Boris K. se nastavlja! *uputstvo kolegama


*kad mi budete krali materijal, potrudite se da ga dobro prevedete, u nativnom duhu. Nemojte da me brukate…

**posvećeno mojim noćnim morama

 

 

БОРИС И ЛЕК ЗА ДУШУ

 

Борис К. је учестало сањао да стоји на ивици огромне провалије. Сан се понављао и није га се могао решити било да је спавао са прекривачем преко главе или је ноге држао некако укосо, а једном их је прислонио на зид. Снови су постајали не само затрашујући, но и претећи: грабежљиве животиње су јуриле Бориса остављајући му трагове на телу кад би се пробудио.

„Баш као у филму „Фреди Кругер“, замислио се Борис К. Иако дубоко узнемирен сновима, осећао је, што је била једна од његових особина, дивљење помешано са страхом према свакој непознаници на коју би налетео. „Мора да је ово проклетство каквих осветољубивих богова и борбених нимфи што ми се свете из понора душе заборава“, закључио је Борис К. и донео је још речитији закључак: „Само ми психијатар може помоћи“.

Затекао је чувеног Примаријуса у замраченој просторији. За Примаријуса био је то део процеса терапије, начин да продре у људску душу, па и да сагледа будућност.

То је имало некакве везе са пукотином у зиду и контрастом тамне пукотине у односу на светлосни талас који је допирао са абажур лампе, говорио је Примаријус. „.. што сам доказао у свом епохалном делу „Психологија фотона спрам људске деструктивности и ноћних мора“. Нема сумње – лампа осветљава  човекову унутрашњост, уз обећање светле будућности.”

„А ја је могу видети“, обраћао се старијем мушкарцу, проседе браде у белом мантилу. Угледавши Бориса, похвали га: „Борисе К. шуњаш се као мачка.  Искрсао си ми нагло у свести и изненадио морал у мени, мој его, мој ид.. Све је то затечено. И сам користим сличне шок терапије код пацијената. На пример… Ево нека колега објасни..

Старији човек у белом мантилу све време је држао чашу шерија у руци и на ово питање погладио је браду и с висине објаснио Борису К. случај о коме је говорио његов колега, добри доктор који му се неретко поверавао..

„Мој пацијент.. овај.. колега… често изненађује пацијенте приказујући се у варљивом, нематеријалном облику. Једном се прерушио у Чистог духа, управо пристиглог са Вазнесења, да на кратко освешта ординацију. Други пут, у зависности од процене и природе болести пацијента, бира другу одеждду која би била у потпуној супротности са пацијентовом болешћу.“

„Како то?, радознало ће Борис К. „Угледа човека и тек тако…“

„Тек тако и баш тако. Шимпанза обично упали, зар не, докторе?“

„У свима њима јутро се бори са сутоном. Било која животиња потврђује Јунгову теорију о дивљој души. Али, ради се о моменту изненађења, шока..“

„Мислим да смо уморили нашег пацијента својим причама. Посетићу те други пут и наставићу да те психоанализирам“, стари доктор одложи чашу шерија. Психијатри се братски загрлише, након чега, Примаријус, прерушен вероватно у кога другог до Примаријуса упита Бориса К. у чему је ствар…

„Сањам необичне и застрашујуће снове којима не могу докучити значење. Имам ноћне море, докторе“, рече Борис К.

Примаријус угаси лампу и запали свећу. „Ова ми је омиљена. Зовем је Лучијана.“, рече доктор.

„Сањам грабљивице“. – готово се уплаши Борис К.

„Не овце?“ – уздахну Примаријус –  у том случају пијете доста меса и млека. А северни Ирак отпада. Знате, ту су овце најпре припитомљене.

„Умрећу од снова, докторе, какав северни Ирак, какве овце!“, повика Борис К.

„Ах, извињавам се. У овом послу сам јако дуго. Наравно да не могу да очекујем да достигнете моју брзину закључивања. Био бих будала кад бих веровао да можете бити као ја. Но, препустимо се речима, само говорите, речи ће нас довести до истине, а ја ћу је само  мало осветлити Лучијаном и воила, излечени сте, Борисе К.“

„Шта то може бити докторе?“

methodetimesprodwebbinc129e092-8290-11e7-aad7-35a38ccd3007

„Инхибирани сте. Немате довољно акције у животу. Садржајни материјал стварности која вас окружује у вама ваја осећај одвратности. Не претварате се довољно. Исувише сте искрени, чак се и не трудите да замаскирате своја крхка осећања током кризе која вас је затекла. Грабљивице то знају. Ослободите гнев и осећај за театралну маскараду, Борисе К. Помаже каткад одглумити самога себе, не ради другог, ради реплике, представе.. јер Апсолут Ума, то је Уметнос, Борисе К. Питајте уметнике. Барем оне авангардне и преживеле на хлебу и води. Они знају…“.

„Биће да је то“, замисли се Борис К. „Али зашто птице грабљивице, зашто не дивље мачке?“

„Крај сеансе“, погледа у сат добри доктор и одмах се надовеза на сјајан закључак.

„Дирнули сте ме овом мором, Борисе К. „Ја сам као мали сањао на пример дивље мачке. Био је то одраз пригушеног гнева. Мајка ме је тукла кадгод би ми потекла крв на нос, а узрок сам пронашао тек касније. Наиме, тукла су ме деца. Био је то стрес. Био сам усамљен, несхваћен мали изгубљени дечак који се није играо са аутићима, већ са замишљеном богињом Иштар. Била ми је имагинарни пријатељ. Ускоро, схватао сам својим детињим мозгом, тачније веровао сам да ће ми нос иструлети, отпасти и још горе наставити да живи властитим животом. Мама је била усплахирена, брзо је праскала, била је то неразборита, насилна и агресивна жена. Тада су почели снови.. Сањао сам звер са главом тигра, а са телом своје мајке.  Јурила ме је као да сам дивљач. Имала је… баш велике груди на крволочном телу. Тад сам схватио, још са седам година да је Фројд био у праву, а и осмислио и оно у чему не да није био у праву, но није реч  томе написао: открио сам начине на који се снови могу мењати. Једне ноћи, кад ме је мајка прождрала по ко зна који пут, открио сам чудесну шуму, на сајту љубитеља позног гвозденог доба.  Борисе K. –  Примаријус продрмуса Бориса, грчевито се држећи за његова широка рамена, наслонивши му главу на груди – “ја сам се годинама крио у чудноватој шуми… која ме је сачувала, која ме је оберучке прихватила, где су питоме птице свиле своја гнезда и као птића ме у гнездо, мајчински ушушкала.  Kао што сам чекићем и длетом своје срце урезао на једном од магичних стабала – мајки, схватио сам, током дугогодишње праксе, да је моја душа остала заробљена у стаблима.. Шума је заштитила дечака, али је заробила мушкарца у мени. Морао сам да чекићем и длетом пробуразим чаробно дрво. Може бити и рођену мајку!Трајало је.. али успео сам, Борисе K, успео сам да чекићем и длетом вратим своју душу. Од тада, одлучио сам да другима на исти начин помажем – сечивом, Борисе K…  – да длетом пробуразим људске душе, обликујем емоције у столове и столице вјечнаје вечности… Од тада све чиним да удрвим људе. Kористим се отровним пилулама, лековима и застрашивањем док гори моја Лучијана…  Борисе K? – тргну се доктор из сањарења.

Ординација је била празна.

„Ах, удрвиће се и он, тако ми Ђепета. Тако ми и треба кад га тешим“.

Доктор, ипак, удари у кукњаву, што је Борис К. посматрао кријући се иза завесе прерушен у жену блајхане косе, са сенком на уснама, кармином на капцима, одевен у тиграсту мини сукњу. Прикраде се још тише иза леђа ученом Примаријусу него кад је улазио у ординацију, схвативши шта му је чинити:

„Докторе, имао си право. Грабљивица тражи плен“ –  како то изусти, скочи на Примаријуса који се онесвести повевши у сумрак ноћних мора варљиву пратиљу Лучијану. Борис К. наточи себи бренди, обуче лекарско одело и повика громким гласом, претходно уролавши онесвешћеног доктора у персијски тепих марке „Клеопатра“:

Нека уђе следећи пацијент!

Психијатри нагрнуше.

 

Advertisements

Besplatno preuzmite pdf knjige “Avanture Borisa K.” na linku…


S obzirom na to da se izdavac dobrano pobrinuo da se moja knjiga ne moze pronaci u knjizarama, izuzev u knjizari “Beopolis” kod Doma Omladine u Beogradu, odlucila sam da mnogima koji su mi licno izrazili zelju da procitaju Borisa K. ali naprosto nisu znali kako da dodju do knjige, kao i svima onima koji su zainteresovani da je procitaju, omogucim da besplatno preuzmu pdf knjige “Avanture Borisa K” na linku
http://serbianforum.org/threads/leila-samarrai.767072/

boris - Copy

Boris K. the Buddhist


A decade of day-to-day agony was behind Boris K. , of traumas, anxiety, grosses of emptied liqueur bottles and millions of diazepam cases downed. Boris K. decided to burn all of his bridges, to retire from the grotto, get a new job, a new vocation, new surroundings, in his quest for a bright sunny day, and not a raise nor severance pay, he followed his heart and made way straight to Tibet. After he had met the Lama on his way to the Multicolor Monkey Temple, he decided to become a Buddhist.

First he started his pilgrimage. He made his way towards the Buddha’s Ropes region, the gate of Himalayas, where, dead center in the rainforest, was the Temple of Positive Serpents. At the top of this magnificent building’s stairs, he spotted a Tibetan monk clad in dead leaves-hued garb reciting the Kama Sutra. It all happened in an instant. He himself didn’t even know how.

Suddenly Boris K.s initiation started, along with rooting, prayers and spiritual music. Boris K. finally thought that he had found his life’s purpose, when Dalai Lama suddenly said:

‘Let’s just carve out the third eye on your forehead, so that you can become psychic.’

Boris K. started sweating profusely. Completely astonished and terrified, he grabbed the first available canoo and went jungleward. Breaking through the thick foliage, he found the sacred monkeys. They saluted him by extending fingers on both hands. As they hung from the trees, chanting sutras, down came Hasan from the tree, a monk initiate and Dalai Lama’s personal bodyguard – he was sent to get Boris K. back to the temple.

‘Fear not ,Boris, they will not prod you with a switchblade’, the monk said, and briefly explained the Buddhist meditative techniques of opening the Third eye.

‘It is, in fact, a seat of universal wisdom.’

‘Alright, if all I have to do is sing,’ Boris valored up.

For a while they travelled across the mountain chains, along what seemed to be endless space. In the distance one could hear Tibetan sutras saluting the newly-born Sun.

As Boris K. went down the cold, marble hallway, so did the monks, with their characteristic muffs on their heads, welcome him.

‘Boris K., you’ve reached the very end.’

Then they chanted. This is where Boris K. felt something cracking on his forehead and opening…

‘Ouch!’ Boris cried, and the world went murky before his eyes… In an instant he viewed the past and the future of all monks. One monk, for instance, he saw, will utilize the money taken as charity for his personal benefit – building a cottage in the Swiss Alps – and that he will, as punishment for this, be reincarnated in his next life as bindweed on the fence of that selfsame cottage. He also saw himself, how he will, should he participate in this fraud, become roof moss. In a different instance he saw how people, seeing him begging for food clad as a monk, gave him meat – which he accepted in accordance to Buddha’s teachings – but also how he will, in the next life, be eaten as a bull because of this. In the third image he saw himself how, while mowing the lawn in the Lumbini garden at the border of India and Nepal, he kills an earthworm – due to which he will himself, in his next life, become an earthworm cut in half. At long last he realized how he didn’t need the all-seeing eye. He decided to put some ointment on it and gave up on the monastic life.

19224896_435082346847759_3514305568108897663_n

The Purpose of Living


https://belegbg.wordpress.com/2016/01/09/leila-samarrai-svrha-zivota/

One day, Boris K. came to a conclusion that he did all that he possibly could in this world. He called the stupid stupid, the hypocrites hypocrites, the selfish selfish, the fool a fool. That night, an unusual duck-billed, finned being came to him in a dream and said:

‘You did not do all that you can, Boris… You did not cover yourself with a Bunyip-hide quilt, a mythical being of the old Aboriginal peoples. When you get up, the quilt will be within reach, and after that, you will meet a wise man who will help you fulfil your life’s purpose.’

When he awoke, Boris K. concluded that instead of his blanket he was covered in the Bunyip-hide quilt which he wrapped himself in then and there, trembling…

Looking into the mirror, he concluded that he had acquired a dog’s face, that his teeth fell off, and that tusks grew in their place. Turning around, he noticed a horse’s tail above his buttocks. Having nowhere else to go, Boris K. decided to wait for the Wiseman. Instead, his neighbor Basil came over, who took him out for a barbecue.

images (3)

‘HEREIN LIVES THE MAJORITY’S MINORITY’


‘HEREIN LIVES THE MAJORITY’S MINORITY’
Boris K. was mildly astonished and asked of the meaning behind the street art, when he suddenly spotted another oddity. People were so short that their garb was dragging along the moldy tiles.
‘Oh, why you are… Downthesewerians!’ Boris concluded.

an excerpt from a story “Boris K and the Majority’s Minority”

126c718c1e7a619ec5eabc25e1bf7ece

Let the Sleeping Dog Lie


A year after his monitor went kaput, Boris K. banged his hand on the table. He had had it! He took a piece of paper and started writing.

Boris K. was no essayist, let alone a scientist or a sociologist. He observed the useless keyboard with longing eyes. He stared at the paper, when suddenly a wave of inspiration struck him along with an army of ideas which clouded his mind. For a moment he thought he had been spoken to by a higher power. He wrote fast enough that a she-stenographer 250 clicks a minute strong would envy him, and the moment he finished, he sealed the letter and concluded aloud to himself:

‘My monitor is broken. This should never have happened.’

He put on his tux, took the earnings from his last film review and with a defiant air about him ventured outside. At precisely midnight, from the 123rd floor of the Secret service’s headquarters, via the magic of megaphone, the deep bass of Boris K.’s voice soared the Republic.

‘Citizens of the Republic, you all well know that machines do everything nowadays. Who even needs you right now? When you get cancelled and my patented machine gets the job not only will neither you nor I exist, but…well, neither money nor economics will exist either, nor politics!’

The President sat upright in his bedding in the building next door.

‘An urgent phone call from the church, mister president!’, he was told this before the phone even rang. There was many a consequence on a multitude of souls following Boris K.’s voice. A retired bank clerk lady still about her wits had, upon the mere mention of the words ‘revolution in human manufacturing’, screamed and escaped the building where she had been living secluded all this time. Mute witnesses will for generations tell tales of seeing a woman running through the streets, disrobing one piece at the time, screaming how she was renouncing everything. Everything!

The Secret service headquarters was surrounded by both the armed forces and the police. Boris K. held the megaphone with his one hand, and the other, the jacked up one, he used to grab two prostitutes at the same time and place them in front of his body as hostages.

‘Hold your fire!’, the masseuse guild of the Republic shouted. The voice of Boris K. had reached young ears and old alike. The awakened Winners sat at their computers afraid and desperate and with an incessant click click click of their mice for a moment they were displaying a dreadful sound. Panic spread across the city while Boris K. spoke over the megaphone:

‘The constitutional rights will still stand! Criminals shall be punished!’

Two old ladies with nightcaps forced out into the street from the sweetest of dreams embraced on a bench and wept. An old man had dropped the chess board which he had taken with him to kill time while the state of emergency was in full force. He smiled an uncloaked a golden tooth.

‘For all of the citizens of our Republic I have crafted a container and programmed it so that all of the molecules can merge, extracted from the liquids of materials thrown away in them and useless, which can last up to a millennium. To you, they last no longer than five years. Five!’ His voice broke off for a second.

A neon sign popped up on the billboard revealing the password:

„TOO MANY CLONES!“

The Republic’s gate opened. Another state of emergency was put in power, for one was not nearly enough.

‘There is no money. Capitalism is dead. Its time is up, your time is now. Type in the password TOO MANY CLONES, no spaces. It will fling open magic gates as well as my patented container. A quantum leap of intelligence will follow!’

From open manholes Losers popped out, filled with hope, their eyes looking at the distant lighthouses.

‘Artists!’ The voice behind the megaphone roared.

The counter-terrorist units carefully snuck into the building and surrounded the bathroom. The hostages were doing their nails. A senior gentleman was downing the newest brand of ‘Vlast’ tequila, a Russian brew. He was thirsty and rather apathetic. The Peacekeeping Forces grabbed Boris K., disarmed him of his megaphone and tossed him from the 123rd floor. Boris was fortunate enough to drop into an open container, the only one in that part of the city, and thus break his fall.

‘We punished this man here, this saboteur and anarchist, for he has broken the main postulate of the Republic: Never wake the citizens at precisely midnight!’

At that moment Boris K. stood up from his bed, covered in sweat.

‘The keyboard is working, article done,’ he mumbled and tripped on the beveled edge that Frau Suzie had measured together with the flooring installer and fell right into the toilet bowl. He managed to get his whole self stuck in there, escaping the eerie nightmare which hadn’t been stalking him since his experience with tar, feathers and a dog in the friendly Uganda. Hidden among the feces, sprinkled with moldy entrails and Waffen SS grub made of a brown substance, he yelled:

‘It was all just a dream!’ Comforted as such he spent a few moments in the toilet shell until he remembered to flush.

a_revolt__digital_anarchism_by_braboanarcho-d606q1m (2)