AU REVOIR, ŠARLEN


sarlen.jpg

Kaješ li se, Šarlen
Stvarno nisam očekivala
a trebalo je, ne znam kako mi je promaklo
da se nađem u takvom sosu
stvarno si me zeznula
to nije samo tvoja greška priznajem
htela sam da se obesim kad sam saznala kakva si
to nije ništa neočekivamo
u mojoj porodici je bilo puno ludaka
nije neobično da ih srećem i ovako
ludaci me privlače, priznajem
i ja njih
obešenjaci, reklo bi se
ne znam… teško mi je da se odlučim
da l da me pregazi kamion ili da pratim tradiciju svoje porodice
pre nekoliko dana konopac je pukao i treba nam nov
a opet. možda kola.. i na to sam mislila
da me pregaze, ili samo da lenčarim i čekam da me neko
pokupi
niti kročiti u zatvor neće, to ćemo se dogovoriti
s njima ima dogovora
nisam još odlučila, a moram jer
treba brzo da se izgubim.. taj auto presvučen grimiznom svilom..
a onda sam se setila da sam ih ostavila na drugom mestu
daleko.. ta kola.. ne slušaš me? Pa da
Tipično za tebe. Baš si gadura
Šta bi čovek od tebe pa i očekivao
Ili žena
nežna, zamišljena, misliš da u sebi imam strasti
čudno ti je to
smeješ se
drago ti je što je neko umro, možda ja?
pa da.. ne bi se ti smejala uzalud
nestašno povučene linije studijskog portreta
tipino lirski, namešteno, prijateljski
tako sam sigurna u to
da to radiš
ne pratiš me, pa i kako bi
propala si ka naš građanski rat
ne ide to tako
ali, srećom da imam Memfis, želela sam da to znaš
da sam zato došla, da ti kažem au revoir
da ću odleteti u ružičasto nebo zore
dok ti.. opet se smeješ..mračni planovi među borama osmeha
znak da se ništa ne sumnja
ssigurna sam da je tako
u jednom trenutku sam te pustila da odeš predaleko
tako da nije to samo tvoja greška
konopac je pukao
ne da ti se
a taman si mislila a si sve isplanirala
praviš od mene negativca
Šarlen, kaješ li se?
Čuješ?
Konopac je puko?
Šarlen, jesi li još tu, ili.. razgledaš svetinu
tražiš me po Memfisu, ali me tamo ne možeš naći
odoh sad do svog štampara a tebi nisam dala knjigu
makar ne sa posvetom
u knjižarama je dostupna za svakog
nikad nisam želalea da znaš sve o tim stvarima
iako sma znala da ih znaš
izigravaš žrtvu, kriviš se i mučiš i trepćeš
samo si mi nevolja, brukaš me, pitaš se zašto ..
ja se pitam zašto se ja kajem Šarlen
što me sve to dotiče
evo, opet deluje na mene
deluje, postajem osetljiva
postajem
zašto me tako gledaš, pa ovde se radi teškom zločinu, tako je..
oduvek si izigravala žrtvu
kad te gledam nemam volje da živim
stidim te se
ubila bih se sad. evo
evo, daj konopac
odlazim iz grada
srećom, srećom da imam Memfis
i on me čeka
i apartman i oni mnogi vredni pažnje s kojima još nisam poslovala
a ne idu okolo kao prebijeni psi i zbog kojih se ne kajem
a ti? kaješ li se? ne
ja, da.
Takav je život.
Konopac…
Šarlen?

Zvona, Leila Samarrai


https://www.facebook.com/notes/leila-mendi/zvona-leila-samarrai/678774895586709

Bells

image found here

Posejah zvonike
Oskudnih strasti
Al’ gle! Zazvoniše!

Mračni basovi drhte
Dok teku sablasti

Pregorela pesma
Izdiše paljevinu

Odzvoniše zvona
Ispevanih tajni
Što bejahu: Mreti

I zajedno zaćutati.