Ukoliko optužena ponovo zgreši ….


Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.

Kažu da je buntovna optužena i nakon ugašenog naloga, uz poklič “mai ki zhavorsa!”, sama isekla vlastiti fejsbuk nalog mističnim sečivom iskovanim od licenciranog, kako tvrdi, kovača, da je napujdala komarce na građane prestonice Lusaka u Zambiji ne bi li zavladala malarija i kolera, a o filterima za vodu kojim se zaraza sprečava ne vredi trošiti ni reči…  Pominje, mrmlja o nekakvom Abdulahu od koga “okrenuh glavu, to inherentno zlo, ja zlim delima, već prozirnoj odeći sklona sam”, na kraju zavitlavši mač kroz propali prozor u Malom mokrom lugu.
Oko nje su se skupili fotoreporteri..

“Više nemate NITI JEDAN?”

“Ja sam u skladu sa Zakonikom oslobođena daljnje agonije..  zašto ovaj kratki život zameniti večnom patnjom?!”

“Ispričajte nam sve kako je bilo”

“Hoću, ukoliko se Proces nastavi ka svome kraju, jer slobodna sam konačno od Procesa, društvenog konstrukta s arhajskim prizvukom. Zauzvrat tražim samo izmenu par kamij – kafka amandmana i  “Bešenje pre roka – zakonik”

Oni ponoviše molbu, optužena ispolira sečivo jezikom, pope se na stolicu, obavi sve pripreme s konopcem i poprečnom gredom, uzdahnu i reče: “Samo da se ne načekam.. baš kao Jozef K.”

IZVEŠTAJ ČUVARA, ZVANOG ABDULAH:

(ja govoriti o sebi u trećem licu”, prim. cit)

Sklona ka lepim umetnostima, naročito fotografiji, optužena je, baš kao i njene starije sestre Somer, Mišel i Džen, pokazivala svoj sportski brus već u ranoj fazi otvorenog naloga, koji je potrajao 6 dana, jedan dan manje nego što potraja stvaranje sveta, koji pre stvaranja, baš kao i optužene nalog beše bez obličja i pust. Optužena se branila rečima: “Znam da  napaljena dahtanja preko mejla, uvrede nabeđenih mužjaka, seksualno perverzne poruke, primala sam  poruke koje su, blagorečeno, bile škakljive prirode. Bili su navalentni i podrazumevalo se da “izađem u susret”. Naravno, odbila  sam i to je bilo to.” –

Na to, ona leže da se odmori, a kad se probudi, zateče sebe vezanu za kuku pored kamina u svojoj kući. Monitor je bio upaljen, a na njemu beše iscrtan, u stilu a la Džejson Polok, šareni ekran s porukom koja je kružila po ekranu, potpisana s Abdulah, a glasila je ovako: “Abdulahova kuka – za žene koje se žale, ogovarajum govore ili samo previše pričaju. Ukoliko nastaviš da se opireš, sledeća je Abdulahova napredna uzda, biće zakačena za tvoju glavu, a izbočeni komad metala prekriven šiljcima biće uguran u tvoja usta. Svaki put kada budeš pomerala jezik, šiljci će ga razbiti.”

Neko vreme je optužena sedela kraj kamina, vezana za kuku dok se ne doseti i zajauka: “Naučila sam svoju lekciju, gospodaru! Vodi me kroz serbadžar i planine kurdske s maskom na licu da povećam svoje poniženje.”

Tad se na ekranu pojavi lisica, optužena shvati da Fejsbuk vode Kurdi i uplaši se silno.

A Abdudah se razneži i ukaza joj se na monitoru go u okovima i zagrme glas iz kućišta:

“Jallah, zadrži dah, ženo i na izričitu želju moju padni u nesvest kao da si publika Velikog Čarobnjaka, a dajem ti za pravo da me zoveš i magični ljubavniče.”

Tad ovaj majstor egzibicionista umetnosti i magije, kao i čitava fejsbuk kurd administracija učini da kuka nestane. I još joj reče da priđe prozoru s koga je pucao vidik na Avalu, podigne ruke u pravcu neba i da se zakune da će lajkovati spolovilo svakog mužjaka koje joj stigne u inboks, a ako već mora da se slika u brushlateru na trčanje mu pridoda hidžab.

“Svežino moga oka, lepotu svoju kao paganka da si ne pokazuj. Ti si Alahovo dete”

Al’ ne lezi vraže, nastavi ona da se slika, dok su za njom pljuštale poruke i nalepnice veštačkog cveća, u kojima je bujala romaneskna moć.

Kakvo je to samo stiker cveće bilo! Zeleno kao nada i trava što sja veselim sjajem smaragda, baš kao Turgenjevljeve “Prolećne vode”.

I ljubopitsvo i učešće beše veliko, a poruke pljuštaše, kao i bračne ponude iz Zambije, zemlje krokodila, a optužena se branila rečima: “Ti, zavodnik, ti rob, ti nemoralan, ti otimač.” – na službenom jeziku Fejsbuka arapsko – irskom.

Nakon tako zverskog odnosa prema nevinom, moralno superiornom polu koji predstavljaju muški korisnici fejsbuka, optužena dobi sledeću opomenu za:

Odbacivanje muškaraca kroz istoriju na osnovu njihove duhovnosti, intelekta, humanosti i drugog vida učešća u građenju civilizacije. Fejsbuk nije poligon za iživljavanje!

Petoga dana, nakon što reče: “Crk’o da bogda” i optuži izvesnog Abu Bubu Hasana za  falsifikaciju transkripta i inih policijskih i sudskih izveštaja nakon što joj je poslao skeniranu novčanicu kroz zambijsku aplikaciju Lotovi svedoci u iznosu od toliko i toliko zambijskih lota i to lažnu, u zamenu da mu lajkuje stiker, odlučiše Kurdi, koji behu išto što i Zambijci, i Zambijci, što behu išto što i Gambijci, da se požale Abdulahu ne bi li kaznio veliku grešnicu, da je istuče bičevima debljim no kravlji repovi, a onda banuje, kad to nisu mogli oni.

I učini Abdulah, no tek šesti dan, kad skinu ionako labavo pričvršćen hidžab i zapali ga nasred sobe, a njome stade da pali i društvenu mrežu, dok je vrištala: “Živela Evropa! Živeo fitnes!” tog šestog, sudbonosnog dana oko podneva uz strahovit prasak, i stade Gambija, Zambija i svi Kurdi s njima u usta optužene što behu velika kao krater vulkana,  rasprsnuše se od nagomilanog pritiska. Eksplozija je izbacila visok stub lave zatrpan kišom kamenja, a mnogi korisnici se pogušiše od otrovnih plinova.. zaledi se Abdulah za čitavu večnost, a stisnu tajno dugme za tren…

U vestima u šest bi javljeno, juče, da je Zambiju, Gambiju neka žena u brusu za trčanje, zubima oštrim kao mač pomerila iz temelja, da se kurdske planine tresu kao trošna kuća, dok je optužena mahala nekakvim mističnim sečivom od čelika koji se slomio kad je njim htela napokon da pročačka zube.

I krojači svetske sudbine  behu taj dan prestrašeni od kamenja koje je padalo s neba, izuzev Hiulari Klinton koja je odlučila ida izađe van s jastucima na glavi.

Bez obzira na uloženu pronicljivost, opreznost i energiju, optužena ne samo da nije uspela u svom poduhvatu da opstane na kreativnoj FB mreži (obaveza od koje je oslobođena KDSVM gornjim citatom iz Kafkijanskog Levitikusa, optužena je obešena i tek sad, na kraju Procesa, obešena kao velika ratnica i šamanka,  obešena o drvo sveta “Yggdrassil!”  i dok se koprca i uvija, očajnički se hvata za uže koje joj se sve jače useca u vrat, a konopac joj je prvo stegao vratnu venu, zatim dublje karotidne arterije, zaustavio joj dotok krvi u mozak i isključio ga. Dakle, ne postavlja se pitanje raspleta ovog sukoba); optužena je, na kraju puta  gde ju je čekala nemilosrdna kazna, podnela molbu u dva primerka za: Izvršenje Presude i Mogućnost drugačijeg rešenja, nakon što je Fejsbuk Intelligence odbio molbu optužene da umesto vešanja obavlja društvenokorisni ili humanitarni rad u kojem će je večnost preteći.

 

Advertisements

Facebook nalog po Kafkaesque De Sade- von Masoch code (KDSVMC)


In medias res: pisala sam i ranije o bizarnostima koje se desavaju na Fejsbuku. Načinila sam i Fejsbuk zakonik.  Nije bila mudra ta moja zakonoljubivost.

Neću da govorim o tome da je Fejsbuk zlo jer to  izaziva osećanje kafkijanske krivice, a ko oseća krivicu taj je najgrešniji od svih. Njega treba tući ali isključivo trožilnim korbačem.

  • KDSVMC13.and he who feels no guilt is the biggest sinner of all. He is to be flogged but exclusively by a three-wire quirt.

Napadnuta sa svih strana od moćne fejsbuk administracije i ponekog Zambijca.. , osuđena sam da se branim tišinom, što bi znacilo sledece, po Kakfkaesque De Sade- von Masoch  code koji je moja lična Biblija i kojem se uvek vraćam i obraćam u situaciji kada ne znam kako bi trebalo da postupim:

KDSVMC 2. If the defendant chooses to defend him/herself with silence, and is well versed in more than a few foreign languages the indictment is to be read in Swahili, and the trial-less verdict declared in Welch.
Fejsbuk vas prisluškuje, da. ALI – Ako se žalite na prisluškivanje to znači da:
A: Ometate službeno lice koje vas prati i sledi vam novčana kazna.
A: You are obstructing a public official following you and for this, you will be fined.
Ako govorite da je Fejsbuk zlo, to je klevetanje organa koji je i ranije činio krivična dela, a takav treba da se oslobodi jer kriminalnom svetu trebaju stručni kadrovi, a to je industrija u stalnom porastu.
KDSVMC 5. If the defendant has committed criminal acts before he/she is to be set free for the criminal world needs experts in the field since it is an industry experiencing constant growth.
Kafkijanski Levitikus nalaže, zbog osećaja kafkijanske krivice i u slučaju klevetanja krivosudnog organa, da smesta i neizostavno otvorite novi fejsbuk nalog koji će ubrzo biti ugašen, bez daljeg objašnjenja i do nove kazne jer –
Ukoliko nakon ispitivanja krivac krene u pogrešnom pravcu, levo od vrata gde je ispitivan, a ne desno, da se oglobi jer džabe bezi od Procesa a proces je u sudnici i on će morati da se vrati nazad pre ili kasnije, naročito zbog kazne.

Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.

Inače, službeni fejsbuk jezik je arapsko – irski, a psovka na arapsko irskom je: pogue   mo thone,  kafir! univerzalna lozinka svih fejsbuk korisničkih naloga.

Vrlo je moguće da će tokom prevoda ovog teksta na engleski ili bilo koji drugi, neslužbeni jezik… , ro – lan s liom mhaith nua dli i do leabhair agus taim scriobhigi gcupla rud agus postaigh a thu a maidiin i ovaj nalog biti ugašen.

https://www.facebook.com/maiki.zhavorsa.1

 

p.s 2. I, ….., oppose die Autorität, the Scourge and Saint Attila, by flogging myself. I do not need the Scourge – I will carry out my own justice.

 

 

 

Crveni ban ili crveno banovanje ludom radovanje


Zakonik Društvenomrežni – Fenomenejbuk:is-facebook-evil

  • Profili na Fenomenejbuku su privatni
  • Ukoliko ste goli na profilnoj slici vi ne morate otkriti svu privatnost
  • Gore navedeno o se odnosi samo na žene
  • Ukoliko ste privlačna žena koja makar delimično otkriva svoje draži (vitak struk, duge noge, diskretan dekolte) i to u granicama pristojnosti vi ste obavezni da uradite 5. da bi izbegli banovanje
  • Morate uključiti Cam live now i izvesti striptiz
  • Korišćenje seksualnih pomagala i ogromantnih voćki i povrćki je obavezno
  • Seksizam ne postoji na Fenomenbuku
  • Žene imaju prava da pokažu svoja tela do u detalj, jer…
  • Ukoliko ih ne pokažu biće banovane
  • Muškarci imaju pravo ali ne i obavezu da šalju slike svojih penisa i rutavih zadnjica ženama
  • Žene, ukoliko ne žele da ih banuju, moraju da provedu gledajući najmanje pola sata u toku radnog dana, slike svojih internet-udvarača
  • Sugeriše se, mada nije obavezno, da rangiraju mužjake ocenama od 1 do 10 jer to podstiče želju za takmičenjem a mužjacima je takmičenje, u smislu “kome je veći” od dragocenosti
  • Muškarac koji, barem jednom nedeljno, nekoj ženi ne pokaže na Fenomenejbuku fotografiju svoje alatke će biti proglašen za Amadana Seachtaina agus Sabaha Inšalah (tj. budalu sedmice i jutra uz Božju pomoć, na oficijelnom jeziku društvene mreže: irsko- arapskom) i moraće za kaznu da 24 sata pregleda fotografije drugih mužjaka i rangira ih a toje, složićete se, mnooogo spolovila

Distopija


Slika, source: https://fineartamerica.com/featured/suffering-of-a-woman-on-cross-ramon-martinez.html

 

Igram Criminal case, slikam se, skupljam lajkove kao sav normalan svet, žalostim neprijatelje svoje. Na to, šalju mi razgaćene slike otkrivene klikom slučajnijim jer poruke ne otvaram u strahu od variole alal vere. Govore o ljubavi, zavijenoj u veo mističnog, na šta ih nagnala moja slika s le chic cigarette, u brusu, nikako Braless Bra-burning, iako je zapravo malo grudnjaka bilo (tad) spaljeno, nikako u pop slut maniru, nikako u stilu avangarde jer avangarda pravi napredak može da ostvari samo kroz neuspeh. Beše to slika galske žene s likom Vanesse Paradis, iznijansiranog duha, beše to žena na koju bi se Polanski ugledao tokom trandžiranja, beše to Venera u brusu.

Plus fort! = Harder!

Plus vite! = Faster!

Encore! = Again!

Oh oui! = Oh yeah!

!دعنا ننيك مرة أخرى [daʕnaː naniːk mara uxraː]

Let’s fuck again some time!

مع السلامة” [maʕa as-salaːma] — with peace, eternally yours Kaiser Ahmed Khan

क्या तुम चोदते हो ? /kja tʊm ʧod̪t̪e ɦo/

Do you fuck? (Are you the top?)

Tad skočiše Alahovi sledbenici, silno potrešeni, rešetajući Kuran u besu,  puškomitraljezom. Još uvek čuvam taj video snimak..

I rekoše tad Alibabe silne: O ženo, ne puši! Kuran zabranjuje. Zbog štetnosti. “Haram haram! Fatwa!”, a to je značilo sledeće:

“O, grešnice, prorok, mir na njemu, reče. I Bog reče u Kuranu da je Poslanik, mir na njemu, rekao: duvan nije štetan, no “obavezujući na ono što je dobro i čisto,  zabranjuje ono što je nepovoljno” (Stalni komitet za akademska istraživanja i Fatva, Saudijska Arabija).

A sve to beše nakon što se prevarih I odgovorih na poruku Alibabi Kajzeru Ahmedu Kanu, ulučivši priliku da progovorim o svemu što je zgodno, zavarana znanjem koje Kajzer reče da crpi iz Džinovske knjige o dobru I zlu, sećajući se svoje neverničke prošlosti,  potpuno školovan I rehabilitovan.

Odmah posta objekt spisalačke fascinacije. Kodeks Gigas, tvrdi Kajzer je problem estetske prirode.

I dodade:

“Alah je meni davno cigarete zabranio! Kao i drogu, ekstazi i alkohol nakon ponoći tokom Ramadana! Olakšaj sad dušu, sestro u Alahu! Jer, bejah I ja grešan.”

I dopire mi i sad do ušiju poruka kojoj sam pristupila iz Vražje knjige čiji je interpretator Arapin Kajzer Ahmed Kan. Nakon što mu ispovedih da muke svoje I da bih najradije zadavila komšiju pre prve jutarnje kafe I to onog što ženu I decu tuče na redovnoj bazi I burgijom zidove buši, (a to je srpski humor), ne razumede Ahmed Kan, razgnevi se i zamantra k’o mujezin…

“Alllaalla! Zla si u telu, duhu.. u srcu, ti koja bi išla ulicom i ubila nekog stranca, mržnju u sebi nosiš kao i ostatak nevernika, alallaaaah…. zla u delima, u srcu, u duši, u telu, u krvi, govorim ja, Kajzer Ahmed Kan, rođen u praznini između Šama, (a to je Sirija) i Iraka. Potom ću otići kao izbeglica u EU”

I još reče: ja sam onaj Drugi, onaj što ostaje van tebe, ali ne mogu da se oduprem no da u tebe prodrem!”

Jasno je meni da su to budale koje zbog karikature Muhameda kreću u krvave obračune s bilo kim ko im se nađe na putu. To je program koji uspostavlja vlast nad ljudima i oni bespogovorno slušaju jer ne umeju da shvate šta im se dešava i stoga ne umeju da se odupru.

No, Kajzer je bio zlostavljan u detinjstvu (kako čuh). To bitno menja stvar. On nije budala. On je ubermenš budala. Setih se Frojdove “Etiologije histerije” i pisma Frojdovog Wilhelmu Fliessu. Frojd piše: ‘Na nesreću, moj otac je jedan od onih perverznih ljudi i odgovoran je za histeriju mog brata (svi njegovi simtomi su karakteristični) i histerije kod nekoliko mlađih sestara ‘ (v. dole, Freud and Fliess, str. 230-31, tkd. 264).

Stoga je Kajzer izgradio Carski, (otud Kajzer), Alahov kompleks na bazi muške histerije i u strahu da ga ista ne označi kao žensku osobu, guši homoerotske želje tako što sebe proglašava za Oca, a s obzirom na to da je tatica bio nevaljao, on sebe samog proglašava za prazninu koja treba da se rodi.

Tačnije, za budalu u Antihristu.

Kako to shvatih, tako, iz jednog velikog ništa, iz bezdana dubokih, iz jednog velikog ne znam, nisam, neću, nalik na otegli krik, iza konstante postojanja, iza kulise bitisanja… dogodi se nešto čudnovato, neopisivo grozno i nesaznatljivo, crno, poput dve zagrljene crne rupe.

Fejsbuk mi je ukinuo prvi profil! Otvorih novi! Al’ kako me je fejsbuk uzjahao, osedlao, tvrdo opasao, zauzdao đemom od čelika hude želje moje neverničke!

“Kobilo!”, smejao se Kajzer Ahmed Kan. Kajzer je neko, a ja niko. Kajzer kaže: “Nema profil”.

Dok se ne pokajem, sagnem se, pa makar i virtuelno, Kajzeru.. onda mi Alah može dati oprost, a moj profil iz nedara ambisa poput jutarnjega kurca će se vinut’ u visine.

Ukoliko se ne sagnem za Alaha, I njegovog poslanika Kajzera Ahmeda Kana I feredžu ne navučem, hidžabom se ne pomazim, biće meni sagrešenja do veka,  dok Kajzer slepoj želi vid da mi pokloni u alahovsko – kafkijanskom bordelu za plavuše – nevernice, koja uliva pobožni strah.

Možda sam sve vreme zatočenik u desktop računaru i lupam s one strane stakla, u nekom od beskonačnih svetova, dok moja dvojnica lupa po tastaturi, s druge strane monitora a Kajzer je neposredni rukovodilac svega, kažnjenička mašina, gregor apsolutista s vojskom buba i gazi čizmom po kurvi neverničkoj što je žitan zapalila, gazi, gazi.. po ženi, zloj ženi poput mene, preoblikujući je u nešto daleko od mene same i meni samoj sve to beše nesaznatljivo

Kajzer, alah, ili bilo koji kurati bog na zemlji multiciplira moje grešno žensko sopstvo, načini od mene zatočenicu, seksualnu robinju – vernicu, Kajzer Profet skicira konturu neke nove žene, Dobre žene čije grehe krešu Arapi u dženetskim baštama, a Alah poliva.. sve dok ne izgovorim: “Kajzeru, gospodaru svih žena, oprosti mi sagrešenje moje, neću pušiti svoj žitan, no tvoj, pošto je to mom srcu, a samim tim tvom kurcu I Alahu milo”

Alibaba I četrdeset junaka, u saradnji s fejsbukom to ne čuše, već me još iskušavahu, dobro me prošetaše s jednog isključ – uključ naloga na drugi, između realnog i virtuelnog u molitvi priznadoh sve grehove svoje, ali oni se I dalje ne obaziraše, valjda mi traže dobar nalog odakle mi je pristup I uključ u dženet zagarantovan, džehenema mi!

To oni mene „postavljaju na net!“

Sve nas! Alahu akbare..

Ovo je simulacija superiorne civilizacije!

Ekran se topi, fejsbuk se sliva iza druge strane ogledala, da bi došlo do strahovite eksplozije koja me je probudila iz nemirnih snova u kojima je mozak otkazao, ali na javi je i dalje sve bilo neugodno i ja zaspah varljivih snom i u snu videh.. Glavnog virtuelnog robovlasnika. Sličan je Rozmarinoj bebi i smeje se čitavim licem. Oči su mu nalik na dva klikera, silom ugurana u duplje. Sve je na toddlerovom licu bilo nakrivo nasađeno, larvično, izopačeno, čudno i psihopatski.

Promovisala si govor mržnje, kaže, iskazivala terorističke pretnje i druge, u našoj zajednici, zabranjene stvari. Nastaviš li da kršiš pravila, dobićeš trajni, kajzer, crveni ban!, dok mu se

lice mehaničkog toddlera neravnih zuba i dugačkoga vrata  menjalo, izobličavalo u agoniji, besu, sve do vriske…

“Oni su tu! Izmileće iz ekrana u moju sobu! Doćiće od oflajn obračuna!”

Iako nisam učinila nikakvo zlo, niti postavljala bilo kakve okrvavljene slike, niti se mogla setiti bilo čega što bi njima bilo od ranije nepoznato ili poznato, a protiv čega su „prešli“ pa se pojavilo nešto sasvim novo, pomislila sam da sve to radi neko drugi, neko… možda i više osoba!

Tad robovlasnik reče: „Zar ne bi radije da ostaneš tu, unutra, sa nama? Ali, da se pokoriš Isusu. To je uslov“

“da se udam za Isusa?”

Tad neko skide zavesu straha i strepnje sa zamračenog mesta i eto mene, eto mog naloga, eto mojih oblina i lica u krupnom planu, eto Deneris Targarjen kako drhteći od ljutine pali Lanistere, i još nekih klipova koje sam postavljala – Vanesa Ajvs kako baca krst u vatru, svega što se meni sviđa, a što je do juče bilo anihilirano i otreskano o nevidljive zidove u paramparčad.

Udala sam se za Isusa i vaskrsla san na Fejsbuku! Status san, poslušno, promenila u “married”.

Da li me slušaju kad sam u sobi, izlogovana? Ko zna…

2

Od tad bejah oprezna. Nikakva šala, ma kako beznačajna, nikakvo prihvatanje prijateljstava, pa makar i za igricu. Sa svim tim nepoznatim, neutvrđenim, treba se zatvoriti. Otuđiti. Postati beznačajna i siva. Postavljati ne ono što se meni sviđa, već NJIMA. Arapima, Todleru i Isusu. Treba da tražim pobožnoga, ćudorednog muža, vlasulje na glavu da ne stavljam, na moralne kvalitete kuranske da pazim.

Ponude za brak od strane Arapa su pljuštale. Jer reče Bezzar: “Ženite se, jer vam Žene doista donose blagoslov u kuće.”

Nisam otvarala poruke, od Isusa sam se tajno razvela, osećala sam kako se zlovolja nagomilava…

Da bi ih pridobila i odobrovoljila, ne bih li sačuvala Fejsbuk nalog, odlučila sam da se prikažem kao vanvremenska individua, iako mi je najveća želja bila da se bacim u “bunar samoće”..

Ali, ja sam u Gazi, u zatvoru na otvorenom, a oko mene šehidi..

Tako sam mislila probirajući po svojoj zbirci tekstova, tražeći nešto… arapsko. To će biti odbrana. Udariću u sam temelj varvarske nesposobnosti podnošenja žene “koja ne želi da se na fejsbuku uda, dakle, nije za brak!”

Tad napisah da Arapi vide:

“Ja, nepokorna, plemenita i prefinjena Sapfo, razvrgavam svaku želju za isus – arabsko – serbskim brakom, jer se vašoj dragoj k’o Petrarki gola Dijana većma svidi no vi, dok joj gole grudi led’na voda obliva”

Na to se Arapi trgoše, a za njima i hrišćani i svi sveti nagnuti izbuljenih očiju nad slikom kamile kojom sam ilustrovala svoju verziju 1001 –ne noći sa još 1001 ženom u svom ličnom haremu, jer reče Ebu Davud, Hakim “Allah najviše prezire, iako je to samo po sebi dozvoljeno delo, razvrgnuće braka.”

I Sura 24 koma 2 potvrđuje, za bludnicu, a beše više no četvorica da posvedoče, da me zadrže u 4 zida, u kućnom pritvoru dok me ne uzme smrt, a ja na to rekoh u odbranu svoju:

“Nisam ja bludnica vaša, neka me kamenuju hrišćani iz Arizone”

“Jesi jesi, 100 bičeva za bludnicu našu, ne damo je nekakvom kauboju sa divljeg zapada da je on popravlja, već je ona naša da se kod nas i našeg Kajzera pokajava, da primi ustima svojim Pokajanje milosrdno. Onda će izbeći 100 bičeva, kako kaže Sura, o Hlebodavci, ako je izbičujemo i nalog joj ugasimo, kako ćemo protrljati stidna mesta dok nad slikama joj onanišemo, a da ne uvredimo Imam Šafiju i njegov ajet. Ne damo Arizoni tako diván, uzvišen slikovni materijal, Alah ga blagoslovio”

Braćo, zar ne balismo nad njenim slikama i zbog toga ne žalismo, pa čak i kad nam stidna mesta ispod galabije izviriše, a neka od silna trenja se još više postideše i odbegoše od nas, i opet ne požalismo, jer reče Ibn Kutejbe “Najblagosloveniji je onaj brak koji je najlaksi opremom.” I znadosmo: Naša stidna mesta vratiće se opet k nama, ali ne i sramota naša, jer činimo sve kako  Kur kaza.

Tad Todler razdra halje svoje i obznani da ženskinja iz zemlje serbijanske govori da je Fejsbuk porno sajt, da je treba baciti k’o Josifa u jamu, avatar joj skinuti, snopovima nevidljivim i bičevima okrvavljenim oko nje ići, udarati je jer je oni mrzeše radi snova njezinih, a ona se usudi njih mrzeti još više!

Jer skočiše i druge jadne za njom da se žale da ih k’o device Arapi i Škoti, Parižani i Inglezi zarobljavaju, slike im dele, k’o u hostelu ih tretiraju i na sado – mazo odnose teraju, te muču k’o krave na odrubljene glave.

“Jer ona je ta koja na blud očiju mužjake tera, slike svoga nagoga tela u inbokse im šalje, preljubnica, požudom izvlačeći lajkove iz palčeva njihovih! S trpeze svoje orgije im šalje, a žali se na ponude bračne, u poluležećem položaju ispred tastature, slatka poput meda, velikom lepotom svojom, širi feminizam kao fašizam, u mnogim zaključnim pasusima, u izborima filmova (sve mi to pratimo), zakleta na osvetu, stoji kao femifašistkinja Jovanka na seperatnoj platformi i vabi sve što je žensko i mlado, uz parolu “sledeći korak, to je silovanje”!

3

I ustadoše tada Paleobalkanski narodi silni i Turski narodi silni i Indoiiranci i Semićani i uglas rekoše: “Nalog joj ukinite!”Jer vidite kako iz očiju gnev joj k’o munje sevaju, a oklop neženstven joj na krljušti zmaja zlobnog zaliči. Ona je Kuga, ime joj znači Noć, poješće nas kao stoku. Ozari ta Lindvormka svakog kad je vidi, al’ nekakav heroj nalik na Sigurda među nama se mora naći zver tu s zornim trepavicama da išiba ognjem i mačem!

Jer ne reče Ocu svome reč ljubaznu, već za njega u mislima Džehenem sprema – a paleobalkanci za njima ustadoše i rekoše: “Vi joj sudite jer ona je tek napola naša! Noć je ona i tminu će da razastre, jurnite na nju, o hrišćani, i u užarenoj vatri je upržite kad 16. Vek nadođe!”

Kad svi izrekoše svoje, a ja svoje ime ne porekoh, ukinuše mi fejsbuk nalog i tad mi čelo obli užarena vatra, a strahovite muke me ophrvaše.

Osetih da se ne mogu nikom obratiti za pomoć, jer sve behu virtuelni crteži u elektronskom kalu. Izgubljene duše na brodu kojim niko ne upravlja, čija praznina govori izveštačenim, izmišljenim jezikom, bez pretencija, bez čežnje za dalekim horizontom prema kome se oholi brod budala morao uputiti. No, oni ostaju u luci. Oni su apatični, nedefinisani, kukavički informisani, obestrašćeni, automati koji životare u samoobmani, bez želje za autentičnom samoćom koja bi doprinela istinskoj snazi. Životare, tek tako.. Žigosani urlikom. Obično u jastuk ili idiotskog pogleda prikovanog za monitor.

I da ima nečeg zanimljivog, odvratili bi pogled. Cene divotu, ali ih i sablažnjava. Skamene pogled, a lukavstvo kriju ispod guše.

Dave se u vrtlogu površnosti. Slušaju s pola uva. Ipak, nešto moraju reći, ali se vraćaju na bitno: “A kako bi bilo, kako bi divno bilo kad bismo ti i ja popili po neku, uz čavrljanje, vino… ni kontinenti nas neće razdvojiti!”, zagrajaše selfiji, svićkajući i zeleneći se na mesendžeru, glavnom okupljalištu gde se selfiji igraju i  međusobno hvale, ljube, žive, umiru i muče.

Odjednom, sred grafičkog korisničkog interfejsa moj selfi presrete drugi selfi.  U meni se javi zračak nade. Počeh da tipkam i tipkam.. Najednom, shvatam da sam ušla u ogromnu infrastrukturu, golim okom i s druge strane monitora nevidljivu i šetam se sajberprostorom koji podseća na ogromnu državu, a na čijem zidu se nalaze čudnovate mape koje detaljno prikazuju život svakog korisnika. Vidim očajnicu raščupane kose kako mahnito tipka pipajući po staklu monitora kao da traži nekog i nešto iznutra.

“Dobro došla u trodimenzionalni svet. Polazna tačka je praznina”

Setih se knjige Vilijama Gibsona “Nekromanser”

Eto i mene u virtuelnoj nestvarnosti. Neću se praviti da razumem šta mi se dešava i kako sam dospela ovde. Da li i drugi dospevaju dovde, nesvesni da se nalaze u “neprostoru uma”, to je rečenica koju sam zapamtila iz knjige, ali kao i svaki prosečni mrzitelj SF literatura sam je potisla usled prevelike nejasnosti njenog značenja. No, izgleda da je ovo pakao i da i ovde može nesmetano da se funkcioniše. Postoje dva Boga i svaki od njih ima prostor za rad i nevoljkost ili voljnost da nudi smernice, pa makar to bila i softverska rešenja za idiota iz kopije društvenoprihvaćene realnosti, distopijski sam umovala.

Okruženje je bilo kopija moje sobe i ovde sam mogla nesmetano da funkcionišem,  svesna da će me ovde pogubiti ili simulirati moje pogubljenje. Bio je to fascinantan virtuelni muzej prepun animiranih 3d likova, mrežni protokoli, svetovi nove pismenosti, impresivna tehnologija, imaginarni svetovi.

Nova prostornost oslanja se na tradicionalnu geometriju, topologiju i savremenu umetnost, sajber kuća u kojoj mnome iznova upravljaju, brišu me, programiraju,čuvaju i kompresuju, ali ovog puta mi ne dozvoljavaju interakciju sa drugim korisnicima, već me tretiraju kao odvojeni entitet zaglavljen u elektronskom prostoru s praznim papirom u ruci gde ću, kako mi reče Toddler, popuniti svoj zahtev, obrazložiti, bez hrabrosti da se oduprem, razlog tog i takvog ponašanja i nepoštovanja emocija i potpuno prirodnih interaktivnih zahteva drugih korisnika, te zašto se ne želim odlučiti na brak.

“Iako na to imate pravo, na mapama našeg virtuelnog muzeja taj i takav podatak o vama nije evidentiran, niti kodiran.”

Vi morate vaš način komunikacije overiti de facto. Ukoliko to ne činite, postepeno povećavamo mere opreza. I drugi postaju oprezniji. Nedostaju nam informacije o vama koje čak ni naš stražar koji danonoćno i noćnomorno leži ispod vašeg kreveta nije mogao da prikupi. Da li tvdite da ste vi novi tehnološki um supersile? Nešto što naši korporacijski partneri moraju da znaju? Odakle toliki hibris? I zlokobnim šapatom reče: “Seti se Kafke. Nećeš dobro proći.”

Krećem se prirodno kroz kiberspejs jer je on kreiran tako da odgovara na pokrete i emocije subjekta.

“Alisa, nalaziš se s druge strane ogledala”

“Toddleru, ti si”

“Toddleru, ti si” –, u veštačkom pejzažu, sabijena i bestelesna negde među elektronskim podacima, konstituišem svet prema novoj percepciji kako bi mi ljudsko postojanje bilo podnošljivo jer ja ga odavno ne mogu podneti.

“Mi to znamo”

“Mi to znamo”, odjek.

“Ugasili ste mi nalog”

“Ah to..” – najednom, ugledah lepote istočnog Nepala i Mont Everest, Sagarmathu što znači Boginja majka zemlja. Oko mene pleše pleme naroda Šerpa. Trčim pašnjacima istočnog Tibeta, hodam pored glečerskih reka, kroz zelene doline i šume rascvetalog rododendrona.

“Oduvek si želela da posetiš ovo mesto. Mi te možemo ostaviti ovde zauvek.. Bićeš slobodna. Samo, popuni zahtev”

“A ja, ona Druga?”

“Ta ne vredi pet para. Ili vredi upravo toliko. Umreće od depresije i do kraja života će refrešovati gugl”

“Podnesi zahtev. Na kolenima.”

Tad začuh na hiljade urlajućih glasova koji sipahu na mene razne pogrde, ali i ponude. Bili su to vrišteći selfiji, u zamrznutim delovima vremena, u parčićima vremena, dok su njihove kopije u realitetu išle od jedne tačke do druge, svedeni na organski portal, na lift koji nezaustavljivo pada na dole.

Plus fort! = Harder!

Plus vite! = Faster!

Encore! = Again!

Oh oui! = Oh yeah!

!دعنا ننيك مرة أخرى [daʕnaː naniːk mara uxraː]

Let’s fuck again some time!

مع السلامة” [maʕa as-salaːma] — with peace, eternally yours Kaiser Ahmed Khan

क्या तुम चोदते हो ? /kja tʊm ʧod̪t̪e ɦo/

Do you fuck? (Are you the top?)

4

Skinula sam cilindar s glave, shvatila da je to Kafkin poklon za moj prvi rođendan I da je svejedno u kojem ću računaru umreti, u kom simuliranom okruženju. Poželela sam da na Himalaje povedem svoju majku, kako ne bi završila u krevetu, sedih kosa, izbušenog kao švajcarski sir ili na kakvom interplanetarnom brodu, u visoko kvalutetnom prikazu slike, perfektno našminkana I doterana. Mada, nisam sigurna da u ovoj I ovakvoj hiperrealnosti, u zenitu rododendronskog cvata, nisu simulirali postojanje moje rođene majke, no, teši me pomisao da makar razmišljam o tome I da mi nije drago što nisam sigurna da li sam načisto sa sobom da nisam I sama simulirana I da li sam imala izbora I da li imam izbora da ih oteram u majčinu I završim s beskrajnim, ponavljajućim subsimulacijama .

Nekoliko puta sam već osvojila Mont Everest, ali činjenica da moj multiverzum ne sadrži originalnost no je samo distorzija istine navodi me na zaključak da ne želim svoj nalog nazad, da povlačim faustovsku želju, da mi njihov nalog ne treba, kao da ni suština moje egzistencije, simulirane ili ne više nije bitna, no znam da me neće lako pustiti jer znam I previše. Znam da se tenk nalazi ispod mog kreveta I to je za ludnicu sasvim dovoljno…

“Čega se plašiš”, upitala me je majka ili sam samu sebe upitala prerušivši se u vlastitu majku kao Norman Bejts na šta su zapretili smrću svim članovima moje porodice, to će reći, svim mojim mačkama.

“Plašim se fundamentalnih pitanja, starih bogova, a željna sam stare svetlosti. Mora da postoji Zajon…”

“Mislila sam da mrziš taj film..”, rekla je majka.

Uhvatili su me da tako nekoliko puta razgovaram sama sa sobom, formular ne popunjavam, odrali su me od batina I zapretili da će poslati čitavu parćansku konjicu silovatelja na mene, a svi će me istovremeno oženiti ako ne ućutim.

Tako, pristadoh, da za njih načinim izjavu u kojoj ću reči:

Moj nalog je bio nepravilan. Fejsbuk valja i tu nema ničeg čudnog jer fejsbuk nepogrešivo procenjuje i radi u interesu svih nas, pa mu zato moj profil ne odgovara. Ima svrhe popuniti formular i dati opcionu izjavu, a da bih ugodila svetu, uz ličnu kartu, priložiću i kopiju venčanice nakon što ću se udati za Kajzera Ahmeda Kana.

Glečeri na Himalajima nisu glatki. Neretko su pokriveni komadima stena i ja se uputih ka jednoj, a oni, pljuniti kafkijanski policajci idu za mnom i nose crna odela i redengote, baš kao u romanu mog rođaka po paćeništvu, nose u rukama s pandžama dotraki oružje kojim će mi odseći glavu ako im se moj izveštaj ne svidi.

Simulacija koju sam morala da dodam u kompjuterski program, ne bi li mi smrt bila zabavnija, iako mi se u tom trenutku jako živelo, te me demon poslušnosti obuzme sasvim, mnome ovlada. U mislima sam planirala veliku arapsko – serbsku svadbu, čim mi vrate moj nalog i ja videh na njihovim licima sitan osmejak. Oni me čuju? Oni razumeju? Oni će me uhvatiti ispod ruke, baš kao Jozefa, ali me odvesti daleko od stene, daleko, kući, sve do tastature i reći će stražaru ispod mog kreveta: “Voljno”.

Ja.. koračaću. Ja ću ljubiti rešetke svoje i pridružiti se četi trogodišnjaka ispred moje zgrade, a oni će me prihvatiti u svoje društvo i mene i moj android i ćutaćemo i buljićemo u androide svoje i radovaćemo se.

Tad oterah prometeja u tri lepe i zapisah sledeće:

U ime Fejsbuk poretka, božanskog i društveno, činim Zakonik za modernog čoveka koji je na rubu izgnanstva od najveće radosti koje mu je otkrovitelj božanski pružio, kao čoveku, adamičnom i predamičnom, te zakonik služi univerzalnom poretku, u punoći svoje jasnoće i blještavilu poznate istine.

Jer ja bejah pobunjena i ta me pobuna stavi u izgnanstvo, u ogromnosti vasione srce mi beše prazno, a nalog ugašen, a to je jedini vid kojim se otuđenje čoveka od čoveka može prevazići – interaktivnim odnosom selfija u simuliranom kompjuterskom kiberspejsu.

O, Irci! – tako vas učim ja – hear me! Ro lan, Kaiser Ahmed Khan! Is liom mhaith nua dli i do leabhair agus taim scriobhigi gcupla rud agus postaigh a thu a maidiin. O, Kaiser! – pogue mo thone, kafir!* (poziv neverniku da poljubi nečiju pozadinu)

 

DONOSIM Zakonik društvenomrežni:

 

  1. Profili na Fenomenejbuku su privatni
  2. Ukoliko ste goli na profilnoj slici vi ne morate otkriti svu privatnost
  3. Gore navedeno o se odnosi samo na žene
  4. Ukoliko ste privlačna žena koja makar delimično otkriva svoje draži (vitak struk, duge noge, diskretan dekolte) i to u granicama pristojnosti vi ste obavezni da uradite 5. da bi izbegli banovanje
  5. Morate uključiti Cam live now i izvesti striptiz
  6. Korišćenje seksualnih pomagala i ogromantnih voćki i povrćki je obavezno
  7. Seksizam ne postoji na Fenomenbuku
  8. Žene imaju prava da pokažu svoja tela do u detalj, jer…
  9. Ukoliko ih ne pokažu biće banovane
  10. Muškarci imaju pravo ali ne i obavezu da šalju slike svojih penisa i rutavih zadnjica ženama
  11. Žene, ukoliko ne žele da ih banuju, moraju da provedu gledajući najmanje pola sata u toku radnog dana, slike svojih internet-udvarača
  12. Sugeriše se, mada nije obavezno, da rangiraju mužjake ocenama od 1 do 10 jer to podstiče želju za takmičenjem a mužjacima je takmičenje, u smislu “kome je veći” od dragocenosti
  13. Muškarac koji, barem jednom nedeljno, nekoj ženi ne pokaže na Fenomenejbuku fotografiju svoje alatke će biti proglašen za Amadana Seachtaina agus Sabaha Inšalah (tj. budalu sedmice i jutra uz Božju pomoć, na oficijelnom jeziku društvene mreže: irsko- arapskom) i moraće za kaznu da 24 sata pregleda fotografije drugih mužjaka i rangira ih a toje, složićete se, mnooogo spolovila

 

Plus fort! = Harder!

Plus vite! = Faster!

Encore! = Again!

Oh oui! = Oh yeah!

!دعنا ننيك مرة أخرى [daʕnaː naniːk mara uxraː]

Let’s fuck again some time!

مع السلامة” [maʕa as-salaːma] — with peace, eternally yours Kaiser Ahmed Khan

क्या तुम चोदते हो ? /kja tʊm ʧod̪t̪e ɦo/

Do you fuck? (Are you the top?)

 

Nema lajkova, nema komentara!


Since I am speaking in Serbian, I will try to explain my intention to non – Serbian speakers – my intention was not to show you my gorgeous lioness hair.. but to make fun of, precisely FB comments and likes –  in fact of everything that seems to be real, but it’s like totally fake.

Subtitles will follow, God’s will 🙂