obuze ga jeza.

I doktor Frankl se, najedared, ustremi ka njemu, izgladnelog pogleda, ispruživši ruke… Ostali mu se pridružiše dok je Boris K. hrlio ka ulazu ophrvan užasom i pobeže koliko ga noge nose.

Bilo je to sastajalište Preživelih. Ko je od njih živ, a ko mrtav, bilo je pitanje od manjeg značaja, mislio je nekoliko časa kasnije Boris K. zapalivši cigaretu Laki Strajka, sam samcijat, kraj kontejnera, delimično pribran i utešen svetlošću obližnje ulične bandere.

Boris K. stoga odluči da se vrati Franklu po savet deset milenijuma kasnije, kad se i psihijatar malo pribere.

Ako ga večnost u kojoj je boravio ne pretekne u plemenitom naumu.

Boris K. i njegov dvojnik


Boris K. je završio pisanje svog remek dela „Uspavani konj Karabak“ kad je bio ušao u svoju četrdeset treću godinu. Skinuo je lornjon, obrijao crnu bradicu koju je nosio tokom pisanja knjige, ali ga najednom obuzeše crne misli, jer pored nesumnjivog kvaliteta, rukopis je ipak trebalo prevesti na bling – blingovski da bi ga stanovnici zemlje vatre, u gradu Bling razumeli. Tokom svojih putovanja, Boris K. se više puta obreo u ovoj neobičnoj zemlji, obučen u tursko – ruskom stilu, zagledujući u džinovske nebodere koji su, kao vite kule, boli nebo, upoznao novog prijatelja predsednika Bling Blinga koji je sav šljaštio u zlatu, s kojim je Boris ispijao flaše votke šetajući se duž ulice Blingzami i koga su ljudi voleli,  a on nije znao šta da radi po tom pitanju.

Na to Boris K. reče da često putuje jer ga u Fenopublici smatraju nezgodnim i nepodnošljivim  stvorenjem, te ga šalju na zajednički jugoslovenski pasoš kojem je istekao rok upotrebe da putuje svugde po svetu.

„Gdegod izabereš. Borise K., samo da te nema jedno vreme, pa se onda ti nama vrati“

Začudi se tome Bling Bling, izbeči oči kao da je progutao gorku pilulu, usta je širom otvorio, a onda mu se oči ovlažiše od nežnosti: „Nemoguće. Pa zar tako divnog čoveka!“

Boris K. odsečno pogladi svoje brkove poput četke.

„Carstvo Bling je već moja zona. Nisam čuo ništa ružno od sebi od kad zakoračih ulicom Blingzami. A u Fenomeniji se mnogo toga o meni pričalo.“

„Svi mi radimo stvari zbog kojih se kajemo, Borise K.“

„Ostao sam duže nego što je poželjno, to je. Luda Jord ih blagoslovio, pa oni meni nisu ni potrebni. Ali, ja njima jesam. Jedini sam ja taj koji može da kontroliše fenomenizacije. I ne smem ih izneveriti. Ostajem još koji dan u vašoj prelepoj zemlji, a onda moram natrag“, herojski će Boris K. istovremeno iznerviran, ozbiljan i pripit.

Ponudio se Bling Bling da kadgod se Boris K. nađe u nevolji, da dođe sa svojom četom konjanika u Fenomeniju i „raščisti stvar“.

-A kakvi su samo moji Arzeri.. Sve sami Zorostrijanci. Anđeli božji!

-Prećiće put preko mosta koji vodi preko pakla da te kao pravednika do raja i natrag otprate, Borise K.

Boris K. prihvati, jer veli da je u poslednje vreme u Fenomeniji prikovan kao da je srastao uz kamen, da ga lokalna šalteruša šiba pogledom punim mržnje kadgod se ne seti da joj kaže kako je lepa, da živi od jedne mršave sume koju dobija pisanjem putopisa, izvođenjem raznih trikova dok je jedva sastavljao kraj s krajem, a gazdarice bi ga mal malo izbacivale na ulicu, da je živeo u buretu Barel Džordž s predivnom fasadom koju je konstruisao fenomenijski priznat arhitekta Smit, obojio je bure u narandžasto i da je tu imao svoju radionicu, ležaj, kuhinju, a da je istim plovio i preko Atlantika.

„S prozora na dnu Barel Džordža sam posmatrao delfine“, sećao se Boris K. sa suzama u očima –  i da je na kraju mučne životne borbe shvatio da se treba prikloniti ili jednoj ili drugoj strani, ovisno od toga da li je ta strana pravedna ili zla.

„A onda se dogodio nesretan slučaj. S buretom sam se otkotrljao u živi pesak i počeo da tonem zajedno s njim. Srušio mi se čitav svet kad sam morao da se odreknem voljenog doma. Niko nije pružio ruku da mi pomogne.  A molio sam – sve oko sebe, dok me zloslutni pesak gutao, u delti Nila… a okolo kajmani..  Neko vreme sam plutao, zaplivao leđnim stilom unatrag i uz snažne zaveslaje  otplovio meditaranskom obalom od Egipta do pojasa Gaze gde sam par godina živeo bez papira u palestinskoj enklavi.. Ali, mog bureta više nema. Od tad.. – Boris K. prekri oči rukama, uzdahnu, ali onda se pribra i nastavi da govori:

„Dosta mi je dobrih misli, dobrih reči, dobrih dela. gotovo zapeva Boris K. u stilu napolitanskog tenora, a onda stidljivo spusti ruke u krilo i stiša se – „Nauči da voliš novac i videćeš kako se čuda dešavaju, nabavi nedeljivu ženu i nauči da prolaziš kroz zidove.”, mudro će Bling Bling.

“ Te tri stvari su jedino što nikad nisam niti umeo, niti imao, niti znao“, nevino će Boris K., potom ućuta, preksti ruke na grudima, a onda, nakon nekog vremena pogleda u Bling Blinga i nasmeši mu se.

Ushićenog srca Bling Bling je slušao Borisovu životnu priču, zamisli se, pogleda u oduševljenu skupinu građana Bling i reče: „Hajde da zamenimo mesta, Borise K. Ja ću sa Zoroasterima u Fenomeniju, a ti budi predsednik Bling Bling koga će da obožavaju u Carstvu Bling. Imaćeš visoku platu. Tajni rudnik zlata..  zoroastersku kompaniju „Boris Holding“, kulu na Arzarskim ostrvima..   Uslov je da mi odaš tajnu.. Kako da budem ti, a da ostanem ja.“

„Fenomenizacije? Ah, to ne znam kako.. ni sam! Mnogi smatraju da se tajna krije u samom stanju mog duha, da je moj mozak čudan, da one same od mene zaziru i da me to čini krajnje opasnim. „, neuverljivo će Boris K.  a potom nastavi da zabavlja Bling Blinga pričama o svojim ludorijama.

Bling Bling je sve vreme pucketao jezikom.

Tad oni rešiše da pozovu lokalnu vračaru, a ona se zvala Stara Zmija, koja im telepatski poveza umove. Tako će Boris K. tehnikom gledanja na daljinu upozoriti Bling Blinga na skrivene fenomenizacijske baze koje se nalaze širom sveta I epoha., pa i u unutrašnjosti zemlje., a da mu Bling Bling otvori um za nove informacije o tome kako da razume svoj narod, kao što to čini Megavažnić u Fenomeniji, reklo bi se, ali na bling blingovskom nivou.

Bling Bling opet pucnu jezikom.

Bling Blig predloži da vračara izvede tajni ritual himerizma u kojem će Boris K. da postane svoj vlastiti blizanac, da bude kombinacija samog sebe i Bling Blinga. Tako će leva Borisova strana da izgleda kao on sam, a druga kao Bling Bling.

„Tako će se izbrisati granica između nas dvojice. Ti ćeš imati sve naftne bušotine ovog sveta, a ja ću biti superljud, Borise K.“

Boris K. oduševljeno pristade i svo troje odoše u baštu naučne laboratorije gde vračara izvede okultni ritual nad Bling Blingom i Borisom, dok je u crnom plaštu mahnito udarala nožem po podu, izgovarajući nerazgovetne reči, bacajući okolo ljuske od jajeta, ugravirajući tajne znake iz Svete knjige slobodnih veroispovesti.

Nakon izvršenog rituala, telo Bling Blinga se sruči na pod, a na Borisovom telu se ukaza beleg koji je jasno razdvajao njegovu levu i desnu stranu, gde je leva, borisovska strana bila rozikastija od desne.

Potom Stara Zmija načini ugovor o vradžbini, gde će se nakon isteka demonskog saveza u trajanju od godinu dana, Bling Blingu njegovo telo vratiti ne samo onakvo kakvo je bilo, već I podmlađeno za pet godina..  i Bling Bling dade vođi konjice Arzera, Vugaru Strašnom,da odnese papir do pukotine najviše stene na Himalajima, sa sve ljušturom gde je boravila Bling Blingova duša. On to učini.

Od tad Borisu K. je u Fenomeniji dobro išlo. Bling Bling je bio sposoban da čini nepoštenja i mahinacije koje je Boris želeo da čini, a ranije nije mogao, zbog čega je Boris K. stekao zavidan ugled. Uništio je Borisove neprijatelje koji su hteli da ga upropaste, združio se s najvećim huljama Fenomenije i postao svačiji najbolji drug. Kartao se s Megavažnićem u vilu, rols rojs i jahtu. Katkad bi podlost, gadurija i bestidnost Bling Blingova bila nepodnošljiva pa je sa svoje strane činio sve da Bling Blinga obuzima nekakvo strano, čudno i neprijatno osećanje koje mu je mililo niz nogu, a za koje ne beše reči na bling blingovskom – a to beše savest – i Bling Bling u Borisu bi zaplakao u moru slanih suza: „Pogrešio si, Bling Bling, bio si zločest. Tako je, Borise K. Kako si mogao to da učiniš? Kako si smeo, Bling Bling?“ – rigala je vatra savesti, a oči Borisove poprimiše boju krvi, te se dvojica u njemu svađaše i jedan drugom je kazivao onom prvom: „Zaveži mu usta, išamaraj ga, ubij ga“ ili su pljuštale psovke „Ti, prokletniče, ti cmizdravi crve“

Bling Blinga su uznemiravali Borisovi glasovi iz prošlosti, a Borisova nežna, osetljiva i blaga priroda i primamljiva otmenost bila su u zavadi s večnom žeđu Bling Blingovom za diktatorskom vlašću.

U Fenomeniji – Boris K. kao Bling Bling je posavetovao Megavažnića da mu vrati pare koje mu ne duguje. Nema logike, ali pali. Megavažnić uze od naroda i uplati sumu Bling Blingu na of šor lični račun kompanije na Bahamima. Megavažnić je shvatio da su mu ruke odrešenije negó što je mislio. Beše u nekoj vrsti nirvane, dok se naslušao Bling Blingovih ezoteričnih učenja o zoroasterskim religijama kojima je osnovao svoju ličnu konjaničku gardu,da vlada uz pomoć okultnih sila., da je Boris K. profesionalni revolucionar i kao takvog ga se ne sme ispuštati iz vida, negó ceniti i uzdići jako jako visoko, sve do Himalajskog glečera na južnoj strani, najvećeg zida na svetu!  Tako Megavažnić podiže spomenik Borisu K. u centru Fenomenije, uz oduševljeni poklič naroda, praćen bojnim urlicima Arzera, koji bi pratili Borisa K. sa sve Bling Blingom u njemu, u stopu.

Borisu K. kao Bling Blingu dodeliše stan poštenog političara Fenomenije koji je štitio zakone I propise, a stan je bio kompletno namešten, što znači da je imao i orman, tako da se Boris K. nije mogao otarasiti Bling Blingovog duha bilo kakvim savetovanjem s Fenomenijskim vračarama jer kad bi se Boris najeo belog luka ne bi li izbacio Bling Blinga iz svog tela, on bi iskočio iz njegovog tela i ne bi izlazio iz ormara, a upravo je to poslednje mesto na kojem bi ga Boris K. tražio, jer je znao da bi se tu Bling Bling najpre skrio.

Istovremeno, Boris K. je s mesta predsednika Carstva u ime Bling Blinga odstupio, kada su građani Bling potpisali peticiju da čelnici započnu sa opsežnom istragom da je predsednik optužen za čast i za poštenje kojima u poslednje vreme izluđuje opozicione čelnike, jer čast kao i nečast ne dolazi iznenadno, a sve to daje boju sumnje njegovim postupcima, kao na primer uvođenje narodnog glasanja u Carstvo Jednog Čoveka Bling, te želja da se podnese carska ostavka.., te se čini da je Vladar sasvim pomerio pameću, iako s vremena na vreme, kao da psuje nekog drugog, rečima: “Išamaraću te, Borise K” dok  istovremeno poriče takve sramne optužbe, da bi na kraju suđenja priznao krivicu iako mu nije suđeno zbog varanja naroda u pijanom stanju.

 

Zapis Vračare Stara Zmija:

 

Boris K.  se branio rečima da desna strana njegovog tela kako je tvrdio, nije zapravo njegova, no u njoj boravi ugledni smenjeni predsednik Arzerai drugih naroda Bling koji živi kao duh u njegovom telu, a kao dokaz je pokazao neobični beleg na telu koji je pravolinijski podelio njegovo telo u dve boje. Zaprepašćena porota gledala je u čovečuljka raščupane kose, sa cvetom u kosi, slušao njegove rasejane i slabo sređene misli koje bi smenjivao bučni, histerični samozadovoljan smeh onog drugog u njemu, kako I optuženi beše tvrdio, a svaki je ovog drugog dovodio do nepodnošljivog besa jer se u jednom telu, beše zapisano, nimalo nisu slagali.

“A odvojeno smo votku na Trgu fontane u ulici Blingzami pili!”, obojica će uglas na šta se sudnica isprazni u dahu, pred naletom nečiste sile, jer progovoriše dvojica u isti mah.

Tad ulete Borisu obećana konjica Arzera, a ličiše na mongole, a Boris K. progovori: “Ja sam odavno spreman i gotov”, na šta Bling Bling u njemu reče: “O verni Arzeri moji, on je moja leva strana, pregazite ga”, na šta se Borisova desna strana uzjoguni i reče Arzerima: “O Arzeri verni moji, to nije istina! Upravo je suprotno, desno, desno, izgazite ga!”

Tad dva ratnika obnaženih pleća, bakarne kože i tamnih, bademastih očiju, s ogrtačima preko širokih pantalona, a behu jahali na čelu uske kolone koja je nahrupila u sudnicu, zapevaše napeve nestvarne zvučnosti i uz udarce bubnjeva koje su pojedini od njih držali u rukama, u nemogućnosti da se odluče za jedan izbor, zapravo načiniše dva, opkoliše i isprebijaše na mrtvo ime smrtno telo Borisa K. u kojem su prebivale dve nejake, suprotstavljene duše.

“Otpušteni ste iz moje vojske! – cerio se isprebijani Boris K. iz kog je vrskao samleveni Bling Bling – ionako ste bili tehnološki višak!”, upravo u trenutku kad je tresnuo o pločnik, upravo ispred zgrade Suda u kojem su i on i Bling Bling odgovarali.

Najjači od svih ratnika, mrkoliki Vugar odvede na konju Borisa K. do postojbine mu Fenomenije gde se Bling Bling izjasni u osvetničkom besu da je došao da Megavažnića pošalje na onaj svet, da mu je lažima grejao srce i da niti jedan dijamant iz njegovog tajnog rudnika neće dobiti, a onda ispusti nekakav piskav zvuk nalik na jadikovku i usred prevelikih muka njegova duša u Borisovom telu crče,  a u daljini, negde kod Himalaja odjeknu stravična eksplozija i svest o tome da je svet lišen jednog bitnog fragmenta koji je dotle postojao, a sad najveći zid na svetu više ne postoji, kao ni kletva, kao ni Himalaji.

– jer to beše početak himalajskog glečera gde se nalazila stena u čijoj pukotini beše pohranjeno seme vražjeg zapisa.

“Tako padoše i Himalaji, tako je pao i Berlinski zid”,  beše poslednja Borisova rečenica nakon što Vugar odjaha na kalabaku niz vijugavi put koji je vodio do kapija Fenomenije, a Borisa K. je zasula kiša udaraca neobičnih silueta koje su krenule na Borisa, da dotuku ono malo što je od njega ostalo. Bila je to Megavažnićeva lična garda, žene u nacističkim odelima s čiroki frizurom kojima se Bling Bling nije nabacivao, već je zatražio dve kofe za povraćanje uz reči: “Lepše je s kulturom”. Ali, u Fenomeniji mu se, za razliku od vlasti u Carstvu Bling, zbog svih nepočinstava nije prethodno sudilo.

 

 

BORISOV ZAKON, Avanture Borisa K. II


BORISOV ZAKON

Boris K. je unapređivao svoj duh sastavljajući Zakone u buretu u kojem je živeo. U mislima je oživljavao savete mudraca nataloženih vekova, od Hesija Egipćanina, u mustabi sa sve zubarskom radionicom, sve do indijskog sveštenika što je Borisa, jednoga septembra, obučavao mudrosti u otetom američkom avionu.

I nauči Boris K. da je čoveku najteže doći do bilo kakvog zaključka, a život mu je u tim trenucima izgledao kao potamnela noćna mora. Borisa K. su mučila mnoga pitanja, a njihova nerešivostdovodila ga je do ludila.Nakon mnogo lutanja i izučavanja svetih spisa, Boris K. izuči i ispita mnoge dileme koje ga mučiše. I ne bi to dovoljno, no on reši da ispita i ono što je već izučio i ispitao, napomene da ubaci, znanja da rekonstruiše (u spise mudračke nije dirao, niti rešio da slogove premeće i tumači, jer mu sve beše jasno, a veći razlog je što su mu mudračke reči delovale isuviše strašno, toliko strašno da bi neke pasuse pokrivao rukama i briznuo bi u plač)Pokatkad bi, ne shvatavši svoje mesto u svetu, Boris ležao bolestan danima i mrzeo lica ljudi koje bi sretao, kadgod bi proturio glavu kroz obruč bureta u kojem je na ulici, odnedavno živeo, a bure beše marke Sinopa i zvalo se Barel Džordž.Tada, u tom bunilu,Boris odluči da napiše Zakonik borisovski, onaj koji dolikuje Borisu takvom kakav je sada, onakvom kakav će kad tad biti, onom koji je bio, i onom Borisu Od Barela Džordža– ubuduće.I obuze ga blagoslov proviđenja. I zapljeska rukama odgonećući mnoge druge tajne I usput ih zapisujući I poplaka nad značenjem blagoslova uklesanog u zakonu, nad taštinom njegove veličanstvenosti I univerzalnosti.

A kako drugačije s besmrtnim principima moralnosti našeg doba postupati, no pažljivo ih proučiti, u dušu se svoju zagledati da herojski čin ne propadne tragičnom krivicom – strahovao bi Boris K.

Upravo strah da će ga đavolska nesreća saleteti da, ukoliko zakon svoj ne uredi po savesti običnoga sveta, već se ugledavši na zakone božanske, od kojih mnoge ljudski duh ne može u sebe primiti, oboli od hibrisa, a zakoni mu budu odisali ohološću I neprimenljivom razuzdanošću, uznemiravala je Borisa preko svake mere.

“Jer ko sam ja da savest sveta prekrajam. Ja se obraćam sebi i sličnima sebi, prostosrdačnima koje ovaj svet zbunjuje na način na koji zbunjuje i mene samog. “ – govorio bi blagim glasom Fenomeničanima koji bi ga prezrivo i sa zaprepašćenjem posmatrali.

“Mora da je to ONAJ što je zavirio u poslovne knjige SVIH POLITIČKIH STRANAKA FENOMENIJE, dok je krečio Megavažnićev ofis. Kažu da stalno nešto zapisuje i ima moć da se provlači kroz zidove, da se probio kroz zidove Kambalgara…  “, dobaci neko.

“Kao radnica u agenciji za naci sigurnost, jemčim da je Boris K. državni neprijatelj”, dočeka Frau Suzi, nepomična kao kip , visoka, uspravljena, nalik na mitsko čudovišno biće.

“A još postavio samostojeći znak upozorenja pod statuom Megavažnićevom od granita crvenoga: “Čuvaj se! Knjige nisu čiste! Gde je pero, tu je otrov.  I to pero Graf Fon Faber. “, reče gospodin izvanrednog profila, nosa ukrivljenog na desnu stranu, nalik na zakrivljeni kljun orla, naglašavajući svojim oblikom njegovu inteligenciju, status i ličnost. Bio je to Hadžipoštenović.

I sve to vide I ču I omirisa Boris K. Ponešto I dodirnu…I zapisa.

Prve zakone je doneo u svojoj alatskoj radionici, arsenalu raznolikog alata koji je nosiopo džepovima, a nešto se dalo smestiti i u bure. Uskoči u bure I baci se u more uboitog oružja,razbacujući predmete kao dečje igračke,  sve dok nije našao ono što je tražio…i nađe pljoskicu.

Opijen ukusom omiljene mu votke, Boris K. je nadahnuto svodio račune što sa sobom, što sa svetom, moralno sudivši tuđem delanju bez zlobe, pišući disertacije o lošim komšijama iz srca, opet uzimajući kao sveto pravilo “načelno protiv”, kao I moguće autodestruktivnosti vlastitih uverenja, uzimajući u obzir istorijsku evoluciju I “celovitost prirode”. Ipak, našao je da njegovi Zakoni odišu elegancijom, konačno, nikom štetu ne čine, a njemu mogu pomoći, jer:

 

  • Jer pisano je- na početku beše reč. I ta reč beše: jebiga.
    2. U skladu s tim ovaj Zakonik se sastoji od, jebiga, reči.
    3. I pisano je da je Fenomenopublika sklona propadanju ukoliko nema pripovedača.
    4. A taj pripovedač će doći u liku i delu Borisa K. Jer stoji u starim proročanstvima: Doći će čovek očiju šarenijeh, bez eumelanina ispod donjeg sloja epidermusa i nazivaće se Borisom K. i pripovedaće ako mu je život mio. Ukoliko ne, biće stavljen na prcnju.
    5. Prcnja je jedino dozvoljeno mučenje u Fenomenopublici, a čim je dozvoljeno nije mučenje.
    6. Prcnja je tajna koju zna samo Državni Dželat lično.
    7. Prcnja je najviša državna tajna za koju su potrebni sledeći godišnji izdaci: dva jednoroga, let lampa, klješta, četa zagorelih vojnika, tri sapuna u tri čarape.
    8. Fenomenopublika je virtuelna tvorevina koja živi dok i njen pripovedač živi.
    9. Fenomenopublika je u stanju konstantne apokalipse i permanentnog staniranja i republika je diktatorsko-libertarijanskog tipa.
    10. Ustav FENOMENOPUBLIKE je fenomenalan, žalim, boljeg nemamo.
    11. Smatramo sledeću istinu za samopotvrđujuću – videti pod 12
    12. Nema istine
    13. Ako Boris K. ne bude pričao svoj ustoriju do kraja života i ne napiše Zakonik… jebiga.
  • Međutim, Boris napisa Zakone svoje:
  • -Megavažićevi govori se moraju slušati sa kišobranom u ruci, jednom mesečno. Obaveza je da traju duže od Fidelovih i da se poklapaju sa Velikim postom.
  • Grižu savesti lečiću psihijatrijskom potvrdom da sam psihopata.
  • Na sahranama političara i tajkuna Fenomenije, obavezno poneti glogov kolac, može i sendvič.
  • U slučaju klevete i moralnog ubistva acca ethicus homicidium , zakupiti naslovnu stranu Toaletoida Šlic i oklevetati klevetnika.
  • Ako me duhovi bližnjih progone, naješću se belog luka.
  • Ako me nateraju da pravim krst za raspeće drugih, pozvaću konsultantsku firmu “Pilat i sin”, izvođačku agenciju” Kajafa d.o.o. i specijalizovane proizvođače kopalja “Longinus Maximus”
  • Ako me postave za ministra ili bilo kako uvuku u politiku, pobećiću u neku skandinavsku zemlju, recimo u Norvešku, ali onu kad je u njoj vladao Erik Krvava Sekira.
  • Ukoliko je bekstvo nemoguće, okrenuću se , pohrliti u susret i povikati : Šugica!
  • Ako me salete žene u naci odeći sa čiroki frizurom, istog trenutka ću uzvratiti saletanje, one ce pomisliti da nisam normalan, jer mislim da su privlačne, i ostaviće me.
  • Ako me razapnu na krst, vaskrsnuću za nedelju dana, jer mi se nigde ne žuri, a i može mi se.