Boris K. i Lara Kroft


b439f81c56e316491270577281bbc3f9

Rebirth, Alice X. Zhang Rebirth, Alice X. Zhang

Požele Boris K. da upozna Laru Kroft, nakon filmske adaptacije serijala ne bi li je hvatao za ispletene kikice.  Boris K. nije video Laru Kroft kao ženskog aktera u 3d platformsko akcionoj avanturi Pljačkaši grobnica. “Ona je živa žena” – mislio je Boris K. i sanjario: “Ovo je prava žena za mene –  nezaustavljiva i za nove avanture uvek spremna.  Možda i jedina saputnica koju sam ikada poželeo… Ali, gde da je susretnem? – pitao se grozničavo, ispijajući poslednje kapi votke. I pored nepojmljivih Borisovih super moći, nije mogao da je locira. Lara je čas bila u Peruu u potrazi za tajanstvenim artefaktom iz Kualopekove grobnice, a govorilo se da se vratila sa lovačkog puta u Himalajima gde je sredila jetija visokog četiri metra.
“To je lako Borise K.”, reče mu lokalni Zaratustra. ” Ima je na svakom groblju. Vreba odlazak familije i u roku od tri minuta,  pokupi sve sa pokojničke sofre.” Boris K poskoči od radosti. Ne bi sumnje da Lara Kroft zna tačnu lokaciju svoh groblja u Beogradu, postova.. sve što je ikad iskao kao uslov za svoju idealnu životnu saputnicu kad je svojevremeno davao oglas u Ljubavnoj romansi.
Udesi Boris K. da dobije posao grobara kad ugleda mišićavu žensku siluetu, na Fenomenijskoj parceli Bivšeg diktatora Fenomenorepublike kako naskače na grobove Preminulih u mačjem skoku, lagana u odrazu i mekana u doskoku, u ruci držeći štit Lanselota.

Žena s kikicama izvadi iz nedara, blizu srca, neobično namotan papirusni svitak. Kako će kasnije saznati Boris K. jedan od retkih primeraka najpotpunije verzije misteriozne egipatske Knjige mrtvih, koja vekovima intrigira čovečanstvo.
Boris K. iskorači iz mraka: “Treba sveća za čitanje po mraku, gospodična”
“Čuvaru, skloni se, bolje kopam sama. Svitak je čitljiv”
“Ali, sveća daje uvid. Za čim tragate gospodična.”

“Sarkofag iz poglavlja 181 – mumija koja garantuje povratak duše u telo”
Boris K. otpi gutljaj iz pljoskice. Lara je radoznalo zagledala u nju.. a potom u misterioznog čovečuljka.  Odnekud joj se činio poznatim…
“Moje ime je Boris K. Ja sam grobar. Sahranjujem mrtve u zemlju kao da su krompiri – Borisa K. zbuni vlastita neuspela šala i strese se od neke jeze.

“Pogrebna praksa je hladan posao. Sve te nebeske pogrebne sahrane.. Ali, navikne se superheroj”, Lara se zagleda u ašov. Odmalena je u svojoj seoskoj kući Hatfield House uzimala lekcije od jezivog baštovana za koga se govorilo da živi večno i koji je neobično podsećao na Borisa K..  Dok se uspinjala penjalicama u parku koji je okruživao kuću i starije zgrade Starog dvora, nekada u vlasništvu Henrija VIII. s čežnjom se prisećala mreže za penjanje i šest čeličnih, toplo pocinkovanih upletenih žica obloženih konopcem od poliamida. Znala je sve  i o riljanju, kopanju, prevrtanju zemljišta.  Sa setom se  sećala svoje stare dečje grabulje koju je koristila jesenjim danima i tog popodneva, tokom sakupljanja opalog lišća, kad je u želji da iskopa  rođenu majku, otkrila da je majčin grob prazan, sa sve posmrtnim ostacima. Tako je sve i započelo.. 

I započeše da kopaju zajedno.

Krutom izdržljivošču kopali su na mestima koje je Boris K. označio, a tlo je bilo tvrdo, negostoljubivo i zamrznuto što bi neobično jer je bio mesec maj, a napolju klima, teška, vlažna i jedva podnošljiva vrućina, prava gotika američkog juga.

Najedared, Boris K. otre znoj sa čela.  “Dopusti meni. To nije posao za damu”, predloži Lara Kroft- Ali, Boris K. joj je dozvoli, te joj predloži da se odmori u njegovoj grobarskoj kućici na ivičnjaku centralnog groblja koje mu je bilo dodeljeno tokom noćnih dežurstava. “Ime kuće je Balkan. Starinska je, ali se brzo modernizuje. Dotle ću ja da nastavim s ekshumacijama”, obeća Boris K.

Lara se nije pomerila s mesta…

Tri sata kasnije, Boris K. ode da se presvuče, da uzme još alata, vreća za blago i sve šta im treba, a Lara iskoristi Borisovo odsustvo, uze Borisov papir s lokacijom Centralnog groblja i ustanovi da njen primerak nije tačan. Potom  grabi motiku i kreće s radom.

“To je on. To je jezivi baštovan. – besno će Lara vadeći trupla van, dok se nosila s brojnim emocijama – Misli da sam živa, a verovatno  mi je i rođenu majku ubio. Ili makar zna gde je.”

I odluči Lara da je Boris jedan od onih fenomena koji se ne smeju ispuštati iz vida. Ili se bar pratiti sa sigurne distance.  Delovao joj je poznato jer ga je identifikovala kao bombaša pomoću snimaka sa nadzornih kamera i mobilnih telefona očevidaca tokom serija eksplozija na plažama Baskije, ali je sad sigurna da se prevarila.  Bombaš je ranjen u grlo, a na Borisovom nije bilo ožiljaka.

Za sve je kriv Marvel – zaključila je. Tokom kopanja Boris je pričao kao navijen –  “Tako on uvodi sebe i druge likove u brojne nezavisne priče pre nego što ih spoji u intenzivno zadovoljavajući događaj. Stvorio je vlastiti povezani svet gde je superheroj i poseduje nadnaravne moći. Budi racionalna, Lara. Ne postoji nikakav jezivi bezvremeni baštovan. Ovaj čovečuljak je opasan.. ” Ah, evo ga, tiho. Lara..”

Boris K. se vratio, osvežen i nasmejan i predloži da on sam nastavi da kopa. “Iskopaćemo najdublji grob na svetu i tu pohraniti sva naša blaga”

“Nemam kud nego da se složim, ali za rad nećeš biti dodatno plaćen”, –  šizotipski poremećaj, verovanje u magično mišljenje. No, besmrtnost je, ipak, moguća. Zar sama nisam locirala crne rupe koje donose večnost i obrisale su život osoba, pa i moj, jednom kad sam u njih upala i superherojskim sposobnostima se iskobeljala van. Možda je moja majka Amelija tu, zarobljena u paralelnom univerzumu s beskonačnim brojem mogućih budućnosti. Baš kao baštovan. Ili Boris K. – Borise, nećeš mi izmaći! Moram da dobijem odgovore! Moram da razumem!

Boris K. je kopao  grobne rupe celu noć, a kad bi Lara uzela iz svakog groba šta joj je bilo potrebno, Boris bi zalepio stenu na rupu. Pljačka grobova činila se vrlo jednostavnom.
“Ljudi daju da se mumificiraju u nadi da će jednog dana da vaskrsnu – reče Lara.
“Možda će im se svideti društvo, ali svako je uznemiren koliko toliko ako je mrtav mrtvosan”,. nadgovori je Boris. I još reče:
“Ne zanimaju te medalje ratnih veterana? Parcela 12 b”

“Svaka kinta je dobrodošla – reče heroina – ali prioritet mi je ženska stara dva milenijuma” – Lara nije skidala pogled s Borisove pljoskice. Tad izvadi iz tobolca sa strelama jedan tajni svitak. Obično je krila svoje tajne adute u džepu na dugme u vojničkim M65 pantalonama, ali tajni svitak beše duži od irskog Morpetovog.. .

“Koliko za nju?”

“Za votku?”

“Za pljosku. To je bitan artefakt”

“Najobičnija pljoska od nerđajućeg čelika, prilično jeftino sam je dobio na buvljaku od starih  Akađana”, slegnu ramenima Boris K.

“Tu grešiš, Borise K.” U pitanju je veoma stara pljoska od feničanske slonovače. Prvi milenijum pre nove ere. Iz ove pljoske ispijao je Qabr Hiram of Tira , feničanski kralj iz čije sam grobnice upravo došla. U sarkofagu sam našla mumiju, ali bez čuvene pljoske cvetnog dezena..”
“Dosta. Evo ti!” – reče Boris i dade joj pljosku. Nije voleo da ga se ometa u radu. “Pristajem ukoliko mi dopustiš da kopamo zajedno” – zahvalno će Lara Kroft.  Lara okleva na trenutak, a onda poteže pljosku…

tomb-raider-film-clips

Tad Lara reši da mu oda tajnu koju je smislila, prekrstivši prste iza leđa.  Ono što mu sada prija, kasnije će da ga iritira – logično će ona – tako ću ga uhvatiti na delu i saznati njegov identitet, baš kao što sam otkrila tajnu Fenomenizacija kojima prkosim i sama.. Ali da li i on… Skoncentriši se, Lara..  Sredi se. Univerzum računa na tebe.  

Tad reče, uz slatki osmeh:
“Redovno igram igrice o tebi i tvojim putovanjima, Borise. Ugledam se na tebe. Kudagod da pođem, kojagod mumija da progovori ili artefakt koji da pokaže svoju čudnovatu moć, u znaku je Onoga Koga Čekamo, bili mrtvi ili živi, s divljenjem koje nalikuje na biblijski način pripovedanja, o Borisu K. superheroju, naoko pijanduri i soboslikaru, s pljoskom u ruci i graf faber olovkom koji prkosi fenomenizacijama čije poreklo još uvek istražujem.. “I Borisu dadosmo moći.. da vidi početak i nastanak sveta, da ga stvori i uništi. Da kontroliše munje, gromove, suše i zemljotrese,  oluje, kiše, da leči bolesti… a vreba ga tamni haos od koga će ga štititi boginja zore.. to jest ja, Lara Kroft”
Zagleda se Boris K. u Laru Kroft i vide da ju je piće uzelo pod svoje.
Tad on prizna da i on igra igrice o njoj, da je vidi kao Teju, ženu od sjaja i dragulja, a da ga Fenorepičani smatraju ludim zbog toga.
“Digotofobični su, Borise K. Ja sam, itekako, živa žena, ali to neka ostane među nama. Superherojima”
I priznade da je ogladnela. .. . Boris K. se pridruži Lari Kroft za pokojničkom sofrom, hvaleći grobnicu u Skandinaviji.

“Sve što treba jeste da zajedno odemo da kopamo u polje Gamla Upsali.  Tu se nalazi još bolja ženska od ove koju sad iskopasmo, u pogrebnoj odeždi vikinga izvezenoj arapskim slovima. ” – Boris K. je pričao duboko u noć, dok su razmenjivali pljoskicu i jeli masnoga pečenja. Borisova votka bila je začarana tako da se nikad pljoska ne može ispiti do dna.

“Samo Feničani mogu tako nešto..”, zadivi se Lara čije bademaste oči zasjaše na pomen reči “ruševina, pljoska i sakrament”.  “Imam i mapu. Dala mi je Anika Larson”.
Kad završiše, pokojnik ostade kratkih rukava, izgladneo u podzemnom svetu, a pljačkaši grobova u tišini, ne računajući usputne čarke oko toga ko će najviše da izede bavarske grickalice iz Regensburga, kraj Dunava gde su pronađeni najstariji pereci na svetu, ustiju punih pougljenjene zemlje od silnoga kopanja , odlaze u novi pohod skrnavljenja švedskog stola na parceli 12/a.