Reč dve o Borisu K., Avanture Borisa K


Reč dve o Borisu K
Boris K. — Prvi Gubitnik Fenomenizacije
U nekim zemljama vladala je Inkvizicija. U drugim je dolazilo do sumnjivih privatizacija. U državi Borisa K. došlo je do neobjašnjivih fenomenizacija. Fenomenizacija za Borisa K, čoveka bez stalnog zanimanja, beše tako nepredvidiva da mu nije preostalo ništa drugo no da se sa njom pomiri.
Upadao je u različita vremenska razdoblja bez korišćenja vremeplova. Nalazio se na najneobičnijim radnim mestima, a da na njih nije konkurisao. Prilagođavao se situaciji nalik igraču koji prelazi na drugi nivo u nepredvidivoj kompjuterskoj igrici.
„Šta sam ja bogu zgrešio da mi se to događa?“, pitao se Boris K. „Isti sam kao i svi drugi polukvalifikovani radnici koji se zanose idejom o jednakosti u Republici. Kao entuzijasta zanemario sam dalje školovanje zarad slepe vere u dolazak boljih vremena, onih u kojima će se saslušati i glas malog, običnog, bezimenog čoveka.“
Boris K. bio je spreman na najveću žrtvu da bi se taj cilj i ostvario. Kao jedan od zaslužnih učesnika, po završetku Revolucije, dobio je velike beneficije koje je sa gnušanjem odbio, govoreći da 14 15
se protiv takvih povlastica upravo i borio, te da bi prihvatanje istih bilo u suprotnosti sa njegovim uverenjima. Zadovoljio se poslom montera na traci za finalizaciju u fabrici automobila, gde je sav srećan radio po 12 sati dnevno, postavljajući retrovizore na suvozačeva vrata.
Jednog je dana dobio otkaz što je bila posledica uvođenja novih tehnologija i potrebe za štednjom. Tako su mu bar rekli, iako je dobro znao da iza svega stoji ono ultimativno zlo koje je polako ali sigurno izjedalo tkivo čovečanstva — profit. Odbačen poput istrošene baterije, praznog srca i očiju punih suza, preselio se iz skromnog ali uređenog stana u „dolinu gubavaca“. Ovo mesto dobilo je nadimak po stanovnicima, ne istinskim gubavcima, već očajnicima koje je zadesila sudbina slična Borisovoj i za koje se ne bi moglo reći u kojoj bi se od te dve kože bolje osećali. Stare zgrade, koje su se zbile u nepravilnom rasporedu, gde su živele nesrećne porodice, nisu bile od betona ojačanog čelikom iz Pitsburga, već od eko–cigle, sa izolacionim slojevima od azbesta, što je stanarima gotovo izvesno garantovalo rak na plućima. Kao da nisu imali već dovoljno nevolja u svojim životima.
U takvoj jednoj zgradi Boris K. našao je stan. Nije ga privukao oglas, već neobična pojava gazdarice koja je imala običaj da najtiražnijim novinama u gradu udara po glavama koje su izvirivale iz okolnih šahtova.
„Kao da ubija mušice“, mislio je u sebi Boris K, pogleda prikovanog za izmašćenu brojanicu. Frau Suzi, kako se gazdarica zvala, i Boris K. razmeniše samo jedan pogled i odmah se prepoznaše. Zalizavši sedu kosu, Boris K. upita za cenu. Frau ga odmeri prezrivim pogledom i otrese pepeo sa muštikle na bušnu cipelu. Boris K. je prkosno pogleda, na šta Frau, staračkim hrapavim glasom, reče:
„Ha!“
Beše to mantra koja je značila samo jedno, a koju je starica izgovarala u retkim prilikama. Boris K. voleo je starije plavuše sa stavom, te je rešio da svoju misiju započne baš na ovom nesrećnom mestu.
Misiju? Kakvu misiju?
Saznaćete.16 17

 

Boris K. između Scile i Haribde, Leila Samarrai


BORIS K – MULTIVERZUM I ALHEMIČAR

Uobličavajući u svojoj mašti SF (nedovršeno) delo koje nosi bajkolik naslov Bila jednom jedna republika, https://leilasamarrai.wordpress.com/2012/05/17/bila-jednom-jedna-republika-rim-sf-satira-1-deo/ vec osmislivši naslov, znala sam da kontradiktuje fantazmagoričnim počecima bajki koje su možda I mogle da se dogode? – pojam Republike, koja sugeriše pojam vlasti (uostalom, koren reči potiče od latinskog res publica,što znači, javna, politička stvar. Doduše, bez želje za politiziranjem, kod nas politika jeste na neki način bajka, ili makar u njoj postoje maštoviti pripovedači istih. Stoga, stekoh utisak o dvojakosti pomalo provocirajuceg naslova.

Borisa K sam napisala vođena idejom da iskoristim određene mogucnosti koje su mi date, možda nekima, omraženom platonovskom inspiracijom (jer u antici, verovalo se da se odnosi isključivo na pesnike), ili ako se opredelim za dramatičniju verziju “umetničkog krika”, u papir vriska! – bila bi to uperena satirična ili uperena pesnica jednog satira u lice turobne svakodnevice. Zašto bas satira? Zar nije bilo logično da se opredelim za horor kao scenografiju ili splet motiva u okviru žanra koji bi se podudarao I savršeno odgovorio, gotovo art-terapijski, kroz Hellraiser električno praznjenje, nakon čega bih dozivela katarzu, kao I čitalac nesto okrenutiji realizmu, da ne kažem pesimista?

Možda je to moj način da preživim apokalipsu koja je odavno počela, a beg u smeh, sprdanje, parodiju, oduvek je bio način da to učinim.

Umetnici, bilo da su vizualisti ili literate, traže sistem kao orijentir – reklo bi se. Tragaju za žanrom, ili pak, on češće njih pronalazi. U misticizam stvaranja nisu prodrli najbrilijantniji umovi, osim da je mistika stvaranja traganje umetnika u čijoj svesti se nepoznanicom iz nepoznatog izvora stvaraju svetovi, postavljaju pitanja I nikad ne dobijaju odgovori. U čemu jeste draž.

Boris K jeste beli kvadrat na beloj pozadini. Boris K. je čista apstrakcija, bespredmetno biće sa milion tumacenja jer kameleonski može biti svako. Jedinošto Boris K nije, to je, mozda nespretno rečeno, negacija. On je afirmativan I nikada ne očajava, jer Boris K je multiverzum. Stoga, ako Boris K očajava, budite uvereni da njegov dvojnik u paralelnoj Republici, kao I u alternativnoj istoriji prve knjige u kojoj figurira kao lik, radi potpuno suprotno, za dobrobit čovečanstva. Dakle, negde tamo, sa druge strane postojeće Republike, možda iza horizonta, nalazi se multiverzum Borisa K gde je sve po smislu suprotno stanju koje vlada u našoj Republici, gde Boris K upada u najnezamislivije situacije koje su bliske suprematizmu po svojoj apsurdnosti, bliske nadrealizmu (često dolazi do skokova Borisa K u nadrealizam, mada se on najčešće, poput Gulivera sreće sa Liliputancima, čija su supstitucija Kanalizanci, u nekoj vrsti podzemlja, dakle, bliži je podrealizmu.

Šalu na stranu, kao sto je suprematizam prolazio kroz faze, tako je I Boris K prolazio kroz ovu zbirku priča kroz odvojene, iako apsurdom obojene, ipak smisaone, zaokružene celine, kad se, na kraju svog putovanja, makar u ovom serijalu, priblizava budizmu I okreće duhovnosti, tačnije, daje recept čitaocu za bitisanje u univerzumu u kojem smo pogođeni tuznim smislom, a čije je on ogledalo, doduše, kao multiverzum, možda je Boris K, sada među nama, možda ste upravo vi Boris K, a ako niste, svakako imate potencijala da budete, jer je Boris K alfa I omega, superheroj, Johnny Bravo, naučnik, staklorezac, lutalica, džentlmen, Čaplin koga juri policajac, a I policajac koga juri Čaplin. Istini za volju, dobro se znamo Boris K I ja, figurativno govoreći, ali mi često izmiče ili čak I sama u stvorenom liku otkrivam nešto novo, možda kakvu podsvesnu ideju, jungovski arhetip, zakasneli proces osvešćivanja I sazrevanja već intuitivno napisanog dela.

Boris K, moler čaplinovskog tipa, bremenit metafizičkim tajnama ni mene kao kreatora ne ostavlja ravnodušnom, iako su mi verovatno date superherojske sposobnosti da istražim suprematskim kvadratom uokvireno ljudsko biže (ukoliko pretpostavljam, gledajući kroz antropološku prizmu, da Boris K. jeste homo sapiens, a ne geometrijska figura koju je moguće upakovati u poštansko pismo I odaslati na najneverovatnije destinacije)

Boris K. je putnik kroz vremeprostor koji prelazi takve razdaljine, da izaziva zavist kod Gulivera.

Iskreno se nadam da će Boris K dotaknuti ljudsku dušu čitaoca koji je odlučio da se suoči sa istinom našeg vremena I nosi pritajenu, osvešćenu gorčinu u srcu.

Jedan veliki reditelj nazvao je Srbiju ukletom zemljom. Ja sam joj izmislila spasilački patent – to je Fenomenopublika- no, da li je ona tako idealna kako se to, iščitavajući prve redove, čini?

Možda pronađemo zajedno odgovor ulaskom u petu dimenziju, kako sugeriše sugestivni glas Roda Serlinga, tvorca antologijske Zone sumraka.

U priči Votka, Boris K definitivno nije kvadrat – makar, na početku priče- on je posmatrač ispražnjenog frižidera, obilat u ljudskosti nađubrene strahom. Ali ne, on nije kukavica, niti je kukavičluk motiv njegovog straha. Čega se Boris K boji? Ovde uvodim hiperbolu. U znaku već pomenute Zone sumraka, za njega je moćna frau beskrajna kao svemir, neiscrpna kao mašta, a njen autoritet I trajanje večnije od beskraja. Tako, u mašti čitaoca, gazdaričin lik, sa grotesknom personom preko lica čiji je deo smešnog kostima kukasti krst, ona narasta do guliverovskih visina što je upravo multiverzično njenom odistinskom smislu I u tome leži groteska. No, upliv iz treće dimenzije se javlja da malo “zamuti stvar”. Obična, pohlepna veštičara, odraz tipičnog srpskog stanodavca koga sam imala prilike, nažalost, da artikulišem kroz realno doživljeno, pokazuje malograđansko zanimanje kroz nebulozna objašnjenja kasirki u prolazu, dok joj se, u alternativnoj realnosti, serlingovsko-zonosumračnoj dimenziji Boris K obaška klanja.

Tako ovaj čovek-kvadrat pomalo oživljava, stegnut primalnim nagonom, suzdržavajući se da ne ispusti krik pretka nam hominida, bojeći se groteskne gazdarice frau Susie išarane kukastim krstovima (primedba: njegov strah je u funkciji karakterizacije groteske moćne frau), (sukob ideologija – komunizam u kome sam, moram da naglasim, provela nekoliko godina, ali sam bila naučena utopiji komunističkog raja, još kao dete, u čemu nisam odskakala od mnogih) Devedesete su svedočile početak raspadanja koji je doveo do današnjih,  gotovo apokaliptičkih događaja)

Boris K naivno (da li?) veruje u ideale za koje se borio, što je opet groteska unutrašnjeg stanja Borisa K. da li mu verovati? Da li je Boris K lažov? Ili je to samo maska spram doživljenog, ali prikrivanog užasa onog koji pokušava da preživi tranziciju dužu od 11 godina, kao gubavac I kao gubitnik. Ovo parče multidimenzionalnog ogledala-tumačenja Borisa K jeste parče stakla koje se zariva u njegovo ljudsko meso. Boris K je zapravo apolitičan. On je obično, ranjivo ljudsko biće koje plovi između Scile I Haribde, ne kao model ratnika, mada u njegovoj naoko mirnoj plovidbi ima odisejske ljudskosti. Boris K pokušava da se prilagodi kako ne bi bio optužen, prozvan, ubijen, proždran.

U to ime, on ispija čašu, iako ne pije (kako priče dalje teku, a nadam se da će čitaoci imati prilike da se susretnu sa avanturama Borisa Vremeplovdžije u prvom delu romana (mala satirična igra inverzijama kojoj nisam mogla da odolim, mada nisu svi razlozi bili satirične prirode, neki od njih su bili u kontekstu vremena I nastajanja dela, te se ne mogaše predvideti- Tako nasta drugi deo, a za njim prvi)

Dakle, kako priče teku pred očima I u nastavku romana u koji je Boris K balzakovski ušetao, Boris K sve više se odaje alkoholu, da bi u Bila jednom jedna republika I deo poprimio lik brilijantnog naučnika I majstora za teleskope, kao I čistača Galaktičkih hala) koji se trezni u samo prekopotrebnim situacijama.

U to ime, on menja oblik. Boris K postaje homunkulus u staklenoj bočici, alhemijski proizvod, distorziran model ljudskosti.

Leila Samarrai

DODATAK:

Proèitao sam vašu Samaru i iznenadio se kako je to dobro napisano sa potpunim uvidom u lokaèni kolorit i psihu, a kao prièa potpuno razvijena i obradjena, podsetila me je na Samerset Moma što je svakako kompliment.

“Bila jednom jedna republika” https://leilasamarrai.wordpress.com/2012/05/17/bila-jednom-jedna-republika-rim-sf-satira-1-deo/ sam pregledao, zadivio se naporu koji ste
uložili da svu tu istorijsku materiju savladate i da je obradite u savremenom, parodijskom i višeznaènom smislu.

Odlièno pišete i bilo bi šteta da to ostane poznato samo uskom krugu vaših
poznanika… Sve ostalo je pitanje sreće, snalažljivosti, upornosti, eventualno provokacije.. I novca ako imate moguænosti da finansirate objavljivanje svojih knjiga, ili pronadjete sponzora…

Srdacno vas pozdravlja
Milivoj Andjelkovic

http://www.amika.rs/

 

Ukoliko optužena ponovo zgreši ….


Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.

Kažu da je buntovna optužena i nakon ugašenog naloga, uz poklič “mai ki zhavorsa!”, sama isekla vlastiti fejsbuk nalog mističnim sečivom iskovanim od licenciranog, kako tvrdi, kovača, da je napujdala komarce na građane prestonice Lusaka u Zambiji ne bi li zavladala malarija i kolera, a o filterima za vodu kojim se zaraza sprečava ne vredi trošiti ni reči…  Pominje, mrmlja o nekakvom Abdulahu od koga “okrenuh glavu, to inherentno zlo, ja zlim delima, već prozirnoj odeći sklona sam”, na kraju zavitlavši mač kroz propali prozor u Malom mokrom lugu.
Oko nje su se skupili fotoreporteri..

“Više nemate NITI JEDAN?”

“Ja sam u skladu sa Zakonikom oslobođena daljnje agonije..  zašto ovaj kratki život zameniti večnom patnjom?!”

“Ispričajte nam sve kako je bilo”

“Hoću, ukoliko se Proces nastavi ka svome kraju, jer slobodna sam konačno od Procesa, društvenog konstrukta s arhajskim prizvukom. Zauzvrat tražim samo izmenu par kamij – kafka amandmana i  “Bešenje pre roka – zakonik”

Oni ponoviše molbu, optužena ispolira sečivo jezikom, pope se na stolicu, obavi sve pripreme s konopcem i poprečnom gredom, uzdahnu i reče: “Samo da se ne načekam.. baš kao Jozef K.”

IZVEŠTAJ ČUVARA, ZVANOG ABDULAH:

(ja govoriti o sebi u trećem licu”, prim. cit)

Sklona ka lepim umetnostima, naročito fotografiji, optužena je, baš kao i njene starije sestre Somer, Mišel i Džen, pokazivala svoj sportski brus već u ranoj fazi otvorenog naloga, koji je potrajao 6 dana, jedan dan manje nego što potraja stvaranje sveta, koji pre stvaranja, baš kao i optužene nalog beše bez obličja i pust. Optužena se branila rečima: “Znam da  napaljena dahtanja preko mejla, uvrede nabeđenih mužjaka, seksualno perverzne poruke, primala sam  poruke koje su, blagorečeno, bile škakljive prirode. Bili su navalentni i podrazumevalo se da “izađem u susret”. Naravno, odbila  sam i to je bilo to.” –

Na to, ona leže da se odmori, a kad se probudi, zateče sebe vezanu za kuku pored kamina u svojoj kući. Monitor je bio upaljen, a na njemu beše iscrtan, u stilu a la Džejson Polok, šareni ekran s porukom koja je kružila po ekranu, potpisana s Abdulah, a glasila je ovako: “Abdulahova kuka – za žene koje se žale, ogovarajum govore ili samo previše pričaju. Ukoliko nastaviš da se opireš, sledeća je Abdulahova napredna uzda, biće zakačena za tvoju glavu, a izbočeni komad metala prekriven šiljcima biće uguran u tvoja usta. Svaki put kada budeš pomerala jezik, šiljci će ga razbiti.”

Neko vreme je optužena sedela kraj kamina, vezana za kuku dok se ne doseti i zajauka: “Naučila sam svoju lekciju, gospodaru! Vodi me kroz serbadžar i planine kurdske s maskom na licu da povećam svoje poniženje.”

Tad se na ekranu pojavi lisica, optužena shvati da Fejsbuk vode Kurdi i uplaši se silno.

A Abdudah se razneži i ukaza joj se na monitoru go u okovima i zagrme glas iz kućišta:

“Jallah, zadrži dah, ženo i na izričitu želju moju padni u nesvest kao da si publika Velikog Čarobnjaka, a dajem ti za pravo da me zoveš i magični ljubavniče.”

Tad ovaj majstor egzibicionista umetnosti i magije, kao i čitava fejsbuk kurd administracija učini da kuka nestane. I još joj reče da priđe prozoru s koga je pucao vidik na Avalu, podigne ruke u pravcu neba i da se zakune da će lajkovati spolovilo svakog mužjaka koje joj stigne u inboks, a ako već mora da se slika u brushlateru na trčanje mu pridoda hidžab.

“Svežino moga oka, lepotu svoju kao paganka da si ne pokazuj. Ti si Alahovo dete”

Al’ ne lezi vraže, nastavi ona da se slika, dok su za njom pljuštale poruke i nalepnice veštačkog cveća, u kojima je bujala romaneskna moć.

Kakvo je to samo stiker cveće bilo! Zeleno kao nada i trava što sja veselim sjajem smaragda, baš kao Turgenjevljeve “Prolećne vode”.

I ljubopitsvo i učešće beše veliko, a poruke pljuštaše, kao i bračne ponude iz Zambije, zemlje krokodila, a optužena se branila rečima: “Ti, zavodnik, ti rob, ti nemoralan, ti otimač.” – na službenom jeziku Fejsbuka arapsko – irskom.

Nakon tako zverskog odnosa prema nevinom, moralno superiornom polu koji predstavljaju muški korisnici fejsbuka, optužena dobi sledeću opomenu za:

Odbacivanje muškaraca kroz istoriju na osnovu njihove duhovnosti, intelekta, humanosti i drugog vida učešća u građenju civilizacije. Fejsbuk nije poligon za iživljavanje!

Petoga dana, nakon što reče: “Crk’o da bogda” i optuži izvesnog Abu Bubu Hasana za  falsifikaciju transkripta i inih policijskih i sudskih izveštaja nakon što joj je poslao skeniranu novčanicu kroz zambijsku aplikaciju Lotovi svedoci u iznosu od toliko i toliko zambijskih lota i to lažnu, u zamenu da mu lajkuje stiker, odlučiše Kurdi, koji behu išto što i Zambijci, i Zambijci, što behu išto što i Gambijci, da se požale Abdulahu ne bi li kaznio veliku grešnicu, da je istuče bičevima debljim no kravlji repovi, a onda banuje, kad to nisu mogli oni.

I učini Abdulah, no tek šesti dan, kad skinu ionako labavo pričvršćen hidžab i zapali ga nasred sobe, a njome stade da pali i društvenu mrežu, dok je vrištala: “Živela Evropa! Živeo fitnes!” tog šestog, sudbonosnog dana oko podneva uz strahovit prasak, i stade Gambija, Zambija i svi Kurdi s njima u usta optužene što behu velika kao krater vulkana,  rasprsnuše se od nagomilanog pritiska. Eksplozija je izbacila visok stub lave zatrpan kišom kamenja, a mnogi korisnici se pogušiše od otrovnih plinova.. zaledi se Abdulah za čitavu večnost, a stisnu tajno dugme za tren…

U vestima u šest bi javljeno, juče, da je Zambiju, Gambiju neka žena u brusu za trčanje, zubima oštrim kao mač pomerila iz temelja, da se kurdske planine tresu kao trošna kuća, dok je optužena mahala nekakvim mističnim sečivom od čelika koji se slomio kad je njim htela napokon da pročačka zube.

I krojači svetske sudbine  behu taj dan prestrašeni od kamenja koje je padalo s neba, izuzev Hiulari Klinton koja je odlučila ida izađe van s jastucima na glavi.

Bez obzira na uloženu pronicljivost, opreznost i energiju, optužena ne samo da nije uspela u svom poduhvatu da opstane na kreativnoj FB mreži (obaveza od koje je oslobođena KDSVM gornjim citatom iz Kafkijanskog Levitikusa, optužena je obešena i tek sad, na kraju Procesa, obešena kao velika ratnica i šamanka,  obešena o drvo sveta “Yggdrassil!”  i dok se koprca i uvija, očajnički se hvata za uže koje joj se sve jače useca u vrat, a konopac joj je prvo stegao vratnu venu, zatim dublje karotidne arterije, zaustavio joj dotok krvi u mozak i isključio ga. Dakle, ne postavlja se pitanje raspleta ovog sukoba); optužena je, na kraju puta  gde ju je čekala nemilosrdna kazna, podnela molbu u dva primerka za: Izvršenje Presude i Mogućnost drugačijeg rešenja, nakon što je Fejsbuk Intelligence odbio molbu optužene da umesto vešanja obavlja društvenokorisni ili humanitarni rad u kojem će je večnost preteći.

 

BORISOV ZAKON, Avanture Borisa K. II


BORISOV ZAKON

Boris K. je unapređivao svoj duh sastavljajući Zakone u buretu u kojem je živeo. U mislima je oživljavao savete mudraca nataloženih vekova, od Hesija Egipćanina, u mustabi sa sve zubarskom radionicom, sve do indijskog sveštenika što je Borisa, jednoga septembra, obučavao mudrosti u otetom američkom avionu.

I nauči Boris K. da je čoveku najteže doći do bilo kakvog zaključka, a život mu je u tim trenucima izgledao kao potamnela noćna mora. Borisa K. su mučila mnoga pitanja, a njihova nerešivostdovodila ga je do ludila.Nakon mnogo lutanja i izučavanja svetih spisa, Boris K. izuči i ispita mnoge dileme koje ga mučiše. I ne bi to dovoljno, no on reši da ispita i ono što je već izučio i ispitao, napomene da ubaci, znanja da rekonstruiše (u spise mudračke nije dirao, niti rešio da slogove premeće i tumači, jer mu sve beše jasno, a veći razlog je što su mu mudračke reči delovale isuviše strašno, toliko strašno da bi neke pasuse pokrivao rukama i briznuo bi u plač)Pokatkad bi, ne shvatavši svoje mesto u svetu, Boris ležao bolestan danima i mrzeo lica ljudi koje bi sretao, kadgod bi proturio glavu kroz obruč bureta u kojem je na ulici, odnedavno živeo, a bure beše marke Sinopa i zvalo se Barel Džordž.Tada, u tom bunilu,Boris odluči da napiše Zakonik borisovski, onaj koji dolikuje Borisu takvom kakav je sada, onakvom kakav će kad tad biti, onom koji je bio, i onom Borisu Od Barela Džordža– ubuduće.I obuze ga blagoslov proviđenja. I zapljeska rukama odgonećući mnoge druge tajne I usput ih zapisujući I poplaka nad značenjem blagoslova uklesanog u zakonu, nad taštinom njegove veličanstvenosti I univerzalnosti.

A kako drugačije s besmrtnim principima moralnosti našeg doba postupati, no pažljivo ih proučiti, u dušu se svoju zagledati da herojski čin ne propadne tragičnom krivicom – strahovao bi Boris K.

Upravo strah da će ga đavolska nesreća saleteti da, ukoliko zakon svoj ne uredi po savesti običnoga sveta, već se ugledavši na zakone božanske, od kojih mnoge ljudski duh ne može u sebe primiti, oboli od hibrisa, a zakoni mu budu odisali ohološću I neprimenljivom razuzdanošću, uznemiravala je Borisa preko svake mere.

“Jer ko sam ja da savest sveta prekrajam. Ja se obraćam sebi i sličnima sebi, prostosrdačnima koje ovaj svet zbunjuje na način na koji zbunjuje i mene samog. “ – govorio bi blagim glasom Fenomeničanima koji bi ga prezrivo i sa zaprepašćenjem posmatrali.

“Mora da je to ONAJ što je zavirio u poslovne knjige SVIH POLITIČKIH STRANAKA FENOMENIJE, dok je krečio Megavažnićev ofis. Kažu da stalno nešto zapisuje i ima moć da se provlači kroz zidove, da se probio kroz zidove Kambalgara…  “, dobaci neko.

“Kao radnica u agenciji za naci sigurnost, jemčim da je Boris K. državni neprijatelj”, dočeka Frau Suzi, nepomična kao kip , visoka, uspravljena, nalik na mitsko čudovišno biće.

“A još postavio samostojeći znak upozorenja pod statuom Megavažnićevom od granita crvenoga: “Čuvaj se! Knjige nisu čiste! Gde je pero, tu je otrov.  I to pero Graf Fon Faber. “, reče gospodin izvanrednog profila, nosa ukrivljenog na desnu stranu, nalik na zakrivljeni kljun orla, naglašavajući svojim oblikom njegovu inteligenciju, status i ličnost. Bio je to Hadžipoštenović.

I sve to vide I ču I omirisa Boris K. Ponešto I dodirnu…I zapisa.

Prve zakone je doneo u svojoj alatskoj radionici, arsenalu raznolikog alata koji je nosiopo džepovima, a nešto se dalo smestiti i u bure. Uskoči u bure I baci se u more uboitog oružja,razbacujući predmete kao dečje igračke,  sve dok nije našao ono što je tražio…i nađe pljoskicu.

Opijen ukusom omiljene mu votke, Boris K. je nadahnuto svodio račune što sa sobom, što sa svetom, moralno sudivši tuđem delanju bez zlobe, pišući disertacije o lošim komšijama iz srca, opet uzimajući kao sveto pravilo “načelno protiv”, kao I moguće autodestruktivnosti vlastitih uverenja, uzimajući u obzir istorijsku evoluciju I “celovitost prirode”. Ipak, našao je da njegovi Zakoni odišu elegancijom, konačno, nikom štetu ne čine, a njemu mogu pomoći, jer:

 

  • Jer pisano je- na početku beše reč. I ta reč beše: jebiga.
    2. U skladu s tim ovaj Zakonik se sastoji od, jebiga, reči.
    3. I pisano je da je Fenomenopublika sklona propadanju ukoliko nema pripovedača.
    4. A taj pripovedač će doći u liku i delu Borisa K. Jer stoji u starim proročanstvima: Doći će čovek očiju šarenijeh, bez eumelanina ispod donjeg sloja epidermusa i nazivaće se Borisom K. i pripovedaće ako mu je život mio. Ukoliko ne, biće stavljen na prcnju.
    5. Prcnja je jedino dozvoljeno mučenje u Fenomenopublici, a čim je dozvoljeno nije mučenje.
    6. Prcnja je tajna koju zna samo Državni Dželat lično.
    7. Prcnja je najviša državna tajna za koju su potrebni sledeći godišnji izdaci: dva jednoroga, let lampa, klješta, četa zagorelih vojnika, tri sapuna u tri čarape.
    8. Fenomenopublika je virtuelna tvorevina koja živi dok i njen pripovedač živi.
    9. Fenomenopublika je u stanju konstantne apokalipse i permanentnog staniranja i republika je diktatorsko-libertarijanskog tipa.
    10. Ustav FENOMENOPUBLIKE je fenomenalan, žalim, boljeg nemamo.
    11. Smatramo sledeću istinu za samopotvrđujuću – videti pod 12
    12. Nema istine
    13. Ako Boris K. ne bude pričao svoj ustoriju do kraja života i ne napiše Zakonik… jebiga.
  • Međutim, Boris napisa Zakone svoje:
  • -Megavažićevi govori se moraju slušati sa kišobranom u ruci, jednom mesečno. Obaveza je da traju duže od Fidelovih i da se poklapaju sa Velikim postom.
  • Grižu savesti lečiću psihijatrijskom potvrdom da sam psihopata.
  • Na sahranama političara i tajkuna Fenomenije, obavezno poneti glogov kolac, može i sendvič.
  • U slučaju klevete i moralnog ubistva acca ethicus homicidium , zakupiti naslovnu stranu Toaletoida Šlic i oklevetati klevetnika.
  • Ako me duhovi bližnjih progone, naješću se belog luka.
  • Ako me nateraju da pravim krst za raspeće drugih, pozvaću konsultantsku firmu “Pilat i sin”, izvođačku agenciju” Kajafa d.o.o. i specijalizovane proizvođače kopalja “Longinus Maximus”
  • Ako me postave za ministra ili bilo kako uvuku u politiku, pobećiću u neku skandinavsku zemlju, recimo u Norvešku, ali onu kad je u njoj vladao Erik Krvava Sekira.
  • Ukoliko je bekstvo nemoguće, okrenuću se , pohrliti u susret i povikati : Šugica!
  • Ako me salete žene u naci odeći sa čiroki frizurom, istog trenutka ću uzvratiti saletanje, one ce pomisliti da nisam normalan, jer mislim da su privlačne, i ostaviće me.
  • Ako me razapnu na krst, vaskrsnuću za nedelju dana, jer mi se nigde ne žuri, a i može mi se.

Boris K. i kriza u kulturi


Poslednju rečenicu svog eminentnog književnog dela Boris K je završio leta 2002ge, nakon sedam godina predanog rada. Na najeminentnijem konkursu osvojio je drugo mesto. Nagradno štampanje osvojiilo je samo prvo mesto. Izdavači su obećali da će nagraditi I Borisa, kad prođe kriza u kulturi.

Godinu dana kasnije okrenuo je prvog urednika koji mu reče:

-Premijer je ubijen, sablje na sve strane, zemlja propada, a ti misliš na besplatno izdavanje knjige.. Strpi se malo.

Urednik druge izdavačke kuće kojoj se obratio naredne godine mu reče da štampaju samo dela koja se odnose na život estrade. Sve ostalo bilo bi čist ekonomski gubitak.

U urednica treće izdavačke kuće pozvala ga je da dođe kod nje kako bi zajedno proučavali njegovu poeziju. Uhvatila ga je za nogu I poljubila mu stopalo. Miris Borisovih nogu nije joj se dopao.

Sa sledećim izdavačem, konačno je potpisan dogovor. Po završetku sastanka, izdavaču je na sred ulice ispala knjiga o koju je nezgodno sapleo I upao u šaht odakle nikad nisu uspeli da ga izvuku. Odnela ga je septička poplava, bez traga.

Osam godina kasnije Boris K pronašao je papirić sa šifrom e-mejl adrese koju odavno ne koristi. Ukucao ju je I pročitao da su u Londonu oduševljeni njegovom poezijom I da samo treba da potvrdi mejlom da je zadovoljan ponudom (besplatno izdavanje knjige I boravak u Londonu na 15 dana).

Čim tu potvrdu dobijemo, prelazimo na rad – obaveštavao ga je dugogodišnji prijatelj. Boris K se lupio po glavi i brzo napisao odgovor.

Prijatelj mu se javio, ali u snu, i saopštio dve vesti. Loša je ta da je preminuo pre četiri dana, a dobra da poeziju, koju je naučio napamet, nakon osam godina tuge što odgovora nema, deklamuje anđelima koji su oduševljeni.

Boris K. otvara konkurs za životnu saputnicu


Komšinica, 73 godine stara, pozvala je Borisa К. na kafu, milionitu po redu, i saopštila mu sledeće:

– -‘ Znas, dušo, sad kad me stare kosti bole, razmišljala sam kome da ostavim stan posle smrti. Nekoliko dece sam krstila, ali svi su se jako dobro snašli u inostranstvu i svi su materijalno obezbeđeni. Kako se moj prvi sin bacio pod šine, a i sin mog brata poginuo jos kao tinejdžer, kasnije mi umro i muž.. nemam familiju, a ti si mi jedino društvo u ovih dva meseca kako si ovde, te reših da ti ostavim stan, ali pod jednim uslovom.

Boris K se zagrcnu kafom, promeškolji se u stolici i reši da sasluša staricu do kraja. Baka zapali tompus i nastavi:

– Borise K., samo ženama verujem. Na njima je stub kuće, pa bih volela da upoznam tvoju buduću ženu. Vreme ti je da se ženiš, Borise. Imaš 49 godina.

Ali, pod drugim uslovom!

Boris K. je gutao svaku reč.

-To mora biti fina devojka koja mi mora obećati da će redovno posećivati i osveštavati moj i grobove mojih najbližih.

Nakon razgovora sa staricom, Boris K. postavi oglas za životnu saputnicu u Mojoj ljubavnoj romansi. Oglas je glasio: “Tragam za životnom saputnicom, vernicom koja voli groblje. Delimo stan na ravne časti. Doći na intervju…” Boris K. navede tačan dan, čas i mesto sastanka.

Nakon sto su se kandidatkinje okupile, Boris K im je postavio sledeća pitanja u vidu kviza:

1. Nabroj tačnu lokaciju svih groblja u Beogradu.

2. Kaži tačan datum kad su zadušnice.

3. Nabroj sve božje zapovesti i rasporede postova.

Konkurs je i dalje otvoren.