I put my two cents in the effect of music on creative writing/my youtube playlist, updated


 

 

Advertisements

Atten – hut!


Uskoro cemo upoznati gospodjicu koja na pokretnoj traci zivota nosi poruku u obliku treninga na traci, ali ta vrsta trake se nije vidjala ranije… Uskoro cemo videti kakva je to vrsta trake i sta je gospodjoca uradila povodom toga – osudjena na vecni kardio u jednoj veoma bizarnoj teretani koja se zove Zona sumraka.

snapshots:

Guantanamera, mi versión, lyrics José Martí, singer Leila Samarrai


 

I am a truthful man from this land of palm trees Before dying I want to share these poems of my soul Guantanamera” (Spanish: “from Guantánamo, feminine” indicating a woman from Guantánamo) is perhaps the best known Cuban song and that country’s most noted patriotic song, especially when using a poem by the Cuban poet José Martí for the lyrics

Trening za odagnati sablazan (sve vrste sablazni)


Odlucila sam da postavim video klip nakon sto sam tokom jutarnjeg dzoginga koji je bio propracen kucecim lavezom (copor pasa koji me prati i lavez mi nije smetao koliko sledece–) bila zaustavljena od mladjeg celavka u fensi kolima i koznjaku, tuzne trogloditske face koji me je video da dzogiram uskim ulicicama na periferiji gde je ova pojava strana… i pitao me, sto je gore, dekoncentrisao me, zaustavivsi auto i davajuci signal sirenom… “Izvini, jel tebi dobro?”

“Džogiram”, sklanjam slusalice s usiju, uske ulicice s izrazajnim nizbrdicama i uzbrdicama su prometne, ali to njemu ne smeta, cudno mu to…

“Ali, zar po ‘ladnoći”

“Jesi li cuo za dzogiranje? Jel ja tebi izgledam kao neko kome nije dobro? Jel si cuo za zadihanost, za pauzu da se dodje do daha? Da me niti sneg niti led nece spreciti da trcim kad mi se trci? Da ljudi trce zimi? Da ljudi dzogiraju, pa se i zadisu”

Zbrisao je… dao gas. Jos ce da pomisli: Eto tako mi treba kad pitam, kad brinem o dobrobiti sugradjana, kad sam fin…  To nezaustavljivo sledi.

Odlucila sam, nakon toga, da nekako dzogiram u kuci i nasla sam nacin…

 

 

USTAV FENOMENOPUBLIKE, AVANTURE BORISA K, nastavak serijala iz 2013, k’o igrica Lara Kroft, Boris K. ponovo jaše iliti Boris K. Reborn!


USTAV FENOMENOPUBLIKE, AVANTURE BORISA K, nastavak serijala iz 2013, k’o igrica Lara Kroft, Boris K. ponovo jaše iliti Boris K. Reborn!
Ima još priča iz nastavka serijala, ali to bi, gospodo, bilo za sada, to.

1. Jer pisano je- na početku beše reč. I ta reč beše: jebiga.
2. U skladu s tim ovaj Zakonik se sastoji od, jebiga, reči.
3. I pisano je da je Fenomenopublika sklona propadanju ukoliko nema pripovedača.
4. A taj pripovedač će doći u liku i delu Borisa K. Jer stoji u starim proročanstvima: Doći će čovek očiju šarenijeh, bez eumelanina ispod donjeg sloja epidermusa i nazivaće se Borisom K. i pripovedaće ako mu je život mio. Ukoliko ne, biće stavljen na prcnju.
5. Prcnja je jedino dozvoljeno mučenje u Fenomenopublici, a čim je dozvoljeno nije mučenje.
6. Prcnja je tajna koju zna samo Državni Dželat lično.
7. Prcnja je najviša državna tajna za koju su potrebni sledeći godišnji izdaci: dva jednoroga, let lampa, klješta, četa zagorelih vojnika, tri sapuna u tri čarape.
8. Fenomenopublika je virtuelna tvorevina koja živi dok i njen pripovedač živi.
9. Fenomenopublika je u stanju konstantne apokalipse i permanentnog staniranja i republika je diktatorsko-libertarijanskog tipa.
10. Ustav FENOMENOPUBLIKE je fenomenalan, žalim, boljeg nemamo.
11. Smatramo sledeću istinu za samopotvrđujuću – videti pod 12
12. Nema istine
13. Ako Boris K. ne bude pričao svoj ustoriju do kraja života i ne ostavi naslednika koji će pripovedati umesto njega onda… jebiga.


BORISOV ZAKONIK

Kadgod se Boris K. nalazi u situaciji u kojoj ne zna kako treba da postupi, on otvara svoju knjižicu “Besmrtnih moralnih principa”, a moralnih problema je vazda mnogo i valja ih u glavi svojoj protresti, što ne biva uvek tako – lako moguće.

Tad Boris K. promrmlja: “Ček’ da vidim šta mi valja činiti” i nakon par trenutaka čitanja shvata šta valja. Uz veselo poskakivanje, s osmehom i radošću Boris K. ide dalje svojim poslom.

Nekoliko godina ranije

Boris K. je unapređivao svoj duh sastavljajući Zakone u buretu u kojem je živeo, u mislima oživljavajući savete mudraca vekova, od Hesija Egipćanina, u mustabi sa sve zubarskom radionicom, sve do indijskog sveštenika što je Borisa, jednoga septembra, obučavao mudrosti u otetom američkom avionu.

I nauči Boris K. da je čoveku najteže doći do bilo kakvog zaključka, a život mu je u tim trenucima izgledao kao potamnela noćna mora. Borisa K. su mučila mnoga pitanja, a njihova nerešivost, kako je mislio, dovodila ga je do ludila.

Nakon mnogo lutanja i izučavanja svetih spisa, Boris K. izuči i ispita mnoge dileme koje ga mučiše. I ne bit o dovoljno, no on reši da ispita i ono što je već izučio i ispitao, napomene da ubaci, znanja da rekonstruiše (u spise mudračke nije dirao, niti rešio da slogove premeće i tumači, jer mu sve beše jasno, a veći razlog je što su mu mudračke reči delovale isuviše strašno, toliko strašno da bi na nekim pasusima pokrivao ruke i briznuo bi u plač)

Pokatkad bi, ne shvatavši svoje mesto u svetu, Boris ležao bolestan danima i mrzeo lica ljudi koje bi sretao, kadgod bi proturio glavu kroz obruč bureta u kojem je na ulici, odnedavno živeo, a bure beše marke Sinopa i zvalo se Barel Džordž.

Tad reši Boris, da napiše Zakonik borisovski, onaj koji dolikuje Borisu takvom kakvom je, takvom kakav će biti, kad – tad i onom koji je bio, i ovom sada i onom Borisu Od Barela Džordža– ubuduće.

I obuze ga blagoslov proviđenja. I zapljeska rukama odgonećući mnoge druge tajne I usput ih zapisujući I poplaka nad značenjem blagoslova uklesanog u zakonu, nad taštinom njegove veličanstvenosti I univerzalnosti.

A kako drugačije s besmrtnim principima moralnosti našeg doba postupati, no pažljivo ih proučiti, u dušu se svoju zagledati da herojski čin ne propadne tragičnom krivicom – strahovao bi Boris K.

Upravo strah da će ga đavolska nesreća saleteti da, ukoliko zakon svoj ne uredi po savesti običnoga sveta, već se ugledavši na zakone božanske, od kojih mnoge ljudski duh ne može u sebe primiti, oboli od hibrisa, a zakoni mu budu odisali ohološću I neprimenljivom razuzdanošću, uznemiravala je Borisa preko svake mere.

“Jer ko sam ja da savest sveta prekrajam. Ja se obraćam sebi i sličnima sebi, prostosrdačnima koje ovaj svet zbunjuje na način na koji zbunjuje i mene samog. “ – govorio bi blagim glasom Fenomeničanima koji bi ga prezrivo i sa zaprepašćenjem posmatrali.

“Mora da je to ONAJ što je zavirio u poslovne knjige SVIH POLITIČKIH STRANAKA FENOMENIJE, dok je krečio Megavažnićev ofis. Kažu da stalno nešto zapisuje i ima moć da se provlači kroz zidove, da se probio kroz zidove Kambalgara…  “, dobaci neko.

“Kao radnica u agenciji za naci sigurnost, jemčim da je Boris K. državni neprijatelj”, dočeka Frau Suzi, nepomična kao kip , visoka, uspravljena, nalik na mitsko čudovišno biće.

“A još postavio samostojeći znak upozorenja pod statuom Megavažnićevom od granita crvenoga: “Čuvaj se! Knjige nisu čiste! Gde je pero, tu je otrov.  I to pero Graf Fon Faber. “, reče gospodin izvanrednog profila, nosa ukrivljenog na desnu stranu, nalik na zakrivljeni kljun orla, naglašavajući svojim oblikom njegovu inteligenciju, status i ličnost. Bio je to Hadžipoštenović.

I sve to vide I ču I omirisa Boris K. Ponešto I dodirnu…

I zapisa.

Prve zakone je doneo u svojoj alatskoj radionici, arsenalu raznolikog alata koji je nosio što po džepovima, a štošta se dalo smestiti u Borisovo bure. Uskoči u bure I baci se u more pušaka, samostrela, maziva… razbacujući predmete kao dečje igračke,  sve dok nije našao ono što je tražio.

Pljoskicu.

Opijen ukusom omiljene mu votke, Boris K. je nadahnuto svodio račune što sa sobom, što sa svetom, moralno sudivši tuđem delanju bez zlobe, pišući disertacije o lošim komšijama iz srca, opet uzimajući kao sveto pravilo “načelno protiv”, kao I moguće autodestruktivnosti vlastitih uverenja, uzimajući u obzir istorijsku evoluciju I “celovitost prirode”. Ipak, našao je da njegovi Zakoni odišu elegancijom I svedenošću, te, da na kraju krajeva, nikom štetu ne čine, a da samo njemu mogu pomoći.

Kad pogleda napisanih prvih 23 tačaka, Borisu srce zaigra od neke miline, a oči mu se zamutiše od suza.

“Sve je dobro što se na vreme zapiše”, dixit Boris.

 

 

Zakoni ti ovako glase:

  1. neobjavljivanje rukopisa

Rukopis neobjavljenog pisca mora biti objavljen, ali da neobjavljeni pisac ukleše svoj roman u stenu. Svojeručno.

 

  1. zabadanje noža u leđa

Kažnjava se ukoliko nije zaboden i jedan nož u grudi.

 

  1. ljudsko licemerje

 

Hipokrizijska zakletva – ista kao Hipokratova samo se dobro pacijenta zamenjuje dobrom licemera.

 

  1. napad s leđa 

 

Ne toleriše se ako lešima napadnete nekoga s leđa. Prebiju vam grbaču zbog toga.

 

5.

Izbacivanje iz podstanarskog stana

 

Podstanare izbacuju iz jednog stana tako što ih bacaju u drugi stan.

 

  1. Megavažnićevi govori

 

Obaveza je da se slušaju bez kišobrana u ruci, jednom mesečno, da traju duže od Fidelovih i da se poklapaju s Velikim postom jer tog dana građani neće jesti ništa.

 

  1. Izneverena ljubav

Iznevereni ljubavnik mora da se ubije o državnom trošku. Toliko se može izaći u susret. Ali, prvo treba popuniti izjavu o samoubistvu u tri primerka.

 

9 Varanje na kartama

 

Može se varati kartama ukoliko su overene od Nacionalne službe za lažne karte, štampane od njih i imaju žig 

 

  1. Griža savesti (i šta da radim kad primetim da drugi nemaju savest*)

Lek je da i ja, Boris K. nemam grižu savesti. Otići kod prvog lažnog psihijatra i uzeti potvrdu da sam psihopata.

 

  1. Postupanje na sahranama političara i tajkuna Fenomenije

 

Ja, ožalošćeni Boris K., da se posipam pepelom po glavi, da se udaram šibama po leđima, mlatim praznu slamu, prežderavam se sendvičima do povraćanja -sve obavezno.

 

12 Postupanje u slučaju klevete, uvrede, povrede časti I moralnog ubistva acca ēthicus homicīdium

 

Ja, oklevetani Boris K., u obavezi sam da platim naslovnu stranu  Toaletoida Šlic i objavi klevetu na račun te osobe. Naravno, zbog klevete preko novina se ide u zatvor ili 50 degeneka po belim bubrezima.

 

  1. Stav oko preljube

 

Ukoliko ja, Boris K, izvršim preljubu, neki mi se oprosti, ukoliko kažem prevarenoj osobi šta sam učinio. U protivnom idem na Kurs o etikeciji gde ću naučiti sve o štucanju, podrigivanju i puštanju vetrova na javnom mestu.

 

  1. A ako me saleti komšija moj na stepenicama ne bi li me saterao u trač, da mi vrati pare koje mi ne duguje. Nema logike, ali pali.

 

  1. Kad ugledam starletu na televiziji, dozvoljeno je da je zaspem 1 kofom za povraćanje.

 

  1. Ako li ugledam Nečastivu u pozorištu, dozvoljeno mi je da ponesem dve kofe za povraćanje jer je lepše s kulturom.

 

  1. Ukoliko me pohode duhovi mojih bližnjih…

 

Ja se najedem belog luka i ne izlazim iz ormana jer je poznato da duhovi vrebaju upravo u ormanima i poslednje mesto na kojem bi se sakrili je upravo orman.

 

18 Kad me razapnu na krst..

 

Vaskrsavam nakon nedelju dana jer mi se nigde ne žuri, a i može mi se.

 

  1. Kad me teraju da pravim krst za razapinjanje drugih, ja Boris K, ću pozvati stručnu konsultantsku firmu “Pilat i sin”,  konstruktorsku agenciju “Kajafa d.o.o” i specijalne izrađivače kopalja” Longinus Maximus.”

 

20 Kad hoće da me postave za ministra i generalno u politiku me uključuju,  pobećiću u neku mirnu skandinavsku zemlju, recimo u Norvešku. U vreme kad je njom vladao Erik Krvava Sekira.

 

  1. Kad me saleću žene u nacističkim odelima sa čiroki frizurom, ja počnem da salećem njih, one pomisle da nisam normalan što ih nalazim za privlačne i ostave me.

 

  1. Ukoliko je beg nemoguć, ja, Boris K. ću da se okrenem i pohrlim u susret i viknem: Šugica!

 

  1. U vezi nenaplaćivanja majstorskih usluga u određenim situacijama:

 

Naplaćuje se u naturi – ako ne možeš da platiš moju priču, onda moraš da napišeš priču iste dužine i da ima zanimljiv obrt i autentične karaktere.

 

  • Autor upućuje pitanje samom sebi, po načelu Borisov plurium interrogationum