Featured

The Darkness Will Understand, Hebrew Translation, החושך יבין


translated into Hebrew, by Rebecca Nazah, my colleague writer and the owner of Thoughts in Life

 

לחסד שלך*

 

אל צל הוורדים רציתי להסתתר

אבל אני נרדמתי בספר

פתוח על שיר על מענה

 

משוררים של מזמן

תחת צללים ואדמה

לספור אותם על שרפים

על קדרות, על שמשות החלון

על הדלתות נפתחו וסוד החיים

על ענפי ברושים המפתים בדממה

וארוך, בוקר צפוני תחת נבלים

 

בדממת הראייה

תן שקט לקרוע את האמת

שר של אבן

 

* פנה אל הקוראים

1

הצער מוסתר בתוך ראש מעוטר בדם

 

לקראת החכמה הקרויה ירושלים

אתה הורג את האיש שמקשיב למרחק

האם “אקסי הומו” באמת שם

ההיררכיה הגבוהה יותר של ספרד

בזמן שהזמן זורם ייאוש יורד לדימום

אף פעם לא מכאיב, לא מודה בכאב

ציפור אני

ציפור עם רצון למות בספרד.

 

אני אכתוב בדו”ח

היא מסתתרת בפירות רכים

יוליה בורגוס

 

זיכרון אחר מתקתק משש

2

יהירות על שביל השועל

הנה נס!

לכאורה חד צדדית בשעה מקרים

מתאים לרגע מקושקש

השהיד ובתה ששוטפים את רגליהם

מצופה מסמרים במקום סנדלים

דבר בשקט.

 

כל דבר מלבד סירה

מפנטז וגרדונים חופי

הבת האם אתה רוצה את אבקת להחליק לך

כדי להפריע את הנטיה, אי-נוכחות וקנוקנות

מעוות על פני האבנים שאתה מתגבר

שחור יותר מאשר בלילה

אתה חושש שלא יהיו עוד חוליות

 

זו השעה השלישית בלילה

 

3

אתה לא מבין – הדם שנשפך מצלצל

לך חשש אימה חשפה

מבייסורים מכם בעצמכם

בעוד אנחנו אורן על גבי טרסות גרסיאן.

 

בַּת

עדיין נהרות נשמעות במאמץ

ובאותו קשר

במראות היא הדרך לאדמה של מתים

ומתפללים של הכרונומטר

ואת הפריחה הבלתי נתפסת של הקיץ

 

שים את היונה על האש הבת שלי

אנחנו הולכים להשביע את עצמנו

חגבים וגם הבת שלי

לפני שהם נוטשים אותנו מבעד לחלונות

 

אני מכריח את האדם הבלתי-אמין

מפסיק את נשימתו ויוצא לדרך

  של יופי, פקודה ומלחמות

 

השלטים לאורך השביל הם הדבר היחיד שנותר לך

 

4

כך דיברה אמי.

 

חפשו עוד את האדמה

נשכח בין העצים

תחת אשר נולדת

 

בלילה הנבחר

כאשר החגבים התעופפו מן הטרסות

לתוך ערמת הקולות המלאים שנאה

מכוונת אלי

 

אמא שקטה

אפילו לא קול להבהב בתוכי

איך יכולתי לדעת

על הצד השני של מפות

 

הם עדיין באים לקחת אותי

מושרשת בבוקר האחרון של כדור

 

אני מתעוררת יחפה

הים מפוחד

כמו קרקע מרעם

 

5

למרות שלא כל פצע מדמם

עוֹד

אדם מת כל ערב

למה

 

6

החשיכה למחצה והבדידות ייעלמו

אני אשרת לבד בתוך עצמי אפילו חשבתי שאני לא שלי

לפני הברכיים הפצוע הכל נפתח

פרחים ומחשבות, סיפורי צדק

גולגלות וונטון ותקופות ללא מנוחה

 

אלוהים יעניש אותי אני יודע

אבל בהתכווצות התשוקה

לא ישברו אותי הנעדרים

 

רקדנו כל היום

הבדידות מחדש מחובקת בעמקים

מעל ראש האביב

וחטא לאנשים

 

אני מפחד להיות

 

7

אני אהיה הצל שלך

ואת צעיף הכלה

וצעקה ראשונה

פשע של תשוקה

ואת הדם של שתי הפעמים, חולה ובריא

 

עדיף לפחד

 

סוד השרך היה וגם לא

ופחד

ממקום כלשהו הבדידות נשרפת

 

סגור בתוך הכוכבים שבתוכי

אני עדיין אוהבת את העיניים

ללא אהבה, החושך יפיץ אותי

 

8

במיטה אינני מסתמך על מצוות

הוורדים כבר מכוסים ברוח

כמה שעונים אתה שואל

עם הנצח הוא מאוחר מעל עמוס בעוד הבוקר

בוקר דליריום

 

הם צופים את קץ העולם

דרך שערי הכוכבים

הם ירצו לפתוח אותם, לפתוח אותם הם לא יוכלו

הם ירצו לסגור את שניהם ואת הכביש

השירים יבשר את המתים

המתים והחיים יסתלקו מפה לאוזן

ללא תחושה אחת

 

אלוהים שלי ישן מלמל תפילות

אחרי זה אני יורש עצב, רוח, הרים, ציפורים

להתנגד קלפה עם זאת ידיים

 

אני לא פוחדת מכדורים

ואת פרש האפוקליפסה

אבל אתה

אבא האהוב שלי

 

9

יהיה לי זמן לספר לך

האם המילים יסתובבו מחר גם כן

והאם המהות תהיה החוט

 

מנורות כפופות עוקבות אחרי

בין געגועים לפחד

בין תשוקה וקביעות

תמיד נוכח בזמן שאתה ישן בחוסר מנוחה

שם מתחילים ההתחלות

 

גם בדידות נתפסה, מעוצבת ומוגבלת

ותכולתה דעכה בסערה

איפה ההתחלה והסוף נפגשים

כל ירח מלא

 

10

עוד חלום

 

צעקה של שלושה ילדים בין העלים

קרוב למפל ולתהום

ורדים קרובים מדי אליהם

אני צריך לעקוב אחריהם או להתעלם מהם

 

החלטות מוזרות

וילדים נסים ללא אמונה עצמית

בבוא הזמן הקרקע ואת הכוכבים צריך להיות ידוע

אז ההתגלות האחרונה

זה לא זמן ריק

ודלי הצלוב של ההסתגרות

 

 

Advertisements
Featured

Zapisi u tami, Omn, fragment 26a


 

Otvorih oči. – Hej, gde si odlutala?, zabrunda kratkonoga prilika robusne građe iz roda ljuskaša – meškolji se u nečemu što podseća na stolicu za ljuljanje. Salo bukti s lica reptilskoga bića koje u krilu drži crvenokoso dugokoso biće niskog čela i široke nosne šupljine, sa pegicama. Zaljubljeno gledaju jedno u drugo.

Sklopih oči, dodirujući palcem i kažiprstom kožu iznad korena nosa.

Probudi se.

Ako se probudiš, upašćeš u noćnu moru.

Krnja verzija horor filma i cirkus nakaza. Amorfna tela kvase prostor. Razlivaju se…

Otvaram oči. Slika se nije promenila, osim što se stvor s leva jezivo nakezio, boje su pogrešne ili pretamne, a možda ih čak nema. Potom slika eksplodira u drugu, zamućeniju.

Muževnija verzija Daniel Dej Luisa, ali s jačim viličnim kostima i iskričavim pogledom  nudi me slatkim:

 

*****

– Kažu da Arapi vole slatko – uzmi! I zaigraj malo! Na ženskoj žurci si! Ha ha ha!––

Rekao sam ti. Nastavi da sanjaš.

BELEŠKE AUTORA S MARGINE:

Zar je to scenografija koja me budi iz vremena, Ahrimane. I božanski odgovor nakon povratka čudovišnog grešnika, s daleke zvezde, zarobljene u rečima skovanim od jeda i ujeda škorpiona. Znaš da prezirem banalnosti.

Ne laskaj sebi previše- završićeš u fekalijama. . odgovara Ahriman.

Jednom bejah rasečena, jednom.. onda zaceljena, ja sam žena – rana, osobni dojam same sebe, jedna od stvari koje ne pripadaju Sobi iza Crvenih vrata, umorna od postavljanja novih draperija koje bi skrivale moju nepoverljivost. Moj veseli osmeh i fiksiran izraz nevidećeg. Ja oblikujem, postavljam, stvaram svoj umetnički žargon. Formulacija čežnje. Odušak. Mašta. Sunčeva svetlost je zalupila vrata, ostala sam sama, zarobljena u Crnoj knjizi, iza Crvenih vrata. Ja sam model za sebe. Vlastita romansa isprepletana s mojim rečima. Napokon, reči su sve što je preostalo. Reči, kadrovi, škrinje u kojoj čuvam svoje dragulje, dizajnirane od kože magaraca i zmija, s tintom umočenom u crnu krv na bledom odsjaju meseca.. Dragulji izbrušeni vulkanskim peskom, oguljena koža izglačana našiljenom kosti.

Opet me mogu videti. Želim nazad gde me ne mogu videti.

***

Učinila sam te prvom slikom u oku svevidećeg boga. Omn.

S ljubavlju san te glačala. Udarala letvom po glini, sve dok se nisi rodila prekrasna, nesputana.

Da bude tako. Da Održavalac upija.

Uklještena sam među hibridnim bićima, prekrivena mezoglejom koja podrhtava, pihtijastom masom u kojoj se ogledaju moje sluzave ruke, u prostornoj konstelaciji sobe čije se boje potpuno gube dok mi iz grla izleće krik… Nema međuprostora. Hibridi su se stisli jedni uz druge, ližu bezlične želje prirode istkane kroz njihove nakazne obrise, hrane se u simbiozi planktonskim račićima, hermafroditi se unakrsno oplođavaju. Oko usana im ogroman broj pipaka, uskoro će me zgrabiti ogromnim kracima, ubaciti u duplju i početi da me vare ili me još uvek uzgajaju? Radoznalo me posmatraju.

Ubijaju mi telo. Ubijaju druga tela. Potom ih bacaju u pakao.

AHRIMAN: Gde će telo buntovno da oživi. Od propadljivosti do nepropadljivosti.

Ja želim da skalpelom rasečem prljavu, nečistu debljinu Kukuljice u kojoj me uzgajaju. Uzimam dleto u ruku i klešem te, široko se osmehujući, oblikujem te, iz gline, ja sam impregnirala platno, osušila svoje vizije dok ne postaše tvrde, prozirne i sjajne, mešajući boje i puno veziva za nas dve, dok rastežem pergament i mažem ga gusto ispisanim fragmentima naše istorije, tvoje nago telo u zastrašujućem grču, usta oblikovana u veliko „O“ svesna da sam ostavila previše otisaka prstiju na tvom telu, ispružila si ruku ka meni, a ja, umiruća boginja, rugam ti se, govoreći da sam isuviše sramežljiva, skulpturski te oblikovavši perom kao dletom i četkom osenčivši tvoje kurvinsko telo, ja, Stvaralac. širokim zamahom utisnula sam potpis (razmrljan do neprepoznatljivosti) i samo krv krv ostaje. I izdaja. I smrt, dok umirem kao tvoj poslednji klijent.  To je moj Zapis.

WAITING FOR A WOMAN

Tek napola sam svesna gde se nalazim. Čekam isuviše dugo. Okolo mene plešu natečena debela tela s dlakavim licima, prave galamu, brundaju glasom gorile mužjaka, u sebe su strpala ta tela tri flaše najpečenijeg alkohola na svetu ili nečeg pak goreg. Nečiji trbuh piće i opijate prima kao vodu. Gorile su se opasale u široke trenerke, muške košulje, dok tabanaju po podu, nalik na ples pagana oko vatre, zverski se udarajući u grudi stisnutim pesnicama, uz „tok tok tok“ oglašavanje. Nose kravate. Predratne.

Soba bez prozora ispunjena je napirlitanim zvucima loše elektronske muzike, nekreativnog bita, bez individualnosti. Oštri puls visoke voltaže grebe uši i šiba lice.

Da li ću ostati dovoljno prisebna i svoja ili ću s gorilama zaigrati ispred ogledala? Pantalone su mi se naborale. Ako me neka gorila upita da zaigram, rećiću da mi se telo rastvara, a kolena mi se rastaču.

Plemenski tabor okružen krhotinama razbijenih pivskih flaša. Gorile u muškim duksevima u kombinaciji s donjim delom trenerke. Do glave obrijane gorile. U oku im blista agresija. Nekakve diode prebacuju svetlost u krug tako da su im lica naglo osvetljena u praskavim eksplozijama, a onda tonu u mrak.

„Jel tebe Amra pozvala na žuraju tok tok tok“

„Jeste“

„Ali, ti nisi s njom. Ona je s Bonom. Što je ona tebe zvala? Tok tok tok“

Pogledah u zverad sa svom čednošću koju sam mogla da izvedem dok mi se utoba zgrčila.

„Hvala što ste me podsetil.. i.. eeee.. (ne mogu se naterati da ih oslovljavam u ženskom rodu množine)  „  na to – zakašljah se – ali nisam smatrala da mi je potrebno uverenje ili uslov da sam nečija. Da nekom pripadam.“

„Ma to Ami zbog njene dobrobiti, Džo! Kaže da mala treba da se socijalizuje, ne zna gde se nalazi sat na trgu tok tok tok

„Ma ta ne zna ni koliko ima sati tok tok tok“

„Ne zna ni Ami – dodah mirno – Poslednja stvar za koju je Ami verovala da je nužno reći. Možda je najbolje da odem“ – negde daleko gde me gorile niti poneki vitkostasi hanumanov langur sa sve haremom neće dograbiti, dalje od polupustinje s elektronskom mrežom preko i urlajućom muzikom mračne tetrade i skrivenih kandži ispod kvaziljudskih lica izobličenih mržnjom – oni svoje kćeri udaju za alfa mužjake – rekao mi je jednom jedan kragujevački poludeli biolog, pomislih, pogledavši dugokosu lepoticu s malim očnjacima Ardipithecus ramidus, Ardi, fakultativni dvonožac I alfa ženka  iz tribusa hominini, sa zlatnim lancem oko vrata, u crnom bodiju, a preko njega mreža.

„Ma zna Ami, zna koliko ima sati tok tok tok“, zabrundaše Gorile i zatrubiše kroz kljove, gladeći predratnu kravatu. A lenguri ljubičastih lica bez dlaka izviše vitka tela i drsko zgrabiše svoje lepše polovine, podigavši se na dve noge i započeše nearetikulisano da skaču kao da su čuli zov za leoparda. Sve je dobro dok se ne dohvate kamenica… i ne odluče da proglase novog Alfu.

„Nema tebi mrdanja odavde dok te mi ne pustimo. A za Ami ne brini, njoj je uvek lepo sve dok se druga strana otima“

„A Endži, jel si ti pisala po našem sajtu da među vrstama koje imaju repove primećen je čest žensko – ženski seks u odnosu na vrste koje nemaju repove“

„Možda bi njoj trebalo iščupati jezik“, dodade Beta. „Navodno je čitala tekst o majmunicama koje su se parile tako što su jedna rep od druge navlačile u vaginu i da to mnoge majminice rade žudeći za estrogenskim telom, ali ipak i za penetracijom, a idealni za to bili bi rep ili jezik“

„Jel to ona nas smatra majmunicama?“, uznemiri se već neka praistorijska rođaka Lucy.

„Na žalost, evolucija je učinila svoje i homo sapiens nema repove. Da ih ima, lezbejki bi bilo mnogo više, a majmuna mnogo manje. Uzgred, nikad nisam napisala nešto slično, ako to uopšte pomaže“

 ******** 

 

*Omn (Amin, Amen)

 

Featured

The Nymphet’s acrimony


I am the Aeolian echo in the wind
I am the Logos tucked away under the tongue
I am the first things that had joined the choir invisible
O holy night of offense.
 
I, the Nymphet in the bud,
the Goddess of the dreadful Hymen
an unloved goat-nymph
the envy of all Hellenic islets
lulling betwixt the crests
of the couple of mad waves
inhabited by the covetous
sweat driblets of my restlessness
pouring from my voluptuous thighs
I was caressed by butterfly shadows
entangled in the lux
fleeting as an emotion
my breasts smashed among the covetous crags
my womb became a satchel of acrimony
 
O holy night of offense.
 
I was raised a wild one among the lunatics,
a tabula rasa with madness scribbled on it.
Howls of animus heard when the seminal
river breaks beneath the gibbous moon
below the navel where milky pearls
drip into deluges of steamy rivulets
below the eyebrow where the fears
woundingly drip into the eyes of undulant sadness
 
Lo, rascaldom
lurking lightly, gazing scoundrelaxedly
multiplied deception is built out of perspiration
 
Lo, a countenance of tears
bear witness at length of the weep
behold a tattered redeeming herz
Featured

Strašni Sud, finale Zapis U Tami 25


Nor shall ye find Me till the Promised One appear on Judgement Day.

1

Nakon kratkog, jezivog podsećanja, zakoračih stepenikom, okružena bezbojnim mrakom. Svaki od njih bio je korak, cipela naslonjena na blok vremena. Ubledeh u licu, zgrčenog pogleda uperenog u providni pravougaonik, mali staklasti prozor na vratima dozidanog kupatila, najedared zatrčavši se u pravcu vrata, zgrabih kvaku..

Ne mogu te niti videti, niti čuti.

Setih se Vajldove novele „Kantervilski duh“. Osetih atavistički užas, kao da će iz zemlje izroniti odrana ruka i uvući me u mračnu i skučenu tamnicu. Svetlost iza prozora bila je prigušena. Mračne senke su zaplesale i iskočile iz zidova. Vrpoljila sam se ispred vrata, ugušena bolesnožutim mutnim svetlom.

Malobrojni koraci na izgubljenoj stazi. Senke su se uskovitlale. Prislonila sam čelo na vrata, nesigurna kao na klimavoj platformi u brodu kog je progutao pakleni trougao- strah mi seče kosti, meso, oštriji od sečiva. Kosa mi je ulepljena od znoja.

Neko vreme sam stajala na vrhu stepeništa. Uzdahnula sam i drhtavim prstima pritisnula sam staru kvaku na vratima i ušla u avetinjsko okruženje skučenog predsoblja. U njemu je bilo kao u grobnici. To sam ja, tu, blizu.. živa zakopana gutam vazduh. Mrak se dizao i spuštao u valovima, Moja soba je bila odmah levo, dva koraka od ulaznih vrata. Najedared grobnu tišinu preseče pakleni vrisak koji je dopirao iz moje spavaće sobe. Vrata su bila pritvorena, odgurnuh ih dok se zajedno sa njihovim šapatom, vrisak prelamao u kakofoniju užasa, a ja sam zurila u prizor koji mi je ledio krv u žilama.

Na ogromnom krevetu, s razbacanim knjigama i posteljinom, videh užasno poznatu mi devojku zlatnoplave kose, koja se bacala po istom, vrištala s nečijom rukom pritisnutom preko lica, odrana bolovima teških duševnih muka, izgubljenog pogleda i očiju otečenih od reklo bi se decenijskog plakanja. Senka strave letela je prefinjenim crtama lica koje se grčilo i čitavo telo joj se grčilo. „Prestani, molim te, prestani, znam da si svesna, drugi ne znaju, zatvoriće te“, prestravljena žena u srednjim četrdesetima, smeđe kose koja je ispala van iz skupljene punđe, reklo bi se od borbe koja je trajala i napora ju je nadljudskom snagom pritiskivala uz krevet, ščepala joj ruke koje su se tresle, noge su joj se grčile, telo poskakivalo.. Žena je teško disala, izmorena borbom jer se devojka trzala na krevetu, ko zna kolio dugo, prigušenog krika. Žena je bila snažna, ali devojka kao da je želela da bude savladana, raširila je ruke i ridala puneći suzama zeleno kraljevstvo očiju, dok je cvilila kao premlaćeno pseto: „ne mogu više, ne mogu više da gledam ove proklete Srbe!“

„Ićićeš u Barselonu. Samo ćuti. Ne smeju da te čuju. Doćiće po tebe. – žena je šaputala izmorenim glasom – Sine! Da li pravim grešku, da li su svi oni u pravu!“

„Nisu! – devojka naglo ovlada sobom i nastavi da gleda u tavanicu lica izobličenog od mržnje – Pogledaj šta su mi uradili. Pogledaj! – neko drugi bi se zaprepastio, ali ne ja – sela sam na krevet, pored žene i načinila pokret rukom ne bih li je dodirnula po kosi ili zagrlila ženu, ali oprez mi je govorio da ništa ne činim. Devojka, naglo osnažena,  uspravila se u krevetu i sela – „Gde je Gorica?“

„Kod Branke“, odgovorila je žena i legla pored Devojke, sklupčavši se uz nju.

„To je dobro. Sve da se održi privid.“

„Na razmišljaš pravilno. Moraš da razmišljaš pravilno, tek onda možeš da shvatiš..“

„Da shvatim, šta? Ležim u ovoj grobnici, u ovoj jami bez dna, u prokletinji od zemlje u kojoj si me rodila, ja koja sam strane krvi – šta ću ja u Srbiji, reci mi, šta ću u Srbiji?“

„Rekla sam ti, prodaćemo..“

Devojka je trpela svoje demone.

Nešto kao da je imalo vlast nad njom.

„.. među lopovima, lažljivcima i švercerima, u zverinjaku gde me čekaju krvavi udovi da me siluju, zariju mi se u kožu, u izranavljenu utrobe i mozak, živeti.. ovako? Protiv vlastite prirode. Protiv vlastitih uverenja. Dokle ovako? U falš glumi, da se osmehujem gamadi koja je za mene od rođenja pripremila jednu vlažnu sobu, jednu kriptu da s mrtvačkom maskom preko lica pišam, jedem, pasivno, dobroćudno pseto, odrani živi leš, u sobi, među zidovima sačinjenih od mog mesa.. „

Odeća joj se od znoja zalepila za telo. Bila je odevena, to jest ja bejah odevena.. Tišina ponovo zavlada.

Tad ona reče:
„Nema drugog izlaza do da se ubijem. Ili sebe ili nju ili sve njih“

„Ti nisi ubica.“

Preko lica mi prelete tračak podsmeha. Pogledala sam ponovo u sebe. Pogled se razbistrio. Devojka se okrete k majci.

„Bila si retkost. Još uvek si retkost. Uvek ćeš biti retkost. Imaš..  dar. Nemoj da odbacuješ svoj dar kao tvoj ludi ujak.“

„Dar?  – gnev ponovo razgrće zastore svetlucavozelenih očiju natopljenih suzama – Kad sam se rodila, od tad pokušavaju da me ubiju. Ahrimani, prokleti đavoli..“

Stresoh se na pomen Ahrimanovog imena.

„Sine, kakve veze ima to što su Srbi?“, upita Majka, gotovo radoznalo – pa ti ni Arape ne voliš. – zastade – Ti sebe ne voliš“

„Sebe? – cinično se nasmejala mlađa verzija mene same – do sebe nisam ni stigla. Budućnost? Kad će početi?“

„Mi moramo da odemo odavde – ja sam  našla način – ali ne smeš više da vrištiš tako, doćiće po tebe, to su đavoli, vani su pravi đavoli, nema nikakvog drugog đavola.. – Žena je pričala mirno, dostojanstveno i odlučno. – ne postoji đavo do lošeg čoveka i svima bih im sama stavila korpe na njuške da ne besne svojom pljuvačkom kojom su te zagadili, jer ja te znam, ja živim s tobom, ja sam možda obična žena, nisam neko nadareno mazalo kao tvoj ujak ili tvoja baba ili.. – sipala je majka ponosite reči s veličanstvenih visina hrabrosti. – nema nikakvih Ahrimana, nema slave, nema Ahra Mazde, nema Boga, nema crnog providnog mraka i Tamne knjige s krvavim slovima koje je moguće iščupati rukama, sve je ovde na ovom svetu, tu je jedna bitanga, jedan lakrdijaš, jedan tragičar, jedan pisac, jedna knjiga i u toj knjizi možeš vrištati, opisivati unutrašnjost grobnice, lizati vlastitu kriptu, pretvoriti se u duha, u tigra, vasksnuti iz praha, plesati oko krugova u žitu, ubijati iznova i iznova decu kukuruza, zakrvaviti vodu krvlju ajkula, neka sebi budu plen, parabola za svakog ko te je ikad mučio da počneš toliko da.. mrziš, dete moje – izreče Majka u jednom dahu.

Majka hrabrost i njeno zlatokoso dete s pomračenjem svesti. Izliv fanatičnog gneva i mržnje. Toliko puta ispričana priča u Holivudu gde obično dolaze mlade, lepe i nadarene devojke iz svakojakih američkih zabiti snevajući da se proslave, pa upadaju u mučnu situaciju. U ovoj priči, nadarena spisateljica nikako ne odlazi, sigurno ne zbog bojažljivosti, do je živa sahranjena, okovana kao japansko drvo, da se ne razvija, s rukama raširenim vodoravno na krstu, u krevetu, pokrovu nalik na platno, malograđanske slike sveta, uz nešto malo rasizma i nacizma kojim su je obležali još kao dete – leži, raspeta, potpuno sama, već deceniju, u staroj kući koja je zadovoljila potrebe dve generacije, sa sve podrumom zidanim lomljenim kamenom, projektovana na pravougaonoj osnovi, pod strmim krovom, arapsko – grčka Nefertiti s bosiljkom iza uveta koji prati Srbina od rođenja do upokojenja.

„Ali, meni ipak treba vojska za lov.. na besne svinje“

Mašinerija gneva pokrenula je gomilu slika u njenoj glavi, od prvog Arapina što je stvori, čije seme upuza kao zmija u telo njene majke u nekoj ledenoj noći stvarajući plod koji se lavovski razvijao, preko drugog Arapina čija se ogromna glavudža nadvila nad njom jednog vrelog letnjeg dana, dok je vani narod pljačkala novokomponovana vlastela, a on, Titov turista u politici nesvrstanih, ostao je u Srbiji kao trajni gost, kućni prijatelj koji je pokušao da je bestidno siluje, jer mu milija i mlađa beše od device u raju prosečne starosne dobi od petnaest godina, do poslednjeg Arapina, Haithama švercera što je došao kod Tita kao kod cara siromah da mu štogod car udeli, u jednoj ruci držeći Štafetu mladosti, u drugoj Kuran, koga je život sa Srbima nagnao na samoubistvo nevinosti i zahvalnosti mojoj majci koja ga je primila pod svoj krov, zahvalan joj sve do devedesetih kad se u srpsko društvo dobro uklopio i postao veći Srbin od svakog Srbina pod kapom nebeskom, a onda nam dolazio pred kapiju, opijen besom starih i novih srpsko – arapskih bogova da ‘nako po srpski novac potražuje, istovremeno nesretan i zagledan u svoju staru iluziju da se vrati u postojbinu Abasida.

Na njegovom crnpurastom licu su vidljive blede mrlje korupcije. Nikad do kraja nije dobro savladao srpski.

„Ne dati ja za džaba, Daca. Ti meni duguješ za lova“

„A ti, sad bogataš, gospodar taštine i vladar na buvljaku,nekad si bio siromah s arapskom prošlošću koju si ugurao kao prtljag u dva kofera, naivan i dobar, gotovo do sirovosti i sažaljenja, preplašen, ali u uporan da uspe, na ulici, u strahu, u neizvesnosti. Pod krov sam te primila, nezahvalniče. Umesto da nam pomogneš, sad kad si postao veliki Srbin, ti si se pretvorio u marku. U brojku. U grafikon. Dug mi uteruješ i pretiš mi gore od zelenaša.“

Zacrveneo se kao bulka, stid mu zagolica uho, te nekad siroti Haitham, Kralj Pijace, odjuri u noć kao da ga horde vragova teraju odatle, potaknut sećanjem na nevinost, na staramajku, setivši se Muhameda i njegove borbe protiv pohlepnih aristokrata, siročadi, putnika koji nemaju smeštaj, na porez zekat namenjen za izdržabvanje siromašnih, osetivši nostalgiju koja se u njemu razbuktala, u ogledalu tračka odnekud iskopanog, nanovo pronađenog Alaha…

Okrvavljene slike su klizile njenim besnim mozgom, te se slike Arapa pomešaše sa slikama Srba, kretale su se brzo kao i ona – koja je izjurila kroz otvorena vrata u noć, u ciganskoj suknji, patikama starkama i crno – beloj majici od viskoze,  kretale su se kroz noć, kragujevačkim ulicama, jureći preko neba, nalik na podivljale oblake, gazeći tlom koje joj je uzvraćalo mržnju, dok su joj sablasni prsti vetra mrsili razjarenu kosu i vučji osmeh, ona polete, nakon što je odvalila srpsko – arapski smrtonosni sarkofag,  dok ju je đavo vodio ugovorenim znacima ka poznatoj tački, ka dogovorenom mestu gde će se devojka i njen Demon suočiti i boriti se na smrt, prsa u prsa, gde će se sukobiti vojska lava i vojska zmaja.  Jurile su slike njenog detinjstva, iživljavanja dece,  udarale joj u zidove uma strahovitom žestinom, a ja pojurih za njom, kao pojačanje borbi u ponor koji sam sama nekad davno videla pred sobom, da joj ojačam telo i dam snagu u igri oklevanja – čežnja za slobodom vukla ju je napred, a očaj nazad, k majci, u grobnu postelju, da čeka na spasenje u grozovitoj udubini, na nadu u koju će se grdno upetljati i u njoj, u kricima skončati.

Ako se mora skončati, neka to bude u bici kod Ukletog Mesta gde će zgrabiti za vrat prokletog duha, odlučnim istreniranim trupama izvajanim i dobro utreniranim godinama, u njenim naslikanim košmarima. Neka gnev prsne napolje, kroz gnoj. Hladna cev pištolja možda, časna smrt, ne, ona nije egoista, jer niko ne radi ništa iz potpunog egoizma, svedoči vrelina krvavih duševnih muka koja joj uliva hrabrost, greje joj telo, a zeleno zlatne oči su zažarene dok pešači ka poznatom mestu, u susret Mučitelju, dok joj vazduh peče šake stisnute u pesnice.

Galerija izopačenih slika, krv istraumiranog deteta lije po izgorelom podu koji obljubljuje vatra njenog gneva. Ivana u Gimnaziji, s licem uokvirenim naklonošću boje mladog meseca: „Ne brini, ja sam tu. Ja te volim. Niko te više neće povređivati“

Ivana,  čiji su se zagonetne oči smeškale ka njoj, dok ju je zajapurenog lika privijala uz sebe, sve dok uz krvarenje ne iščeznu u tami, negde tamo, u drevnim školskim hodnicima ona vidi Ivanu koja je brani od očekivanog napada sadrugarica u odeljenju, s besmislom u poremećenim umovima sa sve markiranim žigom „dolče gabana“ preko mesnatih glava koje su uperile u nju očiju iz kojih iskaču preteći noževi, a ona im pokazuje prst, Ivana u ciganskoj suknji, jedna od njih, a opet plemkinja među decom lopova i trgovaca, Ivana koja je i sama dete bandita – direktora koji je nekoliko puta proneverio novac i prao ga preko fudbalskog kluba „Radnički“, opet je brani, potom Ivana u trend komadima odeće, šik sandalama i fensi torbom, obučena na francuski način, ume da nosi maramu oko vrata elegancijom rođene Francuskinje, kako govori da bi bila najsrećnija „da nas dve provedemo naše živote zajedno“.. negde u brdovitom krajoliku Francuske, jer „mesec, kao i Francuska inspirišu na ljubav“, daleka Ivana, sad spaljena i pokidana na deliće kako me napušta uz reči da su joj od mene dragocenije hiljade drugih tričarija, Ivana koja govori da je bolesna i da se leči, šarmantna i lepa Ivana za koju sam odvojila sobu u svom paklenom domu nakon što mi je otkazala gostoprimstvo svoje naklonosti, uz mrke poglede njene sestre bliznakinje koja govori da se Ivana mora, u stanju uma u kojem se nalazi otrgnuti od svake „bolesne pojave“, Ivana koja mi govori da je očekivala da ću se dozvati razumu i da je svet butika, markiranih sandala i šokantnih putovanja Vidikovac – Banovo Brdo uskoro čeka, kao i brak koji više privlači razlozima nego strašću koja je nebitna i da mora da sam potpuno neosetljiva ako ne shvatam koliko nju moja naklonost plaši, Ivana koja plače na mom ramenu, ali ostavlja me samu u učionici „jer ja to tako volim“ i odlazi s bogatima i moćnima, Ivana koja hladno odvraća pogled s mog praznog tanjira u Grčkoj dok s Jelenom Krsmanović prebrojava koliko je cipela kupila, okružena poverljivim drugaricama koje se kunu da nisu uspele da kupe toliko koliko ona, a ako i jesu, njihove cipele, iako podjednako lepe imaju manje stila i sve se zajedno smeju odeći „one debele što sedi sa Leilom i sa štreberkom Irinom koje su, zamisli, ponele samo 100 maraka na ekskurziju!“, Ivana u Grčkoj koja s ruganjem odbrusi da joj ne treba švalja koja će uredno da slaže njenu odeću ili joj donosi doručak u krevet, Ivana koja predamnom ističe reč „muškarac“, Ivanine haljine, draperije, tapiserije i skriven poljubac usred noći u valovito – toploj Grčkoj nakon što se uverila da svi spavaju, Ivana, utočište, obrok, pun tanjir, odeća, magla koja proždire, nedokučivost, ljubavna pisma, zajedničke slike koje sam odavno predala pepelu, ritualno ih spalivši u dvorištu i napokon – Ivana koja me poziva na svoj rođendan, pričajući o svojim još uvek mladim, ali ambicioznim agorafobičnim strahovima pred podobnim prijateljima, opet ponoviviši reč „muškarac“ nekoliko puta, dok me njeni drugovi značajno zagledaju u oči kad stavljam ruku Ivani na rame, a ona je prezrivo skida s ramena i govori: „Gubi se iz moje kuće i nosi svoj buket ruža sa sobom“, opljačkano, sve spaljeno na seansama sa stručnim psihijatrom koji mi otkriva sve Ivanine tajne i govori da je uništavam svojim insistiranjem da razgovaram s njom, s tom krhkom dušicom kojoj ne treba niti kuća, niti bilo kakvo bogatstvo, jer čezne da bude ponovo zdrava, ti, jaka kao francuski feldmaršal iz Napoleonovih ratova, ostavi je na miru, ako ne u ime ljubavi koju prema njoj navodno osećaš, onda u ime svake pristojnosti! Udarac šakom o sto. Pretnja. „Dozvoli joj da te zaboravi! Skloni se od nje, bolesnice!“

Na tu reč se nisam obazirala. Svi psiholozi palanke, a i šire, su isti. Doučeni šarlatani stvoreni za buku i bes mediokriteta. Pored Ivane, imala sam dovoljno vremena da ih proučim. Onaj ko se osloni na njihovu sofu, tome stvarno fali podebela daska u glavi ili je vrlo ograničene inteligencije. Setih se filma “Frensis” i stresoh se od jeze. No, o tome neki drugi put.

„Upravo ste rekli da me voli“, prošaputah, u potrebi da razumem šta se Ivani dešava.

„ Pa voli.. voli se i prijatelj, i haljina i dragi kamen, ali što je bolesno, to je bolest, a ako i nije bolest, za nju jeste bolest, ti si čir u njenom stomaku, nerazumna devojko, smetnja na putu, pa ako ti već ne možeš da se otrgneš od svojih odvratnih sklonosti, onda pusti nju da se na miru uda“

„A ko te drži?“, jedan od mnogobrojnih razgovora, dok Ivana vrišti u telefon.

„Ostavi me, ostavi! Ti mi ne daš. Pusti me na miru!“

Ivana u stanju histerije i plača, Ivana u stanju duboke ravnodušnosti, ja i moja neprekidna paljba da se ne osećam dobro, da i ja imam osećanja i da želim da razgovaram s njom, da ne znam goru osobu od nje koja mi ne daje toliko poštovanja nakon svega što smo imale i osnovnu pristojnost da me pogleda u oči i..

„Ja sam u jadnome stanju, ja sam bolesna!“, vrisak preko crvenog telefona je jači, a vrisak prekida glad za vazduhom, diše ubrzano i s prekidima, diše bolno i govori: „Kako ne shvataš da nije bitno da li ja tebe volim ili ne“

“Kao da je bilo nekad”
EKV

Bezbroj lica koji opisuju pun krug moje i Ivanine zajedničke istorije, beskonačno stepenište u vremenu iskovano od kovanog gvožđa, snovi u kojima mi se javljaju glasovi o tome koliko sam pogrešila, strastveni izlivi kajanja i sećanja koja će se otimati za svoje opstajanje, snimljene scene povezane u vremenu, sećanja, uvek sećanja – koja se ciklično gibaju među demonima noćnog terora i koji zure u moje prestravljene oči.

Nebo iznad mene i Devojke poprimilo je bizarno bledu boju. Posmrtni ostaci zaboravljenog grada mog rođenja čine uske uske krivudave ulice obrubljene starim prizemnim kućama i ponekom novogradnjom.

Devojka korača ispred mene, izbezumljena i raspamećena mrmlja sebi u bradu: „Oh, gospodine, pa zar ste Vi iznenađeni mojom posetom Ivani? Ovo jeste noćna poseta, ja vodim život vampira u kući zla, ali Ivana… znate, ona je načisto upropaštena. A ko ju je upropastio, recite? Vi. Da, VI, Bratislave! Smejete se? Šta mi možete? Siktaćete? Ja ću da skočim na Vas da vas obuzdam.. – Devojčina usna se iskrivila od bola i užasa.

Pustih korak. Sad sam koračala u ravni s njom.

„A da se vratim? – osetih preplašenost u njenom glasu – ona se penje uz ulicu, do Parka, poput planinara koga okružuju ponori, ali kojem je svejedno da li će pasti s litice.

Nebo obasja nestvarna svetlost, kad joj došapnuh, iako me nije mogla čuti: „E vala nećeš.“ Njen zbrkani, bizarni monolog se nastavljao kako je prelazila kvadrat po kvadrat uklete zemlje grada koji ju je mrzeo.

Ulica Kragujevačkog odreda je široka ulica sa četiri trake, iznad kojih se uzdižu četvorospratne zgrade koja vodi do Velikog gradskog parka. Tu se ona zaustavlja. Prelazi ulicu dok je kamene biste narodnih heroja iz NOB – a saučesnički posmatraju.

Ovih dana saznajem da su spomenici oskrnavljeni i prodaju se na kilo…

Vazduh u delimično osvetljenom Parku postaje leden. Ona postaja trenutak u hladnoći kripte.

„Hoće li me uhapsiti ili tući? Činim li veliko nedelo? Obrušiće li se na mene poput gladnog orla?“, nastavlja da korača hramom bezbožnika – „A šta ti misliš da si joj uradio, prokletniče?  Da li je ona birala svoju luku, svoje ljubavnike, a ako je mene izmislila, onda je izmislila i tebe, i tebe i tebe.. – i stalno iznova tukla ju je savest i stid zbog bolesne ljubavi koja je nepogodna za razmnožavanje.“ – na usnama joj mantra, poslednji stih molitve koji joj je donosio hrabrost, da istraje, da se uzdigne iz blata, da zakorači preko vlastitog groba – da se to mučenje već jednom završi

„A znaš li ti, Bratislave, Srbendo, za koju je peder, bolesnik, narkoman, strani plaćenik i izdajnik jedna reč, čija je trudoljubivost i porodična idila, isfinansirana sa parama koje si prao preko fudbalskih klubova, a onda si pare uložio da izgradiš sebi kuću, i vikendicu na Vlasinskom jezeru, ti prljavi..  – naglo zastade i osmehnu se, zadubljena u sećanja:

„Bile smo nerazdvojne, slepljene kao što su slova zalepljena za uvreo papir, potpuno i do kraja nevine, gotovo mučenice..  držale smo se za ruke, pred ljudima od kartona, u svetu nesigurnom, klizavom…   I ona mi je rekla da sam ja lepa devojka, a kad bih bila tužna ja sam joj govorila da je sve što mi je potrebno da me zagrli, uteši i pomiluje po kosi. A onda kad bih osetila da je taština osude peče kao oganj, namrštila bi se, okrenula glavu u znak da me se odriče i vadila bi cigarete iz večito poluprazne kutije laki strajka, mučno, kao da vadi eksere, a oni je ubadaju kao krvožedna bića, izdužila bi lice i nemirno treptala, paleći cigaretu i odmičući se od mene za korak – dva u stranu.

Tad bi svet zaličio na grobnicu. Svetlost je nestajala. Bacila bih pogled na bezizražajno lice stranca do sebe, osetivši mučninu, dok mi se trbuh grčio, a mišići lica napinjali od gneva, dok bi Svet, sastavljen od vampira, skupa sa Ivanom nabijena na glogov kolac stida, sletao na moju krv, kezeći očnjacima i gurajući me sa zemljopisne karte, dok sam upirala prst u Ivanu s krvožednom gorčinom, kao da povlačim liniju po staklu, duboko udišući tamu koja je potamnela staklastu zavesu teskobe i odricanja.

„Jer ti si ove udavače nazvala kokošima, a ne zmijama koje su rastvorile klješta, u zelenoj poluseni pritvornog kamena.  Svi ste vi, licemeri, od jedne do druge tačke, jedno te isto, zapetljani u isto klupko, a ti si, od onih zmija koje se osmehnu katkad da ohrabre plen ne bi li se previše približio.“

Iz mene su, u pratnji Devojčinog sećanja, odzvanjali glasovi iz iscepane, davno zaboravljene sveske, fragmenta u vremenu. Škrinja se tresla, ubledela, negde na nekom stolu, ili na putu, ogromna, a propeti konji je vuku, uz krik.

„Jesi li istrošila sve zalihe svoje opsesije i patetike?“, Ivanin glas je podrhtavao, nalik na režanje psa.  „Nego, videla sam mladića..“

„I ljubila si ga u svoj strasti, a oni zahvalni i zadovoljniji nego ikad“

Nije obraćala pažnju.

„Rekao mi je da je doneo onaj poklon koji je ranije pomenuo..   da mu se sviđam..“

„I Henri Osmi je slao poklone Ani Bolen, a vidi šta joj se s glavom zbilo! Možda je originalnije da ti je rekao kako predaje svo biće u tvoje ruke, a potom i sekiru“

„Hoćeš li prestati i obrisati to lice oglupavelo od plača. Šta si ti meni? Šta ja imam s tobom?“

„Muza na Zemlji. Okrutna i gluva.“

„I ko koga ovde muči? Zapravo, ne mučiš nas, nego nam svima dosađuješ“

„Licemerje je svojstveno mučitelju, te se ograđujem od ove titule.  Ti si jedno razorno i okrutno biće“

Devojke iz razreda su uprle u mene svoje ovnovske oči, prigušujući smeh.

„Poželela si mi nešto?“, njen glas je zadržao podrugljivu notu.

„Upravo sad. Nove tregerice i pocepane pantalone s još većom rupom“

„E, Leila, zašto ne okačiš tu Henri – sekiru o poderani kaiš, možda zaličiš na Ivaninog Romea“, zabrunda Ivana 2,  čija je majka bila vlasnica prestižne “fensi” parfimerije, u centru grada.

„Ko – ko – ko! Čuješ li taj zvuk u daljini, Ivana? To je neko sneo jaje. Da se složi uz sekirče”“, dobaci brkata, gruba Katarina.

„Još ako ga snese crna kokoška, imaće jaje magičnu moć“, nadoveza se već neka treća vlaška velika majka.

Na tren mi licem prolete senka ubilačkog besa, da bih se ubrzo glasno nasmejala u silnoj zluradosti, zamišljajući ih kako kokodaču na japanskom, turskom, aramejskom, i zobaju kukuruz, kokoške koje lutaju kroz vekove, nakostrešenog perja i savijenih vratova,  dok komedijaš mlati kuvanom kokošjom nogom, da bih se s nogu prebacila na kokošje grudi, na obareno crno srce ne samo kokošaka, već svakojake peradi, da bi mi kroz glavu prošle tri starice u crnini, kod Vlaha poznate Šumirolke, i smejala sam se tako, dok se Ivana žurno progurala između dve Šumirolke, tražeći izlaz i provukavši se kroz šumu drugih, navaletnih učenica – Šumirolki koje su kretale na puš pauzu i stresla se kao da je taj izlaz izgrađen od jako hladnih cigli, a ona zaglavljena među njima, te je par njih odgurnula ramenom, a dim se i dalje izvijao iz zgažene cigarete, bačene na pod, dok su joj se grudi brzo dizale i spuštale, a ona je teško disala, besna, na kraju prokrčivši svoj put, dok ju je pratio moj raspaljujući smeh.

Tad mi se lice naglo smrači i pođoh za njom, dok su se Šumirolke krstile ispred muškog ve – cea.

„Ma pusti ih, tako one stalno.. Ne zna se koja je luđa. Ivanini su makar bogati..  Ženska ima izgled, lovu, ne znam šta joj ovo treba u životu“, bilo je poslednje što sam čula, zvuk se već gubio u hrapavom izdahu, u daljini.

I onda mi je rekla, par dana kasnije, kad smo zastale obe, same, bez Šumirolki i drugih demona kraj prozora hodnika Gimnazijske zgrade, da se pita šta uopšte i da li išta može da preostaje..  – zastala je, kao i uvek kad bi želela da pobedi svoju neodređenost. – A opet, reklo bi se da je jednostavno. – posmatrala sam njen profil koji se gubio u prijatnoj izmaglici intime. Samo sam ja umela da dovršavam njene rečenice, čak i kad ona nije imala blage o čemu je mislila ili tek delimično.

„Suviše si opterećena drugima“, rekoh jednostavno.

„Ja bih da ga opet gledamo“, brada joj se polako podiže i ona se sretno zagleda u mene. Tad bi joj oči poprimile sjajnu, nežnu. mlečnobraon boju. Kad je bila besna, bile su prkosno crne,  i upozoravajuće sjajne.

 

Featured

“Bosno moja lepa bila mila gizdava”, Zapisi u Tami 25, Turneja 90


Zagledala sam se u svetlost koja je dopirala iz moje sobe.  Odsjaji svetla iza zelene,  kao kandžama raščerupane zavese, blistali su kao sablasni znaci, zaslepljujući me., ostavljajući trag užarenog pepela u mojim očima.

Preskočih kapiju, praćena tišinom u maloj bašti, zaobišavši sokače u kojem je klošar falširao uz Sebben Crudele, ariju praćenu klavirom, zapevajući, napokon počevši da pravi buku. U dranju mu se osećala podrugljiva nota.

Abu – Jusuf Vergilije koji me je katapultira u devedesete u Srbiji,  nestao je u mraku sinjem,  tiši od crne senke bolesti koja se prikrada.

Tračci svetla s okolnih bandera presecali su noć, a ja sam se nalazila u rupi bez dna., skrivena i zapletena u vremenu, u najdubljoj tami duše.

Krenula sam prolazom stisnutim između zida kuće i kapije koja je odvajala unutrašnje dvorište od zajedničkog sokačeta koji smo delili sa lepim Kipsijem od Južne Pruge, njegovom Bosankom ljubičastih očiju Liz Tejlor, no bez njenog glamura i stava i tri sina. braćom blizancima Žikom i Bokijem koji behu, blaga biću, dva tikvana i Bobanom, nešto malo umnijim, ali opet, daleko od svake pameti i mudrosti, no opet bliže im no ova dvojica.

1953 godine zaključen je Ugovor između Dragoljuba Trajkovića iz Leskovca i Radoja Petrovića, vlasnika placa iz Kragujevca kojim se regulišu prava obveznika. Po tom Ugovoru, plac veličine 7 ari na kome jedan deo, tačnije 1 ar otuđen i pripada Miletić Miljku, sa postojećom kućom i dve šupe. Celokupna preostala površina placa od 5 ari pripada Dragoljubu Trajkoviću, posle potpisivanja Ugovora.

Miletić Miljko je imao pravo prolaza kroz Dragoljubov deo placa jer nije bilo drugog načina da izađe na ulicu.

1960 godine mi smo se ogradili žicom jer su oni ulazili na naš deo po slobodi, širili ćebad da bi polegali, igrali karte i uživali na komunističkom suncu slobode.

Posebna napomena: Onog trenutka kad prođe put sa donje strane placa gde se nalazio potok, Miljko Miletić se mora okrenuti na dole i zabranjen mu je pristup prolaska kroz Dragoljubov deo placa.

Na našem delu placa nalazila se kuća veličine 56 kvadrata, sa podrumom. U produžetku kuće, nalazilo se pomoćno odeljenje – Kujnica, veličine 30 km2. Pri kraju dvorišta, na međi Miljkove i naše kuće postojao je bunar koji je bio u našem vlasništvu, ali je Miljko imao pravo, u dogovoru s mojim dedom, korišćenja vode iz bunara.

Paralelno s Miljkovom kućom, idući ka donjem delu dvorišta nalazila se naša šupa, veličine 15 km2. Tik uz šupu nalazio se poljski ve ce. Ostatak placa činio je voćnjak.

Tri metra od potoka raskrilio se Moj Orah,  na čijoj izdvojenoj grani je bila zakačena ljuljaška. Volela sam njegovu široku i razgranatu krošnju kupastog oblika, za koju sam mislila da je krov sveta. Milovala san njegovo snažno stablo, penjući se ka njegovom vrhu u ritmu plesa njegovog lišća, vertikalno se krećući po granama, u nezaboravnoj avanturi ispaljujući improvizovane strele iz jasenovog luka koji mi je načinila baka, usmeravajući ih u pravcu Blizanaca, ja poglavica Bik Koji Sedi na vrhu oraha, protiv vojske generala Kastera, obraza namazanih sokom od paradajza.

-Predajte se, ooo, bledoliki!

Nakon moje strašne pretnje, blizanci bi briznuli plač i uz jedno Tužiću te mami  otperjali bi koliko ih noge nose,  a meni je bilo krivo što je borba kratko trajala, tako da sam,  nakon što su se braća isplakala, ponudila da im pokažem kako da i oni naprave svoje lukove i strele, te da se igramo kauboja i indijanaca, na šta su oni poskočili od sreće i igra je mogla da počne, doduše, često nefer i zlokobna jer su to bila i njih dvojica. Žika nešto ozbiljniji bio je manje komičan lik od Bokija,  ali nije mogao, čak ni kao jako mali dečak da sakrije gordost i prezir koji bi mu krivio usne.  Ipak, bile su to najsrećnije godine mog života.

Sve dok ONI nisu isekli moj orah.  Isekli su moje detinjstvo. Orah je ostao daleka čežnja. Nikad zaboravljena želja.

Opština je planirala da napravi put koji bi spajao grad sa Šumaricama. Potok koji se nalazio u donjem delu naše bašte bio bi zatrpan.  Opština je svakom vlasniku uzela po ar placa, uz nikakvu nadoknadu, isekli su moj orah, potok je zatrpan, a put nikad nije bio izgrađen.

Miljko je živeo sa ženom Vukom i dva sina Miroslavom, zvanim Kipsi i Milisavom, zvanim Mita. Kipsi je ostao da živi u dvorištu i koristi svoje prevarantske veštine koje je vremenom usavršavao, a u devedesetima su mu doneli ploda.

Što se nas tiče, činjenica da je moj deda, poreklom Grk, bio direktor u Preduzeću za puteve, omogućio nam je relativno bogat i udoban život, Kuća je bila lepo uređena,  a deda je bio “cenjen i ugledan” i “na glas upo poštenju”, te je našim domom tekla udobnost kao živa vatra i topla reč, osnovana je neka vrsta prvog kućnog bioskopa u gradu, jer je prvi TV ekran u ulici zasvetleo baš u našem domu i cela ulica bi se sjatila u našu kuću da gleda jedan jedini kanal.

Bila su to sretna, jednostavna vremena.

Naznaka propasti uskoro je stigla, 1962 kad se moj deda naglo razboleo od i do dan danas neutvrđene vrste raka, u tridesetoj godini života. Bolovao je 8 godina i u četrdesetoj je umro.

“Nije umro na vreme”, cinično se rugao moj ujak, nekad tih mladić grube otvorenosti, koji nije govorio mnogo i koji je nakon očeve smrti počeo da pije, dakako, obilnije kako su godine prolazile.

“Da je umro kasnije, imao bih para za studiranje. Da je umro ranije, ne bih niti odlazio na studije. Zaposlio bih se odmah i ne bih trošio ni vreme ni pare…”, u njemu je još uvek bio prigušen bes ogorčenog čoveka. Dve godine je proveo na studijama u Beogradu. Bio je vrstan student arhitekture. Nadaren. Stvoren za velike stvari.

No, ima ljudi koji se odreknu svoje nadarenosti i izaberu porok. Moj Ujak mi je bio učitelj.  Divlji i čudan, genije, ludak i gubitnik, sportista – pijanac gledao me je kao plen svojim strahotnim očima.

Propašćeš. Baš kao i ja.

Užasavajući prizvuk njegovog proročanstva u glasu koji posrće pod alkoholom pratio me je čitavog života. Čitavog života nosila sam u sebi neiskazani nemir zbog njegove pretnje.

U želji I potrebi da nikad ne budem kao on, u najdubljem strahu bih letela kao orao pustolinama koje nisam znala, gonjena mučiteljskom senkom upozorenja.

Izgradila sam zidove u sebi, iz kojih bi izletale ogromne kandže, zarivavši očnjake u vlastita oklevanja I strahove poput sabljozubog tigra, rođenog iz straha, beznađa, crne I brze groznice postojanja.

Bes prema ujaku smireno je počivao u utrobi moje majke, dok je  on okretao glavu od moje bake Gorice, kao i ona od njega, jer su se međusobno mrzeli. Verovatno nas je sve skupa odvajkada mrzeo. Ruku na srce, od malena sam se klela da ću se dočepati njegovog jezika I čupati ga dok ne ispovraća plimu bola skupa sa rakijčinom.

“Toliko studenata je radilo preko studentske zadruge. Samo za tebe nije bilo posla”

“Pa ja nisam šarmantan kao Rajko Puf koji proda robu iz Italije za nekoliko sekundi. Probao sam i to”

Gubitak oca naizgled nije ostavio traga na Zoranu, kao ni na mojoj majci i njenoj sestri bliznakinji,  jer im je majka udovoljavala koliko je mogla. Uskoro,  Gorica je počela da pije, da histeriše  u kombinaciji sa samosažaljenjem i najdubljim očajem “sirote udovice s troje dece”. Zoran je takođe počeo da pije.

Dedu je izjeo rak. Bio je, po kazivanju majke, jer ga nisam upoznala,  gromada od čoveka, dva metra visok, sto kilograma težak, a rak ga je pretvorio u leš od 40 kg. Da se vratim korak unazad – moj deda je ona vrsta čoveka koja ne zna za zlobu, niti svugde traži povod za sumnju.  i nije proveravao papire, jer z Imao je ugovor u kome je písalo koliko zemljišta poseduje on, a koliko suvlasnik.  Postoje drugačije zveri u zverinjaku ljudskom. Miljko Cajkan, Kipsijev tata, 20 godina kasnije, uknjižio je u zemljišne knjige, u Sudu, mnogo više zemljišta negó ono na koje je imao pravo..

ed6741d5684cf380eede8b6237fbbcf4--scotland-men-men-in-kilts

***

Katkad nadimak može da oblikuje sliku nečijeg sveta, da jedinki oblikuje identitet, ostavljajući pojedinca obeleženog.  Kipsi je dobio nadimak zbog kratkih trouglastih marama jarkih boja koje je ponosno nosio oko vrata, kočopereći se na korzou. Bile su to džipsi, ciganske marame koje je Kipsi prozvao “Kipsi King” i po tome dobio večni nadimak.

Kipsi se  iskoristio krizu devedesetih godina, obogativši se na švercu goriva. Poput svog oca, Kipsi je bio  jedan u nizu nitkova koji se tove na siromaštvu drugih, gaze po tuđoj egzistenciji,  razbojnik,  drugim rečima, ugledni i podobni, u očima mnogih sposobni “onaj koji se snašao, nebitni kako” član društva, još podobnijeg od njega samog, vatreni simpatizer radikalne stranke, ćelavac koji se krije iza gostoljubivog stava domaćina.

Neobrazovan, a neukost po pravilu prati nadmenost, arogantan bez pokrića, jer u suprotnom, bio bi realista,  poreklom s južne pruge, Kipsi je voleo da se hvališe i eksponira u društvu. Bio je naočit čovek, neboplavih očiju u kojima se prelamala, poput svetlosnih zraka, tupost koju nije mogao da sakrije, građe prekaljenog maratonca i guste smeđe kose koja se vremenom proredila.

Oženio je Bosanku, ljubičastih očiju, sa kojom je moja majka išla zajedno u  Ekonomsku školu. Jednom prilikom je došla u posetu Kući u kojoj su već 15 godina živeli svi, bez mog dede i mene – jer ja se još uvek nisam rodila, ako se pitate gde sam. I bi pripovedano – Kad je Kipsi ugledao Ljilju Bosanku iz već nekog ćoška, spazivši je kako prekoračuje, kao mlada da je, naš kućni prag, sjurio se kod nas iz svog dela Placa i mangupski je zaveo, tokom jedne jedine posete. Jednostavno rečeno – Odmah su se zavoleli.  Neki ljudi su stvoreni jedno za drugo.

Uz mrštenje što u ovoj pripovesti reših da do kraja ostanem verna istini, odajem podatak – Kipsi imao jednu jedinu vrlinu! Bio je izuzetno pedentan. Kasnije je  Bosanka priznala da je pala na Kipsijeve izglancane cipele koje je on  glancao, katkad i satima, pljuni -pa – krpa sistemom, sve dok se zablistaju.

Tokom devedesetih, Kipsi se kalio u švercu goriva,  koristio je dvorište kako je njemu odgovaralo, parkirao se na samom ulazu naše kapije, da nismo mogli da izađemo, a da se dobro ne pomučimo. Njegova deca su bila non stop u sokačetu i za sve to vreme švercovanja zaradio je puno novca. Pošto se nismo bavili nelegalnim poslovima, kuburili smo sa preživljavanjem, pa nam je Kipsi dao ponudu koja se nije mogla odbiti – otkupljivao je tokom devedesetih deo po deo našeg placa.

Na kraju nam je preostalo tri ara, (Kipsi je imao četiri) u koje je Kuća, urušena od siromaštva, ugurana, i s malo mašte mogla sam da zamislim kako reži ili cvili, sa mišićima, tkivima koje guše sablasne ruke iz kojih b i da se istrgne, ali nema gde, jer su kandže čvrsto stegnute oko njenih zglobova, a ona se previja među rešetkama i krvari pod bodljikavom žicom.  Krajnja slika: Kipsi i Ljiljini rođe Bosanci, kojih je imala na tuce, turbo blizanci, Boki, tvorac kovanice “memorija pamćenja” i arogantni Žika, tatin sin, budući doktor, nakon što su otkupili donji deo naše bašte sa šupom , srušili su je i napravili letnjikovac gde su se okupljali i negde krajem devedesetih sretno i porodično, onako rođački, u glas zapevali “Bosno moja lepa bila mila gizdava”

 

Featured

Turneja kroz devedesete, Knjiga o Ivani, Zapisi u Tami 26


“Ajibalag, Ajibalag,  to te muči!” – divovska senka mi prepreči put. Bio je to Abu Jusuf, Otac Zla, raskrilivši galabiju, nalik na orla. „Ja, Abu Jusuf, ubio sam prvog bika, stvorio prvu kurvu, poljupcem u čelo je blagosiljao da te oslobodi mračnih dana menstrualnog ciklusa, dok sve druge žene muči i u snove ti više neću dolaziti, sve dok mi se pokoravaš, a od kože bika sam ti načinio kožu za pisanje. Drolju bezvremenu ti dao, ne jednu, već dve, i vlastitu Škrinju, Kutiju Vaskrsenja, dostojnu Knjige tame ti dao. Iskovana u vatri, posmatrana ludačkim sjajem oka tvojih predaka, načinjena od kostiju i mršavog mesa izjedenog pacovima u tamnicama Kuće Zla gde se odeća skraja od vatre, a grešnici povezani lancima i okovima. Zauzvrat sam SAMO tražio spis, ogledalo lojalnosti. Veličina bola i svireposti…“

„Ogledalo lojalnosti? Ogledala su uništena. Kao i kuće koje želiš da ponovo posetim. Nisu ostale niti ruševine“

Držim ruku na metalnoj ogradi stubišta s drvenim rukohvatom.  Abu, nalik na sablasni kip Komandatorea u Mozartovoj operi mi prilazi prošaputavši mi nežno:

„Boginjo nad svežim izvorima, zažeži ognjenim slovima krv mučenika. Zapeci ranu. Kopaj dublje, traži korov u tvrdoj zemlji.  Pohabaj prste, ti si dete zakopano u zemlji. Na kraju ih prokuni jer bejahu oni mnogo zlobni da bi im se oprostilo. I da ne bude zabune, ovo je pretnja. “

„Znaš li šta uopšte tražiš od mene? Da se vratim zaboravljenom, prošlom? Da opredmetim nešto čega se čak i ne sećam?“

„Ne učiniš li što od tebe iskam, moje prokletstvo će trajati. Umrećeš kao beskućnica u belim odajama.  Krštenica ti podatke neće imati, a buncanja u snu koja te toliko sad zastrašuju zvućaće ti kao Belkanto. Bacaj se na kolena koliko hoćeš smrtnice da moliš za milost, ali milosti za tebe nema“

„Zašto ja? Čak nemam ni bogzna kakve literarne veštine!“

“Krivica, potiskivanje, san, želja,projekcija.  Svega se sećaš. Sve si izvrištala u snu. A ja.. – njemu oči zasuziše. Zaboravio je da ponese zastrašujuće đavolje rogove, izuvijane i ukrašene crvima. Ili vikinški šlem iz Vagnerovih opera.

I da se materijalizovao kao crveni čovek s gvozdenom krunom na glavi, a iza njega šezdeset vragolastih legija, bilo bi svejedno. Zastrašujuć’ je, kakogod da okrenem…

„Video sam te jednom davno, u senci drveta i osetio sam sebe. Zar je važno? Zar je strašno? Ništa što već nisi doživela. Vrati se starim dobrim vremenima epike. Uhvati staru igračku pre nego što je zgrabi vetar. Crvena vrata još nisu spremna za tebe.“

„Želim da prestanem da pišem Zapise. Ne želim da uzgajam mržnju. Ne želim da se sećam“

„Upravo zato i moraš da sve zapišeš. Nazovi to ovladavanjem prošlošću, a možda ti se i manijakalno pero izoštri, pa nećeš više na smrt dojađivati svojim čitaocima…  Baš ovde, na domaku Crvenih vrata, ako želiš da te pustim da kroz njih prođeš“

„Zašto se zovu uopšte…  Crvena vrata?“

„Zato što ćeš još par puta dolaziti, kroz njih proći.. i tvoja krv biće na njima. A to niko neće videti osim tebe.  Tek te čekaju čudne i skrivene stvari. Iako veruješ da si ih proživela, kroz rukopis ćeš spoznati da ih nova iskustva iznova oblizuju novim plamenovima, da te ne puštaju iz svoje sumanute mreže.  Očišćena, sama ćeš stvoriti svoje spasenje… „

„A šta ako ne želim da budem spašena?“

„Nije me briga. Ja želim. Tvoja priča me proganja već neko vreme i pretvorila se u opsesiju. Ne mogu da se vratim uobičajenim drevnim dužnostima, krvavim obredima, sabotiranjem ritualnih pevača, saradnjom sa nuklearnim satanom, kako to hriščani zovu, jer uleteh u tvoju moru i videh teško breme, koje me je nateralo da se zamislim i o vlastitoj.. nazovi to porodičnoj prošlosti. Možda čak i o izborima koje sam načinio.. . Čekaju me teške bitke protiv Ahura Mazde, mudra gospodarice. Tvoje iskustvo će mi pomoći. Tvoje shvatanje da su tvoji zločini deo tvoje istorije. Moraš dovršiti zadatak ma koliko ga mrzela. Mislio sam da je holokaust nešto najgore što se dogodilo… nakon Kim Džong Un – a, naravno, kandidovao sam se i za Trećeg antihrista, ali tvoji duševni šokovi za mene predstavljaju opterećenje. Nema ničeg usporedivog s čim bih se nosio i tvoje urlike u tami i i tišinu tvoje moći nisam do kraja razumeo. Srdžba, prezir, užas, mislio sam da sam ih ovladao, nakon što sam ih izmislio. U jednom trenu, shvatio sam da zajedno vrištimo u tvojoj mori. Naročito kad je oronuli lift – mlin pao naglavačke i samleo ljudsku glavu…“

„Dosta.  Ne rugaj mi se.“

„Zašto misliš da ti se rugam, mudra gospodarice svežih voda“

„Mrtve vojske su u okamenjenim formacijama, u grobnicama posađene. Mogu mnogo poetskih tekstova napisati, ali mrtvi ne pevaju. Kineske piramide su odavno zarasle u biljke…“

Abu me ščepa za rukav i prodrmusa.  Osetih blagi vetar, nimalo nalik na vrtlog – oganj. Ipak, bio je dovoljno jak da me ščepa, okrene i gurne niz stepenice, uz krik: “Em ćeš sad da ispečeš zanat, pa ako preživiš, proćićeš kroz Crvena vrata i znati kako je to biti u koži velikoga Abu Jusufa!”

Osećala sam, kotrljajući se niz spiralno stepenište, na dole, kao da udaram o zidove svemira.

Abuov glas brujao je divljačkim besom, nalik na mlinski točak, on se okreće sve brže i brže, dok Zgrada ne započe da se trese: „Ta što je kriješ, to je najveći ubica od svih, u rukopisu je ne otkrivaš, do tu i tamo, a nikad je ne sanjaš! Hoću tog demona isklesanog u večnost, odmah! Možda shvatim veštine tvog Kulta Četvorice, naučim te četiri male droce pameti (skoknem im u san  tu i tamo) ili još bolje, usavršim svoje veštine i naučim nešto novo i od njih! Od egzodusa u Indiju pa do Kim Džonga, pa na… tamo (paz’ da ti ne kažem!), ja se usavršavam, devojko! Uskačem u san obično piscima špekulativne fikcije i slikarima nadrealizma. Ali, i ja starim, znaš! Doduše, veoma sporo. I – Izanđao sam! Možda i studenti političkih nauka lucidno sanjaju, ponele me predrasude, stoga proverio nisam“

Pošto me je sila izbacila iz ruku, kao iz katapulta, otkotrljavši se niz stepenice, prošla sam kroz širom otvorena ulazna vrata o kojima sam tako dugo i plemenito zborila i ležala sam neko vreme potrbuške, raširenih ruku, obraza prilepljenog niz pločnik, u vetrovitoj noći.. Ja, mogu za tebe čitaoče skladati rečenice u kojima i kojima ću iscrtavati šaroliku mrežu prošlih događaja, ali gde to ima da naredbe dobijam od bezdušnih crnih čuvara iz mračnog poretka stvari, kuda i kako ću i kome svoju misao da usmerim i čemu i na čemu nacrtati početni znak za udar perom.

Podigoh glavu. Predamnom se raskrilila, odnekud mi poznata, dvospratna zgrada, u osnovi obličja ćiriličnog slova „P“. široki lučni otvori prozora, sa kitnjastim vencima i drugim ukrasima rađenim u klasicističkom stilu, cerili su mi se u lice, skupa s monumentalni m korintskim stubovima u spratnom delu.  Zazidani u vremenu. Nemi svedoci.

Njima nisu potrebne priče, kao meni. Oni nemaju potrebu da zasene unutrašnje siromaštvo. Nemaju njuh tragača, jer su videli dovoljno.

Ustajem sa zemlje i zagledam dlanove, a potom stubove Prve kragujevačke gimnazije. Iznova u dlanove. Izgrebani su. Ne podižem glavu. Znam gde se nalazim. Okružena sam bezimenim ljudima. Natrontani su. Ne obraćaju pažnju na klošarku u crnoj kožnoj jakni, u uskim, iscepanim, od pada, farmericama i izgrebanim čizmama, takozvanim, kaubojkama,  grivaste svetle kose koja joj nehajno pada preko lica i ramena.

Osećam, pak, nečiji pogled na sebi. Ljudeskara, izbrazdanog lica, s rukama u džepovima  i slično obučen kao ja, poskakuje po hladnoći. Odmah ga prepoznajem. Hriste, obučena sam kao srpski diler deviza iz devedesetih. Možda je dobro što nisam prošla kroz Crvena vrata.

Moja majka je imala svog dilera kod hotela „Kragujevac“, a to je poprilično daleko od Gimnazije, da bih silazila dole da proverim da li je tamo.  Nije ni važno. Poslužiće ovaj.

Priđem mu, dok on mrmlja u bradu: „Devize, devize“

Činilo mi se da izgovara „Vize“. Moja omiljena reč. – izgovaram naglas. Čovek šara pogledom, kao da želi da mi nešto saopšti u poverenju. Ili, proverava da ga niko drugi ne čuje?

„E za to zadovoljstvo, čekaj, ispred ambasade, kao i ostali. Načekaćeš se“, nacerio se čovek i navukao kapuljaču a la Eminem preko glave. Diler me potom zagleda sumnjičavom da bi potom naglo skrenuo pogled i odmakao se par koraka. Odlučno.

„Imala sam neke evre.. – nakašljah se – ali sam ih oprala u veš mašini.. „

Čovek me hladno pogleda. „Koliko imaš milijardi?“

„Milijarda evra je mnogo“ – smeškam se.

„Hajde idi, zajebavaj nekog drugog.“, uznemiri se on, odmače se od mene, a ja za njim, da vidim hoće li se opet odmaći. On odmahuje rukom i prelazi na drugu stranu.

Mahala sam mu sa 10 evra,  s hologramom i vodenim žigom novčanice koji prikazuju portret Evrope, s druge strane trotoara. „Nemam više, hej. Menjaš li evre!“

„Šta ti je to? Josip Broz u petohiljadarci?“, dobaci on.

„Da ti pokažem“, prelazim ulicu, dok se on smeška, prilazeći mi u susret, osvrćući se levo, pa desno – „Znam te stare novčanice, imam svakakvu starudiju u kući, ali ova mi nepoznata. Neki antikvitet?“, on je nehajno obrće. „Ima samo jednu nulu. Mora da vredi“ „Ne brini. Uskoro stiže Avramov dinar. Jedan dinar, jedna marka“, potapšem ga po ramenu.

„.. daj zajebi.. „, dosađuje se, opsuje i okrete se na peti da ode. Baca 10 evra na ulicu.

„E izvini, ozbiljno.. Koji je tržišni kurs?“, slatkorečivo ću ja.

„1 na prema 220 000,000“, reče on, ne osvrćući se.

Oktobar, 1993, dakle.

„Hvala lepo“, uzvraćam, nešto glasnije.

Gradska četvrt u kojoj je smešten plato Prve K.Gimnazije je kao veliko oko, lampe koje ga uokviruju niko ne primećuje. Ljudi su slepi I ljuti jedni na druge. Nedovoljno uvučeni u sebe teatralno osuđuju I prosuđuju. Određuju se prema rejonu grada I mestu rođenja. Majka, baka I ja živimo u centru grada, 1000 koraka od platoa. Uz Gimnaziju je priljubljena zgrada Muzičke škole Miloje Milojević. Upućujem se ka Daničićevoj. U sobi kuma Vere ne gori svetlo. Nemam predstavu o vremenu, do da mora da je veoma kasno.  Hvatam dvoje prolaznika u razgovoru. Neki klinac pun elana miriše na zelenu Maliziu, kratko je podšišan, zlatna kajla mu se klati oko vrata. Drži se za metalni kaiš. Ponosan je na milje kojem misli da pripada. Verovatno nečiji potrčko potreban za najljigavije poslove. Ponosan je na nov mobilni telefon, “air max2” patike, u kožnoj varijanti. Duks mu je upasan u donji deo trenerke. Prolazim pored njega, i iz nekig pobuda koje nisam umela da razumem prilazim dizelanderu, unosim mu se u lice i zaurlam: “Hej Dak, ti si mrak!”

Njegovo lice ne menja izraz. Reči su se uskovitlale u prostoru i ostaju zaleđene. Gurnem Kajlu. On se unezvereno okreće okolo i uz jedno gromko “Koj kurac” krupnim koracima se odaljava, psujući i proklinjući padavičare, upućujući još jedan očajnički pogled unazad, dok grmi u mobilni telefon: “Brate, ovde ima duhova, neko me gurn’o, a sad tog nekog nema. Ništa nisam vid’o. E brate ovde ima nekog, neko mračno prisustvo i…”

Udaljavam se laganim koracima, između mene i Kajle je dimna zavesa, više ga ne opažam, dok uživam u Abu Jusufovoj zamisli i smejem se u sebi. Krećem se ka Skerlićevoj, s iskrom zainteresovanosti u očima, dok iz pozadine uma dopire nemir pomešan s darom supermoći upotrebljene u svrhu antiherojstva, stare želje za nevidljivošću koja donosi obilje mogućnosti.

Nastavljam svojom nevidljivom putanjom, skrenuvši u svoju staru ulicu, naglo potrčah i zastadoh, zatečena u iluziji pokreta. Nije mi bio potreban. Ne želim da se krećem kroz ovaj grad. Ne želim da ulazim u kompaktnost grada. Volim što san nevidljiva jer smo onda kvit, vidljivost Kragujevčana ni meni nimalo ne paše. Iz daljine vidim obris porodičnog doma, kuće koja više ne postoji. Porodični dom, vraga. Nekropola i paklena kuća od koje mi je draža svaka kanta za đubre. Važna samoj sebi, uništavala je svakog ko je u nju kročio.

Ne inspiriše na privrženost. Nosi tminu u sebi. Inspiriše na smrt i ludilo. Zasvođena kapela na krvoločne obrede. Moje opsceno raspeće u njoj, skrnavljenje mladosti, krevet u kojem leži disciplinovani ludak, smrt, užas, samoća, pakao, lud, uzvišen, večan I nevidljiv.

Nije me začudilo da je kuća nakon prodaje, što sam saznala nekoliko godina nakon njene prodaje, potonula u živo blato. Govorilo se da je izgrađena na ukletom zemljištu. Gospode, izvršena je strašna volja tvoja.

  • Proklet bio, Abu Jusufe. – stajala sam nekoliko metara dalje od Kuće i zurila u nju. Začulo se komešanje glasova u mojoj staroj spavaćoj sobi, a onda vrisak. Nagonski se okretoh u pravcu prekoputnog prozora gde je carevala komšinica Nada. Spustila je glavu i ruke postavila u položaj za molitvu.

“Daj joj mira, Gospode, daj joj mira”

“Daj komšiluku mira”, promumla muškarac iza nje – “Ako je luda, što je majka ne leči”

Osetila sam da zubi samo što mi nisu zacvokotali, da l od hladnoće ili od besa. Uputih se u njihovom pravcu..

“Ne mogu da te vide, niti da te čuju”, oglasio se poznati glas. Odmahnuh glavom u neverici. “Da, to sam ja bio, u stajlingu srpskog dilera.”, odmah mi je odgovorio Abu Jusuf, izronivši iz mraka – Progutah knedlu. “Zašto vrištim?”

“Znaš ti”

“Zar sam ja neki ludak? Zar je to izgledalo tako?”

“Znaš ti.”,prišao mi je. Oči su mu bile dve žeravice koje kao da su gorele u sablasnom kaminu.

“I šta sad ja treba da uradim? Da krenem u školu? Hospitalizujem se? Odem do Ivane i zadavim je? – osmehnula sam se – Dao si mi pogrešan kurs… Koja je godina, Abu Jusufe?”

“1997 – ma. Hoćeš li nazad? U Grčku? Hoćeš li nešto ranije? Imamo poglavlja koja treba da pregledamo… ”

“Hoću da vidim majku”

“Videla si je bezbroj puta. Kakve osećaje sama u sebi pobuđuješ?”

“Ovo nisam ja. Ovo mi radi kuća. Ivana. Uvažena malograđanština. Lučonoše, hodajući nadgrobni spomenici, ćelavi silovatelji, lažne drugarice, samoživi neuravnoteženi nezdravi slučajevi apsolutni… – ostadoh bez daha -ovo je krivično delo protiv prirode!”

“A ipak se samo tebi cela dvorana smeje”, mračno će on.

“Nikad mi nije bilo stalo šta će oni o meni da misle. Moralno slepi primitivni besni psi!”

“Ti si to.. problematično lice. Na sveopšte zadovoljstvo svih. Nazovinapredna. Kreativna. Opečena na vatri. Odvratno poverljiva, naivna, otvorena. Na kraju..  Verovala si da je to ljubav. Da je tvoj duh zaokupljen ljubavlju. Samo tvoja majka te je razumela- samo je ona znala ko si, umela je da prevari bogove jer su se ludo zabavljali na tvoj račun, u živom blatu Srbije, pred tim pojmom, tom odvratnom, izopačenom slikom.. ovog grada, ove zemlje, koja je i sama i kojoj služe najobičnije bitange i serijske ubice. Žao mi je tog deteta gore”, Abu Jusuf pokaza na svetlost koja je gorela u sobi, a svetlost, poluprigušena, ipak se crnela u mom oku, poput bede. Za vriskom, usledi cviljenje. “Opselo te je. Nisi mogla da  izdržiš. Morala si da odeš odavde. Nemoj zbog toga nikad da se kaješ”

“Nije pošteno”, sela sam na golu zemlju – “Ovo je pasje poglavlje, poslednje poglavlje. Trebalo je da krenem od prvog. Izvrgavam sebe ruglu, vriscima oblizavši ove pokvarenjačke čistunce i komšilučke drolje, da zaskviče od zadovoljstva. Ne vrišti čovek tek tako. Mora se reći šta je bilo pre. Vrati me u Gimnaziju, neka vide šta je ta.. ta..  – ponestaje mi reči za volšebnicu – radila mom ništavnom bivstvovanju zemaljskome na radost sitničavih zlobnika”

“Ivana? Kad te napadne demon, uvek ga pitaj za ime ili ga saznaj. Njeno ime znaš. Možemo da odemo da je ubijemo. Odmah i sad. Ali, ne znam šta će se onda tek zbiti”

“ Nagomilani stepenici uzročno – posledično i tako dalje. Ne mislim sad o ubistvu, do o pravednom pripovedaštvu. “

“Kako bi ti pripovedala?”

“Hronološki”

“Tražiš opravdanje za.. ovo? Nema ga. Štagod da ti je uradila, nema opravdanja za ovo. – stanka – Šta radiš sad u sobi, hajd’ pogodi”

“Sad sam mirna, ugrejana majčinim prisustvom. Plačem. Upravo sad I govorim joj da sam kriva za sve. ”

“Ne bih rekao. U ovom trenutku se rveš sa svojom majkom oko crvenog telefona. “Daj da zovem Ivanu, ja sam kriva, daj da zovem Ivanu. – kreveljio se Abu. Oči su mu uokvirene suzama.

Demon plače zbog mene. Bogovi urlaju od smeha- Pokušavaš da je dobiješ godinama, njoj je jezik zamršen, izgradila si kulu i sad hoćeš da srušiš nebo, ali ne, kuja ne želi da razgovara s tobom, dok te majka čuva u iluziji tišine, kao lavica svoje mlado, da te ne dograbe kravarski prosti psihijatri kod kojih Ivana ide regularno,krijući svoju pravu dijagnozu – a to si ti!”

U kući je zavladala zastrašujuća tišina.

“Kako se moja majka držala?”
Abu je neujednačeno lupkao nogama po zemlji.

“Nekada si ovde igrala klikere..   – nasmešio se – Pokrenimo se, uđimo u kuću da vidiš sama, da vidiš sebe. Ostavimo oči zmija u polumraku slepljene uz okna, neka vrebaju, svoje živote nemaju i uteši se. Nisi vrištala tako često. Zbog majke. A i lepotom si se uvek mogla pohvaliti.”

“Istina je što mi je majka tad govorila. Ponašaš se kao ludak. Kako drugačije to može drugima da deluje?”

“Stidiš se. Zato sam te prvo i doveo ovamo. Hteo sam tako. Lako ćemo otići na mesto zločina. Hteo sam da vidiš, da osetiš..  Skrivena volja sitnih duša zakon je sveta. Tvoja opsesija, tvoj očaj, tvoja samoća i na kraju krajeva, mladost – te nikad nije predstavljala u celosti. Fino tkanje tvoje misaone prirode pre je izazivala zainteresovanost čopora, negó što su te smatrali ludom. Zato se ona žena i molila za tebe. Zna te od deteta. Zna ko si.

Znaju i ostali inače bi do sad bila prijavljena zbog – Abu jusuf se zacereka – narušavanja javnog.. Ovo ne mogu ni da izgovorim. – zakikota se – Oprosti na smehu. Zapravo sam na rubu suza. – Floskule smrtnika su za mene jeres. Nisam ovde da bih te branio i nisam ovde došao da ne bih sebi priuštio tren surovosti. Ali, vrlinu uvek proslavim kad je vidim, u svetu krcatom bezumljem gde je tvoj vrisak čežnja koja zavija. Upravo tako. Čežnja je lepa reč, a Bog ne primećuje grehe niti zla.  Kad te zamori vlastita mašta, popušta tvoja odbrana. Iako vrištiš, izazoveš par cerekanja, ali uvek zavist. Nikad nisam sreo tokom svojih putovanja nešto tako blesavo. Ko zna, možda su te Bogovi i sačuvali. To se može smatrati sretnom okolnošću. Tvoja majka.. izaziva divljenje koje će se prostirati kroz sećanje. Imala si sreće i sa njom. Čudan je to stil – tako mučiti čoveka. Ne dati mu da bude niti sretan niti nesretan”

Najednom, začu se zvuk klavira, praćen anđeoskim mecosopranom koji je pevao Mocartovu ariju.

“Brzo menjaš raspoloženja”, naceri se Abu.

Ulicom, kroz zidove volšebnih kuća – osmatračica, a oni behu tanki kao flis papir, virile su radoznale oči. Istovremeno, nečija senka skliznu u sokače koje je vodilo do Kipsijevih – Bokija i Žike Dizelandera i nasloni se na zid sledeće kuće u nizu.

Abu Jusuf se osvrnu i uperi prstom ka nekom nepoznatom čoveku.

“Krenuo je on.. ko zna gde, a evo ga tu, sklopio oči i sluša te kako pevaš.. Voi che sapete, rekao bih?”

Klimnuh glavom.

“ Sve ga neka jeza i milina žigaju kroz rame. Nisi jedini izgnanik. Nisu svima uši odsečene. A možda je stalni pratilac dvorišta, noćni posetilac, odvaljen kao letva. Tu se nikad ne zna. Uđimo sad u kuću, pogledajmo te…

Pogledaj se”

 

 

Featured

Naučila sam ih kako da me ubiju, Zapisi u Tami 25a


***

Autorka oseća da se zadržala previše na II spratu.  https://leilasamarrai.wordpress.com/2018/01/10/trnovit-je-put-do-neba-zapisi-u-tami-zapis-25/

Ovde je samo o uvodnim rečenicama reč, misli ona, povlaćeći se pred kakofonijom prošlih slika.

“Ostaje mi se ovde. Slike starog raspoznavanja liče na virtuelna ogledala, autorka šeta vremenskim dimenzijama, ali se povlači pred dubljom studijom prizora. “Naćiću način da te povedem sa sobom”,  simulirano se kreće poljima prostora imaginarnih pejzaža, pluralizmom svetova i kontemplira -Uslediće poglavlja koja obaraju s nogu, autorka obećava. Dok misli na pasuse koji slede, grči se i trese od smeha, od straha, put nastavlja I ne želi da piše kad bude bila odmornija.  Dopada joj se pomisao da može da ulazi i izlazi iz poglavlja svog života kako joj padne na um. Jednog dana sve će se sklopiti, do krajnjosti povezano, a tekst će biti sumanuto organizovan. Magična kocka, središnje jezgro, aktivna kockica je prvi sloj slike, slede slike u slici, najpre beli krst i njegova centralna narandžasta, potom će uslediti druge boje, na kraju, odgonetljiva mešavina, zagonetka uzdrmana, a zadatak rešen.

“Ostaje mi se ovde”, ponavlja autorka. “Vodim te sa sobom. Nekako..”,  ali Crvena vrata na vrhu Kvadrat – Zgrade i trešteća muzika privlače i golicaju njen duh i maštu.

Njen smeh je nasmejan, mrtve slike prošlosti gazi nogama koje teško vuče po stubištu. “Penji se tamo, prokleta ti krasnorečivost”

“Ne, ja sam obavezna da dođem do esencije, ali najpre treba da pronađem prethodne. “

“Možda budeš jako razočarana pronalaskom. Uostalom, šta ti dovraga tražiš u Srbiji?”

Abu Jusuf.

Perceptivno pokretni lucidno mistični Pomoćnik u tekstu.  U dugoj lepršavoj haljini gazi površinom valovite i napukle lave koja pokriva peščaru Badiyat  al – Iraq.

Tvrdi da je potomak Ahrimana, zoroasterske sile. Utvara i projekcija, kreacija podsvesti upiru u mene zlokobno oko i čini bezakonja.

Probija barijeru realnog i nadnaravnog sa drugim džinima/ jinne.

Rodio se iz raščerupane lešine autorke koja nije preživela ovu priču, ali ovu rečenicu ne vredi pojašnjavati. Smrt autora znači da nije moguće spoznati autora, makar je tako govorio Rolan Bart.

“Ko zna ko ovu pripovest (sad) sastavlja?”

Abu Jusuf je konstrukt nastao nakon poslednjeg pokušaja ubistva od strane prokletog kulta o kojem sam govorila na početku Zapisa.

“Postoji mnogo načina da se ubije čovek”, govorila sam nekad jednoj od njih. I naučila sam ih. Naučila sam ih kako da me ubiju.”

Nakon što sam preživela (da li,  pita se autorska kriveći lice, obuzima je sveti gnev) zakrvavljenih očiju sam iskašljavala košmarne slike u snu.  Tri meseca noćnog terora.

Doktori i komedijaši, vi objasnite, veliki govornici, rasterajte racionalnim definicijama (Wikipedia included) brige s lica čitalaca s one strane strave pojam noćnog terora nakon pokušaja ubistva od strane kulta – ukoliko čitaocima (a trudim se tokom knjige) predočim svoje tumačenje i svoje kazivanje, bojim se da će neki od njih podići ruku na sebe. Ili će se bojati da ikad više zaspu)

„Samo je jedan Rabisu, Abu Jusuf, imenuj me kako ti drago. – urlao je gospodar Noćnog Terora – Moram videti kolika su zločinstva tvojih Ubica. Kakva su. Kako to rade? Ko ih šalje?Imaju li ukusno meso za ždranje?Jesu li bolji od mene? Kako da im saznam slabosti, kako da ih prizovem, u san im uskočim jer uzletao sam mnogo puta u duše, a tvoja je mračnija od zaboravljenog mrtvog grada. Zapravo, tvoja je.. zgažena i bleda. Nisi mi zanimljiva. No o tvoijim snovima o tim kako ih na javi plitko „skotovima“ nazivaš..  (to je tako dosadno..) nikakve podatke nisam našao, a istini za volju ona prepucavanja po fejsbuku su smešna. Kolike su njihove tamnice? Opiši mi zverstva njihova da sebe sa njima uporedim?“

Ščepao me za kosu. Gunđao je, kleo, psovao. „Zašto ne pišeš? Boli li te ovo? Piši inače ćeš još više patiti.“

Na to, ne u strahu od Rabisu/Abu Jusufa, niti mislivši da će išta ovim značajnije reći, odlučih  da nižem rečenice, pa ma kakve bile. U očima su se komešali krici. Zgrabih olovku kao da je mač i reših da zabodem pa ma kakva – takva slova u srce strave. 

Oh ne.

Istrčala sam u budućnost.

III sprat

Autorka je tokom devedesetih prošla rđavije i od najrađivijih. Kad je imala 23, pokušao je da je siluje Arapin u vlastitom domu, između dva mnogoljudna skupa, jer je autorka u to vreme često držala reč, bilo kao gostujući medijski stručnjak za književno – umetnička pitanja, bilo na drugi način, vrišteći u jastuk – vrtlog devedesetih i zbivanjima u njima imao je poslednju reč, bio je nadahnut govornik i bljuvao je reči skupa s pljuvačkom, a a autorka je životarila i klela svoju sudbu bilo iz teorijskog, bilo iz empirijskog fokusa, nadvijena nad mračnim ponorom besparice, živeći u sablasnom zamku Dekintoš, a par puta je brijačem prešla preko ručnog zgloba. Čisto da vidi kakav je osećaj.

Očajnički je tražila figuru Oca koji bi joj pokazao nekoliko mađioničarskih trikova u kojima bi se u sanduk, sa spremljenom testerom u rukama mističnog maga, galantno uspinjala histerična žena istovremeno vrišteći i namigujući.

Bez svakodnevne interaktivne prakse, odbacujući banalnost kao dnevnu rutinu, pročitala je “Zločin i kaznu” 26 puta i odgledala “Misery” 44 puta, skupa sa serijom “La Usurpadora”što je bio zdrav balans njenog uskoka u paradigmu srpske realnosti, iz autorkine mikroperspektive.

“Sine, primila sam platu, moram odmah u prodavnicu da je ne pojede inflacija”, govorila je majka i upućivala se ka praznim rafovima. Maršruta: prazni rafovi, ako ima sreće, hleb i jogurt za doručak. Potom: “Sine, idem na buvljak kod Haithama, da uzmemo nešto da jedemo na recku”

Ova rečenica se poklopila sa:

Pojeo je malo, bez apetita, tri, četiri kašičice.. Dojeo je malo vani” –  ležim u krevetu, zadubljena u Dostojevskog.

Da me je makar to mučilo… Da je bilo samo do devedesetih, zbrkanih bunovnih snova, lako bi bilo širokim zamasima naslikati bedne detalje devedesetih koje su moje godine pretvorile u zgarište:  do tad me je samo jedna stvar odista zanimala u životu – da sviram klavir.

No, završila sam kao solo pevač, često nastupajući na podijumu Svečane sale kragujevačke gimnazije, elegantnim korakom stupajući na daske, umetnički intervenišući na publici lica zajapurenih od radoznalosti, a ja sam pevala i uživala sam, doživljavajući, makar u tim trenucima, Srbiju na scenski način. Ja, sabirno mesto svih znakova.

Uvek drugačija i nova. Uvek preosetljiva.

Moj ujak “majn got” je kidao fine strune ove ludosti, ludosti, fikcije, utopije!

“Pa to je umetnički angažmaan!”, drao se Ujak, udarivši pesnicom o sto – “A jel taj angažman izdržava tvoju majku! Ali ne! Onda ona dođee—I kaže, treba mi – on se udari u čelo – materijalna podrška, bre!” On zamaha rukama i nogama oko svoje ose i dok je igrao tvist, urlao je: “Dva napred, a jedan nazad, dva napred!”

“Baš se lepo i elegantno udaljavaš od sebe. Kakva plesna fikcija- još samo kad bi se udaljio do okeanskog pola nepristupačnosti. I zajebi ples, iskriviće ti se ličnost, kičma ti je već otišla, kao i libido”

To njegovo sramotno, negativno telo iz kojih curi vulgarnost, dok je njegovo mišićavo telo poslušno potčinjeno njegovoj strasti da mi se ruga.

“U je, jel to ona mene spustila? A šta je s onom tvojom?”

Ona moja… Ivana. Da, to me je najviše mučilo.

Featured

Every guest for three days, enough, as well as one wit in one hour.


1.Peace of mind is salvation from demons.
2. Dante, Hell is in the wrong direction.
3. Thank God I am an atheist.
4. Give me truth and beauty. I will mess them up.
5. Pretty women walking through the city. The ugly one’s walking through the city and through the rain and through all the storms.
6. People believe that there is no difference between intelligence and smartness. I beg to differ – I’ve met many intelligent cretins in my life, but smart idiot, I’ve never seen anything like it.
7. I know a man who believes that he is intelligent enough to afford the luxury of cynicism.
8.The purpose of art is survival of the human race.
9. The truth about ourselves will always be found on the surface.
10. Time to get cozy! Livestock served as a measure of value in the economy of ancient Greece, too!
11. Every guest for three days, enough, as well as one wit in one hour.
12. Forgiveness: the path that remains passable for others, as well.
13. A man remembers if he wants to, a man forgets if he can.

 

Featured

Trnovit je put do neba, Zapisi U Tami, Zapis 25


“Ja sam srodnik visokih umova. Ja sam biće u svetu niščih. Prust”

***

Iako rukopis pišem u žurbi, mogu da sebi priuštim po predah na svakom odmorištu,  hitra kao vetar i izgubljena u stihiji fragmentarnosti rukopisa. Niz grotesknih slika, po koji lucidno – mistični identitet (Abu Jusuf, na primer), kontemplacije (dolazim u iskušenje da ovu reč napišem dva puta) Kako ovo čudo organizovati? Kako mu prići? Kako ga čitati? Iscepkanija je od hebrejsko – aramejskih fragmenata Knjige Izlaska, u ovom slučaju, Uspenja, jer se Čudakinja Autor, verna svom nečinjeničnom stilu, simbolikama kojima veliča integrisanost uzdizanja vlastitog bića kroz išibanu patnju, uspinje Jakovljevim stepenicama nalik na heroja koji se probija kroz grotlo Tunela Spasa, nalik na umetnika koji će spoznaju božanskog, tako spušten u podzemlje, izneti na svetlost, a  izlaz iz Tunela, nakon strahovite borbe i strašnih muka, izranjavljenih laktova našeg heroja, lica rumenog kao da je iznova i uznova šamarano na putu do svetlosti koščatom, sablasnom rukom, na ogromno iznenađenje veličanstvene, dobronamerne publike koja posmatra i navija, uz zastave, zaleđena u kadru, zabarakadiran je armiranom betonskom pločom. Na njoj je neko naškrabao grafit u crvenoj: “Welcome to life”

I tu se priča završava? Ili, ne?

Trnovit je put do neba.

Osim toga, toliko tu ima.. nepoznatih reči i naziva.

Zato ću se vratiti korak unazad i uvesti malo reda u ovaj čarobni haos. Trk u prizemlje i da vidimo šta se na kojem spratu dešavalo. Mislim da bi bilo preterano govoriti koliko dugo sam se skrivala na svakom stepeniku. Koliko sam se dugo krila, utučena i iznurena, na svakom od njih, ispod njih, visila ispod vertikale, visila ukoso, kao držač iskočio iz ležaja roletna, naopačke, dijagonalno, kakogod.. visila, čučala, prespavala jedan svet, jedan vek, nije me bilo, pa sam opet postojala, ne, verujte mi, ne zanima vas koliko dugo i kako dugo sam prelazila svaki stepenik, sa veličanstveno ironičnim osmehom, dok su mi se suze slivale niz lice. Poštedeću vas stepenika i podariću vam spratove. Makar samo zbog toga da me čitaoci ne bi obasipali mračnim kletvama.

 

I SPRAT

Rekvijem o nesretnom detinjstvu. Obiluje zanimljivim anegdotama o zlostavljanju i prebijanju autorke, nekad nežnog deteta, dok vrišti i giba se u beskrajnom okeanu vremena, dok joj malo srpski vučići zaglabaju očnjake u nogu, dok se iza njih gura još dece u čoporu, iz drugih učionica, tapše, navija, arlauče:

“Udri, Suki, udri jače..”  i još po neku dečju rimovanu brojalicu, dok orkestrator komponuje u disonanci, van svake tonalne šeme, ulazi u filosofski domen i pronalazi nesaznatljivog Boga.

U desetoj godini, detetu se povećava izražajna moć. Piše svoj prvi pasus, gradi ga kao tvrđavu. Ponekad i kao zvonik. Oseća vrtoglavicu. Ima trenutke pomračenja, kad iza nje ostaje nečija krv, kao i tišina, prestrašena i jeziva. To je “ona Arapka prebila našu Suki”. Iz Sukinog nosa kapa krv na pod učionice i stvara lokvu krvi. Krv je potekla kao u filmovima Brajana de Palme. Autorka je prevrnula nekoliko stolica i išutirala školsku klupu, dok joj je urlala glava, sa očima tigra u napadu, da bi se naglo smirila i prasnula u smeh.

“Učiteljice, Lela je odjednom poludela i krenula sve da nas napada” Idioti. Ni ime nisu znali da mi izgovore.

Neki se kunu da je “lela” najpre onesvestila “suki”, a tek ju je onda pretukla.

Prebijanja prestaju, a počinje ravnodušnost i izopšteništvo. Tada autorka – predator otkriva tajnu nad tajnama, i ostavlja se virtuoznosti nasilništva, ideja na koju će se kao kolebljivi vernik vraćati u situacijama kad joj dela snažne i trajne lepote nisu dovoljna, ili pak kad je Muze potcene, a ona preceni svoju snagu, te se okrene drugoj, sumanutoj i divljačnoj. Kad nisam tigar u napadu, prekaljena ratništvom, imam Zapise u Tami. Oni su ti koji imaju oči predatora, tigrovi postaju smešni, zmajevi su simboli intime,  a priče su bedemi koji se mogu sagraditi od slova. Shvata da postaje junak romana koji treba napisati, da se može živeti tako što se može sanjati, smanjuje se, zatvara za sobom vrata škrinje, čita i piše sve vreme.

Nije nasilna.

 

II SPRAT

 

Hladni predeli samoće svete joj se osvetničkom slašću. Ostaci netrpeljivosti kulta zle dece zbog njenog porekla. Budući ugrožena, okreće se samorefleksiji. Malograđanština je razapela uže i čeka tren kad će ona pasti. Zbog statusa izopštenice, autorka skreće u melanholiju. Za razliku od melanholije koja je jalova, melanholija opušta, prija. Nostalgija je burna, a prazna. Batinjanje i kod kuće, smrdljiv alkoholičarski dah pijanog ujaka, prezaposlena majka, sve je to njena tragična sudbina na kraju balade. Odlučuje da napiše baš tešku, zajebanu knjigu. “Komšije”.  To joj menja život.

III SPRAT

Autorka pohađa Treću godinu Gimnazije. Izuzev zlobnih, radoznalih čitalaca koji bi naginjali glavu nad njenu svesku ispisane jezikom koji je autorka izmislila (bila je to neka vrsta ideogramskog pisma), uz pitanje: “Kako će to čudo da se završi?”, pomaka nije bilo, niti će ga biti jer je knjiga preobimna, autorka je nabusito odgovarala da će knjiga biti obimna, obimnija čak i od bicepsa Mustafe Imaila iz Masačusetsa, Ginisovog rekordera. “To je jedno veliko sintetsko delo, baš kao kod Prusta, o našim Komšijama, o strastima i zločinima koje ih razdiru, te drugim porivima i emocijama u burnom vremenu koje potresa srpsko društvo, a glavni junaci su superheroji Protest, Beda i Kič.

“Noću..  Ili kad krenu restrikcije… – poverljivo bih se nagnula nad Anom Zlojeb, mladom komšinkom natprirodnih moći. Imala je neobično oštre fotoreceptore, mogla je da vidi po mraku, kao ultraljubičastu svetlost, a u glavi je imala infracrveni skener.

Jezika dugog kao u kameleona, posedovala je sposobnost eholokacije, a ni ultrazvuk joj nije bio stran.  “Komšije se pretvore u pozitivce sa supermoćima. Komšija Žarko – Beda, ženomrzac, kralj bludodenijanija i smešenija u maloj srpskoj varoši, danju, presvlači se u Ameliju Erkart noću. Žika Protest – Mucavac se bori za slobodu govora svih, kao i protiv berze i šverca. Bond i Vek cigare danju zamenio bi za Klasik i Lord noću. Drži demostenske govore, čak i bolje od onog na Gazimestanu, a putuje jedinim avionom, za Podgoricu, imidž kog se odrekao kad je Žarko – Amelija nestao tokom jednog od noćnih letova Atlantikom. Treći Komšija.. pogledah u beleške..  Boki Kič po čitav dan sluša turbo folk i upasuje farmerke u duks i ne skida se sa zidarske flajke. Noćima se šunja ulicama Egnatia. Superheroj kostim mu je bunda i patike starke, uvije se u nju, pa kreće da, u čarobnim starkama pelješi radnje trgom Vardaris, s posebnim osvrtom na plinske boce za plavi rešo. Tako je Boki neka vrsta Nikole Tesle.. ”

Komšije prave roštilj na ražnju. Zalivaju se rakijom. Gradski frajer Žarko i braća blizanci Bojan  i Života zvani Mucavac. Boki i Žika  okreću sedam viljuški za ražnjiće od nikla. Ljut dim, miris sprženog mesa širi se u kolutovima koji plamsaju i greju porodičnu kuću na dva sprata, domaćinska funkcionalna kuća zaključane kapije i sa psom u dvorištu, kao i garažom. Žarko Stepović, sin sudije Okružnog suda grada Konkubine Angeline Stepović živeo je s vrućom krvi pod kapom od frckave kose koja je u plamenovima se micala brzo na vetru, pretvarajući sve žensko što vidi u jednu kurvu više na svetu. „Sine Žarko“-govorila bi sudija Angelina Stepović-nekad krupna seljanka oklembešenih grudi koja je hajku na diplomu izvršila udarom od dve hiljade evra „gotovinke“. Kratka i mala, podnosila je debljinu kao i teskobu u jednosobnom stanu koji joj je skrpio nesposobni i pokojni muž Boban Stepović, što je otišao u Nemačku da zaradi još jedan, radeći na građevini i otvorivši potom najveću fabriku za proizvodnju uzengija i kuka na Balkanu „Bona, Boban & CO“. Tako je stan sa petoricom braće, tokom Žarkovog detinjstva polako dobijao one primese bogatstva koje se može izgrebati sa zidova, nešto malo iščeprkane pozlate koja ostaje na rukama, ulaganje u kola svog omiljenog sinčića, potom slaganje novca na bankovni račun, gde su količine novca koje je Žarko uzimao pržile dlan šalterske devojke išamarane životom u dvadesettrećoj godini. U Žarkovim očima bi bilo nešto koketerije kad bi se sagao nad staklo šaltera i namignuo devojci koja se potajno nadala da će je Žarko, iako stariju devojku oženiti, samo da čeka da Žarko poodraste i postane doktor, baš kako je mama zamislila. „Sine Žarko. Sve žene su kurve. Imaš kurve sa srcem i bez srca. A ona koju ti treba da oženiš treba da ima i srce i buđelar. 

Naravno, daljim idejama ni traga. Autorka je nasumice odabrala jednu komšijsku kuću. No, njihov život nije nudio razrešenje, nekmoli artistički tvist, niko nije robijao, niti ubio vlastitog oca, čak nije niti dobijao na težini. Simpatizeri Slobe i ratničkog šika, Bosanci, upasavali su i otpasavali trenerke s ranflama, roštiljali u zajedničkom dvorištu, s pravom prolaza kroz autorkino sokače, puštali glasnu muziku, skakući s hausa na zabavnjake, da bi zavrištali 200 na sat Ivana Gavrilovića…

medium_sfsd

“Ne seri. Nije moguće da su takvi. A ti hoćeš da me upoznaš s njima”, poznati glas uzvraća osmehom. Autorka podiže glavu s žvrljotina. Nestašni odblesak osmeha titra na Ivaninim usnama. Osmeh Bibi Anderson. Oči, nalik na dva mlečnobraon srpa su upiljene u autorku. Ivanin pogled je koketan i uznemiren.

“Upravo obrnuto. Moljakali su me obojica da se upoznaju s tobom. Ne moraš da mi veruješ ako ne želiš”, autorka zaklapa korice svog manuskripta. “Ja sam srodnik visokih umova. Ja sam biće u svetu niščih. Prust” Autorka nehajno stavlja RAY ban naočare i skliznu pored radoznale čitateljke u gimnazijski hodnik, kao opasan lik u noir filmu koji nestaje s ekrana tren pred odjavne špice, cereći se od uva do uva, zaklonjena i sretna iza tamnih stakala.

“Ne pada mi na pamet. Ne zanimaju me oni. Ne zanima me Prust”, Ivana trči uporedo s autorkom, sapliće je kao živahan psić u prolazu, obesi joj se oko vrata i stade je grliti i golicati, obasipajući je nežnostima.

Obe potom brže u igri “ko će pre do muškog ve ce – a potrčaše niz hodnik. Dugo je odzvanjao od zajedničkog smeha.

“E svašta”, promumla Katarina, devojka snažne vilice i zuba rastavljenih kao u Lorensa Fišburna, dugačkog i tankog nosa i robokap pogleda. Pušila je cigaretu kao da je duvan za žvakanje. “Lezbače”, zabrunda još jednom i otpakova novu paklicu Laki Strajka iz Gucci torbice koju nosi s nehajnošću seljanke usred gužve na pijaci.

***

Autorka oseća da se zadržala previše na II spratu. Ovde je samo o uvodnim rečenicama reč, misli ona, povlaćeći se pred kakofonijom prošlih slika.

“Ostaje mi se ovde. Slike starog raspoznavanja liče na virtuelna ogledala, autorka šeta vremenskim dimenzijama, ali se povlači pred dubljom studijom prizora. “Naćiću način da te povedem sa sobom”,  simulirano se kreće poljima prostora imaginarnih pejzaža, pluralizmom svetova i kontemplira -Uslediće poglavlja koja obaraju s nogu, autorka obećava. Dok misli na pasuse koji slede, grči se i trese od smeha, od straha, put nastavlja I ne želi da piše kad bude bila odmornija.  Dopada joj se pomisao da može da ulazi i izlazi iz poglavlja svog života kako joj padne na um. Jednog dana sve će se sklopiti, do krajnjosti povezano, a tekst će biti sumanuto organizovan. Magična kocka, središnje jezgro, aktivna kockica je prvi sloj slike, slede slike u slici, najpre beli krst i njegova centralna narandžasta, potom će uslediti druge boje, na kraju, odgonetljiva mešavina, zagonetka uzdrmana, a zadatak rešen.

“Ostaje mi se ovde”, ponavlja autorka. “Vodim te sa sobom. Nekako..”,  ali Crvena vrata na vrhu Kvadrat – Zgrade i trešteća muzika privlače i golicaju njen duh i maštu.

Njen smeh je nasmejan, mrtve slike prošlosti gazi nogama koje teško vuče po stubištu. “Penji se tamo, prokleta ti krasnorečivost”

“Ne, ja sam obavezna da dođem do esencije, ali najpre treba da pronađem prethodne. “

“Možda budeš jako razočarana pronalaskom. Uostalom, šta ti dovraga tražiš u Srbiji?”

Abu Jusuf.

Perceptivno pokretni lucidno mistični Pomoćnik u tekstu.  U dugoj lepršavoj haljini gazi površinom valovite i napukle lave koja pokriva peščaru Badiyat  al – Iraq.

Tvrdi da je potomak Ahrimana, zoroasterske sile. Utvara i projekcija, kreacija podsvesti upiru u mene zlokobno oko i čini bezakonja.

Probija barijeru realnog i nadnaravnog sa drugim džinima/ jinne.

Rodio se iz raščerupane lešine autorke koja nije preživela ovu priču, ali ovu rečenicu ne vredi pojašnjavati. Smrt autora znači da nije moguće spoznati autora, makar je tako govorio Rolan Bart.

“Ko zna ko ovu pripovest sastavlja?”

Abu Jusuf je konstrukt nastao nakon poslednjeg pokušaja ubistva od strane prokletog kulta o kojem sam govorila na početku Zapisa.

“Postoji mnogo načina da se ubije čovek”, govorila sam nekad jednome od njih. I naučila san ih. Naučila sam ih kako da me ubiju.

Nakon što sam preživela (da li,  pita se autorska kriveći lice, obuzima je sveti gnev) zakrvavljenih očiju sam iskašljavala košmarne slike u snu.  Tri meseca noćnog terora.

Doktori i komedijaši, vi objasnite, veliki govornici, rasterajte racionalnim definicijama (Wikipedia included) brige s lica čitalaca s one strane strave pojam noćnog terora nakon pokušaja ubistva od strane kulta – ukoliko čitaocima (a trudim se tokom knjige) predočim svoje tumačenje i svoje kazivanje, bojim se da će neki od njih podići ruku na sebe. Ili će se bojati da ikad više zaspu)

 

„Samo je jedan Rabisu, Abu Jusuf, imenuj me kako ti drago. – urlao je gospodar Noćnog Terora – Moram videti kolika su zločinstva tvojih Ubica. Kakva su. Kako to rade? Ko ih šalje?Imaju li ukusno meso za ždranje?Jesu li bolji od mene? Kako da im saznam slabosti, kako da ih prizovem, u san im uskočim jer uzletao sam mnogo puta u duše, a tvoja je mračnija od zaboravljenog mrtvog grada. Zapravo, tvoja je.. zgažena i bleda. Nisi mi zanimljiva. No o tvoijim snovima o tim kako ih na javi plitko „skotovima“ nazivaš..  (to je tako dosadno..) nikakve podatke nisam našao, a istini za volju ona prepucavanja po fejsbuku su smešna. Kolike su njihove tamnice? Opiši mi zverstva njihova da sebe sa njima uporedim?“

Ščepao me za kosu. Gunđao je, kleo, psovao. „Zašto ne pišeš? Boli li te ovo? Piši inače ćeš još više patiti.“

Na to, ne u strahu od Rabisu/Abu Jusufa, niti mislivši da će išta ovim značajnije reći, odlučih  da nižem rečenice, pa ma kakve bile. U očima su se komešali krici. Zgrabih olovku kao da je mač i reših da zabodem pa ma kakva – takva slova u srce strave. 

Oh ne.

Istrčala sam u budućnost.

III sprat

Autorka je tokom devedesetih prošla rđavije i od najrađivijih. Kad je imala 23, pokušao je da je siluje Arapin u vlastitom domu, između dva mnogoljudna skupa, jer je autorka u to vreme često držala reč, bilo kao gostujući medijski stručnjak za književno – umetnička pitanja, bilo na drugi način, vrišteći u jastuk – vrtlog devedesetih i zbivanjima u njima imao je poslednju reč, bio je nadahnut govornik i bljuvao je reči skupa s pljuvačkom, a a autorka je životarila i klela svoju sudbu bilo iz teorijskog, bilo iz empirijskog fokusa, nadvijena nad mračnim ponorom besparice, živeći u sablasnom zamku Dekintoš, a par puta je brijačem prešla preko ručnog zgloba. Čisto da vidi kakav je osećaj.

Očajnički je tražila figuru Oca koji bi joj pokazao nekoliko mađioničarskih trikova u kojima bi se u sanduk, sa spremljenom testerom u rukama mističnog maga, galantno uspinjala histerična žena istovremeno vrišteći i namigujući.

Bez svakodnevne interaktivne prakse, odbacujući banalnost kao dnevnu rutinu, pročitala je “Zločin i kaznu” 26 puta i odgledala “Misery” 44 puta, skupa sa serijom “La Usurpadora”što je bio zdrav balans njenog uskoka u paradigmu srpske realnosti, iz autorkine mikroperspektive.

“Sine, primila sam platu, moram odmah u prodavnicu da je ne pojede inflacija”, govorila je majka i upućivala se ka praznim rafovima. Maršruta: prazni rafovi, ako ima sreće, hleb i jogurt za doručak. Potom: “Sine, idem na buvljak kod Haithama, da uzmemo nešto da jedemo na recku”

Ova rečenica se poklopila sa:

Pojeo je malo, bez apetita, tri, četiri kašičice.. Dojeo je malo vani” –  ležim u krevetu, zadubljena u Dostojevskog.

Da me je makar to mučilo… Da je bilo samo do devedesetih, zbrkanih bunovnih snova, lako bi bilo širokim zamasima naslikati bedne detalje devedesetih koje su moje godine pretvorile u zgarište:  do tad me je samo jedna stvar odista zanimala u životu – da sviram klavir.

No, završila sam kao solo pevač, često nastupajući na podijumu Svečane sale kragujevačke gimnazije, elegantnim korakom stupajući na daske, umetnički intervenišući na publici lica zajapurenih od radoznalosti, a ja sam pevala i uživala sam, doživljavajući, makar u tim trenucima, Srbiju na scenski način. Ja, sabirno mesto svih znakova.

Uvek drugačija i nova. Uvek preosetljiva.

Moj ujak “majn got” je kidao fine strune ove ludosti, ludosti, fikcije, utopije!

“Pa to je umetnički angažmaan!”, drao se Ujak, udarivši pesnicom o sto – “A jel taj angažman izdržava tvoju majku! Ali ne! Onda ona dođee—I kaže, treba mi – on se udari u čelo – materijalna podrška, bre!” On zamaha rukama i nogama oko svoje ose i dok je igrao tvist, urlao je: “Dva napred, a jedan nazad, dva napred!”

“Baš se lepo i elegantno udaljavaš od sebe. Kakva plesna fikcija- još samo kad bi se udaljio do okeanskog pola nepristupačnosti. I zajebi ples, iskriviće ti se ličnost, kičma ti je već otišla, kao i libido”

To njegovo sramotno, negativno telo iz kojih curi vulgarnost, dok je njegovo mišićavo telo poslušno potčinjeno njegovoj strasti da mi se ruga.

“U je, jel to ona mene spustila? A šta je s onom tvojom?”

Ona moja… Ivana. Da, to me je najviše mučilo.

Featured

PISMA MILENE KAFKI, intermezzo, Zapisi u Tami, Zapis 25, 1 deo


2

Ovo je pauza koju moram iskoristiti. Zadihana sam. Sva svetla su se sklonila s mog zapisa, sad je zavijen u crno i ne vidim kako mogu dobro čitati fragmente iz kutije koje marljivo prepisujem od dostavljača prošlosti da budu na usluzi svetu.

Zvala se Milena. Uzbuđena i nervozna od ponuđene mogućnosti da okusi neoprobanu slast. Kćer primitivnog Hercegovca.

Šta sam ja tu mogla da učinim?

Nije bila u mojoj glavi dugo, a sad se javila, u perifernim slikama baš kad se penjem uz spiralno stepenište ka mestu gde sam pozvana, gde će se rasprsnuti nove slike pod udarom eksplozije, bez uvoda, polagano, bez upozorenja ponudila mi je svoju ljubav, ali ta ljubav je bila okvir tek napola ofarban.

Njena ljubav, u kojoj ja nisam učestvovala, gadila se njoj samoj, kao da živi u Gvozdenoj mariji ili nosi tesnu haljinu oivičenu šiljcima iako ju je pokazivala kao nešto što se obično postepeno otkriva, zaboravljajući na uzdržljivost i na  moju ulogu u svemu tome, koje nije bilo, jer behaj nemi posmatrač njene žarks strasti u koju kao da je želela da uveri i sebe samu.

U njenoj ljubavi nisam našla delikatnu, dirljivu lepotu, no njenu očajnu suprotnost, očajavanje zbog bedn sudbine koja ju je zadesila, neumorljiva upornost kojom je održavala i hranila svojed strahove, otvorena pisma gađenja od sebe same, što ju je dovelo do povraćanja, a ja bejah iritantno fina, izazivajući sumnju, ali još  uvek najmanje loša.

Prema njoj nisam osećala apsolutno ništa.

U žestini njenog zanosa Videla sam gordost stida, panično puzanje pred okolinom koja bi je oštro osudila zbog njene fatalne ljubavi za koju verujem da je verovala da spram mene gaji, barem neko vreme.

Opisala mi je u detalje intimne odnose koji će se među nama dogoditi. Govorila je da moja hladna reakcija vređa njen ponos, a da, iako ću uvek ostati urezana u njenoj pameti, nisam nimalo dostojna njenog poverenja kao mogući sociopat. (beše to dijagnoza brucoša medicine koji ređa desetke kao Ivan Grozni glave bojarske na koplja, te ako koja spadne, njen očaj postaje još svirepiji:

“Oni znaju! – šaputala je noseći ajncer s narudžbinom iz MekDonaldsa tokom moje tadašnje kratke posete Beogradu, nakon 2005te kad bejah izbačena iz Raja, a Amra s plamtećim mačem čuva sve moguće cepanice u rajskom vrtu koji je za mene bio ne više od Prozerpininog pakla, kako se ja ne bih vratila ili ne daj bože zakoračila “bez poziva i preporuke njenog Besmrtnog Dupeta” u bilo koji klub u Beogradu čiju vlasnicu ona lično zna

– Ne učim već dva meseca. Znaju da sam lezbejka, da si mi ti devojka i da smo u vezi.”

“Ne bih mogla da budem sretna u takvom paklu.”, rekoh čisto reda radi, jer ja sam jedna od onih koje zgrabe dobru muziku i slušaju je jer je tako retka i ne virim kroz špijunku.

U to vreme, doduše, osećanja su mi bila pokojna, a nigde divnog primera delikatnosti, tek strast rečima naivno izneta. Još gore, poput Dezdemone je morala svoj “zločin” da otkrije svojim najbllžima, kako bi je neko požalio, a da je ne osuđuje, sve dok nisam jednostavno postavila nekoliko ultimatuma, a ako ih nadživi bez melodrame, možda porazmislim o eventualnom druženju s njom jer mi vazduh postaje jako zagušljiv i tužan i njeno me ponašanje vređa. Krijumčarila me je kroz Adu govoreći da će je neki poznanik sresti i osetiti da san ja njena partnerka, na moje zaprepašćenje bežeći od mene kroz plitku šumu nakon što se pojavio neki rmpalija i u čudu je pogledao.

Ona me je gledala na takav način da san pomislila: želi da me poškropi svetom vodicom.

Kukavičluk koji prelazi u nadrealnu paranoju nimalo ne uzbuđuje. I nakon nekoliko izbeglih prepucavanja u kojima je monolog i glavnu reč imala ta gorda, mlada, napaćena single – ljubavnica, usled rečenice da ljubav u njoj nadahnjuje strah, da je susret s tako neprirodnom i teškom stvari i pored njene velike ljubavi… očajanje!, rekoh joj da mnoge velike ljubavnice želeše iz sujete nekog da pridobiju, a da ja znam baš jednu takvu, da joj je ime Amra i da sam u nju nepovratno zaljubljena, na šta još mučnije osetih njen nedostatak talenta za istinsku melodramu jer je ona daleko bila ma od kakve afekcije, a nekmoli od ljubavi.

Ponudila se da pregazi Amrinu partnerku kolima, gledajući me tečnim pogledom i duboko ozbiljno – Toliko te volim da ću za tebe sve učiniti.

–      Nemaš vozačku – rekoh joj umilno. Oči su joj se zacrnele od besa dok je govorila da ne može da gleda kako neko unesrećuje stvorenje koje ona voli, i ako mi ona nije suđenica, da će ona srediti moje i Amrino sjedinjenje, pokraj leša te grdobe što se kao crna senka nadvija nad “ljubavlju”.

Zamislih se na trenutak. Bio je to besmislen, koliko nemaštovit prizor.

Zamislila sam kako dolazim s buketom ruža u zaslepljujuće beloj venčanici na mesto zločina, tačnije saobračajku, dok se surovo lice hit and run vozača ceri u tami 3000 km daleko.

Reče mi volim te, još nekoliko puta, a to je samo deo priče koju ću završiti nekom drugom prilikom, možda na narednom stepeniku, jer u ovom Zapisu bejah se uputila ka nekim drugim vratima.

quote-cowardice-is-submissive-surrender-to-circumstances-martin-luther-king-144-79-62

PISMA MILENE KAFKI:

 PISMO 1 

Tesko mi je ti kucam ovaj mail. Znam da te gubim. Da sam te izgubila. Ako sam te ikada i imala.
Mozda je ovo poslednji trzaj davljenika, pojma nemam.
Juce sam, dok si stajala pored mene u GSP-u, bila srecna.
Ej.
Srecna.
Samo zato sto sam mogla da te gledam.
Samo zato sto si bila tu, kraj mene.
Shvatam da zelis neku, koju nece biti frka da te poljubi na ulici.
Neku, koju nece ciniti srecnom “samo to, sto si tu kraj nje”.
Neku, koja te nece krisom drzati za ruku.
Toliko te volim da ti od sveg srca zelim da je nadjes.
Glupo je da ti sad iznosim hipoteze tipa “sta ako…?”
Donela si odluku.
I ja cu morati da je ispostujem.
Kazes da je glupo sto sam rekla “decku”.
Nije.Rekao mi je da me voli toliko, da je spreman na sve, samo da bih ja bila srecna. I ja mu verujem. Verujem da mi nikada ne bi napravio neki problem.
Otac?
Da. I sama kazes da znas moj zivot. Ovo je ipak Srbija. Mislila sam da smo se dogovorile za plan o buducim vidjanjima (tj. ti si moja uciteljica spanskog). Mislila sam da imam pravo i da budem sebicna; da ocekujem da ces biti tu da se zajedno borimo. 
Ne, naravno da nemam to pravo.
Boze, ja placem; nisam plakala dugo dugo.
Mrzim sebe; ovu zemlju; svoj kukavicluk… jer nisam bila jaka da se borim za tebe.
Ne mogu da ti opisem koliko si me opcinila; koliko sam razmisljala o tebi i pomisljala na tebe…Koliko mislim da si divna. Koliko si mi jedina.
Pomalo pateticno, ali je istinito.
Hvala sto si mi dozvolila ovaj mail.
Nadam se da je istinito da patnja oplemenjuje. Jer osecam da cu biti plemenita dugo dugo…
Ne zelim da prestanem da kucam. Ne zelim kraj.
Volim te.
I bas zato prestajem.
Zelim ti svu srecu. Lepotu, pamet i hrabrost vec imas. I moju ljubav.

Milena.

 

Upitah se da li bi dobri tata Hercegovac otišao u pakao po kćer da je vrati nakon što ju je tamo bacio ili sami, kako mudraci kažu, gradimo svoj pakao.

 

PISMO 2

upućeno posredniku

Ne mogu sebi da odgovorim; kreten sam, strah me jos jednom paralisao, nisam spavala celu noc, prvo sam plakala, pa gledala u zid, pa onda pokusala da odem da povratim, gurnula prst u usta, ali prazan mi je zeludac, samo sam se ispljuvala.
Dodjavola dokle vise, kako su svi drugi hrabri, kako svi lazete porodice, lazete li ih uopste, jesu li tudji roditelji toliko tolerantni a samo moji zatucani?
Jesam li samo ja uplasena pizda?
Ne mogu vise, jednostavno ne mogu. Volim je toliko da boli; zelim da je gledam, da disem sa njom, da imam njen miris u nozdrvama, ne zelim
nista sem nje, nista.
A paralise me sve, ne mogu da se nateram da joj dam broj fixnog telefona. Impulsivna je, i sta ce se desiti sledeci put kad se naljuti? Da li da se strecnem svaki put kad zazvoni telefon, dal’ ce tata da se javi a Leila u afektivnom stanju kaze “ja sam u vezi sa vasom cerkom”. Dodjavola, pa zar samo ja dozvoljavam da me strah da ne zavrsim na ulici udalji od istinske ljubavi? A ja nju volim, volim je celim svojim umom, telom, svakim sekundom svakog dana ja mislim na nju, ne postoji nista u mojoj glavi sem nje, ne mogu da se skoncentrisem na bilo sta jer ona je tu, u meni. Ne zelim da je volim ovoliko, plasi me, jer sta ako je moja glupost dovela da izgubim
jedinu pravu ljubav? Gledam njenu sliku krisom na faxu, zamisljam nas negde daleko odavde, a ne mogu da joj dam jebeni fixni!!!
Gde ste svi postali tako hrabri, gde ste naucili ta pravila ponasanja?
Zivite li sa porodicama? Otkud vam hrabrost da dajete fixni?
Ima li iko strah da ce ga roditelji ubiti ako saznaju?
Njena mama nju podrzava. Mene bi tata ubio.
Kako da se nateram da joj bezuslovno verujem? Moze li se voleti neko a da ne postoji poverenje? Kako da pobedim strah od njene impulsivnosti?
Proklet da je i forum, i sve Popeje i Hermani i dodjavola sa mojim strahom i nepoverenjem, i neka ostanem sjebana do kraja zivota.
Ljudi prozive ceo zivot, a da ne osete ovakvu ljubav. A ja sam je svesno zrtvovala.

 

 

Featured

“Po preporuci Viktorije… Na žurku” 1.deo, “Zapisi u Tami”, Zapis 24


Slažem list po list hartije novog rukopisa na kojem radim. “Da li bi besmrtnost bila dovoljna da završim ovo delo ili će me večnost preteći?”, iznova postavljam isto pitanje. Telefon ispušta kratak pisak, nalik na ptičji.

To je poziv.

Sledećeg trena, nalazim se pokraj jedne zgrade, na pločniku, a zgrada je nalik na tesni kvadrat, do sobe u kojoj će goreti varljivo svetlo i pevati buka “party – ja”, vodi spiralno stepenište koje mogu da vidim s druge strane stakla,  zaštićenog, vetrobranskog stakla tišine, tik pored interfona..

Nebo je prazno. Pritiskam dugme interfona. Bacam pogled negde unazad. Semafori se ljuljaju, negde daleko na vetru.

Zgrada je uvučena u uličicu koja vodi do glavnog puta, ne znam kojeg. Tek sam došla u Beograd. Lokacije su mi nepoznate.

Obična zgrada, u obično predvečerje, umetnuta u stavrni svet, bez duhova, bez ikakvog posebnog učešća u svemiru. Zgrada za kojom niko ne traga, kockastog, namrštenog lica, objasjana večernjom svetlošću lampiona.

Zgrada koju san izbrisala iz pamćenja, pritiskom na dugme.. “Bzzz”

“Ko je to?”, zakrešta interfon.

Predstavih se svojim alternativnim identitetom. Otkrivanje pravog imena, kako su me uputile lezbejke, samo bi stvorilo konfuziju I produbilo rascep.

Stvorilo tako neželjenu bliskost. Definisalo naše biće. To ne želimo. Forum na kojem se, mi lezbejke,  okupljamo stvorio je perfektni spoj humaniteta i tehnologije. Toliko potrebnu privatnost i mogućnost da se skrivamo i konstruišemo ko želimo biti.

“Angelina Jolie ako bi načisto prsla i teleportovala sebe u srpski sajber prostor zvan estrogen fix za marginalne srpske muškarače” – “Dress your identity”

“Po preporuci Viktorije… Na žurku”, spotakoh se o reči, kao uvek kad se od mene očekuje da bulaznim ili naprosto da nešto izustim jednostavno, ali toz a mene nije bilo moguće, jer bez stila Margarethe Geertruide Zelle,  mucave verzije Mata Hari, sunce joj njeno špijunsko, putujem rečima kao atleta koji bi da ih preskoči kao prepreke, ali se spotakne i otreska se o zemlju., A verovao je da leti…

“Ma jel to šifra Angelina!”

“To je istina”, prekrih rukama lice.

Glas mi je zalebdeo prostorom.

Dugotrajna, duboko pokrivena operacija, špijunski kodovi, lažna imena. Samozaštita katkad uzima čudne oblike.

Ipak sam se nesebično predala igri, kodovima i špijunskoj leksici koja je umirivala lezbejke.

Vrhovima prstiju lagano pređoh, kao da samrtniku sklapam oči, preko interfonskih pločica na kojima su bila ispisana imena stanara zgrade. Neki savitljiv kabal možda na čijem se kraju nalazi sonda s kamerom za promatranje, kojom vešto rukuje krtica, izduženog lica, sitnih pronicljivih očiju iz kojih isijava zloba, za svaki slučaj, nešto špijunsko, mataharično, vodootporno. Lezbejkama fali dobar softver, unapređeni rečnik kodova i tajnih, urnebesno šifrovanih lozinki i primopredajnici kojima bi povezale mobilne telefone proverenih članova.

Mogla bih da budem Mata Hari. Kako jedva spajam kraj s krajem, poziraću kao slika i za slike.  Odigraću erotski ples. Očaraću užu lezbejsku javnost, dok istovremeno kao dvostruki agent odašiljem radijske poruke gospodu ako ga ima da me izbavi I preseli u nekakav nadrealni muzej gde je dobrota pohranjena u statuu, kao nadrealni akt ili kao konceptualna umetnost. I tu da mi se izgubi svaki trag.

To sam ja, cirkuska jahačica javanskog porekla, ili Da li bi dete Bantu crnaca, pitam velečasnog Kristijana, dovedeno u Srbiju i odraslo u Srbiji bilo Srbin? Ne bi i to bi se videlo na prvi pogled. Bila bih samo crnkinja ili arapka ili javanka odgajana u Srbiji, koja govori srpski jezik, a možda i pravoslavka. Ne bih bila Srpkinja. Građanka Srbije, da, ali ne i Srpkinja.

Ne, me bih bila Srpkinja i nisam bila, nikad mi nisu dozvolili da to zaboravim. Srbi me nikad nisu prihvatili kao svoju zato što san stranog porekla. Drugačija. U slučaju da sam crnkinja, bila bih očigledno drugačija. I najboljem slučaju bih prolazila kao nešto malo emancipovanije ciganče (zar me ne prozvadoše književnici kleti “belo ciganče?”na forumu književnika leta 2013?, u ovoj užasnoj sredini, u ovom gubilištu, gde su sudije dželati koji su me od deteta držali u kafkijanskoj kocki nalik na ovu skrivenu kuću, dok Srbende i njihova lepo vaspitana deca pevaju u falšu, tuku, prete, a sve to izmešano sa cerekanjem. Belo ciganče, barem u očima drugova, “čistokrvnih” Srpčića i roditelja im koji se busaju u grudi srpstvom, pa podviju rep kako se digne galama.

Nikad mi neće dozvoliti da zaboravim. A ja? Ja nikad ne zaboravljam…

 

Ponešena tim mislima, još uvek stojim ispred zatvorenog zatvorskog kvadrata – zgrade. Usmene preporuke su tako passe.. , I dalje sam bila “mata hari”- i to još od strane nekog s tako pobedničkim nadimkom. – došlo mi je da udaram glavom o interfon dok prskaju varnice…

Voki toki?

“Upadaj”, zabrunda glas s druge strane. Tajno skrovište iza vrata zgrade. Tajni zatvor.

Interfon. Medijum između tačke A – potencijalnog sumnjivca i napadača i tačke B koji drži u svojim rukama magični ključ kojim otvara vrata na određeni zvuk, program je aktiviran.

Pobude kojim se rukovode su mi shvatljive, dozvoliću sebi moment empatije.  Paranoja koju nameće srpska stvarnost stvara rojeve paranoidnih, prekomerno opreznih saučesnica u zločinu čiji je najteži zadatak dokazati da to nije.

Jednom davno, negde u sumrak, neko je usnuo o meni san, o ljubavi, usnuo me kao kip Afrodite, to je bila devojka koju i dan danas sanjam i kojoj opraštam, ukoliko se ikad domogne ovog rukopisa, svo njeno učešće u spletkarenju, potpirivana  koja se prostrla pred svoj obožavani kameni kip, a to bejah ja, uništivši svo delo svoje ljubavi u melodramatskom uništenju pred mnogostrukim bogom, tatom Hercegovcem, Srbijom, nacionalnim i rasnim “krvnim grupama” pradIdova jer pradidovi kažu da smrdljive guzoljube i njihove mecene je potrebno uništiti sada, odmah i zauvek, a lezbejks silovati, s poštovanjem i uvažavanjem svih zdravih, čestitih i normalnih ljudi koji o ovakvim temama govore s gadošću, gnušanjem i velikim prezirom, po rečima presvetog Kristijana, doktora i profesora Miroljuba, Vatrimira, Milojice i Kurajbla, jednog od mnogih koji smeju, žele i hoće da uskliknu:

Guzoljubi su najvece zlo savremene ljudske civilizacije i zbog toga bi ih bilo neophodno istrebiti kao kukolj iz zita. Veoma sam tolerantan, druzeljubiv, bogobojazljiv i istinoljubiv covek, ali zatvarati oci pred najvecim problemom savremenog drustva je nojevizam kojemu pripadaju samo slabici, kukavice i bogohulnici. Guzoljublje je greh kod svih monoteistickih (jednobozackih)vera, devijacija i sizofrena bolest po tumacenju vrhuskih medicinskih strucnjaka i zabranjeno, animalno i pogano (ne)delo koje se kaznjava po zakonu u organizovanim drzavama koje zele da ocuvaju svoju naciju, veru i kulturu. 

 an_imprisoned_mind_by_steintskavaas-d9llq6u

Kako zameriti lezbejkama na spy softverima, bojažljivom osvrtanju na sumnjive likove, da paziš šta prićaš preko telefona, jer porodice prisluškiju, a društvo pomno motri, siluje i bije?

Istina je da su neki gej aktivisti dobro profitirali pod maskom osuđenih robijaša, pod maskom života u strahu kojim drhte čitavim telom baš kao i ja dok se penjem uz spiralno stepenište do vrata, dok se prisećam starih pisama devojke koja nije mogla da skine okove sa svog tela, kojoj je strah učinio sreću odvratnom, koja je za sobom ostavila i zatvorila brave i katance više no što će Amra uspeti da, ali o tom potom, zakatanči moju slobodu i pravo na slobodno kretanje Lanci na mojim nogama škripe dok teško vučem noge po sobi. Ne osećam kosti u udovima, ne osećam mišiće u mesu.

Svedena san na Evu iz pepela i čekam na Demijurga da skine okove s mog tela i da na čudesan način oživi  san o slobodi.  Nikad zaboravljen, živi u razrušenom hramu mog uma koji opstaje večan, deluje ispotiha sve do poslednje noći.

Do tad moje molbe odjekivaće praznom sobom.

Istina je da su dobro napunili džepove u svom tom metežu, da su provodili praznike u zatvoru koju im je nametnulo pradedovsko, serbsko, pro – degenerično, devijantno “domoljublje” . Veličina njihove zloupotrebe jeste velika. Uglavnom se radi o korumpiranim aktivistima  koji zgrću  velike pare ne razlikujući se mnogo od prosečnih biznismena, finansirajući gej kruzinge i mlade momke, obično 19 – godišnjake s mnogo jebačkog umeća. 

Berlin, Pariz, London, Madrid, Njujork, Amsterdam, Sao Paolo, Čikago, San Francisko. 

veliki193 (2/15/2007 1:18:54 AM): ….nego lepo kreni da stedis parice1100dolara da bi preko agencije radila u restoranu u njujorku 6 meseci
veliki193 (2/15/2007 1:18:59 AM): sve obezedjeno, hrana
veliki193(2/15/2007 1:19:06 AM): i plata oko 1200dolara mesecno
veliki193 (2/15/2007 1:19:08 AM):
olympias818 (2/15/2007 1:19:09 AM): mislis da je to izvodljivo?
veliki193 (2/15/2007 1:19:22 AM): moj drug (inace student FDU-a) ide preko leta
veliki193 (2/15/2007 1:19:24 AM): provereno
veliki193 (2/15/2007 1:19:26 AM): _
olympias818 (2/15/2007 1:19:27 AM): muskarac
veliki193 (2/15/2007 1:19:31 AM):
veliki193 (2/15/2007 1:19:35 AM): fem gej
veliki193 (2/15/2007 1:19:36 AM):
veliki193 (2/15/2007 1:19:57 AM): pazi on ide sad u junu i ostaje
— do oktobra
visoki198 (2/15/2007 1:20:02 AM): ide sa drugaricom
olympias818 (2/15/2007 1:20:03 AM): stvarno se plasim da idem sama
veliki193(2/15/2007 1:20:17 AM): moz da se vratis kad osetis da hoces
veliki193(2/15/2007 1:20:46 AM): kazem ti, proverena stvar
veliki193(2/15/2007 1:20:55 AM): poznaje ljude i devojke koje su tamo radile
olympias818 (2/15/2007 1:21:00 AM): a s kim bih isla?
veliki193(2/15/2007 1:21:01 AM): vratile se i sl.
veliki193(2/15/2007 1:21:05 AM): pa sama valjda
veliki193 (2/15/2007 1:21:16 AM): oces ti da ides u tu ameriku il ne
Priroda ne pravi greške. Ljudi samo vole da se prave pametni.

Nije mi namera da pišem pamflet kako o devijantnoj manjini, tako o devijantnoj većini. Ne pripadam nikakvog grupi ili programu koji bilo šta zagovara. Ljudi i zupčanici, haos, vaseljena, red i zakon neće umnogostručiti sposobnost da se između redova iščita istina koju svako zna.

Neka nema i veličanstvena povorka licemera uređuje svet obogativši ga još složenijim neznanjem. Šta se to mene tiče. Sva ta ogromna i nesaznatljiva, zatrašujuća budućnost.

Radim šta mogu. Pišem svoju priču. To je samo politika. Tu nema ničega, u tom razbesnelom okeanu ljudskog licemerja.

Opasnost su svi koji nisu ponuđeni na panju. Ja san potencijalna opasnost, jer ja sam Pisac, koji svoju dužnost obavlja s prikladnom uljuđenošću.

Ja pišem svoju priču, dok vi lupate svojim vratima i vidite, ja živim blizu tih istih vrata, ali me vaša buka ne budi, jer bi ona možda bila i lepa da u njoj nema toliko već viđene, degutantne tišine.

Featured

Boris K. and the destiny of Mary Shelly


 

Boris K. used to kill his hours of boredom by reading biographies of the controversial female writers. Somewhere in the middle of the book, he started crying.

“What happened, Boris K.?” asked the seller by whose bookstall Boris K. used to read the classic novels.

“I am lamenting over the destiny of Mary Shelley.” “What has happened to her?”

“What hasn’t…”

***

SERBIAN ORIGINAL:

Boris K. je prekraćivao trenutke dosade čitajući biografije kontroverznih književnica. Negde na pola knjige, zaplače se.

„Šta se dogodilo, Borise K?”, upita ga prodavac na čijem je kiosku Boris K. obićno čitao klasike.

„Lamentiram nad sudbinom Meri Šeli.”

„Šta joj se dogodilo?”

„Šta nije…”

Featured

Heroes of history


“What makes someone reach beyond the boundaries of human experience….to face the unknown? As children, we question the world around us. We learn, we accept, and gradually, we lose our capacity for wonder. But some do not – the explorers, the seekers of truth. It is these pioneers who define the future of mankind.”

Rise of the Tomb Raider

Many people are pursuing the ones who are powerful or handsome or whatever. To be honest I cannot admire that. It is not enough. I have always been interested in something different. I like people who possess the risk-taking quality in them and have no problem to be a little bit crazy about it when they truly believe in something. Those people are real heroes. I don’t find interesting people who are pursuing their own pleasure and shallow desires. I admire people who live by their own principles beyond their own self-interest, I admire people who have a mission, a purpose which is bigger than themselves, I admire people who are inspiring me to be more, through their example.

Spartacus (c. 109 BC – 71 BC) was the most notable leader of the slaves in the Third Servile War, a major slave uprising against the Roman Republic, and a living symbol of, man’s passion for freedom.

Hannibal Barca was a Carthaginian general, considered one of the greatest military commanders in history. He is considered one of the greatest generals of antiquity and his tactics are still studied and used in the present day.

Nikola Tesla was a Serbian inventor, electrical engineer, mechanical engineer, physicist, and futurist best known for his contributions to the design of the modern alternating current electricity supply system.

Sir Edmund Percival Hillary  was a New Zealand mountaineer, explorer, and philantropist. On 29 May 1953, Hillary and Nepalese Sherpa mountaineer Tenzing Norgaybecame the first climbers confirmed to have reached the summit of Mount Everest

Joan of Arc – Peasant girl who went to Dauphin of France to encourage him to fight English occupation. Led French army into battle.

Boudicca – d. 60AD (Also known as Boadicea) Leader of British revolt against Roman occupation.

Helen Keller (1880-1968) – Overcame the dual disability of deaf blindness to champion the deaf and help improve societies treatment of deaf people.

Martin Luther King (1929 – 1968) A symbol of the fight against racial discrimination. Martin Luther King passionately supported the civil rights movement, despite virulent opposition and discrimination in parts of America.

Socrates (469 BC–399 BC) – Greek philosopher. Socrates was willing to die for his beliefs. Arrested for his philosophic teachings, Socrates was willing to accept death rather than change his opinions and beliefs. It is said he calmly accepted his fate.

Mahatma Gandhi. (1869 – 1948) Leader of the non-violent movement for Indian independence. Gandhi led the influential Salt Tax protest and was jailed several times for his protests against British rule.

Abraham Lincoln – US president during American civil war. Later extended aims of civil war to ending slavery in America.

Gaius Julius Caesar was a Roman general, statesman, Consul, and notable author of Latin prose. He played a critical role in the events that led to the demise of the Roman Republic and the rise of the Roman Empire

 

Featured

Ekskluzivno: Intervju / Intermeco, na Kafi sa Majkom autora Zapisa u Tami acca Amra – Golo lice promišljenog stranca – neobeleženo


Intervju

“Došla sam ovde da pričam o nečemu što mi je jako čudno, o čemu sam puno razmišljala…”

“Stanite. Najpre da se predstavim. Ja san Abu Jusuf, koga je autor Zapisa postavio za neku vrstu Konstruktora, kad autor poželi da se odmori od teksta, da odspava… ja ukidam autora, ja ga menjam, zapravo, ukidajući ga i brinem se za golu materijalnost teksta. Tako da, nisam autor, ali sam  nezavisan od njega i brinem se da značenja u Zapisima budu fiksirana, jer je autor sklon da luta…  Usvojiću Vašu izjavu koju ću naknadno čitati i tumačiti. Za početak, recite mi prvo što Vam pada na um kad se radi o Vašoj kćeri?

“Nalazim se u bolnici i borim se za život. Moja kćerka se takođe bori za život”

“U kojoj bolnici i koje godine?”

“To je bolnica Dragiša Mišović, 1976, novembar mesec. Moje dete je operisano. Jedva je ostala živa.Tog datuma je operisana. Borila se za život, kao i ja. I izborila. Zamislite tek rođenu bebu kojoj je izvađena koštana srž…

“Samo tren.. Jel to famozna afera oko koje su svojevremeno pisale sve novine? Tada su lekari naprednim bebama vadili koštanu srž i prodavali je?”

“Upravo. Ali, pre svega toga, kad su joj jedva spasili život tokom samog rođenja, bila je u inkubatoru, neka cevčica je ispala, ona se gušila, a nije bilo nikog oko nje. Nešto mi je govorilo da treba da ustanem i da još jednom je proverim pre negó što se vratim da spavam. Sestre  nije bilo nigde, a moje dete je bilo plavo i umiralo je. Sledeće što pamtim je -Vrisak. Reanimacija. Sutradan –Operacija. Prva je bila neuspešna. Druga, uspešna.  Nakon oporavka, spremamo se da idemo za Irak da živimo. Otac joj je Iračanin. Iznova – Lekarska greška ju je umalo ubila. Primila je vakcinu koju nije smela…”

“Kako to?”

“Vakcina protiv velikih boginja se primala sa 16 meseci. Ona je imala 9.  Sledi Fras 1. Fras 2. Fras 3. Tri frasa u mesec dana. Lečenje. Potom – Izlečenje. Zatim, trovanje ventolinom. –

To nijedna beba ne bi mogla da podnese. Ona je podnela. Bog ju je sačuvao. Danas se pitam, nakon ataka ove bande, sekte.. zašto? Pitam se zašto je stvorio remek – delo da bi ga uništio. Ako ju je stvorio da bi bila samo remek – delo, onda mogu da kažem da je grešnik.

“Možda zato što ne postoji? Zar niste nevernik? (da se izrazim verničkom terminologijom)

“Zato se I pitam. Ali, tu sam ja. I dalje. Iako pokušavaju i mene da ubiju.”

“Kako to?”

“Ja sam živela uz svoje dete I preživljavala njene muke, zajedno s njom. Stres je učinio svoje. Obolela sam,ali ja sam majka. Snažna. I neću dozvoliti da je unište. Ja imam ogromni motiv da živim. To je moje dete. “

“U redu, majka, sad, ako dozvolite,  upitao bih Vas koja Vam je najdraža scena iz zapisa ili ako nije još uvek napisana, koju biste voleli da vidite kao sledeće – zapisanu?”

“Pa nekako mi je najdraža ona.. sa steperom. Trajkovići su bili zlatari. Propali su. Takvo je vreme bilo. Ne znam puno o tome, osim da smo u kući imali nekoliko zlatnih predmeta, sa briljantima. “

b814db11f1f3ff7f2e97f4ec273d7808--mother-art-mother-and-child

Mother And Child, Candlelight, William Rothenstein (1872 – 1945, English)

Možda zato volim tu scenu, jer sam otkrila u svom detetu izuzetan smisao za trgovinu. Sećam se te scene, kad smo prodavali stvari, da bi preživeli Dušana Slovaka koji je obijao stan, koji je postavio kamere po stanu da nas svakodnevno snima, nešto što smo naknadno saznale.. “

“Držite se teme”

“Pustite Vi mene da pričam kako ja znam… Ali, mislim da je to uradila iz svog, ličnog interesa.”

“Ne pratim Vas. Uradila je, šta?”

“ Konkretno, steper koji smo platili 12 000 i koji je korišćen godinu dana, prodala je skuplje. Taj takozvani “lični interés” nije se odnosio niti je bio usmeren prema toj devojci Amri koja joj je bila novostečena prijateljica, već zbog te druge osobe koja je finansirala kupnju i isticala svoj veliki novčanik, pun para, naravno.  Došle su sa namerom da kupe steper jeftinije od 6000.  Krenule su da se cenjkaju, da se pogađaju. Kćerka me je iznenadila, pravo da Vam kažem – kad im je rekla svoju cenu, s porukom da, ako ne pristanu, da će da im pokloni. Ova s novčanikom je poskočila i naravno, prihvatila. Ali, ova druga, iz nekog razloga nije. Platila je rečenu cenu stepera i pride, trenažer bicikle. Skuplje negó u radnji. Ume da bude beskompromisna, pa i u trgovačkim poslovima ako želi, bez obzira na emocije – rekla mi je da je bila u iskušenju da Amri kaže istinu. Zar nije budalasta? Obe crte je nasledila od predaka.

Ali, kao što rekoh, to je bilo nešto drugo. Nije bila u pitanju trgovina. To je bio.. fanatizam. Želja za rizikom. Uzvišeni prezir prema finansijeru. Ali je uspela. Trgovati se može na razne načine. Ja to ne umem.”

“Mislite li da je ta devojka shvatila da je platila skuplje?”

“Naravno da jeste. Ako se u nešto razume, to su cene..  Kako se uzme, na kraju krajeva je prilično jeftino prošla.. Ali, imala je i ona svoj interés. Bilo je to zapravo, uzmi ili ostavi. Sve ili ništa.”

“Pretpostavljam da je to jedno od remek – dela Vaše kćerke. Kako možete da se ponosite takvom budalaštinom? I da to nazovete trgovačkom sposobnošću”

“Ne bih to tako nazvala, mislim da je pre bilo upućeno i urađeno zbog te druge osobe, te sa novčanikom, koja je pokušala da je potceni, jer je takva osoba.”

“Kakva je to osoba?”

“Ta s novčanikom? Toliko ga puta pominjem da bi mu trebalo dati ime. Možda  – Haso. To je Bogata Bosanka koja je sišla s brda, došla u veliki grad, puna para I mislila je da može da kupi sve I svakoga svojim Hasom.  Prezirala je one koji nemaju Hasa. Klasika, da kažem, običnim rečima i prostim – Ili se proseravala ili kurčila, nešto od ta dva.”

“Mislite li da je ona bukvalno kupila novostečenu prijateljicu Vaše kćerke, njeno telo, dušu, krv, suze, znoj, grč u stomaku, uspomene, možebitno i neki fras, poneko zlostavljanje?”

“Na neki način. Poneki ljudi prodaju lošu prošlost u ime bolje budućnosti”

“Gde je osoba s novčanikom Hasom, sada?”

“Baš u ovom momentu?”

“Baš u ovom momentu!”

“Šta da Vam kažem, to je jedna velika nepravda. Novčanik Haso i dalje postoji, a ona drži seminare po svetu, o književnosti o kojoj zapravo ne zna mnogo, dok je moja kćerka, koja je Pisac i recenzent, mobingovana od strane, upravo takvih kao što je ta… Bona, kako su je zvali.”

“Vaša kćer mi je dala u zadatak da napišem jednu priču o njoj, što san i učinio i ako joj volja bude, priložiću je uz Vaš intervju.”

“Ja bih to odvojeno. Da se čitalac ne zbuni”

“Odvojiću asteriksom”

“Onda može”

“Idemo dalje”

“Amru sam videla jednom. Lepuškasta devojka. Čak ne iz siromašne porodice. Ali je volela pare i volela je da joj se povlađuje, dok je ova druga bila ružna. U svakom pogledu. I kupovala je. Čak i ljude.”

“Što “čak”. To je najlakše”

“Njoj je jako bilo važno da pored sebe ima lepu devojku,  kao trofej. To je bio (kao) njen uspeh. A ovoj je odgovaralo to ugađanje i pošto je u to vreme bila (kao) neka buntovnica, Bona ju je usmeravala i na neki način štitila od pravljenja skandala, što je za malograđanštinu jako bitno. Naročito posesivnu. A Amra je, kako kaže moja kćerka, oduvek volela da se kroti”

“Mislite li da je ružno reći za nekog da je ružan? I nekog kog si voleo zvati kobilom koja se kroti?”

“Razmišljala sam o tome. Zapravo, ja biram reči. Više negó što mislite. Iako nisam Pisac, trudim se koliko mogu. Mislila sam..  majku mu, pa nešto je toj Boni moralo da joj se da.

“From above!”

“Ne znam šta ste sad rekli.. No..  Eto. Dat joj je taj novac, stečen ko zna na koji način, na pošten ne sigurno, zaradila ga nije sigurno, makar ne na početku. Možda je kasnije umela da ga umnoži.”

“Pravi trgovac, reklo bi se”

“Reklo bi se, da. Nije bila mnogo pametna, nije joj bila ni potrebna pamet. Bosanci k’o Bosanci, konekcije i rođe svuda po svetu, a ona je umela da se uvuče, podvuče gde treba, tako da je faktički imala sve.”

“Dok Vaša kćerka..”

“Dok moja kćerka, prelepa, prepametna, i glupo mi je da ovo kažem, poštena, naivna i zaista dobra osoba, jedva je preživljavala. I pored toga, Bona nije mogla da joj oprosti simpatije koje je Amra gajila prema njoj. Bojala se. I mrzela je. S razlogom. Neke stvari novac ne može da kupi.

276249.997154

Srećom po nju, Amra nije baš imala mnogo sluha za pamet i lepotu, za posebnost, neko kratko vreme da, ali se odlučila za novac. I loše savete.”

“Zar je Amra glupa?”

“Pa.. nije. Ne mogu da kažem da je glupa. Proračunata, recimo. Hladna, kad to odluči. Kad bolje razmislim, poseduje određenu vrstu intelekta, ali lišenu kreativnosti. Lično mislim da ta devojka ima neki problem”

“Ko ga nema. Zar nije ona tako branila pred svima Vašu kćer? No, Šta Vi mislite da je ona želela od Vaše kćerke?”

“Želela je da ima pod svojim patronatom, baš zbog tih vrlina koje je moja kćer posedovala. Ali, tu je bio i momenat ljubomore, jer moja kćerka je izuzetno lepa devojka. I pametna, jer je ovoj očigledno tuđa pamet bila potrebna.”

“Da li ste ogorčeni? Zvučite tako”

“Ogorčena? To nije prava reč. Ja sam besna, postiđena pred svojim detetom, što to nisam zaustavila. Što se mene tiče, ja bih takve osobe preskočila i nikad ne bi mogle da mi urade ono što je mojoj kćerki urađeno. Ali, to sam ja.”

“Recite, kao svedok, šta je urađeno?”

“Moja kćerka je vrlo teško živela. U krajnjoj bedi i siromaštvu, bez prijatelja. Otac joj je bio Arapin, Srbi ko Srbi nisu podnosili različitost. Misle da su Bogom dani. Ja, kao Srpkinja, poreklom od loze Karađorđevića, s ženske strane, mogu da tvrdim da Srbi pate od kompleksa malog naroda. Iskompleksiran narod misli da je bogom dan. To važi i za čoveka. I obrnuto. Maltretirali su je od kad je pošla u školu. Htela je da ode za Barselonu. Nije mogla da ostane u Kragujevcu. Kuća je morala da se proda.”

“A šta je sa Ivanom? Ona se pominje u Zapisima?”

“Da, ona je Amrina preteča koja je trajala 10 godina, ali ona je bila bolesna. Moja kćerka to nije znala. Psihički bolesna.  Ne mogu da zamislim dve fizički i psihički, reklo bi se, različitije osobe, ali one kao da su klonirane mentalitetom.Otišle smo za Beograd, tačnije, pobegle. Na deset minuta, kako to moja kćerka kaže, pred odlazak u Barselonu. Ali, neko ili nešto ipak vuče konce odozgo. Morala je Amra da se upozna i odatle je sve počelo.”

“Hoćete da kažete da je Leila ostala u Beogradu zbog Amre?

“Ne. Nju je upoznala tek kad je shvatila da ne može da ode, inače bi davno bila u avionu. Oh, učinila bi ona to čak i da je sve ispalo dobro. Eventualno bi je pozvala da pođe s njom. Leila je oduvek želela samo jedno, a to je da ode odavde. To joj je važnije od knjiga, to joj je važnije od bilo kakve ljubavi, jer to je njena strast. Napustiti Srbiju”.

“Možda upravo zbog te ogromne želje joj se ne da da dospe do Prnjavora..”

“Osim toga, bilo je tu svega i svačega, nije to bio glavni razlog. Bile su tu.. gazde stanova, pokraden novac, nedovoljan za odlazak u Barselonu, nedostatak kontakata.. I onda upoznate osobu koja se predstavi kao prijatelj, veliki prijatelj, veliki savetodavac..”

“Amra ne želi da razgovara sa Leilom 10 – 12 godina. Imate li neku ideju zašto?”

“Pravila je neku svoju slagalicu. Postigla je šta je htela i u trenutku kad je trebalo da bude prijatelj kakvom se predstavila i u to prijateljstvo se zaklela,  okrenula joj je leđa na najgori mogući način. Totalni ignor, najdrskije, najgore, prosto nemam više reči za to nipodaštavanje, nepoštovanje, bezobrazluk, nedostatak skrupula, nemam reči, to je bilo tipa: hej, ti ne postojiš za mene.

A da moja kćerka nije imala pojma zašto.

“Bio je tu jedan incident..”

“Taj, kako kažete, incident se dogodio u Kragujevcu dok je Leili baba umirala, a ja bila u bolnici. I nije se ticao Amre. Kao da je tražila razlog da prekine to što je započela. Umesto da dođe i drži je za ruku kao prijatelj i pomogne, ona joj je okrenula leđa, uz: to je za njeno dobro. Kakva farsa..

Leila je godinama imala osećaj krivice. Pisala joj je pisma. Čas lepa, čas ružna – naravno, odgovor dobijala nije nikad..

psychopathy

“Kakav ghosting, par excellance.. Mislite li da ste pristrasni kao majka? Šta je sa rečenicom, citiram Amru: “Ovo je previše za mene, ja sam labilna, ja idem psihijatru, ti nemaš poštovanja ni prema kome i samo svoje dupe gledaš… Da nije vaša kćerka sebična u svemu tome? Možda je Amra u pravu? Jer i Pobogu, Vaša kćerka je isekla vene pred umirućom babom, histerisala, vrištala Amri u telefon nakon što je dobila poruku, samo da vidim..  Tako je govorila Amra: “Nosi se u tri pizde materine, dosta mi je tvoje opsesije i patetike”, da bi potom, isekavši vene, pozvala Amru koja ju je poslala u hitnu.. i rekavši joj da joj obeća da će s njom da razgovara, da joj oprosti..  Pa ko ne bi pomislio da ona zbog Amre nije isekla vene? Ko želi takvu osobu pored sebe? Znate li vi kakav je to strah i opterećenje za bilo koga?”

“Najpre, ona nije isekla vene, pokušala jeste nešto, ali se slomila plačem, bila je to čista kozmetika, par zareza, nisu je niti zadržali u hitnoj.”

“Odgovorite na pitanje”

“Ne. Za mene ne. Ja bih, kao prijateljica, došla i držala je za ruku. To što je izgovorila, to je bila kulminacija svega doživljenog u udžerici u kojoj smo živele, njen osećaj poraza što ne može da ode na mesto gde joj je srce, što nije slobodna, a maltretiranja se nastavljaju… Ja nisam bila prisutna. Da sam bila, do svega ne bi došlo. Iako bi kad tad shvatila i saznala ko je Amra, zapravo lažnjak, osoba koja misli samo na sebe i ni na kog drugog.

Ne verujem ni da sam pristrasna. Pre tog incidenta, moja kćerka se vratila kod Maria, svog tadašnjeg druga, za Beograd, da bi malo odmorila mozak i da bi bila s prijateljicom i videla se s njom. Uostalom, ona je tad bila u gradu, na žurci na koju je i Leila bila pozvana, ali je morala da se vrati za Kragujevac, jer ju je gazdarica izbacila zbog neplaćenih računa, prethodno porazbijavši čitav stan. Vernica, inače.”

“Da nastavimo..”

“Da…  Pozvala je Amru, a Amra ju je dočekala rečima: – Šta ti tražiš ovde? Šta ćeš ti u Beogradu? Siktala je, besnela.. Odvratno.

Moja kćerka mi je rekla da se gušila, od šoka, od neverice. To nije bila Amra. Ko je bio to? A ja Vam kažem. Bilo je to golo lice promišljenog stranca.

Rekla joj je, režeći: – Hoćeš da srušiš moju vezu? Kako ne shvataš da je moja veza moj život? Svi mi zavide na stabilnoj vezi. Hoće da je sruše od samog početka! Ne mogu da podnesu to što ja imam vezu, a one nemaju! I tebe su verovatno postavili kao špijuna. A ja sam mislila da si ti drugačija. Sada shvatam da sam se prevarila.”

Ne znam na šta je mislila govoreći da je njena veza njen život, verovatno je mislila na novac jer ništa drugo ta osoba nije posedovala osim novca, a za koji je Amra emotivno vezana. ”

“Hoćete da kažete da je Amra emotivno vezana za Hasu?”

“Uglavnom, ni traga od one Amre koja ju je ispratila u Kragujevac s rečima da će da je cima, da će da se čuju..

Ovih dana pokušavam da razgovaram s tom devojkom. Nakon 12 godina. Boji me se, to je očigledno. I treba. Iako ja nisam agresivna osoba, ali mojoj kćerki I ne samo njoj, nego meni, oduzela je tih 12 godina svojom arogancijom, pričom o proganjanju..

“Stanite, to ide u drugom narativu. To je tek jeziva priča, a sve ovo, što mu dođe blagi horror, zapravo je tek nešto manje jezivo nego Pepeljuga.. “

“Neko bi rekao da će se sve zaustaviti na njenom ćutanju, ali nije. Bilo je tračeva, podmetanja…”

“Da ne skrećemo s teme, vratićemo se na to. Recite, kako je to teklo? Zar imate Amrin telefon? Jeste li se videle?”

“Htela sam s njom da se vidim. Priznajem, dvaput sam išla na vrata, jednom na interfon, dvaput na vrata. Nisam bila prijatna. A i kako bi, posle toliko godina maltretiranja i zatvaranja u kuću, ignorisanja od grupe u kojoj se kretala, zabranjivanje izlazaka po klubovima.. Nakon toga sam odlučila da na miran način to razrešim. Iznenadila me je svojom pa mogu da to nazovem, prijatnošću. Pričale smo preko interfona. Pristala je da se nađemo, ali u četvrtak, sledeće nedelje, jer su roditelji došli po nju, da idu po rodbini.. a i navodno je članak povredila, tokom trčanja.

Nisam baš poverovala sto posto, ali malo je smisla, da želi i ona da sve to prekine.

Naravno, nije se pojavila tog četvrtka. Nikog nije bilo u stanu, skinuto je ime sa pločice interfona, ne znam zbog čega. Kćerka mi je rekla da neće da se pojavi, da se ne zanosim. “Kad Amra izigrava prijatnost, to je znak za uzbunu”, tako je rekla.

Zapravo, čak se i bojala da mi ona ne napravi neku gadost. Ona misli da je Amra psihopat.

“Pre negó što se vratimo na zatvaranje u kuću, izolaciju i sve gorenavedeno,  Leila je pokušala da preko Amrine strine iz Beča do koje je sasvim slučajno došla i usput shvatila da je u srodstvu s Amrom udajom za Amrinog strica, da pomiri situaciju sa Amrom.”

“Strina je pristala, oduševljena Leilinim analizama slika njene kćerke Sabine. To je trajalo… poprilično.. da bi se našle u Beogradu i upoznale na ručku u jednom restoranu kad joj jeAmrina strina rekla: “Zamalo da je  (Amru) dovedem na ručak!”

Usput se jadala kako, eto.. Šta je ljubav prema suprugu… Taj stan u kojem oni žive, Amra i njeni roditelji, i kojei je, usput, upropašćen, a ona ga je tako divno dizajnirala, zapravo njen, sa svim onim knjigama koje su  njene i njenog supruga.

“Nikad neću da prežalim taj stan. Moja Sabina je mogla tu da živi. I maleni unuk Kristofer. Ali, šta je tu je. Oni su ga preuzeli, isplatili i to je završena priča”

Apelovala je na Leilu da nastavi sa analizom Sabininih slika.

“Moja Leila.. (tako joj je tepala)..  to njoj mnogo znači. Eto, rekla mi je da ti prenesem da se ne ljutiš, baš je rekla: “Mama, ti kaži Leili da se ne ljuti što joj ne poklanjam dovoljno pažnje.. da to nije ignoracija..” I nije, moja Leila, vidiš.. Sabina je samohrana majka, troškovi stana u Beču su skupi,  ona se seli na Mauricijus, srce mi se slama, ne znam kako će sama da se snađe. Da mene nema da joj povremeno pomognem, ja ne znam šta bi s njom bilo. Potrebna joj je podrška. A to što to ona ne čita tvoje knjige i priče, to je zato što Sabina ne ide tamo gde je ljubav, pa ni na moj FB profil ne dolazi, a mati sam joj.”

I još je rekla:

“Ja ću tebi da pišem osvrte na tvoja fantastična dela, ali pomoć je važna i podrška.. baš onako kao što je Amra tebi pomogla u Beogradu. Ona je takva. Voli da pomaže u teškim vremenima. A to koliko te cenim, o tome govori činjenica koju ti ne znaš – Da li si ti svesna, moja Leila, znaš li ti koliko ljudi na mene čeka, jer ja godinama nisam bila u Beogradu, a ja sam baš tebe izabrala da se s tobom vidim. A i Amra kad sazna da smo Sabina i ja s tobom u kontaktu, promeniće mišljenje”

“Kako je Amra?”

“Mršava. Još uvek dobro kuva”

“Dakle, ponudila joj se onako “quid pro quo?”

“Ne znam. Ja u tu priču nisam poverovala. Nešto mi je tu zaudaralo. Nije mi se dopadao posao kojim se bavila i zarađivala velike pare na muci slabih i bolesnih. Poštenija mi je Kleopatra koja se istim poslom bavila na manje intelektualan način. Ova

Žena je umela da priča. I piše.

Moja kćerka nije glupa.  Ubrzo je shvatila njihovu igranku. Amra ju je blokirala čim je zakoračila na Sabinin Fejsbuk i nije im dolazila na profil 2 godine (kasnije će Leila shvatiti, po dogovoru) kad je videla da je Leila tamo, a nakon dve godine, pojavila se i postovala prilično često, tik uz Leilin post, kao da ništa nije bilo. To je zato što se odnos njenih rođaka prema Leili promenio.

Kao što sam rekla, moja kćerka nije glupa i shvatila je da tu nema iskrenosti. Maltene, zahtevala je da Sabina učestvuje na njenom profilu, što je ova ignorisala i u mojoj kćerki plamteo je bes koji nije krila.

a00df5b06e86956852604f07c24fb67d--narcissistic-sociopath-funny-life.jpg

Surviving a Sociopath ~ Regaining Life with a Twist of Wicked Chaos

“Pa zar nije normalno da ona sama svrati na njen profil? Čudno je to.. Majka se dopisuje mejlovima s Leilom, nadugačko, a kćerka Sabina ćuti..”

“Upravo je to i bio razlog što je moja kćerka presekla dalji kontakt. Istovremeno, Sabinina majka, tj Amrina strina počinje da se otkriva. Postaje agresivna, Amra se vraća na profil, Leila sklapa kockice i shvata da su je sve vreme koristili i manipulisali njenom željom da razgovara s Amrom i reši nas muka..”

“Rekli ste da ne volite njen posao. Pa to je Nju Ejdž. Ona ima sertifikat da širi okolo pozitivnu energiju… “

“To su gluposti. Jedan od njenih metoda nalazi se u mejlu, dobro opisan, u kojem se kaže da za ostvarenje želje, ispišemo ono što u glavi vizualizujemo, tj rečenicu u vezi konkretne želje.

Ta rečenica je glasila (po preporuci da bude što prostija):

“Mama, dobile smo kredit. Pogledale smo jedna drugu I zagrlile se. Suze radosnice su caklile…”

Tu i takvu rečenicu trebalo je da ispisujemo svaki dan po 101 put u toku mesec dana, a tu brojku su joj doneli takozvani numerološki proračuni.

Pravo da Vam kažem, meni je to bilo toliko groteskno da nisam želela da učestvujem. Bilo mi je jasno čime se sve služila. Svoje tehnike naplaćuje 100 evra na sat skajpom i nešto više evra uživo… Da bi, da ne širim priču više,  rekla Leili da je razgovarala sa Amrom, da je ispunila obećanje i da joj je Amra  samouvereno i mirno odgovorila da je Leila jedno razočaranje i da je sve to bilo jako davno kao i to da joj želi svako dobro.

“Evo, imam pismo ovde, autorka mi ih je predala, ne znam njegov sadržaj, kaže, hoće da se iznenadim. Još kaže da ih ima na HILJADE:

 

PISMO

M.Š, Amrina strina

Draga Leila

Pisem ti kratko jer znam kako zeliš da cujes rezultat moga razgovora sa Amrom. Prvi put sada imam relativno normalan internet iz hotela gde veceras spavam sa suprugom, ali je sve nekako ograniceno. U gostima gde smo bili, kako je suprug radio svoje stvari, ja sam bila out.

Kao sto sam rekla tvojoj mami, kada se vratim, a to ce biti 7. oktobra uvece, javicu ti se 8. i sire ti malo ispricati sve. Ali sustinu ti mogu reci.

Amra se nije iznenadila, bila je mirna, a ja sam te vrlo reprezentativno predstavila i po njenom miru i mojoj formi sam bila sigurna u dobar ishod. Pogresila sam. Ona mi je mirno rekla da razume moje i Sabinino misljenje o tebi jer ti jesi vrlo inteligentna i talentovana i da ti pogotovo ne zeli nikakve susrete ni nasamo sa tobom niti utroje, znaci sa mnom, jer sam i to ponudila. To je za nju bilo, kaze,razocaranje o kojem ne zeli da prica sa mnom. Rekla mi je da ti ona zeli svu srecu na svetu, ali je Vase prijateljstvo bilo davno, ona nema interesa da se na to vraca, to je sve za nju skroz gotovo. Bila je u tom smislu vrlo direktna, nepokolebljiva i ugusila je svako moje dalje nastojanje na tu temu.

Pokusala sam i sa jednim svojim iskustvom iz mladosti da joj pomognem da razume koliko je vazno prijatelju sa kojim si bila bliska dati priliku za jos jedan razgovor. Nije vredelo. NECE!

Jako mi je zao Leila. Iskreno, ja nisam to ocekivala. Ona je bila vrlo samouverena u svome osecanju osobe koja je razocarana i za nju nema vise mesta takvim iskustvima.

f448be4586451a146f460c7892f91baf

Šta reći.. LIČNOST!Eto, vidite, , ona ima pravo da ne priča ako neće. Ne mora da objašnjava!”

“Da, ali nije imala pravo da je zatvori u kuću na 10 godina, na jedan perfidan način.”

“Samo još jedan mejl… da vidimo… ”

Evo me opet na kratko na kraju dana u hotelu i na netu. Vidim gomilu pisama ali samo tebi odgovaram, mada kratko. Meni je poznata njena krutost u stavu i iz nekih drugih situacija, cak u odnosu na najblize, tako da me njena reakcija nije mnogo iznenadila. Kako je bila vrlo odlucna spram svih mojih nastojanja, a glavna odbrana je da njoj ne smeta sto ja imam sa tobom komunikaciju( na sta sam reagovala i rekla da uticaja ne bi imalo i da joj smeta), ja sam bila prilicno nemocna ma sta da sam govorila, jer sam imala samo slusaoca koji nije pokazivao ni najmanju spremnost da udje dublje u bilo sta, dalje pita ili cuje, a najmanje bilo sta kaze o sebi i tebi. Nista. Time je pokazala i koliko meni veruje i zeli da se otvori, sto je i za mene dragocena informacija. Uprkos tom sam dala sebi slobodu da joj pravim neka licna poredjenja, u nadi da cu je motivirati. Medjutim, njen je stav da njoj to vise nije potrebno, ona ima druge ljude i tu je bila tacka. Osecala sam se ohladjenom,ali sam bila na neki nacin mirna jer sam to uradila( priznajem da mi je smetalo sve ovo odlaganje), a mirna i zbog tebe, jer nakon ovoga sto sam cula, mislim da je vezivanje za bilo sta sto je bilo cak i ono  lepo, sada bez znacaja i ne treba gubiti vreme i energiju na  to. Mislim da je dobro sto si htela da budes na cisto sa svim i drago mi je ako sada jesi, jer mirna mozes dalje bez nepotrebnih opterecenja. Sutra putujem dalje i neko vreme me nece biti, mozda tek od srede opet kada stignem u Boku Kotorsku.

“Moram priznati, strina ima dara. Pa ovo je autonomno kreativno delo!

“Ona je lažov. To joj je posao. Verovatno su se dogovorile na početku. Trebalo je da se sačeka da Leila zadovolji malu Sabinu svojim analizama i držati je u quid pro quo metodom te raznoraznim “odlaganjima koja plemenitoj strini inače smetala, da nema tako dobro srce”

“Ja bih uradio adaptaciju ove scene. Neki short movie. Primećujete li da koristi izražajno sredstvo ponavljanja da bi tekst dobio na tenziji i dramatizaciji! Zadivljen sam! Koliko puta i kako mirno ponavlja konektor “mirno” Da je u pitanju pesma, uskliknuo bih: kakva epifora!”

“Lično mislim da je čitava porodica prilično talentovana”

“Sledi ponovno uključenje s racionalizacijom, nakon ciceronskog”Ja žalim” na kraju besede – samo još da je citate iz Plauta navela, popis lica i didaskalije. Ekspozicija, naizgled nema dramskog sukoba, jer likovi nisu suprotstavljeni, a onda..  nagli obrt u priči!  Euripida mi, zadivljen sam! Imamo čak i poentu! Nije očekivala… , a onda navodi da se nije iznenadila.. valjda kad je došla sebi, u trenu kad je stigao net u hotel..  Radnja opada, a svetla pozornice se gase. No, autor će to obrazlagati bolje, ja se tek površno razumem u književno – umetnička dela.”

“Danice, možete li ukratko, vreme u tekstu mi ističe, sav bledim.. kakvo je to zatvaranje u kuću? Ispričajte mi nešto više o tom prekršaju, jer je to srž, to je ono važno za pripovest. Stavovima kriminalaca se autorka ne bavi. Iskreno, i ja da sam nekog zaklao, teško bi mi bilo da razgovaram…  ”

“Može se reći, moralno ubistvo..”

Ispričala je svojoj “kumi” Nikolini, tako se međusobno zovu, nisu u srodstvu, valjda su priredile nekakvo lezbejsko – pagansko venčanje, pa se po srpski, u pravoslavnom maniru okumile, nisam sigurna…  s kojom se Leila, inače, dve godine danonoćno dopisivala u Kragujevcu, najnormalnije, a koja je, za sve to vreme, dok je Leila bila u Kragujevcu, po Beogradu širila neistine o njoj – da proganja Amru i Bonu i još tuce njenih dobrih i pametnih drugarica, da je kragujevački Ted Bandi, da njoj samoj preti i stoji joj s revolverom ispod prozora, tražeći po gej kuloarima pravnu pomoć, sa sve rukom na grudima i trepćući okicama… Strašno, jednostavno, ne može sve da se prepriča. I to je bio tek početak.”

“U redu, sigurna sam da će Leila sve potanko objasniti. Žuri mi se da iskočim iz teksta, pa je sve ovo ovako šturo ispalo i na brzaka, a vidim da i Vi gubite energiju i da Vam je vreme da primite insulin.. oprostite čitaoci, nisam ja autor, tek saradnik..   Hvala vam, Majka, na ovom horor krokiju i da završimo – možete li mi u jednoj rečenici reći,  za sve gorepomenute likove, koje je Vaše mišljenje, ko su i šta su, u Vašem poimanju morala? Imate li neku teoriju?”

U mom poimanju morala ne postoje, a  ko su i šta su, to ću objasniti medijima. Na Prvoj Srpskoj televiziji u emisiji “Život priča” kao upozorenje za sve one koji dođu iz manjih gradova u takozvanu prestonicu u koju se sjatio sav šljam. Još nešto mogu da dodam: 10 godina san u Beogradu, nisam srela Beograđanina.”

“Još jednom, Majka, hvala Vam na gostovanju u Zapisima u Tami.”

“Nema na čemu. Više bih volela da se ovo nikad nije desilo.”

The society of the bodies with no soul, Juan Borja.

348-Juan-Borja-The-society-of-the-bodies-with-no-soul-01

Featured

Amra, Zapis 23


Ovo ti dobro ide i lako, možda previše lako. Ne opuštaj se skroz. Prvi deo ovog teksta(do ovog dela sa sećanjem) je dosta ispreturan. OK, to se da srediti lekturom jer je prva ruka, ali ti ovo kažem samo iz razloga da malčice usporiš tako da ti kontrolišeš misli, a ne misli tebe. (Ovde je strina stavila jedan sladak smajli) I dodala: “Ne umem ovo bolje da kažem”. Opisi su ti sjajni, da i fotografski, lepo se igraš (po običaju) sa svim i svačim, ubacuješ vešto asocijacije-sve je to jako dobro i čitljivo. I znaš šta, ako čak i bude malo elemenata ljubavnog vikend romana, i to bi bilo OK, jer je takva i priča. Ti nikada ne možeš da se nađeš u osrednjosti, za to barem ne treba da brineš. 🙂

Mene drži priča do sada, nije me napustila pažnja ni za trenutak i sigurna sam da to nije zbog toga sto su u pitanju likovi koje znam, manje ili više.

M. Š, Amrina strina, Beč 2014

***

Možda se sve to ne bi dogodilo…  (a dok pišem odlomke memoara, fatalne tajne izveštaje, izvlačim zapise iz škrinje,  i dok misli, patnje i mrakove pretačem u reči srce mi damara, u grudima me guši, ritam disanja izmiče )…

Da nije bilo…

Toliko uskogrudosti i zloće koja  je krasila „društvo“ među kojim sam se tada kretala (najpre, preko interneta i njihovog foruma u duginim bojama) „devojke“, skrivene iza nadimaka, skrivene od svojih porodica, očeva i oca, koje su više zainteresovane za genetiku serbskog naciona nego za vlastitu decu, gde nema mesta za izrode, hvala Svevišnjem u čistoserbskim, časnim, junačkim porodičnim lozama, gde se niko nije poturčio ili ne daj bože pohrvatio ili još gore, propederisao, što mu dođe isto kao da je nekrofil, dakle pravi pravcati patriotski orijentisani Serbi!

S vremena na vreme, preko svojih tastatura upućivale su mi, ne sledeći junačku dostojanstvenost svoje časnoserbske loze, mračne pretnje o tome na koji i kakav način će me naći u gradu i pretući.  Kad se postavi bolno i direktno pitanje o poreklu vrste, štakori izmile napolje da iscvile odgovore, uglavnom psovke. Sledi ogovaranje po prljavim toaletima noćnih klubova, između međusobnih tuča. 

Pretnje kukavica se ne ostvaruju, ali

Da nije toga bilo.. A čega?

Posećivala sam gej klubove gotovo svake večeri u toku jedne jedine godine, tek napola svesna gde se nalazim. Buč šmekerke, kakvima su sebe doživljavale, koje načelno femice, bučno su tvrdile, ama baš nimalo ne privlače, mrkosu  streljajule  svako našminkano žensko na štiklama ispod oka, gladeći pirsing i trljajući flašu uz pivske stomake, raskrečivši noge i urlajući u glas, poput Marlonovih pokeraša u Tramvaju zvani Čežnja i sve su se trudile da liče na Wood Harrisa na šta bi Mario dosetljivo dobacio da je „Svakom pravom muškarcu potrebna prava žena“ Izgledaju isto, deru se – isto, mrze isto, sve što ne podseća na njih same – podjednako isto. Shvatila sam da postoje ljudi koji su staloženi u trenucima kad tvrde da su u sebe strpali tri flaše najpečenijeg alkohola na svetu ili pak nečeg goreg. Nečiji trbuh piće ili opijate prima kao vodu. Ukoliko postoji izuzetak među sličnim pojavama uguranim u muške košulje, široke trenerke i već ukrašene raznoraznim simbolima “muškosti”, nasuprot kojih i najsiroviji muškarac se doima poput Helene Trojanske, to je kakva visoka devojka (ili pak preobučeni muškarac), u odeći koja podseća na balsku haljinu, a neki su u korsetu i troslojnoj suknji trobojki od svilenog tafta sa srebrnom filigranskom muštiklom sa ćilibarom u sredini, u desnoj ruci okićenoj skupocenim prstenjem i sa obaveznom tetovažom na golom ramenu. Neki su potpuno obnaženi….

Da nije toga bilo.. Opet, čega?

 

Uglavnom je reč o malenim klubovima koji liče na nešto veću sobu bez prozora, ispunjenu napirlitanim zvucima loše elektronske muzike, nekreativnog bita, bez izraza, bez individualnosti. Oštri pulsevi visoke voltaže grebu uši i šibaju lice, dok se okolo kreću kratko ošišane  devojke odevene  u muške dukseve u kombinaciji sa donjim delom trenerke.  Na licu im blista agresivnost i bes. Svetleće diode prebacuju svetlost u krug, na tren osvetle lica kraj šanka, a ona potonu u mrak. Svaki zvučnik ima svoj plemenski tabor okružen krhotinama razbijen pivskih flaša. Moja ženstvenost im je jako smetala, zbog čega mi je odista bila potrebna zaštita koju sam i dobila, Amrinom ljubaznošću (bila je u stanju da vežba s tegovima koji premašuju pet kilograma), naročito kad sam neoprezno pustila jednu devojku da prenoći u mom stanu jer nije imala, navodno, gde drugde i koja je sa sobom nešto kasnije dovela društvo sastavljeno od narkomana i svingera. U jednom trenutku, muškarača je  rekla nešto vrlo ružno o Amri na šta sam joj rečito uzvratila. Bacila se na mene i svom silinom me udarala po rukama koje sam podigla da zaštitim lice, lice joj je bilo nagrđeno  grimasom mržnje i besa. Uostalom, isplanirala sam suptilniji način da joj uzvratim udarac, a to je bio – nož pod grlo.  Trenutno je među glavnim liderima za zaštitu ljudskih prava.

Amra je bila u šoku nakon te priče. (Naravno, nisam joj nikad rekla razlog i povod napada. Ona zapravo nikad nije saznala da sam i te i takve udarce primila…)

–          Trebalo je da je izbaciš napolje!

–          Ali, napolju je sneg…

–          Eto, sažalila se… Na sneg, lakše će crći!

Nakon toga, kao po običaju, izvukla sam iz sebe nešto poput vrela mudrosti i čitav konglomerat društveno – obrazovno – etičkih elemenata o tome da nedostatak empatije u suštini i stvara određenu vrstu ljudi, te još koješta ispričah nagonom lucidnog istraživača, da bih uhvatila Amrin pogled koji se menjao – bila je fascinirana mojom teoretskom misli, dublje se zavalila u naslon garniture u stanu u  Žarka Zrenjanina i duboko je uzdahnula, proždirući me očima. Vrba koju od milošte zovu Vesna, a ja volim da je zovem Vilma, spokojno se igrala voljenim digitronom. Ili je to bio njen čuveni novčanik? Priznajem da nisam sigurna. Ali, svakako da je bio jedan od spleta neophodnih sastojaka za izgradnju stamene organizacijske strukture u kojoj boravi logika, um caruje, a snaga klade valja.

Kakav novčanik? Ko  je Vilma? Ko je Amra? Da nije bilo – čega? Pisac, saberi se! Hajde polako.

Ne izigravam nevinog čoveka, niti smatram da u bilo čemu što sam izrekla i što izričem ima mesta za plemenito poštovanje. Pogledi kroz zarđale vratnice uvek su različiti. Nečiji je turoban, neko čak i na širokom tamnom zidu vidi odsjaj ili možda kakvo još upadljivije svetlo. Svako je u svojoj ispovesti žrtva, a onaj drugi prokletnik. Svako sebe doima tako slikovito, začuđeno nad tuđim zlovoljama, jadima, mrmlja sebi u bradu: ma ja to ne bih tako! već nekako… plemenitije. Ili „ja sam mogao to drugačije, ja bih to drugačije“ ili „ah, kako je to podlo“.

lklj

Artist: https://www.evgeniymonahov.com

Ali, možda se to ne bi dogodilo da me uporna zvonjava telefona nije probudila tačno u 6 sati izjutra. Zapravo bilo je to zavijanje, u snu, veoma uznemirujuće zavijanje, vrisak dece, sirena za opštu opasnost, sankcije, redovi za hleb, ali u snu ne iščezava niti mleko, niti ulje, već iščezavaju babe ispred kamiona natovarenim hlebom, na Terazijama, potom iščezavaju Terazije, a onda počinje da pada sneg, Božić je, a ja se gegam sanjivo po snegu i dok iščezavam, sirena zavija sve jače i jače i ja bledim polako između džinovskih nanosa snega, a neka baba, drhtava i preplašena stoji ispred mene, uperi prst u mene i vrišti: – Ne iščezavaj i javi se na telefon! I sve to tako..  dok mi san ne slomi u paramparčad, se te poput duha oteturah do telefona, pritisnuh  zeleno dugme na mobilnom, prislonih mobilni uhu, kad li mi glas, nalik na babin, u snu, reče: – Mnogo si laskaš, darlin’. Ja tebe muvam? Ja? Smešna si –

– O gigantski bogovi, ko si bre sad pa ti?

Glas s druge strane žice pleše nezgrapno, takođe zvuči probuđeno,  ili produbljeno kao kod žene s viškom testosterona.

AMRA: kada je u pitanju konflikt, rasprava ili rivalstvo, ili ako sam kojim slučajem ostala praznih ruku (kao onda kad mi je izmakla iz ruku, zbrisavši iz Inkognita, a imala sam je u šaci!) trudim se da nužno ne nadmudrim pametniju od sebe, ali pokušavam da iskoristim situaciju. Možda se pretvaram da sam daleko manje inteligentna nego što sam i da iskoristim priliku da je uhvatim i da ih izbacim iz ravnoteže.

-A ti kao ne znaš.

-Ne znam ko si, ali znam da si me probudila, napadaš kao pirana, kidaš i kidišeš i imaš jake čeljusti.

-Da, znam da imam najgoru reputaciju od svih riba – zarežala je.

-Ne bih se čudila da uzgajaš pirane u kavezu – lupetala sam razbuđena.

-Držim ih u akvarijumu. Ne u kavezu. – smešak u glasu.

-A ako ih dobro hraniš, neće te ujesti. Čitala sam na netu. Bravo. Neustrašivi vlasnik. Doviđenja, moram da spavam.

-Čekaj!

AMRA: Inteligencija je važna, ali osoba može biti slaba u drugim oblastima. Inteligentni ljudi su jednako podložni emocionalnoj manipulaciji i sigurno ću saznati koliko je emotivno jaka.

-Šta da čekam? Da se predstaviš?

-Ti zaista ne znaš ko sam ja? A razgovaraš sa mnom kao da me poznaješ čitav život.-

-Stara sam duša..  A zašto bi ja to trebalo da znam. Izuzev da si manijak kojem je verovatno šaka bolesnica sa LGBT foruma dala moj telefon da me uznemirava u cik zore dok Luscinia megarhynchos zapeva negde u Africi jer je ovde isuviše hladno…

-Šta je to? – osetih radoznalost u njenom glasu.

-Slavuj- rekoh, s nešto cinizma.

-On ne peva u zoru, već noću. – (zabavlja se. Zabavljam je)

-Peva i danju, ako ga se ne uznemirava.

(tih i potisnut smeh)

-Ako ti kažem svoje ime, onda ću sve pokvariti. – njen glas je postao mekši, ali i provokativniji.

-Gore ne može da bude. –

-Nasmejala bih s s ushitom, sa sve zigomatic glavnim mišićem i orbicularis Oculi, ali imam specifičnu amigdalu –  i dve završene godine medicine. Dovoljno za velečasnu…

-Najduhovitiji deo je buđenje – mada ni ostalo nije za bacanje, impresionirana sam.

-Izvini što sam te probudila.

-Hvala. Još jedno izvinjenje i potvrdićemo glasine.

-Zabavna si.

-I ti.

AMRA: Nasmejati ljude je lak zadatak za mene. Skontam šta im je smešno, pa je lako da se uključim, odvalim koji vic i možda su to retki trenuci kad mogu da budem ono što jesam.

-Amra ovde. –  reče, preko volje.

-Zašto imam osećaj da sam jedna od retkih kojoj si se predstavila pravim imenom u poslednjih nekoliko meseci?

-Nikad se ne zna kog treba okriviti za tako nešto – hinila je neozbiljnost, ali osetih da je suzdržana.

Tad mi naglo spusti slušalicu, dok je u meni bujalo čuđenje, a nekakva tamna boja mi promicala razbuđenim zenicama. Nalik na tamnu, finu kišu i setu koju ona donosi. Magije je nestalo. Ali, na tren, jer je pristigla njena poruka.

– Zovem te za pet minuta. Nisam sama.

Kako pročitah poruku, mobilni ponovo zaćarlija. Zgrabih mobilni: – Halo – rekoh, trudeći se da zvučim što mirnije.

– Još uvek sam bunovna, tek sam se sad probudila.

-Ovo je bilo romantično – nevaspitano.

-Ako se ne navikneš na moj talenat za skrivanje, očekuj teške dane.

-Zašto bih se navikavala? Osim ako je ovo tvoj humor, na njega sam se već navikla, iako zastrašuje.

Cinično se nasmejala.

-Razotkrivanje slojeva značenja mog humora zahteva mentalni napor. – rekoh – Ne ličim li ti na britanskog stand – up komičara? Onda, javi se kad odlučiš da se materijalizuješ ponovo.

-To će biti lako. Materijalista sam.

-Jel po Marksu il’ po Engelsu? Amra, lepo je ćaskati s tobom, ali ja zaista ne razumem zašto si me zvala. Neki predlog za piće, romantičnu večeru? Ako su nas već spanđali, da ih ne razočaramo?

Muk.

AMRA: Ako je pametna, ali loša kada laže, ona i dalje može biti pobeđena jer Ja uvek mogu da koristim sopstvene reči i šarm protiv nje a reakcija kad to shvati, je samo čista radost. To donosi osmeh dok razmišljam o tome.

-Moja greška. Pucanj u prazno. Ipak, nije bilo zgoreg da proverim. Sad je sve okej – rekla je suvo.

-Dakle, pogrešila si broj?

-Možda. Ali nisam ja ta koja može dospeti iz zla u gore. Čula sam neke odvratne glasine i znam ko ih je proneo, o tome kako ti pričaš okolo da je tebe muvam I da citiram: Sram je bilo, ima devojku, a meni piše poruke. – led u njenom glasu bio je krte prirode, lako se mogao slomiti laganim dodirom. Odaljava se kad se ne krije iza šala i flerta. Kao da se boji da ne pokaže previše. Ako odluči da bude iskrena, pokazuje krutost koja zateže njen glas kao uže, ojačava ga i produbljuje.. -Nisam sklona tračarskim igrokazima. Ne zanima me. Nisam nikad rekla ništa slično, ali i ja znam ko je to proneo.. – govorila sam ono što sam morala, ali ranjavala me je pomisao da će se ovaj razgovor neumitno završiti. Sve vreme flertujemo i prisno razgovaramo. Osećam da je “ogovaranje” kao povod njenog poziva zanima kao lanjski sneg. Želela je da me čuje. Zašto? Kamuflaža trezvenosti za plen koji joj je jednom izmakao? -Znam I ja. – rekla je. -Zašto me onda napadaš? (Zašto uopšte razgovaramo o ovome kad ne zanima niti jednu niti drugu?) -Možda pokušavam da kažem: Izvini. Možda želim da te bolje upoznam. – stanka – Možda želim da vidim da li lažeš… – njen glas se punio crvenom bojom besa – Trbuh pirane –  Zastaje na trenutak – dva, kao da želi da se pribere – I da li ista kao i ostali, jer ja mislim da si drugačija –  Pobegla si onog dana iz Inkognita. Ponašaš se kao vojnik u kakvoj doživotnoj armiji. Uvek na oprezu. I samo da znaš – obično ne pričam ovako naširoko i nadugačko, a pogotovo ne sa svakim. Ali ti mene jesi spucala – rekla je neuverljivo – Spucala si me skroz. -Hoćeš reči da niko nikad nije umakao tvom šarmu? – vraćam se igrokazu. Pravila se da je prečula.. Naglo skače na drugu temu. -Ja se slažem s tobom. Svi su gola govna I sve je to nepravda. I ja čitam pomalo, znaš. The wise man said… – osetila sam da se smeši – .. je rekao da je čovek human koliko je i kokoš u stanju da leti. A iskreno, mene bre boli kurac za ljude. -Drugim rečima, znaš razliku između dobrog i lošeg, ali ne daješ ni pet para za to? – O čemu to govoriš? Nisam ja psihopat – ravnodušno je rekla i dodala: -U redu. Rećiću ti zašto sam te zapravo zvala.

AMRA: Ja ne postavljam pitanja, ukoliko nije u skladu sa scenarijom s kojim mogu da se nosim. Uzimam koliko mogu. I uzimam ono što želim, a odbacujem kad to poželim. Ne postavljam nužno pitanja, pošto se obično plašim da će ljudi razumeti moju pravu prirodu. Sedim ili stojim mirno, udubljena u tematiku o kojoj se raspravlja, ali nikad ne dozvoljavam da primete da ih odista slušam. Veliki umovi me fasciniraju.

Featured

Zapisi u Tami, Senka Smrti, zapis 22c (poglavlje: Amra: Izdaja)


Senka smrti

Sadist “Pati od nemoći srca, on nije voljen čovek. Kompenzuje tu nemoć strašću za moći.” From

Veče je. Oko 20 h. Kapija se lenjo otvara u podnožju dvorišta. Noć je gusta kao tinta. To se Ujak -Pijanac se proteturao kroz uglove oštrih, zlokobnih senki. Njegov pijani dah zasmrdeo je čitavo dvorište. Lice mu je pomračeno i ljulja se u pomrčini, no, uspevam da ga vidim. Povremeno tintu razredi kap svetla. Mesečina je ublažavala mrtvi sjaj tame. Skrivena iza zida, čujem ga kako mrmlja dok gura slabašna drvena vrata, a potom ne začuh ništa, sve dok se ne oglasi graja besnih žena dok se pijanac drao. Unutra su se svi skupa razdražili.  Stala sam ispred vrata, prekrstila ruke i  zaustavila dah u mraku. Osluškivala sam.  U meni je liznuo blesak besa, da uđem unutra i razrešim sve. Možda sam mogla da ga sredim u dvorištu dok se polupijano tumarao? Udariti ga nogom kao loptu i odbaciti daleko, van kapije.  Gusenica lomi slomljene, nakon čega se razuzdano naslađuje dok ne dostigne ekstazis, demon glođe kost vaskrsenja, a ja ne želim da dođem u simbiotički odnos s ovom vrstom sisavca. Valja bolje razmisliti o toj ideji.

Ritualni smeh u mračnom domu ne jenjava. Slušam, prikovana uza zid ispred vrata. Znam sve trikove ovog poročnog mučenika –  malo mrak, malo svetlost, sudar čistog zanosa “želje za dobrim” i nemile senke koja se pod zanosom podvija.  Kad sam bila mala, od njega me je sve gušilo i hvatao me je strah. Dok je pakleni duh u njemu menjao melodiju, od vriska, do šapata, kao da je ganut suzama neke nesretnice, trezveno bi rekao da to što ću ja sigurno i na svaki način, neminovno propasti nisu njegova posla ili da se on tu nikako ne bi uplitao da mi on nije jedina i prava porodica,  a ako jeste bio “katkad grub” bilo je to nesumnjivo iz najboljih namera. Pružio bi ruke u zagrljaj željan odgovora i teško onome koji bi naseo na njegove milozvučne reči, jer bi ciklus mučenja nanovo započinjao.  Demon je imao slatku naviku da dolazi u svoju voljenu porodicu, da zasedne, zapeva o svačijoj mučnoj prošlosti i..  neće da se makne.

Evo ga:

-Ooo… tu ste, na okupu, ne znam da l smrdite vi ili ta džukela. (crnilo mu služi za retuširanje. Moj pas misli da mu ovaj bastard tepa, pa mu se raduje – Dođi, dođi ujki, Žeki, dođi moje.. oštećeno kuče“

Besno stegnuh zube. Dah se punio gnevom. Grudi su mi se nadimale. Uleteću ja, kćer vetra, u civilizovani dom, izolovan od sveta, ja, plemkinja, vladarka prašuma, u kožnoj suknji, gola do pojasa,  bakrene boje lica, izraženih čeljusti i osetljivih usana, i Demonovo dlakavo grlo zgrabiće moje osvetničke ruke.

-Divan ste prizor, Prosto nisam mogao da ne svratim. – sprema se za Prvi čin, najpre je zbunjen i užasnut, na vlastitoj pozornici, ispod reflektora, jer video je strašnu nedaću, video je.. Pa to je čudovišno! Ispunjeno prokletstvo, a on zadovoljan učinkom, ceri se u ničnjižnosti, upire prstom u gluve, neme, u prokletnike, u svete. Pijani đavo. Alkoholna sumaglica mu od teatralnog šoka nestaje s oka, neko vreme je nepomičan, a onda se razbaškario, skinuo šubaru s glave i obema rukama rastresao sedu kosu a la Džimi Hendriks.

U ustima mu otrovnica.

-Pa valjda da nas vidiš, zato si došao. – to je Majka, jedinstvena, lepršavog i nemirnog uma, veoma oštroumna žena. Sledi svoje snove, sa žustrinom. jasno izražava svoje stavove i nikad nikom ne povlađuje. Isklesanost u manirima I nekonvencionalnost upletene su sa prefinjenim stavom koji je uvek išao ruku pod ruku s njenim gracioznim hodom. Pored nje, Ujak – Zver parira neobuzdanom ćudi, ali stihija pred naoko mirnim replikama moje majke gube na moći.  Njeni odgovori,poput preciznih cevi pogađaju metu, zaprepašćuju nepogrešivošću, odolevajući njegovom neartikulisanom dranju. Ipak, ustrajan je. Atavistički deformisan. Navalio! Onda su nanišanili jedno drugo, njegova grozničava želja da povredi nije ništa drugačija do svakog drugog izrabljivača, ali je i uzrok njegove vlastite nesreće,  dok majka hladnokrvno zaustavlja metke u letu metodom „Mind over matter“, a la Neo iz Matriksa.

DŽIMI HENDRIKS: Pa da. Da vas vidim i da popijem neku.

NEO: Siromaštvo nije porok, ali tvoje šljokanje jeste. I dokle ćeš više da dolaziš pijan. Sedi po parku pa se trezni.

DŽIMI HENDRIKS: – Ovde mi je lepše.

NEO: – Da, u parku nemaš koga da maltretiraš..

DŽIMI HENDRIKS(lažno začuđeno) : – Koga ja maltretiram?

NEO: – Maltetiraš mi dete.

DŽIMI HENDRIKS: – Što bih ja nju maltretirao?

NEO: – Pitam se. Imaš dvoje, pa ih maltretiraj.

DŽIMI HENDRIKS: – Onu divnu decu? Za šta njih da maltretiraš, kad su savršeni. Moji su.

NEO: – Pa onda dođeš tuđu decu da zlostavljaš, umesto da si ujak, ko što nisi.

DŽIMI HENDRIKS: – Ma ima li ona oca!

NEO: – Pa nema. Nema ni oca, nema ni ujaka.

DŽIMI HENDRIKS: – Ma mene bre zabole za nju, za sve vas, ja hoću svoju kuću nazad.

NEO: – Misliš Ljilja hoće tvoju kuću nazad?

Neko vreme sam se zabavljala ovom parodijom ne bih li od sebe odagnala mrzovolju, tačnije, da mi ne bi isuviše prekipelo, jer neću znati kako sama sa sobom da izađem na kraj. Ovu kukavicu treba ravno – za vrat. Majka i ja smo oduvek imale drugačije metode. To je ostalo.. do dana današnjeg.

Nisam nasilnik. Ne zamišljam krv u tami. Mrzim kukavice koje dolaze da grme i balansiraju na svojim odrtavelim, raščupanim glavama, totrljajući u groznici svog očaja sve ono što misle da mogu meni reći, a na drugom mestu prećutati. Odakle im ideja da oni meni to mogu reći, a na drugom mestu prećutati? Sve drugo se odvija u mašti: seckanje mesa, vađenje unutrašnjih organa, konstantni bol, smrvljene kosti i raspuknuta koža. Srećom po mene, nasilne misli nemaju kompulziju. Ne moram ih izvršiti. Nikad ih neću izvršiti. Ukoliko, podrazumeva se, nasilnik prvi napadne…

Uhvatila sam kvaku, pritisnula i ušla. On se okrenuo, gladeći brke, a šubaru koju je bio skinuo je nameštao. Video je da me nema, pa mu je poseta bila dosadna, a evo sad zabave.. Nema sumnje, zbog mene je došao.

-O, pa ovo je, Danice, cvet, ovo mora da se kreše, ovo treba da se zaliva! Dođi ujkino! Dupe ti je još veće, ako, dobro ćeš da ćeš udaš.. a ups, izvinjavam se. Za nešto će ti već poslužiti.

-Pozdrav za palicu maršala Francuske i njegovoj carskoj gardi – polako sam se spustila u prekoputnu stolicu, gledajući ga bezizražajnog izraza lica, raskrečenih nogu. Ruke sam položila na ručke… u stavu Imperatore.-

Maršalu Francuske? Jel vidiš? – Koliko je to inteligentno, u jee. A ja barbar jedan.. mačko – on zauze isti stav kao i ja i namignu mi: – Ja sam natprosečno visok čovek.

-Koji se oseća tri puta manjim.

-Vidiš ti kako ona to.. – pljesnu rukama po kolenima – Onako..  seriozni Beketov fan. Samo Godo nikako da stigne, gvozdenom palicom da udri po narodima, gospodar nad gospodarima i maršal Nebeski– tiho će on, rugajući mi se i ne skidajući s mene podsmešljiv pogled.

-Promenio si karijeru? Od farbara prešao u pozorišne šaptače?

-E na ovo stvarno ne znam kako da odgovorim. – hitro je prezreo moj ubilački pogled i osvrnuo se nehajno oko sebe.

Stara, oprobana taktika.  U njemu je lukavstvo besnelo, ali bez žurbe. Vratiće se na svoj plen uskoro, valjalo je iskaliti se na još nekom, zavrteti, zgaziti, isprovocirati, a onda započeti s paklenom igrom.

Trenutno usporiti tempo akcije. Pripremiti kulminaciju radnje tako što će se uvući još neki lik ne bi li se dobio dramski zaplet.

Pogodila sam. Bila je to Gorica, ušuškana u čeličnu ljusku ne bi li sakrila svoju odvratnost prema njemu. Unutra – bila je tempirana bomba ili uže rastegnuto do tačke pucanja.

– Vidi je, postala pobožna, pritisla ikonu na grudi, a majka bogorodica zaplakala.. Što ti krvari sisa, Gorice?

Zaklopila sam oči.

– Skote jedan. – prezrivo je rekla i nije skidala pogled s goblena.

– Mader, mader.. – on uskliknu, zaklonivši se iza pesnica, blesaveći se, klateći se gore – dole kao narikača –  Pa ti umireš? Pa ti ćeš da mandrkneš? Ne zna će ko će pre, ti ili ovo pseto ćopavo.

– Skote jedan, idi kući- pogledala je u moje izduženo lice.

– Pa ne mogu, Prodali ste je. – ozbiljno će on, krvnički je gledajući i šireći ruke.

Majka mi je kasnije rekla da su mi oči bile mutne, a osmeh opako nejasan.

– Tvoja kuća nije. – reče – U njoj nisi niti živeo, a imaš svoj stan. Šta hoćeš? Što nisi ostao sa mnom da živiš ako si hteo kuću?

– Moja žena nije htela da živi u zajednici. Ona je Slovenka. Pametna. – ustaje, s prizvukom dosade u glasu – Nema nešto za piće.

– Nema.

-A ti – uočih da mu se pogled jastreba zaustavio na mom nepomičnom licu, on iščupa samo njemu znano zadovoljstvo iz osećaja koji je izazvao, a onda se opet okrenuo mojoj majci – Zvuk tišine nije odgovarao raspoloženju filma koji je kreirao u glavurini – nedostajao mu je ritam, dinamika radnje, tri lika koji vrište unisono, haos, razaranje i uništenje. Potom – patos, jadikovka, čuveni „kopenhagenški monolog“ kao katarza i intelektualno razjašnjenje o našoj, naročito mojoj, neumitnoj propasti.

Ali, s mojom ćutnjom nije bilo dramatskog kontrapunkta. To mu nije odgovaralo. Trebalo je nastaviti sa starim i oprobanim motivima „Isprovociraj, pa vladaj“ sve dok mi žila kucavica ne olupa zid kože, a opet, sve se uvek završavalo s njim i s njegovim, s gubitničkim monolozima koji su pozirali svojim autodestruktivnim pozerajem, kad sva odlučnost krvari, zlatna mučnina, dolijalo stanje

Žrtve koju je zavrljačio niz liticu, dobar stari mehanizam, arhetipska poenta: Propaščeš. Umrećeš. Ja znam. Ja sam pametan. Potom, olakšanje. Do sad nije zatajilo!

– N šta to ličiš, kolika si, nemoj da se raspukneš. Ja pijem, a ti naduvena.

Sad je bio čas.

Majka će ti umre bre. Ostaćeš sama. Šta ćeš onda? Dajem ti časnu reč – Biće! Bićeš baba sera, jebaće te, to tako ide.

-Iščezni!-

-Ja, ja da iščeznem? Svi ćete vi iščeznuti. Gde smo stali? Ah, da, umreće ti majka, a onda ćeš ti. Ili još bolje – onda ludara, a možda odeš i u zatvor, kako beše ona.. tvoja Ivana.. kako se zove… – zlobno se osmehivao – sve bre nešto od tebe beže. Nijedna ne da da je karaš. Kako bre  to? Šta im to radiš? Ili – zamisli se – možda nešto ne radiš kako treba. Možda tu  nešto fali? Palica maršala Francuske, mejbi?

– Ostavi mi dete na miru, kretenu jedan, izlazi, ti bezoblični, pijani mediokritetu! – majka podiže glavu, ustade i povuče ga za ruku. On se otrže.-

-Šta s njom? – progovorih, ustadoh i krenuh okolo po sobičku u nekakvu besmislenu šetnju, gledajući u nizak svod

-Gde ti je ona? – on pođe za mnom, ali i moja majka i Gorica ga zgrabiše za ruke. Gorica stade ispred njega i gurnu ga okrvavljenim grudima, a potom pokuša da mu cigaretu ugasi po licu.

-Ivana je psihički bolesna. – čula sam komešanje iza, ali nisam znala šta se događalo, događala se nekakva borba i svađa, trajala je nekoliko beskrajnih trenutaka, a Gorica je izašla van.

-A ti si zdrava.

– … napolje, pijanduro jedna.. – nasilje, kao na traci bioskopskog filma, ali ne znam.. ja, osećam samo gnoj i otrov.

On je dobio dva šamara, ne znam od koga, ali je opet bio zavaljen u stolicu i svađao se s mojom majkom, a gnoj i otrov su se istopili. Iracionalno je. Ili nebitno, možda je bilo nebitno šta se događalo, jer bih onda to svakako mogla zapamtiti.

Al’ uspeo je! Dobio je šahovsku završnicu, svoj sadistički perpetuum mobile, a moja čula, na trenutak amputirana od ostatka sveta su se vratila i mogla sam da čujem sledeće:

-Kad sam bio mali, Gorica, moja majka me je zlostavljala, dobijao sam batine… – drao se, rukama u divljim zamasima sekući vazduh –

-Srce će mi prepući.. – moja majka zapali cigaretu – Rekla sam ti da ideš i nemoj da se vraćaš ni ovakav.. niti ikakav. Nemoj nikad da se vratiš. Bolestan si.

-Da znam da hoće. I da, ja sam ništavilo, budala, đavo, Raspućin i peder, sve to tvoja kćerka o meni govori, a sad sam i maršal Francuske! Neka ceo svet propadne! Pomrite! – zadihao se – i zaurlao – potom je počeo da mahnita i da udara pesnicom po malom stolu, da bi se potom ukočio i rekao, gledajući negde u prazno:

-Mačko, tebe sve ovo ne uznemirava? Kadgod je neka od njih dve pala, ja sam bio krvnički premlaćen. Jel znaš to?

-Ma ko čoveče pao, šta pričaš? – moja majka ga je fokusirano posmatrala i nije se micala, držeći ga na oku, a meni koja sam se okrenula prema njoj dala znak da izađem van.

Nasmešila sam se i odmahnula glavom.
– Tvoja tetka i tvoja majka! I tebe je maltretirala, misliš da ja ne znam. Ali, ti si zaslužila, a ja nisam. Ljubila me u usta, bre! Ona nije normalna. – zaurla, a onda će mirnim tonom – Toliko.

-Pa bio si zgodan. – majka pokuša da poslednji put okrene sve na šalu.

-Eto ni ti nisi normalna. – ispusti nekakav zvuk nalik samrtnom hropcu. Delovao je umorno i smlaćeno.

-Samo kad si ti normalan. Hajde, izlazi. Tornjaj se. – gurala ga je, dok se on otimao i upirao u nju prstom:

-Ostavila si.. kćerku si ostavila babi da je vaspitava, da je maltretira, da pijana po njoj povraća, da je gola jaše, da je udara žaračem i ko zna šta joj sve radi, a ti kao.. – kreveljio joj se bezubim ustima u lice koje je postalo iskežena maska mržnje – radiš, vredan radnik, a nigde para. Ne silaziš mi sa grbače. Ja te izdržavam. I svađam se sa ženom zbog tebe.

-Pa kad si pička. – hladno će moja majka, a ja sam znala da ju je zebnja gušila.

I reče:

-To što ti sestru pomažeš to je normalno. To što svojoj ženi ne zapušiš usta, to nije normalno. A ne možeš jer si pička. – nemilordno mu predoči situaciju, svetlost spoznaje koja se obrušila na mrak u njemu i zauvek se s njim sjedinila. No bio je uzbuđen do krajnjih granica, kao da čita napet triler u kojem je on glavni junak, neshvaćeni pozitivac, žrtva sistema i neshvaćeni genije okružen bednim, fragmentarnim karakterima koji su na njega izlili svoju zavist, a on im uzvraćao kudikamo gore, koristeći mene da guši svoje demone jastukom sačinjenim od mog tela, mog mesa i moje krvi. Toliko me je visoko cenio!

-I ona će da propadne kao i ja, jer je ona – Ja! Što je dobro! Nije uzdržana, dama, plemenita, velika kao ti.. Licemerka! Jer ti.. Uzimaš novac, zajmiš novac, ne vraćaš novac, kurvaš se, ti si jedna najobičnija kur…

U trenutku, sečivo je blesnulo u polutami, a on se u trenu rastrezni, hitro zaustavi moju hičkokovsku ruku s nožekanjom koja je išla ka njegovom vratu – mišići mu se napeše dok sam gurala sečivo napred – nije bio prestrašen, bio je iznenađen. – Oči su mi blještale u boji sečiva, dok sam siktala na njemu nalik na loše socijalizovanu mačku.

Činilo se da se nekakva natrprirodna rasveta upalila u sobi i da svetla pozornice šljašte. Majka, ubledela u licu, rekla je mirno, isuviše mirno:

– Leila, spusti nož.

On se tad zaprepašćeno okrenuo k njoj. Nikad ga nisam videla potpuno treznog i verovatno je to bio jedini put kad ću videti razuman pokret, zabrinutost, osetiti njegovu fizičku snagu okretne životinje, stečenu decenijskim bavljenjem sportom – njegova snaga zaštitila ga je na tren, učinivši čudo da bude uopšte živ, a meni uslugu da ne uprljam ruke i budem poslata na mesto koje mi je isprorokovao, ali moja majka ga je osigurala od krvi..   Jer ja sam….

Stala, neodlučna, da li da nastavim da hodam po ubistvenom putu.

Gledala sam u majčino lice, tresući se, zatvorivši oči, bejavši sigurna da ona neće dozvoliti moj pad

– I dobro – mirno upita moju majku Ujak – Demon – jel tebi ona normalna?

– Leila, spusti nož. – polako je ponovila majka, ubledelog lica nalik na boju porculana i prišla mi dok je on k meni bacao uznemirene poglede, ne ispuštajući mi sad pomalo nesigurnu ruku.

Tad se Majka okrete k prokletom Daimonu, i uz jedno odlučno i ledeno:

-Napolje.

I utrk rame uz rame, nekako uspe da ga izgura iz sobička koji je mirisao na početak smrti.

Gnev me je pekao, u meni i kroz mene su kuljali plamenovi iz pakla, dok je majka požurivala i gurala Monstruma ka izlazu, istovremeno me zadržavajući drugom rukom.  Govorila sam nekakve besmislice: – samo se ti čuvaj,  doćiću ti ja glave, marš i  crkni. Ili možda ne nužno tim redom.

Natukao je šubaru na glavu i trezvenim hodom brzo otišao do kapije, zamotan poput lutke, sa rukama u džepovima, otvorio kapiju i izašao, a onda je otkopčao šlic i uz stenjanje je dobro zalio kapiju doslovce me žareći očima:

– U taj vaš smrdljak ja više zakoračiti neću.

Bilo je to intelektualno razrešenje.

Pokušala sam da zaobiđem majku, da se zaletim u Stvora iz tame, da jurnem ka njemu i dovršim posao, dok je on, osmehujući se, mahao s kapije i davao mi znak rukom: – Hajde, mačko, dođi! Pa, Danice, pusti je. Hoće ujka da čuje njen stav.

Tako me je đavo koji me je progonio, godinama nastojavši da osujeti moja nastojanja, jetre crne poput njegove moralne bede, na trenutak ostavio na miru.

To veče me je omalovažilo i ošibalo u vlastitim očima kao slabića jer nisam uspela da zauvek ućutkam  smežurani zmijski jezik ovog tumarajućeg vuka koji je želeo smrt iz ruke nekog njemu nalik, makar je tako pisalo u njegovom scenariju. Ali ne i u mom. Nisam bila nimalo nalik njemu. Užasavala sam ga se čitavog života.

Ergo, tešila sam se da se nisam dovoljno borila s njim jer je majka uspevala da vlada mnome, da je snaga njene majčinske ruke slamala besne duhove koji su me razdirali, a i da sam podsvesno i želela da budem svladana,  makar na zbrkane reči koje su se prelomile u jedan krik iza koga je zašuškalo šaputanje i kanuo plač.  Samo ne ubistvo…

Ipak, uspela sam u nečemu. Gad se više nije vratio, a ako i jeste, ja to nisam znala, jer  njegovi dolasci bili su od mene dobro skrivani.

Barem dok ne promeni oblik.

 

 

 

 

Featured

Misija Meksiko – Ženski Elitni Odred serijskih ubica


Iako si žena, Lala, nisi bezbedna. No, čula sam šta ti se dogodilo ispred onih zgrada u Birjuzovoj, u prolazu.. Rekle su mi ostale članice Elitnog odreda. Silovali su te dvojica uz izlog, trojica su gledali i drkali, a neka baba je dozivala u pomoć poštara koji se zadesio preko puta:
– Pope, pope!
– Ali… pa to baš i nije bilo silovanje..
– Hajde, hajde, utoliko bolje, utoliko bolje. Znam da je bilo grozno. Znam da želim šansu da se osvetiš. Odlučila sam da ti dam šansu. Znam i ja kako je biti silovan. Pozvala sam te na kafu, ispričaćemo se, nakon toga ćeš otići ili ne, to ćeš ti odlučiti. Možeš ostati, a možeš i otići i nastaviti da pokajnički pušiš kurac. Možda uz isti izlog? Ko zna…
Možda je trebalo da zoveš policiju? Odmahuješ glavom? Apsurdna devojko. Bila si brutalno pretučena, glava ti je bila krvava, čak pre nego što su te dohvatili u Birjuzovoj. Ako tako nastaviš, oborićeš rekord moje klijentkinje Karle koja je silovana 43.674 puta. Žrtva trefikinga. Jadnica. Lala.. To je tvoja krv. Krv traži krv.
– Mogu li?
– Rećićeš mi sve kad završim. Lala.. Postoji mnogo načina da se ubije čovek. Došla si na pravo mesto. Bićeš zaštićena. A ko zna, možda postaneš član naše Ženske vojske serijskih ubica ozloglašenih silovatelja kako u Srbiji, tako i u svetu. A ako misliš da sam mizandrična, da imam visoko mišljenje o ženama, varaš se.
Odavno sam prestala da spavam sa njima. Dopusti mi sad da ti objasnim svoj metod:
Pre nego lovcu na žene prospem mozak, odrecitujem mu „Đuliće i uveoce“. Da se upucaš od smeha! Mrtva, omatorela knjiga, strašno mračna, mutnog oka, ožalošćeni tata, poš’o, poklek’ o oči isplakao.
Ne skrećem sa teme, ali postoji razlog: Zašto baš Đulići… Možda.. da, evo ga.. Stihovi glase, baš nekako kao kod Tarantina:
„Hoće voće hoće leka“ pa ja dodam „Sad tvoj kurac nož moj čeka. A ko čeka, taj dočeka“.
Nakon toga, oni od straha uvenu, a da ih i ne pipnem. Tako delujem na manijake.
Da, skaredna je to reč. Prizemna kad je izgovara ženski ubica.
Ali, volim rasprostranjene izraze i kako bi književnici rekli „figure sa stilom“.
Eto, pre neki dan, na internetu sam pročitala poruku jednog kuratog gospodina da će žene srećnice za osmi mart dobiti kurac, a one manje sretne moraju da se zadovolje parfemima i cvećem.
Što je dobro za nas manje sretne jer.. kad se odseče, nije jestivo..
Tad joj svečano rekoh: Pozivam te da mi se pridružiš, kao sajdkik, nešto poput Sančo Panza Don Kihotu u formiranju ženskog elitnog odreda čiji je cilj tamanjenje muškaraca. Bićeš utrenirana…
Lice joj se izdužilo. Počela je da se razodeva.
-O, Deuse! Pogrešno si me shvatila. – ustadoh, milujući revolversku cev koju ću uskoro nekoj svinji uperiti u čelo. Ili mu istim razneti genitalije, na skrovitom mestu, među senkama, gde je toliko mračno i tiho da će se čuti samo cviljenje te životinje za milost, a sve što će ostati od njega biće poderane cipele napunjene krvlju.
Lala je nastavila da se svlači. Potom je zaplesala. Nisam je sprečavala, ali nisam osećala ništa. Otkriva mi sisu kao da mi otkriva patnju. Zaustavljam je rečima da nisam lezbejka ne bih li zaustavila taj čudnovati ples sa sedam velova koji su se stvorili ko zna odakle.
„Izvini. Nisam ni ja, ali imam potrebu za seksom onako… generalno“
„Žena ne mora da bude lezbejka ako ne voli muškarce“, mrzim da objašnjavam, ali nekako Alalu valja podići na noge, a ne raširiti joj ih.

spartacus-s3-e1365293395992
Imam dobar osećaj u vezi nje. Biće easy going serijski ubica, rasplesana, šarmantna. Fali joj samouzdanja. Još uvek. Čuj, novosti!
Može biti vrlo korisna članica mog Man Slaughter Klana. Ima i „Volvo“. Do sad smo morale da koristimo mahom 16 – ticu…
– Sviđa mi se kako govoriš. Voliš brutalnost. Miris brutalnosti. Baš kao i moj suprug..
(Namrštih se. Obično primamo neudate, isključivo lipstik lezbejke, jer one muževnije niko i ne želi da siluje ili pak.. udovice.)
– Sve što ti želiš i ja želim. Samo sam poželela da pomiluješ moju sisu kao što si učinila sa cevi tog pištolja.
Udaljavala se polako pred mojim pretećim pogledom dok sam navlačila rukavice bez prstiju.
– Ove koristim za trening.
– Kad počinjemo? – njena strast prema ubijanju bila je čista, zaslepljujuća.. belina.
– Za dvadeset minuta upoznaćeš još dve devojke koje sam regrutovala. Koristimo nadimke. Upoznaćeš Belonu, ona je prethodila svim rimskim ratnim božanstvima, blagoslovena bila. Druga uvek insistira da se sama predstavi. Muškom rodu, naročito. A tvoje će biti Alala. Alala znači „ratoborna“. Alala je bila sestra Aresa, grčkog boga rata i personifikacija ratnoga plača.
– Sunca ti boga! Ja Lala, pa ispadoh Alala!- ona pljesnu rukama – Kakvo je tvoje.. ime.. nadimak? – u njenoj radoznalosti sjedinilo se na hiljade Pandora.
– Nemesis. Pomalo je kliše, ali posluži. Nisam ljudsko biće i Grci su mi najbliži rod. I ne brini. Ne sastančimo nedeljom igrajući Laru Kroft Riborn.
Uzdahnula sam. Mrzim da lažem.
-Zapravo, igramo. Ta ženska je mnogo muških vratova slomila. Znam i nju lično. Kao i svaka novakinja – smrtnica, Alala je postavljala po pravilu, glupa, ista pitanja.
– A šta je sa ljudskom vrstom?
Evo prvoga.
Slegnula sam ramenima i izvadila ceremonijalni mali mač, prekrasne drške opservažene slonovačom i zlatom. iz mitološke glinene kutije, koju je Erazmo pogrešno nazvao „pitos“ kada je Hesioda prevodio na latinski omiljeni alkalochori sa Krita. Izvadila sam i omiljeni kamen iz neolita, obrađen tako da može da posluži kao nož ili strugalica i oštrila milo mi sečivo brzim, uvežbanim pokretima.
Ovo je moje glavno oružje. 2000 izuzetno dobro očuvanih kopalja.. Zapanjujuće su stara, ali nedovoljno stara za mene koja sam jedno 300.000 godina matorija od njih i to kadgod odlučim da budem nešto mlađa nego inače.
– A šta je ovo veliko.. u ćošku?
Nisam se osvrnula i ne bez ponosa objasnih: „To je Maksim. Mitraljez na samonapajanje. Može da otpusti 600 metaka u minuti što je ekvivalentno vatrenoj moći 30 savremenih bolt ekšn pušaka. Pronašla sam ga tokom britanskih osvajanja kada sam, iz ličnih razloga, pomagala malobrojnijim britanskim vojnicima koji su se sa 4 Maksim pištolja borili u bici kod Šanganija. Jednog dana iskoristiću ga na Beograđanima. Muški deo, razume se… Nije loš ni AH-64 Apache, ali ja sam staromodniji tip žene – kilmena.
– Čudna mi objašnjenja daješ. Živiš večno, a došla u Srbiju.
– Kad prođeš obuku, shvatićeš da sam došla ovde iz istog razloga kao i ti. Nepravda me pozvala da svoje dragoceno, prema beskrajno vreme i energiju, potrošim na sebi, svojstven, ubilačko – neodoljiv način. Lično biram najbesmislenija mesta na svetu za svoju glavnu bazu, jer nikom na pamet ne bi palo da bi besmrtnica kao iole drži do sebe mogla da dođe na ovo jezivo mesto.
-A van toga? Nisi osvetnica? Ubica koja je i sama… Žena.. Krhka, nežna..! Žrtva antičkog napasnika, možda?
– Smrtnice, ne nerviraj me.
Zavrljačih joj Mosin, izvadivši ga iz pravog pitosa.12 pitosa bili su poređani uza zid. Vrisnula je, još uvek delimično naga, jurnula sa stolice, tako da je monstrum tresnuo o istu. Opsovah:
– Mosin je jebeni monstrum za prljavu akciju.
– Ja bih ipak ženski pištolj. Deluje mi opasnije. A i napadači su nekako navikli. Više će se uplašiti!
– Pucaćeš iz onog iz čega ja naredim. Ali, proći će dekade dok ne dođeš do vatrenog oružja. Za početak, koristićeš kuhinjske noževe i internet.
U tom trenu, začu se zvono na vratima. Izvadila sam Hekler i Koh 23 pištolj sa prigušivačem pucnja i jednim od prototipa modula laserskog nišana iz borbene čizme britanske vojske načinjene od čiste kože. Bile su to sjajne, neuništive čizme u crnoj boji. Veoma izdržljive. U njih nije mogla da prodre ni kiša, ni prljavština, niti nafta, niti krv…
„Ko je?“ – umem da zazvučim umilno ako to poželim.
„Poštar“ – čuo se ravnodušni glas ubijen u pojam učestalim ponavljanjem iste reči nagluvim penzionerima.
Nasmešila sam se i vratila pištolj u čizmu. Otvorih vrata i pogledah ga nedužnim osmehom. Lice mu beše sivokamene boje, oči ispijene. Delovao je nadrkano.
– Mnogo penzija za podeliti danas?
– Na to mi bez reči tutnu račune iz Telekoma u ruke, što mi se učini sumnjivim
– „Mogli ste da ostavite račune i u sanduče?“
– „Jeste li sami? Znate, ja tražim nekog..“
„Kurvu možda?“, namignula sam mu.
Nasmejao se i rekao nešto što mi antički maniri ne dozvoljavaju da ponovim.
„Pogrešio sam. Ja.. tražim nekog… „
„Kasno. Već si pozvan, od kćeri Boga Ereba i majke Nikte…“
Nesvesna da sam ovo izgovorila naglas, privukla sam njegovu pažnju. Doduše, nešto manje nego pištolj koji sam mu uperila u lice. Vrškom prigušivača zagolicala sam mu nozdrvu.
– Upadaj – gurnula sam ga u stan i dvaput zaključala vrata. Nisam znala šta se kovitlalo u njegovom uzbuđenom mozgu, ali sam osetila kako vonja na strah. Bio je glomazan, a poštarska uniforma bar dva broja manja..

13a5671b6551d531a0a8c74a92ea336d-d4hx3hr
Tad spazi Alalu i ukopa se na mestu. Alala vrisnu:
-Nemesis, to je on.. Poštar!
– Onaj koji te je spasao? – oklevala sam na trenutak.
Klimnula je glavom i počela je da se oblači.
Tad on zareža: – Kurvo.
– Ovaj je baš brz. Hajde, manijače, na kolena. Video sisu, pa odma’ podilkanio. Verovatno je bio u timu tvojih silovatelja, Alala!
Ona nesigurno klimnu glavom.
– Na kolena! – gurnuh ga ulaštenom čizmom i nabih mu štiklu u teme.
– Ubij ga. Brzo.
– Alala! Impresionirana sam! – uzviknuh dok je on na kolenima uz jedno „Ja samo raznosim poštu“ zakukako i početuo da recituje: Zdravo Marija.
– Ne, nego ćeš ovako da se moliš: Zdravo, Nemesis, gracia plena – opalih mu šamar – jesi li ti bio taj koji mi je juče prreturao po poštanskom sandučetu.
– Ubij ga, brzo!
– Alala, smiri se. – Otvaraj usta. Puši hekler, mamicu ti! Priznaj!
Mumlao je i pokazivao na pištolj.
– Ponavljaj za mnom:
O, svetlooka Nemesis!
– O… – o… – otpoče on svoje i zaurla svom žestinom na šta ga onesvestih pištoljem i reših i ja da otpočnem svoje.
Alala vrisnu. Mirno odoh do nje, a bila je tu, na korak dva i odalamih je vrškom heklera po dojci. Priđoh i njemu, ali ne bejah sigurna šta bi trebalo da radim s njim. Ponajmanje mi je trebala podozrivost radoznalih komšija od kojih je polovina bila na listi čekanja. Ona jauknu i skljoka se na pod. „Paničarka“. Pogledah u svoj moćni roleks. Moje ratnice trebalo je da stignu svakoga časa. Odjeknulo je zvono na vratima. Upozorila sam ih da više ne provaljuju vrata nogom. Zbog komšija. Danas žena treba biti na oprezu, naročito ako je serijalka.. Ah, evo ih!
Belona i Mizandra ušetaše paradnim korakom, ponosno uzdignutih glava, sa dva mača u po svakoj ruci i u žutim odorama.
„Spremne smo, Nemezis..“
„Gde ste bile do sad?“
„U seči“
„Predugo je trajalo.. Ubuduće koristite kaljeni čelik.“
„Usput smo srele jednog koji je izvadio kitu, ali ne da bi jeb’o, nego je hteo da slika… grafite, gospodarice“
„Nema veze. Hteo je da siluje zid. Jel Zenobija otišla u seču?“
„U Indiji je, u Mumbaju. Juri pivskog čoveka, silovatelja, nekog vozača taksija Vidžaja. Voli da kasapi žene uskim uličicama.. ne Zenobija, već taj.. Vej Džau“

„Znam sve o njemu. Alala, ti si budna. Ovo su moje devojke. Čuješ li šta govore o indijskom serijalcu. Siluje žene dobro naoštrenim ispražnjenim limenkama piva. Hara po gradu. Do sad je pronađeno šest tela sa limenkama pored njih. Sve žrtve su žene. Poslala sam Zenobiju u Mumbaj sa četiri gajbe piva. Ona dobro poznaje uske uličice Mumbaja. Kao što vidiš, Ženski Elitni Odred nema granice, je l’tako moje amazonke..“

„Otagani ni rei!“
„Arigato gozaimašita. „A Artemisija Prva Od Karije, Triu Ti Trin i njenih 30000 sunarodnica?“
„Uoi!““

„Jušitaji odred?“
„Isto““

„Dobro“
„Šta je danas na dnevnom redu?“, upitaše moje prekaljene ratnice.
Otvorila sam svoj dnevnik koji sam uvek imala uza sebe, u torbici koju sam nosila oko pasa, ispod maskirne ženske vojničke majice sačinjene od poliestera, zajedno sa redenikom, pojasom za držanje municije nehajno prebačenim preko grudi.
Prelistavala sam dnevnik i pronašla podatke koje sam tražila.
– Naručeno ubistvo manijaka iz Pica parka koji se lažno predstavio kao pica majstor. Silovana devojka je insistirala da eliminacija bude spora, bolna i.. – zastala sam – jestiva.
Zaklopila sam korice dnevnika.
„Ali, moramo najpre u Tenancingo. Karlu Hasinto je makro žigosao vrelim gvožđem. Dala mi je adresu hotela. Gradić daleko. Nakon toga, idemo u Doboj“
„A ona?“, Mizandra mačem pokaza u pravcu Alale – ide li s nama?
Alala je nežno grlila izbezumljenog poštara kojem se pljuvačka cedila niz usta. – Mislim da ga je strefio šlog. Jadni moj muž, ja.. Nisam ja za ratnicu, Besmrtno veličanstvo. Ja.. ja sam samo htela da ubijem svog muža. – šminka joj se slivala niz uplakano lice – I to sam učinila.. Ali, ne kako sam planirala. Ipak, nemam snage da ga dokusurim jer sve što je činio, činio je iz ljubavi. Bio je ljubomoran zato što je impotentan, zato što ne može da me zadovolji. Preoblači se u poštara, taksi vozača, bezlično službeno lice kud god da krenem, misli da ga varam.. Nasilan je. Glavu mi je stalno lupao o sto. Sva sam bila krvava.. I nije mi ime Alala, nego Saloma. Po profesiji sam prostitutka. Rešila sam da unovčim svoju nimfomaniju ka ženama i ka muškarcima, ka.. svima“

a5ecc1a812fee9d391b0fa7f3ed624dc--army-girls-military-women

„ Nemamo vremena za ovo,”, nervirala se Mizandra.
Dok Belona, s tihim razočarenjem u glasu reče:
“Ali, Nemezis… zar… čukarički poštar?“
„Ne trpim snobizam u borbenim redovima.“, uhvatila sam se za kvaku stana.
„Nemesis, ne možemo je ostaviti samu u bazi sa šlogiranim impotentnim silovateljem. Ne znamo ni ko je ona. Možda je najpametnije da ubijemo njenog muža, a nju pošaljemo na obuku na one morbidne rijalitije po ruskim tajgama gde svako siluje svakoga? Dok se ne dokaže?“
„Alala – uzdahnuh – Hekler ili Koplje!
„Maksim – nežno će ona, penetrirajući me pogledom, onako po erotski. Zar sam toliko privlačna, čak i prekaljenoj maloletničkoj nimfomaniji iz antike? Prepoznala sam je nakon prvog plesa. Ko ne bi? Pa, bila sam tamo – samozadovoljno sam pomislila, nakon čega Alala otreska poštarevu glavu o pod, vešto, čak mi ni zavese nije upropastila, niti previše okrvavila tepih.
„Sad je opet onakav kakvim sam ga prvi put upoznala. Tih. Pravi džentlmen“
Šta da vam kažem, ovih dana ženski posao naprosto cveta. Stoga.. „U misiju, besmrtnice moje! Prva destinacija – Meksiko!“

Featured

Izdaja, Zapisi u tami, 1.


Kragujevac, 20 oktobar 2005

Posvećeno Gaju Kasiju Longinusu, Marku Juniju Brutusu, Judi Iskariotskom i Amri 

***

-Majn got! Gde vi živite. Tako vam i treba. Kakva sam ja budala bio sto sam vam dozvolio da sjebete sve. Sad živite u brlogu.
– Odjebi.
– Odjebaću, samo jedno piće da popijem… A ti, Gorice, umireš, ha?

Zoran Trajković, Ujak

https://leilasamarrai.wordpress.com/2017/09/21/ujak-odlomak-iz-zapisa-u-tami/

***

Trošna kuća, sa krovom pokrivenim biber crepom, napravljena je pre otprilike 50 god, ali sudeći po izgledu kladim se da je starija od Žane Kaman od Arla..  Ova kuća ima neobičan metabolizam. Ona razgrađuje vreme, blato i kamen drugačije, a koža joj sporije stari.U narodu znana kao  udžerica,  straćara, pozemljuša i klet. Baba Udžera je mala, niskog svoda, zapuštenog dvorišta koje je vodilo u dotrajalo pomoćno odeljenje načinjeno od istog materijala. Tek, metalna kapija obojena onom zelenom bojom koja daje pouzdan izgled,  na celom placu veličine 1 ara. Takvo „odstupanje“ je neprikladno. Kvari celinu posebnosti jadne pozornice i sjaja bezimene bede.

Ali, stvarnost je neosetljiva na teatar prljavih mračnih uglova, pećina sa slepim očima, kao i dve blistave novogradnje, homo novis kućerine novopečenih bogataša, među koje je Udžera stisnuta, da se guši….

Kad se snažna kapija raskrili za retke posetioce, kroči se u prolaz prekriven ogrtačem od vinove loze koji vodi do ulaza u straćaru. Nakon zalaska sunca, mrak u prolazu je živopisan…  Madam Udžer nije  lišena mašte.

U unutrašnjost prostorije ulazi se kroz dotrajala drvena vrata bez ključa – vrata su se zatvarala s unutrašnje strane laštišem obmotanim oko kvake, s jedne strane, i ekserom zakucanim o naslon vrata.  Jedna veća (apsurda li kad govorimo o veličini!) prostorija istovremeno je i kujna i dnevni boravak, obložen ruiniranim zidovima i okićen majstorski rađenim slikama moje bake. Kupatilo je malo, a u njemu ima mesta za wc šolju i bojler koji je zauzimao ceo prostor, s visine se rugajući seronjama. Opet, da bi se okupalo, moralo je da se sedi na wc solji, jer je plafon bio kos i nizak.  Bila je to nešto veća soba, niskog svoda, male kvadrature, a u njoj se nalazio jedan krevet i tadašnji šifonjer

-Lično sam je izabrala – cinično se nasmejala baka – Leila je ionako u Beogradu, a meni ne treba više. Poprilično je jeftina, dražesna i u njoj mogu mirno da crtam –  objašnjavala je ponekom komšiji, obično majstoru, a svakom od njih je s ponosom pokazivala svoje slike u koje su oni buljili oklembešenih usta – Eto! – kikotala se baka dodajući alat iz ostave majstoru Milisavu – Niko kao muškarac ne može da popravi po kući. Da nisam ostala rano udovica…“, mrmljala je, ne vadeći dogoreli pikavac iz usta, vodeći majstora Milisava, Žikisava ili već nekog „ljubitelja slikarstva“ kroz dvorište do pomoćnog odeljenja od 15 kvadrata.  Služilo je kao ostava. Kao ukras ima deponije u vidu nagomilanih, pocepanih knjiga, nabacanih jedna preko druge tako da čine neobične, vijugave oblike, kartonske kutije dobijene zajedno sa ostavom, neke pojedene od vlage, a u njih je ugurana tuđa odeća i alat prethodnih stanara, te poneko kuhinjsko pomagalo, razbijena dečja lutka, bez jedne ruke, te poneka prazna drvena gajba s ispražnjenim, napuklim flašama.

– Pa dobro, bre Gorice, šta ja ovde imam da popravim? Ovo je bre.. – majstor s ljakserskom facom bi se u čuđenju osvrtao okolo, dok bi u džepu nervnozno stezao alat koji je prkosno izvirivao…

– Dođi u kuću da ti pokažem slike, Milisave – Milisav odmahnu rukom potom ručno potiskujući prozor s obe ruke: – ‘Ebemmu, mislim da je sajla…  Će da ga otvorim. I roletne ću da ti ga metnem. – zabrundao je majstor Milisav na lošem srpskom ili lošem nemačkom, nisam sigurna.

Gorica, moja baka je kao i svaki umetnik imala lošu naviku da meša važno s nevažnim, kad bi se našla na šahovskoj tabli realnosti, da se ponaša Džekil – Hajdovski, spram čistoće u nebeskom uređenju umetničkom, bila je željna društva i razgovora s običnim svetom lišenim fantazija, obdarenim tupom običnošću, zapuštenih manira i intelekta.-Kao život. Pola šala, pola zbilja. Oni pričaju, ja ne obraćam pažnju, ne vidim, ne čujem, ali volim.. volim da pričam..  to me opušta.  -Ali, zašto s njima? S ljudima kojima je smrad uglavljen i pod pazuh, a o duši da ne govorimo. Spaljen komad kosti ima više teksta, makar suvislog.. -Samo za one koji odaberu kremaciju. – cinično se zakikotala baka – To je prost svet. I to tako treba.- Šta treba? -Takva genijalka, a da ne shvata. I Bog stvori prost svet. Kako ja mogu protiv milosrdnog Boga?, rekla je još podsmešljivije. -Ti ne tražiš prost svet. Ti tražiš čoveka. Kao tvoj Diogen. -Diogen ni pet para ne bi dao za moje slike – reče uz jedno „ah“… -Ma, zašto MILISAVIMA pokazuješ svoje slike?

Ona uz jedno „mhm!“ poput čigre zgrabi još uvek neuramljenu sliku.  Lepota nasred poetične bede. Obično je slikala debele žene. Volela sam te debele žene, punašne, rubensovski, mesnate, okružene jezivim, mitološkim bićima kočoperile su se na glatkoj teksturi slike, razigrane i zagrljene. Bogatstvo tonova isijavalo je iz platna. Gorica je bila vizuelac te je boje nanosila direktno na platno. Iz punašne celine izbijao je razigran, snažan duh. Nisam ekspert za slikarstvo, te o kvalitetu njenog rada mogu biti govorljiva tek okom, nikako rečima.

Ovo je bilo nešto drugačije i na mene je ostavilo utisak. Sliku je nazvala “Prognani iz Raja” (- barem dok ne smislim nešto bolje – nije se preterano trudila oko naslova, već mi je dala u zadatak da osmislim neki za nju: Prognanici? Egzodus?

Majstor Milisav, povratnik iz Nemačke je dao najupečatljiviji predlog: “Golo muško aber golo žensko, a okolo vatra”

-Hvala, Milisave, ali predugačko je.

-Može i da se skrati – zamisli se Milisav nad alatom.  Neko vreme je buljio u prazno, a onda se okrenuo ka goloj sijalici iznad drvenih vrata.

-Lebca mu, od onog požara s tvoju sliku imaš više vajde, Gorice, nego od ovu sijaličicu. Da ti stavim abažur?

-Milisave, saniraj krov da ne prokišnjava, a ja ću da ti skuvam kafu – reče Gorica i zalupi iza mene Milisavu vrata pred nosem dok je on mumlao o “lebu i sijalici”

Gorica se uzvrpolji, dirnuta u sujetu: – -Zamisli, ja mu pokazujem slike, a on ukrstio oči i gleda u moje gole nimfe, te mi  reče: Gorice, jel ovo erotika? Kako, reci mi, Leila moja, kako da mu objasnim?  Čak se i prekrstio kad je video moje Prve ljude koje je dobri Bog bacio prognao iz raja da po zemlji… ah, kako beše. No, pusti Milisava. Božja duša… – cinično će Gorica – Sve u svemu, svakojake pretnje i mučenja i da ne nabrajam. A za njima goniči, anđeli s plamenim mačevima, dok im gola tela šibaju munje, vetrovi, eksplozije, vatre što izranjaju iz sveopšte kataklizme…  Nesretnici… – ona povuče drugi dim – dok  pružaju, u neizmernoj jadikovci ruke, ka tom osvetoljubivom, ogromnom čudovištu i vrište po skali geološkog vremena, dok se okeani i kopna pomeraju, a plimski talasi ih dave, vatre im prže, i viču: Bože!  -A dobri Bog – čeka da im u grobu ugase krici – i da se rode novi mučenici, dok se on razbaškario na oblaku i gleda. Dokoni voajer. A zašto ih je osudio tako? Zbog jedne pišljive jabuke? -Pa to je da se prekrstiš i levom i desnom rukom – raspričala se baka.

-Hipotetički govorim, kao i ti, jer sam (kao i ti) ateist –  zadivljeno sam posmatrala Goričinu novu sliku – Biblijski Bog ih nije samo osudio, već i prokleo na led i na smrt. No, on je ipak Bog, želi moć i ima je. Samo je slabost rđava.  I Niče bi se složio sa mnom, zamisli?– ali učini ti meni čin milosrđa – ne pokazuj svoje slike ljudo – majstorima i svakakva imena bi im da im nadenem, jer sve što oni mogu tebi da pokažu jeste kurac. A složićeš se da to nije dobra razmena. Budi praktična. – potapšah je po ramenu, priđoh sudoperi u uglu, iskrzane gleđi koja je služila istovremeno, za pranje suđa, grejanje vode i za umivanje, da operem lonče i zagrejem vodu za kafu, na šporetu. Nije bilo tople vode jer bojler nije radio. Posipale smo se lončetom i tako smo se kupale..Prozori behu mestimicno ruinirani, polupanih okana i prekriveni zavesama koje su služile za ruglo.

Jedina svetlost je bio televizor koji je služio i kao lampa.

Pod je bio od betona, sa pohabanim tepihom. Osećao se smrad što od kanalizacije, što od psa koga sam spasla na ulici nekoliko godina ranije. Ova priča ne bi bila potpuna bez nje, nikad neće biti, čak i kad bude završena, te ću poglavlje ovog malog zapisa završiti s par reči o njoj, a zvala se Žerveza, po hromoj junakinji iz Zolinog romana, a potom započeti drugi Zapis, u skladu s komadom vremena što ga imam nameru uklesati u budan san vekova (ako toliko potraju…) U ime Gaja Kasija Londžajnusa, kao i Hofman, funkcionalna sam u digresijama. Isto tako, neke duše volimo zauvek. Žerveza – moja nasmejana vidra.

(Sećam se – Išla sam trotoarom, u nelagodi gledajući u neopreznog malog crnog psa koji je prelazio hučnu ulicu kad li bahati vozač namerno dade gas i udari je autom dok je prelazila ulicu.  Zakevtala je bolno odgurujući se prednjim šapama ka trotoaru. U ogromnom strahu, stisla se kraj neke ograde i sela. Bio je to užasan i bolan prizor.  Prošla sam pored nje žurno da me dilema ne bi zgazila, baš kao i nju taj prokleti auto. Tokom nastave na fakultetu osećala sam osamljenost i užas i zapisala sam svoje prve stihove u životu. Nisam znala imaju li kakvog smisla, ali nije niti bilo važno. Nekoliko sati kasnije našla sam je na istom mestu (prolaznici su mirno prolazili pored nje, dok se u njenim očima polako gasila nada i na kraju je prestala da lavežom doziva i da primećuje prolaznike. Legla je na trotoar. Oči su joj bile suzne. Uzela sam je u naručje i odvela svom domu gde smo provele sretnih pet godina. Žervezi su od nesreće bile oduzete zadnje noge. Nije mogla da se krece normalno. Pošto su joj zadnji udovi smetali, pojela ih je. Deo po deo. Previjala sam rane s iskrzanih ostataka…  koji su bili sve kraći, da bih je, napokon, pustila da dovrši svoj posao. Psi znaju bolje. Bio je to najumiljatiji pas na svetu, okretna, vesela kao vidra, jedna od retkih sa kojom se moglo igrati i smejati se..).

Featured

Zar nisam kriva? Amra, rekapitulacija 1, Zapisi u tami, 22b


Ja sam nula, ništica,  najbeznačajnija među beznačajnima. Smeće! Slepica otvorenih, razjapljenih usta  pred krajnjom spoznajom ambisa pre nego što sam uz urlik bačena u pakao da budem mučena.  I svaki greh je izašao iz tajnih mesta koja krvare po mojoj koži, sve se sakuplja na Sudnji dan, pred nedirnutom šoljicom jutarnje kafe.

Ispijam je, polako, u bednoj nemoći,  dok se preda mnom pojavljuje lik plavokose boginje, rođene iz sperme đavola, oh da, ona me je uvela u pakao, zarobivši me mrežom, a to je bila magična, zamršena mreža, toliko zamršena da nisam znala kako da se izvučem.

Zar nisam kriva?

2201031-FTNRSXDE-7

Videla sam je nekoliko meseci nakon dolaska u Beograd, zagledala sam se u njene oči (penetrirane zrakom sunca) i znala sam, kao što su i drugi znali: “Eto, vidite kako ona nju voli, jer ona je toliko toga slušala o njoj i ona je nju molila i preklinjala je za njenu ljubav dok joj je ležala na rukama.”

Nasmejala sam se, ispijajući kafu u teskobi užasne, tesne tamnice. Bez obzira ne sve što se kasnije dogodilo, u meni je postojala iskra života,  skupa s beskrajnom vatrom što je blještala u krvi i kiptala žilama.

Vrlo brzo, klupko se odmotalo i bliskost je smenila propast, nije bilo pisma niti reči oproštaja, svaki sat je bio prepun patnje, a toplinu  glasa nadzemaljski plemenitog razumevanja zlatokose prijateljice smenio je hladni, bezobzirni ton apsolutnog stranca.

No, istrčavam unapred. Isuse od Nazareta, baš mi se žuri na ovim stranicama, ko’ Filipidesu što se žurilo u Atinu da objavi sjajne vesti.

Kad odmotavam događaje, shvatam da je nastupila kao glumica, spletkarski.  Da, tako sad osećam.  I obuzima me luda želja da se smejem svojoj naivnosti, jer već neko vreme svet posmatram suvim očima.

Jadna ja, jel da? Čak nemam niti urednika da tekst dovede u red, pa da zazvuči baš kako treba.

Zar nisam kriva?

Zapravo i oduvek, hajde malo da racionalizujem i da se pravdam (ah ti stari trikovi..), imala sam vrlo malo prijateljica.  Osamljena, u Kragujevcu sam jako puno plakala zbog toga. U meni nije bilo srdžbe. Bejah povučena, a utehu sam nalazila u knjigama.  Verovatno zato skačem po tekstu u koje, kao što rekoh, lišena spisalačkog dara, ne umem da smestim jedno pet hiljada psihopatskih duša koje sam srela na putu sjajnom od slave isklesanom od kamena – kremena.

Sad mi sve to zvuči nestvarno, daleko, neodređeno i jadno. Prokisli, bezoblični lažni prijatelji,  gnusna tvar u gubava trulež malograđanstva, okrutni jezici osuda na svakom koraku.

Postala sam nemoćna, na mahove neuračunljiva.  Stremila sam ka novim obalama., kroz trepet svemira odleteti, sve do kraja zemaljske kugle.

Nisam li kriva?

U gradu K. istrpela sam takve podlosti i izdajstva da bi ih možda ranije moglo opisati moje (nekad) nadahnuto pero, ali ne sad…  Bili su prema meni zli. Svi odreda. Drugi su svoju rđu kadili prividnom ljubaznošću, no to su bile prostodušne hulje i maske su im lako i vrlo spadale, skupa s vrlinom.

Nisam srela profesionalce… ne još.

Pokidala bih lice čitavog ljudskog roda da mogu.  Papir ne bi trpeo oživljavanje svake goleme nevolje ponaosob ili bi rukopis bio previše jednostavan, te bi ga trebalo zgužvati i baciti u vatru. Ispričala bih sve šta mi se u K. događalo, ali da li je to tako bilo? Čitalac bi pojmio vizuelno svaki red,  no šta je s proširenim vidom unutar teksta?  Spolja je ofarbana pozorišna zavesa. Iza zavese sam ja: urlam kao bačena u vatreno jezero pakla, ali zašto? Mahnita? Ili – Oblizana malograđanskim moralom besnih pasa, 26 godina, krila sam se u sobi, čeznući za slobodom i planirajući konačni beg.

Zar nisam kriva?

Toliko nemirnih noći i zatrašujućih dana ume da bivšu violončelistkinju učini i spisalački plodnom, te sam se napajala rečima, podvučena ispod slova, toplih i utešnih, kao da se ušuškavam u majčino krilo.

Tada sam došla na pomisao da bih mogla da postanem pisac. (biti rođeni pisac i postati Pisac – treba načiti distinkciju…)  Sama ta odluka pobudila je u Malogradu odvratnost i nimalo hinjeni užas.

Vonjala sam po ludilu, svirala klavir u ponoć, pevala “O caro mio” sve dok se čitav Malograd nije složio da bi bilo dobro i prilično izbaciti me odatle.

Izbacila bih se ja rado sama odatle vekovima ranije,  ali nisam posedovala najuzvišeniji dar i supermoć: da fekališem novac obilato, no ponešto se moglo..  kad potera..  ako je ova rečenica prostačka, oprostite mi.

Poslednjih dana u Malogradu gadila mi se i kafa, ali spasenje je bilo blizu. Nakon prodaje porodične kuće, provela sam nekoliko prekrasnih meseci u Beogradu, dok su dani kad san planirala kupovinu vlastitog mrtvačkog kovčega kad se budem obesila javno u Kragujevcu, ispred Krsta ili još bolje prikucala uz njega kao Isus, izgledali daleko..  a sad, nakon svega što se desilo, vapim ja: Nisam mogla drugačije.

Zar nisam kriva?

No, da se vratim toj čudnovatoj duši koja mi je pružila trenutke svetle kao dan jučerašnji.

Ne kažem da san izgubila svoju karijeru, svoj novac, svoju dušu, razum, da su se u mene usadile zle misli, da su blistavo jutro radosti i nada dočekali dan smrti i današnji dan Suda, zbog bosanske Afrodite, niti su moji dani postali smeće koje se vuče po niti jednolične dosadne, besmislene svakodnevice  do izgaranja u besmislu.

Šta se tu zapravo dogodilo?

Napadno svetlo novopronađenog jutra beše optička varka.

Zamenila sam jedan pustinjački dom za drugi.  Ona me je, ta ženska duša, a njeno ime je Amra, ako su imena ikome bitna za pripovest, sad znam, držala baš gde mi je mesto – do crte koju je povukla pred mojom nametljivošću, a nad umišljenom duhovnom vezom nadzemaljska rasveta isklesana mojom uobraziljom. Pride je u junački stabilnoj vezi. Šta ja tu hoću? Sama sam kriva.  To su fakti, a sve ovo moje je ditiramb patetika.

Iako je u mom prisustvu bila vidno uzbuđena,  onako po erotski, shvatila sam da se u njoj krije neka vrsta dvostruke, možda čak i privatne naravi.  Ja sam postala još vidnije uzbuđena i u skladu s mojom javnom i bučnom naravi postala nervozna, neispunjena, uverena da sam i prihvaćena i voljena, ni ne slutivši da je bosanska Afrodita suštinski neosetljiva spram moje aure, da pomalo zbija sa mnom i šalu jer se ponekad prosto ne može poverovati da određena vrsta budale postoji. (vidite , izgubila sam dar, ovo je dokaz, ne umem niti valjano da skratim priču, a nekmoli da opišem samu sebe)

Zar nisam kriva?

Ukratko, ja sam kriva. Ona, ne.  Ja blebećem, ja sam kukavna apstrakcija, ona je žena sa stavom koja se ne da obmanuti kako duhovnim, tako i materijalnim prividom raznolikih blaženstava.

Ipak, nije ih odbijala kad bi joj bilo ponuđeno, izbroji koju hiljadu, pa onda smejanje i buka. Volela je i da popije neku.

Kako se moj novac topio, tako se i naša veza počela gubiti. Ne kažem da sam već tad bila spremna za sud “veštici” jer nisam imala novaca, da me je odbacila jer joj nisam mogla priuštiti krzno od polarne lisice, toj velikoj, krasnoj, nadzemaljski harizmatičnoj inkubini, jer se to od mene nije ni tražilo. Neko drugi beše za to zadužen, neko ne tako nemoćan, neko ne tako neuračunljiv kao ja i dramatično posvećen romansijerskim baljezgarijama. To je bio Kupac. Osoba koja kupuje svoja zadovoljstva. Jes’ malo ponižavajuće, ali bitno je da ih ima…

Ali, ne mogu da tvrdim da novac ne bi pomogao da se izbegne naknadna igra zločinačkog uma….

Istovremeno, gazde stanova su pokrale ono malo novca što je preostalo, kao što i meni preostade pathos – lirika i vapaj za pomoći koji je Amri dosađivao, a jadikovke su se gomilale dok me je posmatrala krupnim plavim očima, obljubljena krznom od polarne lisice, sad znam, u jezovitom pokušaju da svlada vlastitu prirodu. To više nisu bile tek jadikovke, već ispovedanja, razglabanja i razmišljanja za nekog ko za razmišljanje nema vremena, niti mu je preko potrebno. Ona i njena partnerka, kao jedno sraslo kafkijansko biće, oštrile su nož na steni gde je slavni junak položio svoju glavu da ga.. kao pseto.

Za razliku od njega, ja sam znala za šta sam prećutno optuživana, ali nisam znala šta me očekuje, niti bih pristala na dobrovoljni psetokolj.

Nekad vidljivo impresionirana mojim talentima, disala je duboko slušajući moje reči, racionalno i nimalo ulepšavajući.. deleći savete, nadajući se da ću imati dovoljno sluha da u međurečju naslutim kakofoniju njene privatne naravi koja je vrištala: Odbij bre više! Obogati se i onda dođi opet da bi te moja mesnata tvrda ličnost mogla podneti!

Pošto sam imala stila, trebalo je sračunati kako se me otarasiti sa stilom. Pa, nešto kao sa Anom Bolen…

Poslednji put smo se videle na mom rođendanu. Gazdarica stana je htela da me izbaci petnaestog u mesecu, ali sam pokucala na vrata njene velike pobožnosti, te je uz krik: Onda se 19. pakuj, proslavi to i odlazi! Pomilovala krstaču koja se nestašno klatila oko debelog vrata i uz još jedan krik snažno zalupila vratima iznajmljenog stana.

Zar nisam kriva?

Na rođendanu smo bile jako bliske. Nismo krile uzajamnu privlačnost, iako je njena takozvana partnerka s licem boje sparušenog lista, visoka k’o vrba uz veliki napor uspevala da zadrži zadnjicu prikovanu za sofu. Dobro skrivena srdžba caklila joj se u oku. Ali, Amra je volela rastanke u velikom stilu. Biti dosledni krvnik ljubavi. Do kraja! Mogla je da izdrži, tako postojana, moje uznemirujuće prisustvo još nekoliko mučnih sati.  Nije se ustručavala da bude nežno- privržena. Pustila je da joj oko nakvasi koja suza, a onda je prislonila svoju ruku preko moje i stegla je, snažno je vukući prema tlu uz impozantno – rečito: – Jebi im kevu. Svima. Obećaj mi!

To nije bila profanost. U opštom slavlju, to je bila tegobna molitva, žal zbog mojih jada i skorog odlaska, ljub devičanske majke, a sablasni su joj prsti dobovali mojim telom dok smo se spajale u strastvenom zagrljaju.

Oprostile smo se s nesumnjivim obećanjima o večnoj podršci i ustrajnom prijateljstvu, a moj veličanstveni vapaj: – Ti i ne znaš šta mene čeka u Kragujevcu – dok sam joj ležala na stomaku osećajući nadimanje njene unezverene utrobe, bio je vrhunac večeri.

Tad me ona pogleda, a po sočnoj ivici usana razlivala se želja, se te ona snažno ujedala, teško dišući, abnormalno i strastveno me uzevši u naručje i pritisnuvši svoje usne uz moje. Osetih pepermint u njenom dahu, ali se brzo odmače od mene, još zadihanija i crvena u licu te mi reče:

7d1f6081673af2477ecd0e0c8b235b90-Ja tebe mogu da poljubim.. da se ljubimo i..… – zaprepašćeno me je posmatrala zapanjena mojom reakcijom, ne znajući da mi je to prvi poljubac u životu sa osobom koja mi nešto znači, a ja san bila onkraj granica beskonačnosti i u meni se Eros razbaškario, te sam osetila da mi čitavo telo drhti. Sračuna taj momenat, pa sračuna i svoj, te se doseti šta joj je činiti, dok sam ja bila rastopljena, blažena koliko i proždrana, (i da dodam, sračuna i privatnu narav kupca krzna od polarne lisice, u vlastitom unutrašnjem razgovoru), a Kupac, u kom je plamteo bes je naglo poskočio, odvukao je u najprivatniji kutak male prostorije, zgrabio je obema rukama za glavu (scena kojoj sam neretko prisustvovala, nalik na kroćenje kobile)… te sam načinila malu pauzu u poseti onostranim svetovima gde me je Amrin poljubac odveo, dok je trajala svađa i pravdanje..

-Ma ne, nisam.. , dopirali su do mene razdraženi glasovi, a Kupac je načisto prs’o, ciljajući ka meni okom kao da će me ustreliti na licu mesta.

Zar nisam kriva?

Bila sam fascinirana njenom reakcijom koliko i ona mojom. Muzika, grmljavina stolica, slavlje u toku i lica koja su ućutala pred prizorom, iskali su predstojeću bezuslovnu i imperativnu emocionalnu ucenu koja se dogodila u sledećem kadru, zavesa se spustila, maske su se vratile na svoje mesto, a ona na sofu tik do mene i spremno mi reče:

  • Izaberi: ukoliko te sad poljubim, više me nikad nećeš niti videti niti čuti. Naše prijateljstvo će nesta..

Prekinula sam je: – Već sam izabrala.

A ona će: – Zar već?

A ja ću: – Ne želim poljubac. Ti si mi važna. Želim da ostaneš u mom životu. Tvoje prijateljstvo mi je neprocenjivo.

Na to se ona iskreno iznenadi, a isto tako me srdačno i zagrli i prestadoše da sevaju munje i zemlja se više ne zatrese – izgledala je zadovoljna mojim, verovala sam, iskrenim izborom slobodnom-voljom -bogomdanom.

I ona će dalje: – Ne brini. Biću tu.

A ja ću na to: – Cimaj me mobilnim, dok strah ne nestane… samo da znam da si tu.

A ona će tad: – Hoću, odcimavaću te.

Tek je hladni profil njene tankousne partnerke izazivao nelagodu.

Zar nisam kriva?

Tako moja prijateljica ode, usplahirena kišom poljubaca, sladostrasni pljusak njenim licem, a kad ispari, otvori se sedmi pečat i nasta tišina na nebesima koja traje, eto, do dana današnjeg.

I recite mi, zar nisam kriva?

Featured

Zapisi u Tami, zapis 22a


Napomena: Od sad, zarad bolje preglednosti, svi Zapisi biće beleženi u dokument na linku https://leilasamarrai.wordpress.com/2017/10/11/inscriptions-in-the-darkness-waiting-for-more-translated-chapters/

Nemam više šta da kažem. Suviše sam se dugo zadržala na beznačajnim tonovima rukopisa. Tih dana, kad se novac istopio,  kao da je galijum, nije se pretvorio u fantastično oružje za napadanje drugih metala, kao u Terminatoru, kojima bih mogla da sasečem cinična lica s užarenim, metalnim jezicima koja su otvorili vrata Besmisla i Samoće, u tuđoj zemlji.

Jezik tih čudovišta grdnjama i osudama, te podsmehom  oblizao je moje krhko biće u  kojoj se nalazila nekvarljiva tvar, a zvižduk poslednje lokomotive slobode koja me je vodila u Barselonu bio je sve dalji, sve dok ga nije pojela maglina.

Poznanici zmije navalili su svom oštrinom da palacaju. Samoća me je prikovala. Počela sam da se gotovo neprestano selim, iz jednog stana u drugi, iz jedne pećine u drugu, bez bogova na mojoj strani, zatočena ogromnim kamenom koji je blokirao izlaz. Tu se nijedan smrtnik vredan pomena ne pomiče, ne diše, ne stvara. Umire. Uistinu govorim, to nisu bili stanovi, no opservatorije. Računi za struju bili su nalozi zlobnoga cara za mučenje.

U njima sam ležala povređena, ozleđena, u nelagodi, odvratnosti i strahu.  Tada sam napisala po zapis o svakom gazdi stana  – gazda Žarko Zrenjanin 1. Prolaze vekovi, nestaju civilizacije, ali poput neizlečive bolesti, bolno prisutan i večan u odvratnom telu i odelu iskrojenomu domaćoj radinosti, on će viriti kroz prozor malog prizemnog objekta,  polako svlačeći deo po deo odeće stojeći na beogradskoj kaldrmi kao na obali leševa, jer je kuća tik uz ulicu, s malim, odranim parčetom trotoara, odakle će se na prstima odraziti – jedno skok skok – ne bi li se uvukao kroz prozor u moju sobu kao umetnik pornografije kad se provlači kroz narativ.

Ne znam koliko puta je gazda Žarko Zrenjanin izvodio svoje kako prizemne, tako i paraglajding avanture s trotoara u pokušajima da se vine u visine i šta mu je omogućilo dobar odraz i trajni odskok u moju sobu, te kako je nesmetano izvodio svoje noćne vratolomije, i verujem bez mnogo buke šetao po mojoj iznajmljenoj sobi dok su mene tresli nemirni snovi u kojima se univerzum neumitno širio kao bludnica… (ne želite da čujete taj san, a i sama odbijam da ga prepričavam na ovako uzbudljivom mestu u romanu)

Svakako, jednom sam ga zatekla kako visi preko podprozorne klupice oborivši dve saksije sa cvećem drčno se držeći za žaluzine, poluspuštenih pantalona od štofa, ispod kojih su sevnule čakšire, isto od štofa otkrivajući takođe poluspuštene gaće.

Ja, probuđena iz nemirnog sna u noćnu moru, odskočih, na trenutak pomislivši da me je posetilo biće iz paralelnog sveta, kad me dotaknu zakon realnosti i sećanje na golu cev Slovakovog pištolja prislonjenog uz moju glavu, te uz moto da se svaki junak rađa u borbi s čudovištem,  porazih negativca otreskavši mu saksiju u glavu dok se on koprcao, onako gologuz uz krkljanje: „Gorelo je svetlo! A i sama si kriva! Bog je rekao da treba da se spava noću!“, te šta ću, dobih sutra momentalni otkaz iz stana koji sam rado prihvatila jer mi se ionako odlazilo iz te lude kuće.

„Ma izmišljaš sve!“,  lezbejka s nadimkom Rivil, bezoblična i visoka, maljavo – debelih ruku pljesnu rukama po kolenima i zagrokta: Ahohohoho! – jeziv medijum neverice, pogleda uprtog u moje sise kao pogled mirotvorca u čovečanstvo. „Daj da te izmasiram!“

„Ne, hvala“ – Rasejano sam počela da razgledam sobu koju je trebalo da napustim za 24 časa. U toj sobi sam provela 3 meseca i u njoj sam imala neobične posetioce, mojom krivicom i knedla gađenja stoji u grlu vremena dok ovo pripovedam- osećam se krivom skoro za sve. Ne znam zašto sam pristajala na posete bića gadnijih od gmazova s dušom guštera. Mogu da pretpostavim, ali do kraja ne mogu znati niti očekivati jer očekivanje stvara pritisak, a pritisak je upravo ono što me je nateralo da se ponašam kao da sam udarena mokrom čarapom po tintari. Pad nema nivo, ne može se ulepšati. Mogu da ga nazovem drugačije ako sam saučesnik u rađanju ambisa. Biti svedok pada je najgore što se može dogoditi povodljivoj osobi.

To bi bilo isuviše jednostavno da je bilo tako. Dosadno, neprijatno, za saosećanje, ali potpuno lažno. Dobrodušnost i lakovernost, da. Glupost. Itekako! Senzibilnost? Često je podmeću kao izgovor za labilnost. Nemoć da zaborav odredi kako dalje tera u očaj. Ne znam koje mi je objašnjenje bliže. Verovatno je svako podjednako udaljeno. Najprostije: treba se ulagivati sebi, nabaviti prikladan citat i izgovoriti se na senzibilnost, jer pravim razlozima, ako ih ima, ionako niko ne veruje.

Strah od samoće je razoran, ima miris, kao i neprovetren stan.  Bila sam razdražena od prljavštine među kojoj sam se obrela.  Kuga mržnje prema mestu boravka počela je da izrasta u nasilne strahove da se učesnicima i vođama ovog koncentracionog logora skine koža i ono što ostane da se uvalja u sumpor i zapali.  Onda uz jauk  da se ide ulicom i da se vrišti s vatrom prilepljenom za kožu i nagonski povraća na sred Bulevara uz režanje: „Fantazme! Jer ja ću pustiti na vas plamen sveta. Mutnokrvavim, odsečenim jezikom prokleću i oblizaću vaš smrdljiv dah, a dlan kojim ću vas ugušiti ima na sebi iskopane očne jame!“

Opet stvaram zabunu pogrešnim odabirom reči. Posetioci – to nisu bile nikakve kohorte kurvetina koje su marširale po sobičku zla, niti masažerke s rukama buldožera i nadimcima a la Otkrovenje po Jovanu Bogoslovu. To su bile utvare u mojoj samoći, armije duša u neposrednoj opasnosti, nalik na moju, moj skriveni dom, moja mračna ravnica.

Gnev sam ostavila po najmračnijim uglovima klupskih kuloara na koje su me vodili veseli momci, a ja bih radije bila u jarku ispod mosta i davila se samoinicijativno nego  što bih bila s njima i društvu… , no, eto..  Bejah i ja jednom društvena životinja, animal sociale, čak i animal rationale, ali nisam mogla (čitaj: nisam imala para, a sad pročitati prvu rečenicu Zapisa) da vodim svoj život shodno ličnim afinitetima, potrebama i vrlinama.

Svoju uznemirenost sam mogla da poverim  samo golim  zidovima ili ih israti u paklu koji sam samoj sebi zgotovila,  kako su mi govorili Oni S Druge Strane, neman i goniči koja je zarobila stoku, pa se kezi srpastim zubima, dah otrovan, oči krvave, a osmeh podmukao i zmije im rastu iz ramena.

Dok su mi stopala bila čvrsto ukopana na pod i dok sam blaženog osmeha odbijala ponudu za masažu ženskoj nemani s mogućnošću samospoznaje acca homolezbijens, zazvonio je telefon.

Lenjo podigoh slušalicu i telo mi se najedared celo ukoči. Nadevanje imena osećanju koje se ponavlja, nastavlja se. To je ono što sledi. Poetski, zvučno i lepo.  Jadni glasovi dosadnih, cvilećih aveti sa svim njihovim budalaštinama osvetljava put brodolomniku u noći.  Glas lije moju krv i dotiče moju istinu.

„Zdravo . Bi li do mene ODMAH SADA svratila?“–  bio je to samozadovoljan, kako tako podnošljivo a la kazanova – oplemenjen Amrin kontraalt. Ah! Bbizarno me opija i dovodi do najugodnije naslade koja trese dušu provokacijom koju bih sad nazvala erotski humor, a sad, dok ovo pišem ne mogu izreći koliko je u mom mesu bilo pohranjeno neutažive čežnje, frivolnosti koja bi i dahu mrtvog vola dala na živosti – oh ne, ne dozvoljavam nikakve naknadne, cinične racionalizacije, niti poentiranje, ništa paradoksalno i grubo – sve je to naknadno – rečeno, blesavo niče okolo, sablasno, beskorisno saznanje. Nijedno svoje groteskno osećanje rođeno u očajnoj bedi samoće neću poreći. Ako se podsmevam nekom, to je sve na moj račun. Kuća časti!

Na ovom mestu, vraćam se mom i Amrinom prvom razgovoru…  za sad, dođavola s gazdom Polifemom!

NASTAVIĆE SE

 

 

Featured

Dragonfly


Dragonfly dragonfly
with wings blue as the day
give me back my childhood
the heart and a ghost of love
take me back to those days of insanity

whatever is at child’s hand reaching
innocence, fallen at last
pitiless love to salivate my drawn-out days
seven wonders and more… more
with time to reconcile

There was a time each day was replete with splashy colours.
we gathered together to fly afar, above.
in the waters of our golden streams.
There was a time when you sang a song
the beautiful kiss of our precious dreams.

There was a time I dreamed a dream
Of a pool of light where rising sun sleep;
where no woman weeps
no friend’s betrayed
so, we met again and again

Seasons passed with a malice wearing silence
like a wicked thief in his wolverine gallop
I played on my own accord for a year or two
but swift enough to return to the shores of my childhood,
against time-worn pompous carrion

But flew he did! No pure drop of ta – land!
I fell at my feet as I were dead
a little dancer I never knew – a flower called peace and innocence
the missing, old age dump enemy.

The ice of prime survived my pain
the impressionable fall into the pit of pleasure-seeker.
so charm is all, but doomed and burdened call to find
the happiness on earth where happiness thrives

By all means, still, I hoped always be found
and I howled to the undisturbed tides, torn

“Give me back my dragonfly!!”

Somewhere there you held my soul
to hold me close as I grow old
and I knew that I was dying for so long
and I knew I was going to regret…

… that you never let me touch you
My unfulfilled love.

Featured

The confession of a prisoner


If, when walking this city B.,
while moonwalking in its inverted glory
all I can see in my blinded sight is red fibre like
the resplendent body of blood dawn
the soil hardened overnight,
teeth chattering, and great dark clouds ran across
the threatening skyscrapers
and piled on snow falling in the form of slosh.
such a music… like myriads of bell towers,

You call me names, like… humdrum deaf prisoner
you may leave a tiny Tim poem to posterity,
like she swallowed a handful of ecstasy and that
she imagines all of this happening in a roomful of mirrors – numerous
Slime’s books in a single passage,
a secret of that trash whispering behind the scenes
Of Slime’s city, there is no place to get to

Still, I keep walking
Along with endless noise of impossibility,
bemused faeces and insane homeless people,
their fingers numb in the wind, extending their hands.

After so many years, only impurity, enormous chunks of
time blocking the thorough research of vile and
concrete, diabolical actions, the trash behind the curtains is
part of the show, taken out secretly and insidiously by a
lipstick-wearing actor.
So many treacheries, idiocies, drives to criticize me, destroy me, I,

I…I totally matter!

So I paint its portrait, feverishly shaking
A tyranny of the gut, this and nothing else.
The drunkenness of hate, this and… whatever other
mad souls think
the day in the day of chronicle
of irritations
that will forever remain silent,
Unfortunate in its own way,
dragging other boring grey days with it.

One written page, one bullet fired,
one rebellion squashed,
one decree.
Beyond the veil of blazing sullenness
Time is ticking. Space dying,
Loud, empty, but their eyes do not match their grinning teeth.

I become a stumbling cave dweller surrounded
by whirlwinds of dread and howls of the killed
and the slaughtered and ready for testing.

This is how a soul starts getting vile
a replica of an ancient corpse stumbling about caves.
with hidden knives, they were taught to use
to pick the victim’s innermost
layers of brain cutting their cingulum, with pleasure.
a hellish butcher with bloodthirsty pleasure
craves blood,
reading all of my innermost desires and fears

Inside was a real-life zombie land – wrinkled faces, pale as if robbed by a mysterious fever, hardened backs bent, scared and careful of the impending knife strike, like lab rats, yet bloodthirsty.

Not a single NOBODY.
Nobody and somebody.
Nobody there.
All is Nobody and Somebody.
No-bloody.
No-Goddy.
Knotted in

Like those birds forever trapped mid-air,
shot with an arrow of the final reaper on earth.
The old Gods are dying of laughter,
Either the asylum or the sword remains.

Featured

Winter idyll


Blow blow winter wind
Beat with low rhythm our inland air.
wild-eddying swirl in her sharpened face
and, bleached, fresh buds of white hiding place
moving on softly line to line

The half-stripped trees and this pale air
hides hills and woods, river and heaven,
I, zip my farm at the end of the garden.
winter idyll.

I agree there is some sweetness in its white cruelty
so, maybe one day it will be
a beautiful place
Until then, the echo is still
devoured by a frosty meadow languor
Perhaps one day it will be
such wonderland place
Until then,
a crisp of winter’s night’s
coated in white shirt sewn from a black cut.

Featured

Zapis 21 Prometheus VS Birdman, Zapisi u tami


Zapis 21

– ielaan albaqa’ lilaqwaa lkn lizaman mueayan wahu zaman alsuqut ‘aw zaman alkahula
‘amma albaqa’ al’abdiu fi alhayat hu baqa’ alniqa’ wal’iikhlas walwafa’
– Zapravo, ostati jači, ali za određeno vreme, jer, gle, dolazi vreme pada ili starost starosti. Stoga, večni opstanak u životu je opstanak čistoće, iskrenosti i vernosti.
– Actually, to stay stronger, but for a certain time, because, behold, the time of the fall or the age of old age shall come- Therefore, the eternal survival in life is survival of purity, honesty and loyalty.
– Abu Jusuf.

1 deo

 

Besni sjaj svetluca mi zenicama. Slovak je uz šištanje, šut nogom i jadnu riku udarcem noge razvalio ormare po stanu, načinivši niz još skarednijih zločina nad nameštajem.

  • Zašto si iznela kompjuter? Planiraš da bežiš?, prskao je naokolo, divljao.. Mlatarao je rukama, uzdizao se na prstima. Nalik na vrtoglavi stub, divljao je po stanu, psovao, pa psovao opet, dok ga je Mario unezvereno posmatrao.
  • Pa pričaj! – unosi mi se u lice, Majkl Majers osenčen na filmskom platnu.
  • Šta da pričam kad si ti sve rekao. – Mario se skvrčio na sofi, tanana sena sa večnim, pomalo bunovnim izrazom lica. Preplašen hitro je bacao poglede sa mog lica na Slovakovo, pa nazad na moje.
  • Rekla sam. Kompjuter je na popravci. –njegove ludorije su me zabavljale jer su ostavljale utisak na moju maštu.

Uzaludan beše njegov bes. I on spozna, da sam mnogo luđa od njega, a čak i najuporniji ludaci prate svoju logiku. Ja ne bejah niti uporna, niti hirovita, niti potpuno luda. Mahnitost je za mene već postala potreba drugih, festival mediokriteta gde i najgori trezvenjak zaliči na Dionisa. Bejah publika. I moje oči su bile uperene na scenu. Nisam želela da mi promakne niti jedan detalj. Jedan od njih beše brkata Slovakova žena, ali ovo nije pripovest o Slovaku, te ako budem pristupila patetičnoj sceni Slovakovog pozorišnog konstrukta iz ugla pera, sa željom da baš kroz Slovakovo mahnitanje pročistim emotivni stres, učiniću to dovitljivije i s mnogo više pažnje ću se pozabaviti fenomenom Dušana Slovaka.

Pišem scenu neopterećenog uma, u funkciji ekspozicije, a ona dalje vodi u dočaravanja koja sam izabrala kao najkatartičnija i najvažnija za dalje zamke u delu sastavljenom od niza uzročno – posledičnih događaja. Nisam obećala da neće biti rupa u zidu za čitaoca. Ali, tu i tamo, u njih se može smestiti ogledalo. Ili proturiti glava, za one odvažnije. Ja sam u svakoj od tih rupa probdela besanu noć i garantujem potpunu bezbednost. Na kraju krajeva, sve se svodi na poverenje. A u ovom i ovakvom delirijumu postojanja, teško je bilo kome verovati. Prva vam govorim, ne verujte ničemu što je ovde napisano. Nikako – škrabalima. Ionako, štagod rekla, nećete mi verovati. I ja vam aplaudiram na tome.

prometheus

Ali – Bejah u pravu. Toliko teatralnih ispada i navalice ludila poređanih u vremenu dojadi i najupornijim glumcima (naročito onim dobrima u koje je Poglavar Divovgrada, Ludi Dule svakako spadao), te se Slovak smirio, reda radi zapretio ne bi li fiksirao svoj predatorski identitet i uz jedno: – Reci majci da mi sutra donese moje pare! otperjao iz stana.

Noć pre dolaska moje majke sanjala sam Slovaka. Dok me je jurio po stanu, doživela sam u snu, verujem za mnoge, uzvišeno, nadtelesno iskustvo. Uspenje.  I to gde drugde do nebesa na kojima behu poređane tektonske ploče, planine, grebeni, svakakva mora. Svet se okrenuo naglavačke.

Grčevito sam zahvatila tvrdu površinu, prikovana za greben kao Prometej.  Bura ultraljubičastih zraka me razređuje. Oblaci jure, a moje golo meso drhti. Slovak ustaje i tabana po sobi, spreman za poletanje. Odvratne su mu kandže. Pijucka vodu iz flašice, bez zabacivanja glave, diše na usta jer mu kožni nabor zatvara nozdrve, spreman da zamahne krilima.  I poleti on ‘vamo, ‘nako nehajno, grdan i opasan, ka mom bregu čistilišta, dok vrištim, očiju uprtih u pakao i u letećeg Slovaka koji bučnim zamasima krila stvara dodatne orkane,  a oni pred sobom odnose sve. Ja, nepokretna u središtu sveta, bejah okovana, i dalje se krvavim rukama držeći za svoje uporište,  sve dok..

Padam.

Padam u potmulu prazninu. Sve što poznavah iščeznu. A Slovak i dalje leti.. leti..

I nosi u kljunu račune  za struju. O, majn got!

Možda ne bih toliko tulila o Slovaku da me ne fascinira, ovako maštovitu, šablonski obrazac odnosa gazda stana – zakupac, između velikog broja varijabli koje prirodno ne (bi trebalo da) promiču, ako pretpostavim da je radnja smeštena u složenu priču krštenu rečju evolucija s  razumnoljudskim subjektima s pokretnim palcem, poreklom iz doline Neander, a ne bezrepi majmunoljudi, gigantopitekusi i kojekakva zverad s mozgom veličine grejpfruta i niskim čelom.

Opisati (nešto podrobnije) Slovaka štedeće bolnoponavljajuća iskustva s isturenim obrvama, kratkim rukama i malograđanskim moralom što bi donelo frustrirajuće proširena poglavlja i još frustriraniju odluku čitaoca da preteranu revnost proglasi za nedostatak fokusa u do krvi ogoljenom romanu.

Rećićete: daješ mu isuviše prostora! Dugačko je. Daj kratko! Nema se kad čitati ovoliko! Kad ćeš PREĆI NA  GLAVNU STVAR?

Vaistinu vam kažem: dajem mu ni više niti manje nego dovoljno. A kratka proza je za mene oduvek bila nešto nalik na seks na brzaka.

Featured

GUDVILOVE VOLJE I NEVOLJE 1, studija o podvojenom umu, odlomak


GUDVILOVE VOLJE I NEVOLJE

I

Jednom, a to ne beše tako davno, u godini Zaraza, uhvatio kašalj izvesnog Gud Vila, ambasadora dobre volje sa Balkana.

Vaistinu, ne beše taj Gudvil bilo ko. Govorilo se da je potomak cara Nazira Alija, tvorca tamilske epike iz Pondičerija, na jugoistoku Indije,  a kako se obreo na Balkanu beše tajna, kao i mnogo toga u njegovom kratkom, no čudnovatom životu. Njegov lični pisar svedoči da se u mladosti bavio pesništvom i bez sumnje imao je dara…  Govorili su mu: “Gudvile, tvoje pesme imaju epsku notu zapretenu u jezovitoj, nakostrešenoj lirici”.

To behu podmetačine.. Gudvil beše čistokrvni Balkanac, po obe porodične linije do seobe Slovena, a možda i dalje.

Ali, kako objasniti the pure magičnost stiha, do legendom. Tako pisati, pa to je uskovitlan svet,  kovitlac neslućenih spojeva. Za to, dakako, moraju biti kriva I krvna zrnca. Takvo lirsko umeće, takav kvalitet stila, usud puteva ukrštenih balkansko -istočnjačkih mudrosti, jedino je objašnjenje.

Na to bi se Gudvil uhvatio za glavu. Koren njegove bure u glavi bila je jedino migrena, branio bi se pred savremenicima. A i tih par epova, to je tek tako.. došlo mu.. otelo mu se slučajno, ne sa namerom, niti poreklom iz kakve egzotične, poetskom magijom očaravajuće zemlje. “Ja u dokolici, onako, slučajno..”, branio se Gudvil-  Iza nečasnog umeća mora da stoji stav, markantna rana, sudar dve vere, dve nacije i tako unedogled, odluči se Gudvile, da li si s nama ili nisi?

Poboja se Gudvil da mu ne prikače  status izroda, genetske greške i slično.

“Da tebe neko pita Gudvile, ti bi živeo u Golveju, Edinburgu ili u Kermaretenu, a ne sa nama”, pljuštale su gorke optužbe na koje bi Gudvil ostao nem, izmučenog lika.

“Ja.. samo želim da se uklopim..”, sanjario je –“O sudbo, zašto!”

I zareče se da će se manuti pera, sve dok mu i poslednje u glavi, odsanjano, zamišljeno bivstvo u samotnome pesničkome domu ne ispari u raskošno napuštajućem stilu uvređenog pesnika, dela sebe koga se gnušao i koji je morao da nestane, taj samonametljivi brbljivac, mađioničar, dramatično NIŠTA,  nedonosilac para, a donosilac tegoba i problema na račun njegove karijere i ugleda u društvu “Od sad samo činjenice i to gole. “ – zakle se on na nudizam u činjenicama, te kako učini, bi mu lakše, zaspa jedne noći tako I probudi se sutra kao novi čovek.

Gudvil (nekad beše) jedan od onih tipova koji deluju opasno na prvu loptu.  I na drugu!, zahvaljujući  uznemirujućoj pojavi i nehajnoj grubosti u ophođenju na koju bi mu ponekad ukazivali..  iz učtivosti.

Tad bi se Gudvil uznemirio. Verovao je da su to podsvesni trzaji proterane pesničke ćudi.

Beše to sitni (uznemiren pred zvucima, bojama i ljudima, reklo bi se usitnjen ) čovečuljak krvavobele ćele sa dve očne jame koje, istovremeno, kao da streme u dubinu, dok nabrekla zenica iz očiju ponosno štrči kao slomljen durbin, obuhvatajući šaroliki svet četiri ogolela zida.

Njegove slepoočnice bile su toliko blizu da bi delovale slepljene jedna za drugu, a između njih bi istrčao nos, tamilsko nasleđe, koji bi, kako bi ko govorio, pravio čudne pokrete, da, baš taj Gudvilov NOS koji je imao vlastitu volju i prkos uprkos Gudvilovim željama!, Gudvil bi krotio njegovu volju tako što se u njega neretko udarao, a bogu se molio da mu ispadne sa lica za vjeki vjekov…  – Kad bi govorio, zvuk koji bi izlazio iz napućenih USTA beše sličan nekom mlevenju, katkad, kao kad bi neko na sitno strugao orahe, možda njegov lični kuvar..) ili, još čudnije, u Gudvilov glas beše utkana još neverovatnija nota, kao da ga prati senka kakvog podsmevača koji istresa orahe iz zadnjeg džepa i pravo buku i tresku, te se ne zna kad govori Gudvil,  a kad mu se tamna senka Podsmevača ruga.

Sve je bilo protiv njega.

Pride i na samu pomisao da mu se neki zli genije podsmeva, a da se ne može uhvatiti, niti utvrditi poreklo takvog prokletstva, trzao bi se u velikom strahu nalik na buđenje iz košmarnog sna, jer Gudvil beše bojažljiv čovek.

„A bojažljiv čovek ne može biti tamilski stihovladar. Kakav je to pesnik sa ovakvom glavurdom. Pogledajte Bajrona, kako je lep. Hrom, ali lep. Opet, baviti se pesništvom, a izgledati..  gudvilovski… Ne ide.“, raspričao bi se u kafani i osećao da ga preplavljuje val topline i razumevanja njegovih sugrađana.

I tako je ponavljao sebi u bradu istu stvar, svake godine, u isto vreme, na istom mestu, sve dok poslednji trag sumnje ne iščile iz svačijeg srca, a oduševljenje je došlo do klimaksa kad se Gudvil pohvalio da se u slobodno vreme bavi izrazima i razlomcima, govoreći da su dva puta dva četiri i jedan – pet!

Gudvil je imao slabost, uistinu strast koja bi mu, ostvarivši bi se, kao uteha ležala na srcu i milovala bi mu pretkomore, zalegavši i na poneku popucalu komoru, hraneći ga spokojem kao mirom nahranjena misao.

Još kad bi se sve to zalilo pivcem sa uvek raspoloženim društvom u Udruženju Dekart! Možda doguram i do Ministra! Može se reći da je Gudvil imao neobični fetiš na čije bi ostvarenje neretko uzbuđeno disao!

Želeo je da bude ugledna ličnost. Jednog dana i Šef Države! A pošto o njegovom političkom usponu u ovoj priči neće biti reči, jer bi štura olovka još šturije mašte njegovog pisara zapela u brojna tumaranja u rečima i protivrečnosti golicajući u Gudvilu nepreboljenu boljku zbog koje nije nikad uspevao da do kraja bude srećan, odlučujem se na obaveštenje, krajno rešenje zapetljancije njegove komplikovane tamilsko – balkanske prirode i jedno suštastveno: Uspeo je. I bio je sretan.

Sve do tog kobnog dana u godini Zaraza.

Kako se razbole Gudvil, a beše to u petnaestoj godini raskošne političke karijere o kojoj u ovoj priči neće biti reči, odlučio je Gudvil da odleži bolest, odloživši posetu Tunguziji gde je počesto odlazio u svojstvu Ambasadora Dobre Volje.  Prođe nedelja, prođoše dve.. Ne samo da nije prestajao da kašlje, nego poče i da kija!

Odluči da poseti Državnoga Doktora, koji je izlečio problematično afričko pleme od opasne vrste gripa, da mu prepiše lekove.

  • Doktore, rećiću vam šta je u pitanju, ali da čuvate tajnu, jer u pitanju je i čast i nečast mog dobrog imena. Toliko sam na njemu radio, deceniju i po, da zablista!… – kršio je ruke Gudvil.
  • Kunem se, Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom, i Panakejom, i za svedoke uzimam sve bogove, i sve boginje za svedoke da neću ni zucnuti – prekrsti se Doktor životvornim krstom časnim.

Tad mu Gudvil reče: – Vi znate, Doktore, da sam u mladosti bio pesnik.

Doktor se namršti. –To je bila neka vrsta iracionalne vere. Poricanje sistema i zastrašujuća aktivnost.

  • E pa ja sam se te strave podsetio.. ovih dana.. ja sam.. ja sam… – Gudvil se zaplaka –
  • Niste valjda! Gudvile!

Gudvil pokajnički kimnu glavom.

-Pošast se vratila. Krene ona na mene, a ja krenem na papir, ruka se sama pomera, protiv moje volje, ispisuje epove o egzistencijalnom rubu, te mi nekakvo bezimeno biće u uvo šapuće o ružnoći čovečanskoj, te hajde Gudvile da im se svima narugamo tvojim neupitno britkim umom, a sve to izreče bestelesna zver neka u meni, potuljenom zloćom i navali na mene rečima: Nosinom zaoraj po rani, iščeprkaj gnoj, te me zainspirisa da napišem pamflet Udruženja vanvremenskih pesnika kurvara, viktorijanaca i futurista trubadura, a nagon me odvede do crkvenih vrata i natera me đavo neki da zakucam slobodoumnih i vatrenih 95 teza u dubokom lirskom izlivu gde se jasno govori o prvobitnoj misli u čoveku, hvali i veliča sanjar, spasonoša i bakljonoša celokupnog roda ljudskog.

U ime viktorijanaca izveličah u tezama tminu i zakleh se na obožavanje kako zalaska, tako i svitanja sunca, dobra i zla, pohvala ljubavi, strasti i dubokoj žrtvi koja donosi savršenu pobedu.

I rekoše mi glasovi u tami, a od toga počeh da kijam silno i dok sam kijao, ja san u tezama sročio da svaka ideja mora da se izrazi pa ma kakva bila.

Ja sročih zabranu konvencionalnosti i upriličih gozbu saosećajnosti umetnosti, veličajući slobodu i odgovornost ka istoj.

Sve ostalo je paradiranje naučenog jer su duhovni i kulturni integritet na prvom mestu, a ostalo, nešto kao crkva, država, norma, sistem, institucija trice, te da ih treba pod hitno ukinuti, pojedinca smestiti u Prirodu da je izučava dok stihuje zagledan u oblak i.. Doktore?”

a363f00fc60e087b015f8a9cb0499e86

Sagovornik ga je posmatrao bledo, zatrašeno, izraza lica Preživelog iz uklete kuće.

“Gd.. gde ste ih.. zz..a..zakucali? – toliko beše zastrašujuče sve što je dobri doktor čuo da mu puče stetoskop, a zamalo i srce.

“Tu, među prečkama na masovnoj hrastovini, iznad gvozdene brave…”

“Na vratima Glavnoga Hrama Kajafa?”

“Želite li da čujete druge teze o prostituciji u futurističkom bordelu robota i njegovom uticaju na misaono- refleksivno..”

“Nikako. Bolest je uznapredovala. Sad me brine što je to video naš arhimandrit.. možda čak I Šef Države. On uvek u crkvu zakorači pre no što petlovi zapevaju, da se za nas pomoli”

“Bez brige. Moj kuvar je odneo sramotan dokaz bolesti. Pratio me je kako lutam noću sam, ubledelog lika i iskeženih zuba, te nešto, veli zakucavam..”

“Velite da se ne sećate zakucavanja?”

“Nisam bio svedok ovog poroka. Imadoh pomračenje i ne sećam se ničeg”

“Asklepija mi, uklonite sve olovke iz kuće, neka vaš kuvar udvostruči stražu.”, Doktor povrati idiličnu pribranost, sakupi ostatke raspukloga stetoskopa, još preporuči Gudvilu da vežba razlomke i izraze i nekoliko puta dnevno ponavlja reči poput: dva cela i jedna polovina i minus jedan celo i jedna šestina, te će zamreti u njegovom umu takve nečiste sintagme, a on opet biti onaj stari… “

Nastaviće se…

Featured

The Artists


‘I’ve carefully gone through your text of Wagner, madam. Quite passionate, a tour de force. This is precisely why I don’t call myself a Wagnerian, you will permit me (I hope) to provide some of my critical input.’

Mary Lynne allowed herself a minute smile and crossed her legs at the table.

The man tried his hardest not to look at her lovely, thin legs.

‘You start the text off strong, with a title that cuts to the chase, that doesn’t wander. The readers think that you will…that you’ll…’ His frowning face softened. ‘As early as the first, then the second paragraph to expand upon, to provide arguments to the qualification you laid…laid out, oh dear, I’m losing myself…in the title, yeah, that’s the word, IN THE TITLE! He gathered his wits for a second and started banging his head on the table – and yet nothing.’

il_570xN.1015046746_brah

Vincent D’Onofrio (Cholo) with Mathilda May (Stephanie) in the movie Naked Tango the end of the film.

https://www.etsy.com/il-en/listing/276627324/black-and-white-nude-acrylic-painting

‘You say that he bullied his colleagues, and also that you cannot cite a single example, because there is nothing written, or disclosed. Funny, one would wonder: where did the daring claim come from that the man was a witnessed sadist when there are neither examples nor evidence of this? ’

The man extended his hands towards her. ‘Oh, Maryyyy…I will strangle youuuuu! With a wire string, dude!’

The man panicked. He grabbed her throat. He screamed. ‘I’m panicking! I’m panicking! I have to jump!’

And he jumped at her mumbling how truly unhappy he is.

‘Look at her, how easily she gives herself to me! You are no longer so prideful! Get yourself up you low-browed dunce! Oh if only a wind could blow right now to lift your skirt up, and here I am having to put up the effort, they’ll even call this rape!’

‘And it would’ve been romantic’ Mary Lynne said coquettishly.

‘Right, like in Tannhäuser. Sing to me, sing to me, be my…Wilhelmina Schroeder!’

‘Is that like Venus?’

He lifted her leg in lieu of responding as if he were ploughing a field. He flung it over his left shoulder.

Venus sang.

‘Do forgive me never more will IIIIIIIII

Come to me if fortune’s what you seeeeeeeek’

p03v9r6j

Sophie Koch as Venus in Tannhäuser

‘My fortune…’ He uttered between heavy panting and then flung her left leg over his right shoulder (where the other one went, he wasn’t sure). ‘My fortune lies in Mary!’

And he added:

‘I also think that the text would have had more impact if Hitler hadn’t been mentioned. What, there’s no bloody way that Stalin, who was none the lesser a monster and a murderer than Hitler, didn’t love Glinka or Borodin, or more likely Mussorgsky. That does not mean that these composers were vile men. There is a sizable possibility that Idi Amin loved Tartini or Paganini, why not. There are counterexamples as well. Beethoven loved Napoleon for years, he even devoted ‘Eroica’  to him, after which he got disappointed, gave up on Bonaparte.’

‘There.’ Mary said, after an explosive finish a la Eroica. ‘Now, will we do some Wilhelm Friedman for me, sweet lover?’

‘Start!’ With Mary’s dress at an arm’s reach, he quickly put on a dress and made-up and groomed in a manga style he lifted his hairy legs up high, swearing that the Cliven depilatory cream was not handy.

‘You know how much I care for hygiene!’ He wept.

‘Cold waxing is the best with the Tiger tire glue.’ She smiled. ‘Now have a listen…’

‘Oof…’

Between Expressions by Hamish Blakely

‘Wilhelm Friedman was spat upon to the point of pain. A boozehound died poor…(SIGHING) They then admit that he was the greatest instrumentalist of his age. The dude hit the clavier, not a single person could challenge him. A biography that on the surface looks like the buckish bios of notable rock musicians. Oy vey, there was a movie as well, I think the title of it is, in fact, Wilhelm Friedman, where he, apparently, suffers and struggles (SHE SIGHS LOUDER AND MORE PASSIONATELY) as a gifted son of a well-known father. The catch is that his father was nowhere near as noteworthy when Friedman was playing, and his problem was neither living in his father’s nor in his brother’s shadow (Mozart said about Carl Philip Emanuel: ‘He is the father, we are all his children’ (OH GOD!!!!), which reckless historians transposed as Mozart talking about Bach, and he didn’t.) (BOTH SIGH AND MOAN), but with all those flies, fleas and planktons that make up life and make up us humans, like a living organism, dead center in that life itself. Leopold Mozart, Wolfgang’s pops, picturesquely and colloquially described the habitus of Friedman Bach. ‘A remarkable musician, an unrivalled composer, but a heavy, heavy drinker.’’

He was panting. ‘I love Händel a lot. I have some undocumented version of his Water Music, therefore I do not know either who performed it or when, and the version is, just, it’s the balls, it tears ass… I listened to various different versions, but most of them are shit, can’t even come close to what I have. Händel and Telemann, by the way, I view as bigger composers than Bach. ’

Lars von Trier’s Antichrist was playing in the background during all of this. An erect phallus added to the magic and romance of the two. Candles were too much with all of these other stimuli. At the peak of arousal, they were slapping each other, arguing which composer is better.

antichrist

‘Boozehound, spendthrift, died poor, boozehound, spe…e…eh, dear husband, I think that will do for the evening.’

And while he was putting on man’s clothing, Mary Lynne sang Messiaen: Turangalîla-Symphony (Joie du sang des étoiles) in front of the mirror, the director of the Artist’s Trilogy Ron Gabe Bonester went upsy-daisy and with a ‘Camera, cut!’ he marked the end of the shoot.

‘I gave you too much freedom! None of that was in the script!’ He paused for thought. ‘Now you, kid, get Mary a gun to blow your brains out!’

The actress went upstart. ‘That wasn’t the deal!’

Bonester shouted in response to this. ‘Nobody questions my authority! For two hours behind that there…glass compartment…the Australian minister of culture is sitting and waiting for the script which will present his arduous devotions at the Art Conference focusing on non-profit management. Our country cannot develop economically without innovation in that particular field. And education! Who do you think you are? Who bought me this Canon EOS 6D to shoot you guys? Get serious, woman, and continue the oral, along with Chopin and your husband.’

‘But…we are ARTISTS!’

crcreepymonalisa-copy-511722

‘An overrated term. I do not exchange my ideas with the personnel. We directors laud a vibrant and growing creative economy!’

Then both He and She approached him and pounded him into the ground, while Bonester slid on the floor in his oversized suit.

‘Shall we continue where we left off?’

‘You mean…while the Minister Behind the Compartment observes?’

‘And then a gun to the head, like Romeo and Juliet. Or was it poison? But let’s not split hairs.’

‘That would probably be a mistake, but…as I said… we are artists, dear colleague, and a happy couple in Art. We cannot live on without the drama.’

‘And voyeurs,’ someone whispered, sat in a chair where the now unconscious director lay and followed this up with a thunderous applause.

Then the trio continued the show agreeing that the Husband should be given any old name.

Mary’s gaze flew up and she said: ‘He will be named Frederic. Like our unborn son.’

Nobody objected, therefore Frederic could begin.

The Minister, who physically reminded one of the head electricians, would record something with an expensive video camera. But under the condition that he played Chopin.

‘Bah bah, the Best Boy.’ Both send passionate kisses to him. Then, with an erotic play, they embraced.

‘Artists, such artists,’ mumbled the Mysterious Traveler, the Spectator, the Third Without Whom You Can’t Go On, from the artistic Kingdom of Heaven.

But Mary Lynne and Frederic were in their own world, wreathed in music and gifted with a gift worthy of the Gods.

The camera buzzed. Reflectors flashed.

6b9f918032e2324a623bdc89772c8205

SCENE 25:

‘I’ve carefully gone through your text of Bach, madam. Quite passionate, a tour de force. This is precisely why I don’t call myself a Bachian, you will permit me (I hope) to provide some of my critical input.’

SCENE 26:

‘…as far as the Bach family is concerned, I love Wilhelm Friedman and Carl Philip Emanuel, they rule, each in their own way, but I dug up some other guys as well – for instance, Johann Bernhardt Bach is also excellent. In the classical era, Johann Christian Bach stood out. Imagine that wondrous family tree, this beast of a family, which branched out during a good hundred-and-so-year period, and bore nothing but interesting musical fruit. Crazy.’ (SCREAM)

CUT.

Featured

Zapisi u tami 22 Ne mogu da napišem ni slovca


Ne mogu da napišem ni slovca.
Sve što imam u glavi, a da je upleteno u platno papira, izazvalo bi međunarodni skandal, eventualno hapšenje, teranje u ludaru… a u čitaocu osećaj teskobe.
Sve što mi pada na um, a da je vredno napisati, je tragično brbljanje. Vidim sebe u tekstu okrenutu naglavačke kako okačena o imaginarnu kuku vrištim na svoje gazde stanova, otvorenih usta na O.. o.. OOO, Krvopijoo!
Vrisak podrhtava u utrobi, ruke mi se tresu, nemoćna sam, glava mi je prazna, možda se međ’ preostalim dendritima, neki od njih uz jedno “brć” zatrese. Provodnici u mozgu su pregoreli, pomenuti dendriti izmasakrirani kao Persijanci kod Maratona.
Piramidalni slojevi nervnih ćelija izrastaju u zagorele, dimom nagaravljene piramide, hoće napolje, natrag u Egipat, domu svome.
Vrh piramide mi probi čelo i zaličih na Lucifera, a poslednji skršeni neuron, nekad tako orlovski razvijen, kao poslednji Mohikanac, pobeže iz vukojebine zvane moj mozak, uz jedan vrtoglavi salto I harizmatično: Zbogom.
Svašta mi se dogodilo pre moždane smrti. Huka, buka, delirijum, eksplozija. Sada… Glava mi je prazna, a oči iskrvarile na smrt.
Od tad imam vizije koje ne delim sa poštenim svetom. Zato, zamolila bih samo hulje da nastave s čitanjem teksta.
2
Jednog dana, zatećiće me kako ležim u lokvi krvi na pločicama nepoznatog kupatila, kako u ruci držim sliku Filipidesa (tog kradljivca, rekreativca koji je preuzeo moje zasluge, iako istorijske knjige tvrde da sam rođena nakon njega. Kakve podmetačine…) mrtva od smeha nakon što sam upucala nekoliko gazdi stanova, nalazeći ih na mestu zločina, sledeći njihov trag, uklanjajući jednog po jednog, po abecednom redu.
Već odavno se pripremam za to. Setila sam se. Znam ko sam. Jednostavno mi je došlo. Ili me je možda Pausanija podsetio na to. Videla sam vlastiti odraz u njegovoj istorijskoj knjizi.
Od tog trena, shvatila sam da mogu!
Prestala sam da koristim javni prevoz, najpre sam se lelujala i teturala, ali nekako uzdržano, jer nije lako biti sav svoj.. bez živčanog nemira (pre negó što su mi svi živci pomrli), kao da padam s nekog anđeoskog oblaka, dok su busevi stajali, potom se opet pokretali, u vidu rasparčanih, razbijenih slika koje su se ubrzavale do đavolskih brzina i napokon eto mene kako hop hop, jedna noga, pa druga, brzim hodom, lelujajući bokovima gore dole oko sagitalne ose, proklizah tako sa sve mišićima obliqus adominis horizontalom brdovitog Balkana.
Ne znam koliko sam dugo pešačila, ali sam stekla zavidnu formu (i povratila stari oblik tela) dok nisam potrčala, ma kakvi potrčala, poletela takvom brzinom da bi mi svetlost pozavidela, telo mi se talasalo kao voda. Tokom pauza, plesala bih beledi, šabi, egipatski korak, setila sam se ljubljenog mi spartanskog bibasisa, a kad bih htela da se odmorim, zaplivala bih po vazduhu.
Sećam se.. zamišljena i uplakana pred nostalgičnim ehom vremena.. – starih dobrih vremena kad bejah samo kraljevskoga roda, a ne doživotno reinkarnisani Pisac, nalik na moje istorijsko vraćanje s borbenog polja, na koje se mnogi danas ugledaju. Čak su u moje ime i atletsku disciplinu osnovali.
Usput sam, ja, princeza Ciniska od Sparte, prva žena pobednik na antičkoj Olimpijadi, ako već moram o sebi da Vam kažem sve, srela boga Pana koji je, ugledavši me, gigantsku, rastrčanu i moćnu, dobio panični napad, a ja nastavila putem do Atene, Bostona, Njujorka, Londona…
Ostalo mi je samo da vam kažem da je sledeća faza, pre mog konačnog i neumitnog hapšenja, bacakanje nogama po mesečini.
I zbog svega toga, ne mogu da napišem ni slovca.
Featured

Dijalog ateiste i agnostika


ATEIST: Ateist ne veruje nužno da boga nema, samo ne veruje da ga ima. Uviđaš razliku?

 

AGNOSTIK : Ne.

Posebno ako već ima u glavi svest o ‘pojmu Boga’, odnosno da postoje ljudi koji veruju.

Ako ne zna za pojam Boga, onda razlika postoji, ali to je opet – nećes verovati – AGNOSTICIZAM.

 

ATEIST: …. Budući da mu startna pozicija  jeste teizam

 

AGNOSTIK: No shit?

 

ATEIST: (iako je neverovanje verovatno bio prvi, početni stadijum ljudskog roda, upravo zato nije bilo potrebe da ga se osvešćuje, definiše i naziva ikako)

 

AGNOSTIK: Netačno. Verovanje je prvi stadijum. “Vidi munja! A ja ne upravljam time… ko li time upravlja?”

 

ATEIST: … odnosno prisutnost vere, onda ateizam može
jedino biti njezina odsutnost.

 

AGNOSTIK: Ne. To može biti agnosticizam.

Ateizam je ne-verovanje da Boga ima.

Iliti verovanje da ga nema, pošto onu razliku ne vidim.

Agnosticizam ne sadrži nikakvu veru, nasuprot tome.

ATEIST: Šta uopšte znači ‘neverovanje’?
Prazna semantika, slovo na papiru. Kakav je to osećaj, šta on predstavlja? Apsolutno ništa. Ateizam nije odlučno ‘neverovanje’ već obično ne-verovanje.

AGNOSTIK: Ne – opet. To je agnosticizam.

Ateizam je ograničen teizmom.

ATEIST: Drugo, kako se ateizam i agnosticizam međusobno isključuju? Ili agnosticizam i teizam? Upravo su znanje i verovanje međusobno isključivi, jer gde postoji jedno nema mesta drugome. Ti znaš da postojiš, pa ne moraš da veruješ u to. Za sve ostalo, barem u
tvom sistemu mišljenja i vrednosti (zelenu travu, 2+2=4, EKP),potrebno je verovanje. Dakle, upravo su svi vernici po definiciji agnostici, inače bi znali da Bog postoji i verovanje bi postalo besmisleno. Ateisti s druge strane mogu biti i jedno i drugo.

AGNOSTIK: Ne isključuju se.

Agnosticizam ne iskljucuje ništa.

ATEIST: Ateizam, s obzirom da predstavlja nepostojanje vere kao takvo, pretvara se u u vrednost koja je osnov za građenje kritičkog mišljenja. To nije ‘freethinking’ ili skepticizam, jer preduslov građenja kritičkog mishljenja jeste rukovanje činjenicama, uz nedostatak vere kao subjektivnog čina.

AGNOSTIK: Slažem se.

ATEIZAM: Pojam ‘freethinking’ podrazumeva ateizam u smislu ‘ne-verovanja u nadnaravno biće/silu/zelenu šmrkotinu’ i objektivnog razmatranja činjenica. To
ne negira smislenost vere u svojoj sopstvenoj sferi delovanja, naravno.

AGNOSTIK:

“Freethinking’ nije skepticizam.

A skepticizam ne podrazumeva obavezno ateizam.

Koliko skepticnih vernika imas, čjo’eče.  “neću ovo da jedem, ovo je iz bezbožnickih zemalja, ne znam koliko bi se Bog/Alah/Jahve/Krišna/Višnu/Odin/Zevs/Zelena slina složio’

Npr.

A sve to zajedno nikako ne mošeš izjednačiti  sa objektivnim razmatranjem cinjenica.

Dok sam pojam ‘freethinking’ već možeš.

socrates-look-ana-maria-edulescu

Socrates Painting – Socrates Look by Ana Maria Edulescu

ATEIST:

Ako se složimo da postoji agnosticizam, ateizam ne, ako bih ja npr baš rekla suprotno:
Teizam i ateizam jednostavno znači: veruješ li u određeni pojam, određenu ideju (i.e. bog), ili ne. Agnosticizam znači jel imaš znanje o tome. Može se biti agnostički teist (“ne znam, ali verujem”), kao i agnostichki ateist (“ne znam i ne verujem”). Ali, čista pozicija agnosticizma ne postoji, jer je pitanje verovanja bivalentno. Ili veruješ ili ne. Znanje tu igra tek sporednu ulogu.

AGNOSTIK:

Znanje igra ključnu ulogu. Čovek ne može nikada biti ateista, jer ne može znati da ‘pojam Boga’ (ma šta to bilo, npr. energija koja povezuje sve, daje ti dah, daruje SVEST) ne postoji, jer ateizam podrazumeva ne samo neverovanje, vec UBEĐENO neverovanje.

To je glupo.

Ne mo’š biti ubedjen da je tvoja svest nastala tek tako, da ništa u univerzumu nije povezano, niti da nema većih i drugačijih svesti.

Možeš da ne znaš, i samo toliko, ako ideš sa druge strane teizma.

Osim ako ne poseduješ neko znanje veće od svih mislilaca sveta, i čuvaš ga u tajnosti. 😉

ATEIST:
Ako kađemo da samo glup covek može da tvrdi da zna da bog ne postoji – mozda je to tako, ali uz jedan izuzetak. Ako pričamo o postojanju određenog, “definisanog” boga, onda se njegovo postojanje može opovrgnuti, ili barem pokazati da je samokontradiktorno ili kontradiktorno sa stvarnim zivotom (problem zla)

AGNOSTIK:

Problem ZLA? Zlo je neophodno. Nema napretka bez biranja između bar dva puta- npr.

ATEIST: Ali, to vredi samo za specifično opisane bogove (od kojih su Bog i YHWH jedan (dva?).

AGNOSTIK: Svakako. Slažem se. Možeš logikom opovrgnuti činjenicu da Krišna drži univerzum u ustima koji pokazuje majci u svom dvorištu, dok je isti taj univerzum oko njega.

Međutim, alegorija ostaje alegorija – Likovi po pričama su tu da naglase POENTU.

Mislim, možeš da odeš na Olimp i kažeš: ”Alo, Zevse, javi se? …Neko? Hermese?..”

Ali te to ne može načiniti uverenom u nepostojanje onoga što se naziva SVEPROŽIMAJUCA ENERGIJA, a koja, zaista, ne zavisi od religije niti je nesto posebno zanimaju religije, ona prosto postoji.

…niti cinjenicu da covek razvijene svesti može njome da upravlja, da je usmerava.

Možeš samo da kazeš: ”Bio sam na Olimpu. Niko se nije javio. Pojma nemam.”

No, sama energija je tu, dostupna svima, a ako je npr Zevs izmišljen, šta mu tu univerzum može. To pisali neki ljudi.
ATEIST: Po tome, ateizam je vera, kao i svaka druga. Da li ja time tvrdim da je i ćelavost boja kose? Jer ako neko nema veru u nešto, nema veru u nešto. Period. NOT A = NOT A.

AGNOSTIK: I ja mislim da je ateizam vera. Vera u nepostojanje ‘Boga’.

Što je savim glupa vera, zar ne?

Mislim, što bih gubila vreme verujuci da nešto ne postoji.

Otkud znam, možda ipak postoji?

A ja VERUJEM da ne postoji. Jer znati ne mogu.

Glupa stvar, zar ne?

Ateisti su 10x luđi od vernika. I veći vernici 😉

Ne postoje ateisti, ne u iskrenom, promišljenom smislu.

ATEIST: Verujem da ne verujem. Ili smo dovoljno uvereni da znamo vlastite misli da možemo reći da znamo da ne verujemo?

AGNOSTIK: Upravo. Ne samo svoje misli, već i svet oko sebe. Šta znamo? Ništa.

Znam da ja postojim, i da postoji prijatno i neprijatno. Tu staje moje znanje.

Sve ostalo sam prihvatila kao delimičnu istinu. Sve draži su varljive..Možda ono sto ja vidim i čujem zapravo ne postoji? Pogledaj ludake, šizofreničare, ljude koji pate od halucinacija.. Jel njihova stvarnost manje stvarna od tvoje?

Mozda oni samo čuju ili vide nešto što ti ne vidis?

A možda je ceo tvoj život samo isprojektovan u tvojoj glavi, mozda si već godinama u npr komi?

ATEIST: Možda će za 1000 godina neki genijalac dokazati da zapravo nikad nismo niti postojali…

AGNOSTIK: Draži varaju.

Znaš samo da ti postojiš, i ništa drugo. To je ono što ZNAŠ.

I da tvoje biće oseća razne stvari.

ATEIST: Agnosticizam je samo dodatni opis odnosa prema veri u boga. Ne znam i ne verujem. And that’s cool. Kao i neko ko ne zna, a veruje.

AGNOSTIK: Vraćamo se na ZNANJE.

Apsolutni VERNIK takođe ne postoji. Draži su varljive.

Opet, ja sam ipak prihvatila da je ‘zajednička stvarnost’ manje-više stvarna, da ljudi oko mene ipak postoje, a ne samo ja.

(na najrazličitijim stranama sveta, iako se, naravno, to može povezati sa ljudskim mozgom, moždanom hemijom i generacijskim genetskim iskustvom, ali to se može i sa ‘zajedničkom stvarnošću’)

…Što me navodi na pretpostavku, (kao sto sam prihvatila da znam da je trava zelena jer je i ostali vide tako)

Dakle, prvo, ja lično ne verujem, ja ponešto znam.

A da li postoji BOG, to već ne znam.

Ne postoji ni apsolutni vernik u tom smislu.

ATEIST:

Dakle, znam da ništa ne znam.

AGNOSTIK: Eh, Sokrate. Pa upravo.
ATEIST:
Agnostik se itekako ograničava apriornim stavom da ne zna.

AGNOSTIK:

A koja je to vrsta ograničavanja?

Kako to ograničava?

To te ne sprečava da razmisljaš.

Teizam i ateizam ipak malo oblikuju misli. A priori.

Cloning
ATEIST: Agnosticizam je suprotnost gnosticizmu. Istom logikom, ograničen je dosadašnjim znanjem i dosadašnjom spoznajom.

AGNOSTIK: Jeste. Drago mi je da si se uključila.

Gnoza znači znanje.

Agnosticizam podrazumeva NEZNANJE.

A poenta i jeste u tome: Sta ti ZNAŠ?

Sa sigurnošću, šta možes da tvrdiš?

Pitaj Sokrata 😉

ATEIST: Idemo ponovo – definicija: Atheism is the state either of being without theistic beliefs (“weak” – op.a.), or of actively disbelieving in the existence of deities (“strong” – op.a.).

AGNOSTIK:

Pa Budizam, čoveče 😉  Ne, šalim se… ali agnosticizam u najdubljem zaista jeste duboka vrsta filozofije, slična budizmu.

Ali je suprotnost ipak gnozi – znanju.

Dakle, agnosticizam je stanje shvatanja neznanja.

ATEIST:
Ono što ti nazivaš “agnosticizam” je “slabi ateizam”. Agnosticizam, kao konkretna pozicija, ne postoji.

AGNOSTIK:

Postoji. Pozicija je NE ZNAM.  Suprotnost gnozi.

Jer ja ne znam, možda ima i bogova i boginja, letećih cilima, a možda ih i nema. Možda nema ničega sem mene.

Da sam odsečena od sveta, da sam bez nadražajnih čula, bez 5 osnovnih, smatrala bih se Bogom. Bila bih usamljena i stvorila bih neki svet u svojoj glavi…

A možda je već tako?

Ne možeš da tvrdiš da ti nisi iskonstruisala celu svoju stvarnost.

Na koji način, kojom logikom, možeš da tvrdiš da postoji bilo šta sem tebe?

Osim prihvatanja?
ATEIST:
Na temelju čega si neke stvari prihvatila, a druge odbacila?

AGNOSTIK: Pa ništa ne odbacujem a priori.  Agnostik sam. U tome je suština. – Prosto ne znam.

A ako se ponešto i odbaci, to se odbacuje na istom temelju kao i stvari koje se prihvataju.

A to ostaje apsolutno nezacementirani stav.

Možda promenim mišljenje.
ATEIST: Da se vratimo na munju…
Videvši munju, čovekovo prvo pitanje bilo je sasvim jednostavno: “Šta je to?”. Tek kasnije sledi pitanje “ko” odnosno šta njome upravlja.

AGNOSTIK:

To o čemu ti pričaš je animalni nivo.

I (npr) vuk se pita “šta je to?” kada udari munja. I lav. I slon.

I oni primećuju da to udara i da peče.

To je animalni nivo.

Dok je Homo sapiens nivo:

…Nivo apstraktnog mišljenja (stvar koja deli ljude od životinja, btw), koja postavlja upravo pitanje: “Šta upravlja munjom? Znam da nisam ja.”

To nas deli od životinja.

Traženje uzroka – ne konstatovanje stanja.

Dakle, početni stadijum svesnog bića je svakako poštovanje sila prirode, na koje SVESNI čovek ne utiče, te mu je Neosporivo.
ATEIST: I tome u korist ide činjenica da šimpanze (kao najbliži nam rođaci) nemaju kultove poštovanja bradatih šimpanzi koji bacaju munje.

AGNOSTIK: Navedeno gore.

Osim toga, imaju li vatru?

Što bi poštovali munju?

Nemaju samosvest u smislu korišćenja onoga što primećuju.

Razmisli o poreklu svesnih plemena.
ATEIST:
Onda, bojim se, nemamo više o čemu razgovarati. Što zbog neuviđanja te razlike, a što zbog toga što očito ne shvataš da poenta o međusobnom isključivanju znanja i verovanja automatski diskvalificira agnosticizam iz ove rasprave

AGNOSTIK:

Objasni ‘međusobno isključivanje znanja i verovanja’?

Šta je znanje o necemu, ako ne verovanje da je to tako.

Ljudi su ZNALI da je svet ravan, i da se Sunce okreće oko Zemlje.

Koja je razlika izmedju znanja (GNOZE) i verovanja?

POENTA SVEGA JE DA TI/JA NIŠTA NE ZNAMO, SAMO VERUJEMO ILI PRIHVATAMO.

STOGA, PAMETAN ČOVEK MOZE SAMO REĆI: NE ZNAM.

I AKO IMAŠ POTREBU DA SE SVRSTAVAŠ, MOŽEŠ DA SE SVRSTAŠ SAMO U AGNOSTIKE, JER BITI ATEISTA NE MOZEŠ.

ATEIZAM, KAKO MU SAMO IME KAŽE, JE SUPROTNOST VERI, TEIZMU.

SAMIM TIM, OGRANIČEN JE VEROM I RELIGIJAMA.

ATEISTA SE OGRANIČAVA.

AGNOSTIK NIKADA.

 

 

Featured

Grammarly aphorism


“It’s an online service that quickly and easily makes your writing better and makes you sound like a pro, or at least helps you avoid looking like a fool.”

However, I like to look like a fool. I would like to leave the blaze of wisdom to the experts.

 

Featured

Interview GREAT PRESENTATION: “Sweetheart Week”, Inscriptions in the darkness, Inscription n0 16


https://leilasamarrai.wordpress.com/2017/10/31/intervju-veliko-predstavljanje-sweetheart-week-zapisi-u-tami-fragment/

Translated by Myself (with a little help from my friends Google Translate and Grammarly – unupgraded version!

Interview KILLER PRESENTATION
Writer Leila Samarrai Mehdi
Interview prepared by Abu Yusuf.
* Dear Leila, share with us, on the “Sweethearts’ Sunday”, the real story behind your poem “Incisions”?

f5b6e4138cdfb03dae5d919fa6f57d52--beautiful-hands-photos-google
It is difficult to share such an experience. That is, probably, the reason why I wrote a poem. If I could scream out loud, I would. If I could kill myself – I’d kill myself. Since, like most poets, I do not know how to express my feelings in a different way, well, l, I threw them on paper. Also, do not have an oven to place my head in it, like Sylvia Plath.
When you find yourself in the role of abandoned or betrayed when you feel like no one can help you, who else is left to be your interlocutor? Word.
Those days or nights (better to say) I had the need to stop living. Not in terms of suicide, but simply, to break the course of life in my own way. If I tried to explain, there would be a series of self-proclaimed new age sages to tell me I’m crazy. Why should I have a motive to stop living? Perhaps, simply, lasting bothers me. I did not want to live because I did not want to live. I believe this is quite enough. Drama, she left me a woman, mistress, dear friend, I’m broke. These are just side effects.

* Whence in your poems such strong and brutal symbols?

Brutal? If I could, I’d be more brutal. But there are no words I could use. I would not say they are strong and brutal. They’re just real. What I feel, that I write. Do not take revenge out on anyone. But when you live in an environment that I lived in, that moment when you are trying to explain who you are, stating reasons, and trying to justify yourself to someone who leads your self-justification to abuse, than there is nothing left to say but what you really feel. You can call me a suicide poet, something I would have expected, but really, I’m not like that. If I were inclined to be suicidal, I would rather kill myself than write.

d3ae78f800e58e75977387c3515229d0

Thomas Chatterton was a Century poet, a Romantic figure whose melancholy temperament and early suicide.
* What or who is your biggest inspiration?

Inspiration? Let’s say it’s a pain-killing environment. People are blind, trying to be politically correct. I could be politically correct and strike you down in one sentence with some knockdown arguments. (hypothetically speaking)You would probably then have to act that everything is fine. If it hurts, say: “It hurts”! It’s simple. The greatest inspiration … Probably the same as for all the poets. Solitude!

58d142a42c00002700fef8b9
* How many books have you published so far?

Two books, for now, in the print edition. One of them is a book of poetry. It is meditative, somewhat philosophical, they say “delicate” poetry book in which, among other things, I am questioning the former “values” that were brought into the “spirit of the day” by minds like Anton Salieri from Lenjag, putting them before the “Test of time”. The collection is titled “Darkness in the Change”.

* The analysis of the Samra Begovic’s epic poem “Run baby run”, for “Comedian Magazine” has generated enormous publicity, bringing an attention to hot-button issues on social media –  I quote: ‘it’s a symbolic poem about running, in fact, about the moral madness of a coward who is running away from her responsibility by running miles in useful Adidas shoes. This is a woman of the modern age … ” (end of quote)

It is possible that I understood the poem too seriously.  Sometimes in the reading between the lines, a woman forget to read the lines themselves. It is possible that the poetess wrote the poem, only about Adidas sneakers … I admit Samra Begovic, my dear colleague slightly reminds me of my father…

*Tell us, do you usually deal with literary theory and criticism?
Today everybody can be a critic, and we know there are no critics to whom a memorial to honour is built. I never paid attention to criticism. If I have “criticized” something, it means something touched me in this, so I needed to say what I said.

552575_163869130402371_100003378556183_223135_1335172012_nLayout 1

* In the magazine “Hero Today” you also published your own poem analysis. It’s unusual, anyway, the poets let their readers wrestle with the multiplicity of verse meanings. What is the motive of this analysis?

Simple. One person asked me to explain to her the meaning of symbols and motifs
for which she has found to be vague and somewhat brutal. I decided that she can afford this pleasure of my explanation…. Use poetry to scare with sincerity.

* Do you have any plans for the future? What are you up to? What would be announced to readers who had stumbled across the magic jungle of your verses?

The future? It has not started yet. Message to readers – Live. Run from Serbia at fast speed. (Take the machete)

94.jpg

Featured

DRIPPING WINDMILLS (Serbian Original Included)


“For tomorrow you will live forever”

*

Snatch your mind from the clutches of the wolves
That have been observing and watching you
And fasten it with quiet dignity
Snatch it with a torrent of your body
Then wipe the sweat off your brow
While the beasts lure away
And may it be your last address
Your last stronghold before the voices of the buffoons
That boom at first
To make a pharynx out of your ears
So they could vomit cozily and instinctively
All over you
While glorifying the spiteful noise of theirs
And bursting with exultation
Herds of pigs look forward to your fall
But you just mute the miserable noise
Of their shameful fermentation
With no laughter appease those who’d like to
Sit on your head
Who would snarl then
Shamelessly accepting
The last cadaver out of the darkness
May the redness of a total autumn flood you
Of an autumn tearful and adored
Confronted in the dusk with the secrets of shadows
And then all will pass
Just take a little breath of fresh air
And rip out their Secret with your ears.
Let them scream
Helpless and empty
Finally.
And while they’re grabbing you
You break loose with your teeth
With your nails
And you foam and keep on pushing them
With your elbows
With all this stuff
Past and future
For the sake of your time that is arriving
And overcoming them
Your deed will extol you
Like a spark of kindling wood
Which haunts the serpents tails
When driest is your mouth
And thirst torments you
And you’re starving

maxresdefault (1)
It’s them
Them who
Brooding over your head
Await the last wind that will
Bring the cry out of your throat
And they’ll feast then
Peacefully and self-admiringly
Over your carrion
Don’t you let them do that.
Instead, quarter their bull heads
Make them fly away
Let them merge with that
Treasonous air
Oh, did they sway you once
Upon a time
While you languished in hopelessness
While heart of yours was starless
Then, when you suffered
Assigning them your word
At their mouths you looked
And you shrieked and teetered
Consumed by hangover
And they plowed your throat while
Their unskilled hands chanted hollowly
Writing lyrics with your own blood
Never let them do that again
You just silence that greedy mob of pigs
Which calls itself a pack
Mountain wolves they call themselves
And for your glory of tomorrow
After all the hushed-up vileness
The One that never dies will take care of
The One that resides in your deed
Like a chaste bride
For tomorrow you will live forever
And a fog will devour the bulls
The burden of time will blow to smithereens
All those thieves anchors and gory pits
Those growing arms that are grabbing your sleeve
And pulling you
Browsing the back on which youre laying
Coiled and voiceless
Time will doom them
With your new verses
It will write on the crown of their heads
And point a finger right in their eye
Because they should have never
Attacked a dragon
Those shameless plucked eagles
And the living fire of your proud spirit
Will swallow them with all their
Confidence
While you climb in the solitude of prayer
Reaching the uttermost cognition
God Himself will save you from the evildoers
Ill-fated hearts
Don’t you shed a single tear
Don’t let a sound escape from your lips
Rejoice because you’re a poet
And Gods inspired you for eternity
You will live when there’s no more roars
And in the darkest night you will live
And you will breath peacefully
And you will love.

***

SERBIAN:

Otrgni svoj um iz kandži vukova
što te snatre i motre
I zakuj ga tišinom dostojanstva
Otrgni ga bujicom tela
Potom obriši znoj sa čela
dok se zveri ne odmame
I neka to bude tvoje poslednje obraćanje
I uporište pred lakrdijaškim glasovima što počinju
Najpre huktajući
da ti od ušiju prave ždrelo
Za njihovo prijazno nagonsko povraćanje
Po tebi
Dok veličaju svoju gadnu buku
i kipte od slavlja
Raduju se krda svinja tvome padu
Al’ utišaj tu žalosnu buku
stidnoga im vrenja
Smiri bez smeha pomahnitale koji bi
Na glavu da ti sednu
I na njoj da reže dok zadnji leš tmina primaju bez stida
Nek te oblije crvenilo potpune jeseni koja beše ti plačna i obožavana
U sumrak pred tajnama seni
Dok to ne prođe
Samo malo udahni vazduha svežeg
I ušima iščupaj Tajnu njihovu.
Neka zavrište nemoćni i prazni
Konačno.
I dok te ščepaju
Otrgni se zubima noktima
Zapeni, guraj ih
Laktovima svim stvarima
pređašnjim i budućim
Za tvoje vreme koje nadolazi
i nadilazi ih
Tvoje će delo da te veliča
kao kap netom zapaljene luči
što prži repove zmija
Kad su ti usta najsuvlja
I žeđ te mori i od gladi
skapava duša tvoja
To oni
To oni zamišljeni nad tvojom glavom
Iščekuju poslednji vetar kojim će ti probiti krik iz grla
I večeraće spokojni i sobom zadivljeni
Nad tvojom lešinom
Ne daj im da to učine

Raščereči im bikovske glave
neka polete
I neka se stope zajedno
sa izdajničkim vazduhom
Jednom te pokolebaše
dok bejaše ti bez nade
I bez zvezda u srcu
dok si samo patio izgovaravši im reč
Usta si im gledao dok si vrištao i srljao u mamurluku
I riljali su ti po grlu dok su pojali svoje nevešte ruke
Krvlju tvojom
Nek ne čine to opet
Utišaj tu gramzivu rulju svinja
Koja sebe čoporom naziva
I planinskim vucima
A za tvoju sutrašnju slavu nakon prećutkivanja svih podlosti
Brinuće onaj koji nikad ne umire
I u tvome delu sedi
kao čedna nevesta
Ti zauvek sutra živ ćeš biti
Poješće magla bikove
Razneće breme vremena
Ta lopovska sidra i krvave jame
Te rastuće ruke koje ti ščepaju rukav i vuku te
Koje ti brste leđa na kojima ležiš
u muku savijen

Vreme će im sudbinu ukleti
tvojim stihovima novim
Zapisaće im na temenu
Uperiće im prst pravo u oko
Da nisu smeli na zmaja nasrtati
Te orlušine bez stida
i tako pouzdane
Spaliće ih vatra živa
tvog gordoga duha
U samoći molitve dok se uspinješ
ka svome saznanju
Sam bog će te spasti od zlotvora tuđih hudih srca
Ni kap suze ne ispusti da potekne
Ni glasa ne ispusti
Raduj se jer si pesnik
I od bogova nadahnut stvor za večna vremena
Živećeš i kad ne bude bilo urlika
I kad noć bude najmračnija
Živećeš
I disaćeš spokojno i volećeš

Featured

Trust me.. I’m a doctor (The remedies for mental illnesses: Dr Boris K.)


Dr  Boris K.

A short satirical story with an intention to help people in need!

Schizophrenia – It is strongly recommended to hire the actors to change into characters who live in a particular body.
Then the imaginary personas will be replaced by them. When that happens, the actors will leave, one by one, and schizophrenic, without the actors who play doubles, remains alone with himself. CURED.
Paranoia– It is highly recommended to hire a few people that will systematically monitor the paranoiac and he will believe someone is following him. The environment believes him, too. When the persecutors, who they are not, are arrested, then the paranoiac says to people: – They have been chasing me, but not anymore! I am happy now.
Then, he goes his way, completely non – paranoid.
CURED.
Obsessive-compulsive – disorder – It is highly recommended to lock the compulsive patient with some disgusting people, anal volcanoes with acoustic asses who fart, poke their noses or even something more repulsive. He is so disgusted with them so he immediately gives up his obsession.
CURED.
Psychopathia – It is highly recommended to bring together five thousand people who will gladly offer themselves to a psychopath to torment them. He will experience such a shock that he would lose every desire to harass anybody, anymore.
CURED.
Exhibitionism – It is highly recommended for the exhibitionist to stand in front a mirror that makes his penis or female breasts to the microscopic size.
CURED within an hour.

political-pictures-sigmund-freud-trust-doctor

Featured

You love me in this dress


You love me in this dress

and you don’t see my full lips nor a shirt wherein my breasts seem safer
neither eyes but a moment before succumbing
you love me in this dress
and you don’t see my bleary-eyed and yellow gaunt face
neither pieces of broken statue or pieces of paper scattered around…
you are not wonder – struck with my scream nor with my attempt to get you to escape

I am taking it off tieing it around my waist
my movements are alternately feminine and rough
I love being a woman because my body moves to the beat of music more easily
but my boyish view that you don’t see slaps the spirits of the past
frozen on the other side…
still immersed in the coloring of the unfinished image

You would do anything for me when I’m in this dress, don’t you?
don’t you see I’m naked, pursued and burned?
don’t you see my old clothes
in the blemished closet loaded with garments as barrel shotguns
a talking picture has turned into a point..
in the background was a poorly dressed wake-up call.

You love me in this dress
perhaps I could remember and arrange any piece for you.
Maybe cabaret.
Maybe to play it in a new dress?

They Shoot Horses, Don’t They? is a 1969 American drama film directed by Sydney Pollack. (Susannah York) and her partner Joel (Robert Fields), both aspiring actors.

Featured

Intervju VELIKO PREDSTAVLJANJE “Sweetheart Week”, Zapisi u tami, fragment


Intervju VELIKO PREDSTAVLJANJE

Pisac Leila Samarrai Mehdi
Intervju pripremio Abu Jusuf

* Draga Leila, podijeli s nama, u nedelji Slatkog Srca, priču iz koje je proizašla tvoja pjesma „Rezovi“?

Teško je podeliti takvo iskustvo. To je, verovatno, razlog zbog kojeg sam i napisala pesmu. Da sam mogla da se izvrištim, izvrištala bih se. Da sam mogla da se ubijem – ubila bih se. Pošto, kao i većina poeta, ne umem na drugačiji način da iskazujem osećanja. Pa, bacila sam ih na papir. A i nemam plinsku rernu…

a4e17ecfd526d5b96db271751b2b80ca--sylvia-plath-dinosaurs

Kada se nađete u ulozi ostavljene ili izdane, kada se osećate kao da vam niko ne može pomoći, ko vam kao sagovornik preostaje? Reč.

Tih dana ili noći (bolje reći) imala sam potrebu da prestanem da živim. Ne u smislu suicida, već da, jednostavno, prekinem tok življenja na meni svojstven način. Kada bih pokušala da objasnim, našlo bi se niz samozvanih new age sages da mi kažu kako sam luda. Zašto moram imati motiv da bih prestala da živim? Možda, jednostavno, trajanje mi smeta. Nisam želela da živim, jer mi se nije živelo. Verujem da je to sasvim dovoljno. Drama, ostavila me je žena, ljubavnica, draga prijateljica, nemam para.. to su samo nuspojave.

being-a-gunwriter-F

* Otkud u tvojim pjesmama tako jaki i brutalni simboli?

 

Brutalna? Da sam mogla, bila bih brutalnija. Ali, nema onih reči koje bih mogla da upotrebim. Ne bih rekla da su jaki i brutalni. Samo su realni. Tako se osećam i tako pišem. Ne svetim se nikome. Ali, kada živite u okruženju u kakvom sam ja živela u tom trenutku, kada pokušavate da objasnite ko ste, da navodite razloge kao da se nekom pravdate, da bi to posle neko zloupotrebio,onda vam ne preostaje ništa drugo nego da govorite kako uistinu i osećate…Možete me nazvati pesnikom suicida, tako nešto bih očekivala, ali uistinu, nisam takva. Da sam naklonjena suicidu, verovatno ne bih pisala, već bih se ubila.

* Što ili tko je tvoja najveća Inspiracija?

 

Inspiracija? Recimo da je to okruženje koje nanosi bol.

Ljudi su slepi, pokušavaju biti politički korektni..  Mogu i ja biti politički korektna i saseći vas u prvoj rečenici. Vi bi, verovatno, tada trebalo da se pravite kako je sve u redu. Ako vas boli, recite: “Boli me”! Jednostavno je. Najveća inspiracija… Verovatno isto što i svim poetama. Samoća!

* Koliko si knjiga do sad objavila?

Jednu. U pitanju je meditativna, pomalo filosofska, kažu „nežna“ knjiga poezije u kojoj, između ostalog, preispitujem nekadašnje „vrednosti“ koje su u „duh ondašnjice“ unosili umovi poput Antonia Salijerija od Lenjaga, stavljanjem pred „sud današnjice“. Zbirka nosi naslov „Darkness in the Change“.

* Primijećena je i tvoja vrlo zanimljiva analiza pjesme Samre Begović za “Comedian Magazine”..  Reci nam da li se inače baviš književnom teorijom i kritikom?

 

Danas svako može biti kritičar, a znamo da nema kritičara kome je podignut spomenik u čast. Nisam nikada obraćala pažnju na kritiku. Ako sam nesto “kritikovala”, znači da me je nešto u tome dotaklo, pa sam imala potrebu da kažem ono što sam rekla.

* U časopisu “Hero Today” si objavila i analizu vlastite pjesme. Neobično je to, inače pjesnici prepuštaju čitateljima da se hrvaju s mnogostrukim značenjima stihova. Koji je motiv te analize?

Jednostavan. Jedna osoba me je zamolila da joj pojasnim značenje simbola i motiva koji su joj se učinili nejasnim i pomalo brutalnim. Odlučila sam da joj priuštim to zadovoljstvo. Use poetry to scare with sincerity.

Untitledgg

* Imaš li kakve planove za budućnost? Čemu stremiš? Što bi poručila čitateljima koji su nabasali na magičnu prašumu tvojih stihova?

Budućnost? Još nije počela. Poruka čitaocima – Živite. Bežite iz Srbije “brzom brzinom”. Ponesite mačetu.

Featured

STILIZACIJA/KAFICA


Zgrada uredničke kancelarije. Urednik izdavačke kuće „Rusvaj“ uzbuđeno prelistava moj rukopis, hoda gore – dole uredničkom kancelarijom, uzdiše. – Auh! Autorka, pa vaš junak je stravičan, podilazi me jeza.. – i tako korača gore pa dole, pa ukoso, pa odjednom levo pa desno, da bi zaigrao brzu igru, spor korak, pa poskok, pa onda sed u fotelju zapiljivši se u imaginarnu tačku na plafonu. Onda opet jedno „Ah. Ne smeta da otkopčam sako? Da popravim leptir mašnu?“ Zaigra opet fartlek, pa se smiri, da bi zombirano tumarao između stolova, stolica i ormara. – zadihan, briše maramicom znoj s čela. Debeo je kao stablo bele topole. Najzad se smiri, a lice mu prekri izraz paklene usredotočenosti i usmrćene ozbiljnosti a la profesionale.

„Vidiš. Druga polovina pripovetke (drugi, treći i četvrti deo) je veoma zanimljiva, što se kaže “drži pažnju”, predstavlja duhoviti psiho-triler, parodiju krimi, ljubavnih, i horor priča. Odlično!

Međutim, prvi deo (koji čini prvu polovinu pripovetke) mi je nekako “nemušt”. Nekako mi nije stilski usklađen sa drugom polovinom pripovetke.

Jednostavno, ako već pišeš duhovitu parodiju na krimi, ljubavne i horor priče, onda mislim da nema potrebe da toliko detaljno ulaziš u misli jednog „mizantropa raskolnika“. Rekao bih da je umesto 14 stranica, koliko je posvećeno prvom delu (naspram 15 stranica, koliko je sveukupno posvećeno drugom, trećem i četvrtom delu), dovoljno na nekoliko stranica izneti osnovne teze i misli iz prvog dela: npr. da sve mržnje počinju u detinjstvu (epizoda sa Prljavim Džošom), kratak opis antikvarnice, roditeljske kuće i roditelja, te scena sa sudskim izvršiteljem. Drugim rečima, zadržati samo „akciju“, dakle onoliko opisa koliko je dovoljno da čitalac stekne neku osnovnu predstavu o činjenicama Bernardovog života. A uglavnom izbaciti njegove mizantropske misli, njegove opise ljudi i osećanja koje gaji prema njima i sl. Sve u svemu, trebalo bi svesti prvi deo na ne više od 5-6 stranica.

Ili ga pak produžiti na najmanje pedesetak stranica – i usput, naravno, podeliti na nekoliko delova. Jer mislim da ako želiš da ulaziš u Bernardov misaoni svet, u njegovu dušu, onda bi trebalo da izneseš još detalja iz njegove prošlosti, da čitalac može da stekne sliku kako je to formiran njegov tragični, mizantropski, Weltanschauung. „

Urednik stade da uvrće jednu, najdužu kovrdžu bujne kose i napući usta:

„Mislim da dobar primer kako bi se to otprilike moglo uraditi pruža Selenićev roman „Memoari Pere Bogalja“. To je izvanredan roman – ako zaista želiš da uđeš u svet Bernijeve duše preporučujem ti da ga obavezno pročitaš! Evo šta je o ovom romanu napisao književni kritičar Petar Džadžić.“

Tad on ustade, u stavu mirno (atten – hut!) i razleže svoj govor, ali sve je teklo usporeno, dok se oblizivao jezikom, da je zvučalo kao elegija. Vreme je teklo nešto sporije nego inače…

„Porodice ja vas mrzim“ – napisao je jednom Andre Žid, apostol mnogih poroka i mnogih istina našeg vremena. Porodice ja te mrzim – mogao bi da kaže glavni junak Selenićevog romana, beznogi invalid Pera, jedna od najbizarnijih i najprotivrečnijih ličnosti naše novije književnosti, umni i učeni, gnevni i na samog sebe ostrvljeni nesrećnik, što iz mirujuće perspektive svog sedišta na točkovima sudi i presuđuje svetu oko sebe. On to ne kaže, ali razorna gorčina smeštena je u svaki kut njegovog sećanja, u mnoge i mnoge rečenice njegove priče koje on unosi u sebe kao stalne i sve jače doze otrova samorazaranja.

 Roman daje prikaz mnogih izopačenosti, psihičkih, mentalnih i društvenih, a čist je u intencijama, snažan u svojoj etičkoj angažovanosti. Ovo je jedno od vanserijskih dela: strasno pisano, odbolovano, i koje će čitalac imati da odboluje.

 Sasvim izvesna zrelost, autentična strast sa ukusom za tamno, nagonsko, pervertirano, sa predileksijom za otkrivanje i kritiku moralnog rasula, etičkog posrtanja pojedinaca – vode redove ove knjige. Što dublje ulazimo u nju, sve više osećamo pojačanu temperaturu inspiracije, grananje i snaženje njenih osećajnih i misaonih tokova. Nadahnuta, životna, problemska knjiga.

(Iz prikaza romana objavljenog u NIN-u br. 932, od 17.11.1968)

To reče i sede.

„Ponekad me moj umetnički genije plaši“ , reče,  zagledan u plafon, da bi ga iz sanjarenja prizvala sablažljiva lepota drske realnosti u vidu mog pucketanja prstima njemu ispred nosa.

„Šta sam ono rekao? Ah da. To nimalo nije damski! To, s prstima. Pomalo je i gej. I vratite u džep tu kovertu u kojoj je 2000 dojče mark. To me vređa. Vređa me i nervira.“

(stanka)

„Daaakle! – nakašlja se on – Ako bi se prvi deo produžio, tako da pruži pravi uvid u Bernardove misli i genezu njihovog nastanka, onda ni drugi, treći i četvrti deo ne bi više delovali kao parodija krimi, ljubavnih i erotskih priča, već bi došli kao epilog celokupnog ROMANA.“

Zapadoh u čudnovatu, lelujavu utrnulost. Želela sam van, ali nisam mogla ni makac. Bilo je to neobično si mutno stanje praćeno nervozom pred na smrt dosadnim govorom o mojoj vlastitoj priči koju sam sve manje poznavala što je on više o njoj tulio.

Uostalom, niti jednom kritičaru nije podignut spomenik u (ne)čast.

„S druge strane, ako ne želite sada u to da ulazite, per tu, per si, per se, već biste odmah želeli nešto da objavite, onda preporučujem da ovu pripovetku objavite onako sa skraćenim prvim delom, kao neku skicu….“

Počinjem da se od muke smejem.

„Eto, smejete se. Eto! – ljupka mala!  Ja čas per tu, čas per se…  Erinijo moja crvenopojasna!“

Gledam ga i zamišljam ogroman železnički stub, a pored njega prolazi voz. A ja u njemu. I mašem, dugo mašem, u ruci mi kofer, a zagledana sam u večernje nebo.

Otvaram usta, ali iz njih ne izlazi zvuk.

Poželela sam da sam pušač kako bih mogla damski da između dva prsta držim upaljenu cigaretu. – Nema dupelizanja čitaocu, samo đavolski gestovi,  akordi! K’o Paganini!

Trgnuh se na to, ali ne rekoh ništa.

„Ko bi rek’o da si.. – odmahnu rukom.. Šumadinka. – iskezi se – onako… svetska, a polu – serbska“

U tome jeste moja tragedija, uredniče. Raznovrsnost u talentu, a odatle i zavist–  nagnula sam se ka Rusvaju brutalno hipnotizerskom – vamp okrutnošću a la Barbara Stenvik. Same perle Salomine morale su umirati na mojim grudima od vampirskog look – a.

– Ne želim da me smatraju nadmenom, pa se i ne hvalim. Zar vi ne znate ko sam ja? Zar još nije proširen wikipedijski članak o meni? Pa ja nastupam redovno na koncertnim podijumima širom Evrope. – Rusvaj vedro zatrepta – Ustajem, fatalna kao Ava Lord –  Rođena sam 1987. godine, diplomirala klavir sa najvišim ocenama na Konzervatorijumu “N. Paganini” u Đenovi, a nakon dobijene diplome
Supérieur d’enseignment na Ecole Normale de Musique Alfred Cortot u Parizu, pohađala sam i kurseve kod renomiranih profesora kao što su P. Badura-Skoda i S. Askenase na Muzičkoj akademiji O. Respighi u Asiziju
(Italija). Od 2005. do 2009. Kontinuirano sam studirala sa Ilonkom Deckers u Milanu. Pariz, Lion, Hajdelberg i Segedin su mi pod nogama.

Trgoh se. Shvatih da fantaziram i da sam pobegla iz tipičnosti, iz prokletog carstva ništavnosti.

Kako to mislite „Ja da objavim?“ A Vi? Zar nećete.. Vi? Tri sata sam već ovde, a Vi.. Tako!“

Rusvaj je unezvereno buljio u moje lice kao da je platno na kome je islikana pornjava. Zacrveneo se, sa šapama na stolu, mrmljajući kako ga pali kad me vidi tako dostojanstvenu, nadmenu i seksi.

Osećam da me na hiljade očiju najpoznatijih seksualnih manijaka u istoriji vreba, njuši, grabi, utroba mi je teška, a živci mi drhte.

Ustajem i grabim rukopis i torbu, uz jedno adio, u jadnom neredu.

U redu je. Pustimo sad to..  Ima tu puno početničkih grešaka, slažem se s Vama, znate meni je otac umro pre samo tri meseca, dok je brisao šoferšajbnu na automobilu bombi u Bengaziju, hotel Tebesti, znate..“

„Per tuu, per siii… Jeste li dobro? –

Shvatam da sve vreme nisam progovorila, niti sam sigurna da ću to učiniti do kraja. On je razgovorljiv. Prevrće moj rukopis, onako ovlaš, krivi usta, hvata se za farbane kovrdže na kosi..

Lice mu poprima izraz izveštačene ozbiljnosti. – Ah, pa ovo bih mogao da prevedem i na engleski. Naravno, kad bih imao vremena. Oprostite – on izvadi flašu viskija iz fijoke radnog stola i otpi sitan gutljaj.

“Ne volim čaše, manje je živopisno. –  A Vi?

Odmahnuh glavom.

Samo momenat, molim Vas. Ovo sve mora ozbiljno da se shvati.

Šta to?

“Pa Vi.. – zaprepašćeno me pogleda kao da sam mu upravo saopštila da sam diplomirala klavir sa najvišim ocenama na Konzervatorijumu “N. Paganini” u Đenovi, a nakon dobijene diplome Supérieur d’enseignment na Ecole Normale de Musique Alfred Cortot u
Parizu, pohađala i kurseve kod renomiranih profesora kao što su P. Badura-Skoda i S. Askenase na Muzičkoj akademiji O. Respighi u Asiziju. – Vi ne stavljate beleške na marginama! Upravo onako kako mi svi o vama govore. Ne vodite računa o marginama.

harvey-weinstein-cartoon-sack

Osećam da se u mene uvlači osećak nejasne razdraženosti. Rusvaj se širi prostorom kao kraljevstvo Fu – nan, dok ja polako ustajem sa stolice, a Rusvaj se pridiže za mnom, te kako ustajem iz stolice ja, tako se pridiže i on i vrskavo će: „Tišina, još malo imam do kraja! Ima ovo da objavimo! Ovo je…

„Ah, vreme je posramilo slavne nam pretke.. Ovo nije pisanje, ovo je ratovanje perom! Ares, to ste Vi, gospođice i svi bogovi izdavačkih kuća Vas mrze i knjigu neće da Vam objave, osim mene, ja sam Afrodita, gospođice, sve za Vas, samo tren..“

„Požurite, molim Vas!“, zajaukah.

„Ah, gospođice Mars, da Vas nije priteralo?“

Potvrdno sam klimnula glavom, čučnuh i taman bih šut u vrata ka horizontu, kad on pogreši moju nameru, te istovreemeno skakućući s noge na nogu, naglo troskokom dopre do vrata i zalepi se za njih, dok su mu iz grla sevali gromovi, izreče presudu:

Sviđa mi se! Odmah da kažem!

Nije valjda!

Možete i dole- čučnite!

Ne, ne, možete Vi. Ali, neću da objavim! Ukopala se—volim, volim da te gledam tako.. nadmenu.

Ti si kao Gogoljeva rečenica! Iskrivljeno, tajno značenje! Ideal, prosvećenost, reforma! Plemenito biće.

Šta Vi zapravo hoćete?

Ne boj se. Nisi kidnapovana. Želim da ti kažem.. –  toliko nežnosti, poštovanja.. –

Zauzeh stav mačke.  Potom iz uširo geri, pređoh na yoko geri. Još dva naleta i popustiće neprobojna, aluminijumska vrata.

Rusvaj pokajnički sklopi ruke kao u molitvi i stade da ih krši.

Ah! Nemoj da očajavaš.  Ne budi tužna. I probaj malo da se stišaš.

Zvuk razvaljivanja vrata koja su popuštala pod mojim uširo geri harmonizovao se sa Rusvajevim nervoznim duvanjem u prste i otiranjem znoja sa čela dok je drhtao od uzbuđenja: –  Ovo mora da je Megera. Ma nije. To je Alekta. Crven pojas u karateu ima, ponajmanje!

On pade na kolena:

Autorka, Ja potpuno razumem tvoj silovit poriv da objaviš knjigu, i divim se tvojoj strasti i posvećenosti. Ali ne možeš računati na to da ljudi, jednostavno, stanu, da svet stane, pa ni da bilo koji čovek pojedinačno samo tako stane, iskorači iz svog sopstvenog života, iz svojih obaveza i dužnosti, i posveti se samo tebi. Ili samo meni, ili bilo kome. Nerealno je to očekivati.

Da imam vremena, da je to fizički izvodljivo, ukratko, da mogu – ja bih ti objavio sve knjige koje si ikad napisala, od srca i najbolje što mogu Drugo, što je važno da znaš: nikada, ali nikada ne bih tražio zauzvrat ni kafu ni bilo šta drugo. Tako bih, pre svega, ponizio samoga sebe, a i ružno bih se poneo prema tebi. Ne bih to sebi dozvolio, veruj mi. I ne bih te nikada svesno i namerno povredio, zato što si mi veoma draga, možda i draža nego što misliš.

Okretoh se od vrata i poput Alekte, izbalavljena od besa, uhvatih ga za leptir mašnu i odigoh s poda:

Ma kako to, gospodine, šta ti znaš o meni! Kakva su to osećanja, hirovita, podrugljiva, da se na mojoj knjizi prazne nagoni dobročiniteljski tvoji, Svidrigajlove bre!

Ma kakav Svidrigajlov, Sonječka sam ja.. Požrtvovana, a ti Rodione, moraš da kreneš drugim putem sada. Opkoljena si. Književnici serbski prerušeni u Indijance tvoje knjige meću u sanduke i u more bostonske luke bacaju. To je dogovoreno na pivskoj večeri u kafani Čudnovato podrumče. Ti, kao što vidim, odlično pišeš na engleskom. Zašto se ne bi upustila u tu avanturu i sama počela da prevodiš svoje stvari? Potražila neki engleski pab da tamo održiš promociju?  Imaš razna jezičko-vokabularna pomagala na internetu, imaš talenta, imaš smisla za jezik, za reč i rečenicu, imaš i energije i volje – pa kreni u to sama, čoveče. Em ćeš, čini mi se, vremenom početi da uživaš u tom ponovnom pisanju svojih tekstova na drugom jeziku, em ćeš biti ispunjena osećanjem samostalnosti i samosvojnosti, daleko od svakog poniženja i sekiracije izazvane time što i drugi ljudi, jednostavno, imaju svoje živote i nose svoje terete, kao i ti.

A ti si se s njima kartala, Sonječka? – odigoh ga za još dva centimetara od poda. On muknu,  a ja prenebregoh živu želju da ga na mestu pokopam i ukopam u pod da mu viri okrugla glava i vrti se kao zemlja oko ose.

– Sve je to masonsko..  ROBLJE!

Utoliko bolje, utoliko bolje, da nisi neki manijak koji u svoj ofis dovlači namučene sirote pesnikinje.

Ah, ah, pa to je izvinjenje – on mi stade ljubiti ruku – Jesi malo luda, ali sve sam ti oprostio. Ali, nemoj da se izvinjavaš, molim te. I bolje je da se na meni istreseš i isprebijaš me onako muški kad nešto tako nagonski krene iz tebe, jer ja ću tebe sigurno (ili bar najverovatnije) razumeti, dok neki drugi možda i neće.

I ti si, kao i ja, jedno plemenito biće. Svim srcem sam uz tebe, uvek, i onda kad nisam u mogućnosti konkretno da ti pomognem. Neću biti licemer pa tvrditi da u tebi, pored ostalog, ne vidim i jednu izrazito lepu i privlačnu mladu ženu, ali to nema nikakve veze sa našim odnosom, koji je pre svega duhovan i prijateljski. Priznaću ti da je taj ucenjivački odnos prema ženama nešto čega se od rane mladosti gnušam. To je jedna od relativno čestih muških osobina zbog koje sam ponekad umeo da se postidim što sam muškarac.

Kakve su to gluposti, čoveče, odalamiću te, ma ima da te zvajznem, kakav odnos, kakva žena, kakav muškarac!

Evo ključ.. evo, idi, idi u slobodicu svoju, to sam ja tebe zaključao, mislio sam da ćeš mi se predati, ali evo, daj ruku, daj daj.. Objaviću, ima da objavim, pa neka me izbace iz masonske lože, ali večeras držim književno veče u Uelbeku. Na to mi ode više od pola dana, a posao me čeka – ma kakav posao, planina od posla… Uporedo izdajem neki istorijski roman i seriju stripova o Džeremaji, i ne mogu glavu da dignem. Zato ja sad mislim: kako da uglavim u izdavaštvo i tvoju priču? Gde da je udenem u taj mali dan od 24 sata? Mislim da, jednostavno, fizički nisam u mogućnosti, bukvalno fizički… Ah, gorki talozi iskustava, oh, rani jadi!“

Istrgoh ruku iz njegove, bilo je već pet minuta, dok me je na kolenima milostivo posmatrao. „Znaš… li.. koliko dugo nisam čuo reč „Dispanzer“.

„Ma o čemu Vi to?“

„Ima veze, ima.. I to, i ludnica..“

Bejah fascinirano uvučena u grlo njegovog bezumlja. Imalo se o čemu pisati, mislila sam dok su me njegove izbuljene oči krotko posmatrale.

„Da se uozbiljimo. Sedite. Idemo ispočetka. Ja sam urednik i izdavač, Vi ste mlada autorka. Ja sam ozbiljan, a Vi se u nedoumici vispreno dvoumite i smejete, pa opet tako“

Osetih da mi se mirnoća uvlači u telo. Čudo se dogodilo. Možda mi se samo pričinilo? Njegovi pokreti postali su umesni i učtivi. Nakrivio je leptir mašnu, ali to me nije brinulo.

„Objavljujemo, pa šta bude. Jesmo li se dogovorili?“

Iskašljala sam iznenađenje.

„Uistinu, nisam verovala da ćemo do ovog doći. Da će se dogoditi“

„Napravio sam sitan, vrlo sitan kiks (ali ipak kiks!) u pregovorima. Puno posla, ma planina od posla – pogledajte, autorka.  Sitnica, ali glupo izgleda. Ovo je moj prevod Konana. Na samom kraju, ono gde piše „translated by“, iza tog „by“ dreždi jebena dvotačka koju sam ja potpuno bezveze stavio. Sad moram da izbacim tu dvotačku, potpuno je nepotrebna tu, a i smejaće mi se pakosnici. Koliko posla, ma Everest! Prevod, ugovor, izdavanje…

„Hoćete li da ja sklonim Vašu dvotačku dokj Vi sastavljate Ugovor o izdavanju moje knjige?“

„Ogrešila sam se o Vas – klimnuh glavom kao i uvek kad bi me protreslo uverenje o nečijoj časti ili nečasti – ovakvim ispadima nisam sklona. Moje spisalačke i druge muke krijem kao prava i muci verna svetomučenica. No, ne smatram muku relikvijom, niti je moja vera u pesništvo kipovima i idolima istkana.

Možda sam se zadesila u pogrešnom vremenu, ne znam. Nije ni važno, kada sam, nažalost, tu. A opet, nisam tu, odsutna u svojim svetovima, međusvetovima gde je poezija jedini svetionik i… –  »

« Čast mi je da sam svedok tome »

i srce će mi manje drhtati zbog patnje što lepota popušta pred onima koji su imali trunku pameti, isti novac zaradili da plate i knjige izdaju, ma kakvi im plodovi duha bili.. »

« Znam kako je to. Ali, takva su vremena..  Zgusnut, bolom stisnut period. Proćiće »

Znam ko sam, ko je moja Poezija, moja proza, moj literarni rad i pred sobom vidim čoveka od integriteta, sa sklonostima ka mudrosti i estetskom razmišljanju, bez laske, s jedne strane u mojim stihovima spojene epohe i snovidni pejzaži, sa druge strane profesionalac, čovek od pera i erudita i kulturni stvaralac.

« Nadasve. Težak period, nevina dušo »

Nenadano beh ophrvana nostalgijom za svim dobrim u rodu ljudskome, osećanjem, ili stanjem, na koje nisam u dovoljnoj meri navikla. Ne znam kako da se izborim sa nostalgijom zato što verujem da je greška ne razmišljati o onome o čemu ti se razmišlja, da je glupo ne sećati se onoga čega ti se seća. Zato kod mene nostalgično stanje, nadrastajući realna pitanja i realne odgovore, poprima oblike pritupe, pripitomljene opsesije, ali ipak opsesije. Sve to nadilazi racio; nema tu govora o razumnom razrešenju. Nostalgija je, definitivno, slabost, ali slabost za koju onaj koji je slab ne može snositi nikakvu odgovornost. Njegova nevinost ide čak dotle da niko nema prava da mu prebaci da je slab. Otuda je nostalgija nešto kao legalizovan porok. Ona je odraz suštinskog, unutrašnjeg licemerja.

„Melanholiju volim, ona opušta, prija. Nostalgija je burna, a prazna.“, shvatih da sam govorilla naglas, što Izdavaču nije smetalo. Poneo me je trenutak. Izdavač to zna. Uzima viski, ali ovog puta smireno i staloženo sipa piće u čašu. Potom dade Ugovor koji je neko vreme marljivo sastavljao, a ja metnuh potpis, nakon što ga pročitah i naiđoh da u njemu nema ničega drugog do plemenitog i dobrog.

„Viski? Ili bi radije kaficu?“, vedro će On.

„Može kafica“, protrljah ruke od zadovoljstva. Već mi se priviđala jedna

Tako ja otpih kaficu, a on viski i beše sve dobro. Poćutasmo nekoliko trenutaka.

„Pa.. Bićemo u kontaktu“, slegoh ramenima i pružih mu ruku srčano, dok su mi se grudi nadimale od ponosa.

« Samo tren, moja siromašna, a ponosna artistkinjo –  rastreseno i ozbiljno će on, izvadi iz fijoke hrpu papira, oko petnaest šlajfni uvezanih u fasciklu izrađenu od visokokvalitetne elastične plastike i reče:

Imam jednu malu, premda donekle delikatnu molbu. Nadam se da ti neće biti teško da mi izađeš u susret.

„Ovu priču – Stilizacija – napisao sam u jesen 2013, letos sam je preradio i doterao, a sada mi je palo na pamet da bih mogao da je inkorporiram u jedan obimniji književni tekst. Priča je erotska, odnosno, cenim, pre će biti pornografska (a i ta granica između erotike i pornografije, gde li je?).

Ni pre ove Stilizacije, a ni posle nje, nisam napisao nijedan tekst koji bi se mogao okarakterisati kao erotska/pornografska priča, i zato sad strepim da se ne izblamiram, da to što sam uradio nije, u stvari, obična bezvezarija.

Priču nisam davao na čitanje. Muškarci imaju prilično neotesan i sužen odnos prema seksu; žene su rafiniranije, istančanije, ali ja, jednostavno, nisam imao nijednu žensku osobu koja bi mi, s jedne strane, bila dovoljno bliska, a s druge apsolutno kompetentna da oceni jedan književni tekst.

Molim te, slobodno budi oštra u kritici, nemoj da me štediš. Ako misliš da ne valja, samo reci. Interesuju me tvoji utisci i zapažanja.“

Zelene oči mi zasvetleše i posegnuh očnjacima za njegovim vratom nekoliko sekundi pre nego što sam mu oštrim pandžama stilizovala glavu.

Još jednom.

Još jednom

I još jednom.

 

 

 

 

 

Featured

Betrayal, Omen, Serbian original included

If I am the perpetrator of the famous “Betrayal of the original” with unskilled translations into a language that is not mine, it does not offer much in the way of comforts, but I would share what I have.

A necessary thing to ensure your better understanding.

However, I hope that this possible loss of translation will be less painful, less inhuman and embarrassing than a betraying ill-fated cause once sitting behind me, whose eyes betrayed darkening storm. 
An Unfortunate discovery, 

for which I have been trying to write a love poem for a decade with a light inside and the spark of hope, so bright as light bulb exploded…

As well as light and hope. 

Still, I cannot, because poetry comes from the heart. Try to take from me as much as you can, because I am giving you everything that’s left.

Yet, it was foretold…

Lothair The Dark, a poet with trust issues

translated from the Latin Sermo Vulgari

 

***

OMEN

Heart, go away so I can mourn your passing.

In this hour I foretell the future despair
Despair which comforts me in my madness
Indistinct despair, voiceless
Like a reticent rock deliberating a curse
How can I determine the correct hour?
From where do I remember that familiar silence?

Yes!
I foretell the cruelty upon which I will be reminded
by future expectancy, traced upon my stomach
by splendid, bright and aging
foretelling of future absence
Absence will get in the way the night of sand
Will not be
It appears to me the absence will last far too long
and that fear which values my soul
Alike a strength of a single metaphysical day
when all was said from within
That fear reinforces my soul
in the bottom
and one spoken out

Yes!
Of inconsolable shameful sarcastic foretelling
in opposition to the merciful sky which extinguishes the candle on my breast
Prophetic
Destinies, apparitions, movements
of the image seen within under the bone
The only one which who exists for future absence. Foreign land
Vis-à-vis the one who awaits the wind will cocoon itself
How to determine that which is the future and which will not come
Nothing welcomed. Valued only with already familiar
dieing
but that which was welcomed and received corrodes the skin beneath the gizzard

The forgotten must always be condensed inside the head 
My hope no longer puts up with me.
Merely butchers with bloody knives
For that reason,
Compose your smile and walk out before the views of people filled with love
was told to them by She who will not come

***

SERBIAN:

Da!
U ovom času predskazujem očaj budući
Očaj koji me u ludilu mome teši
Očaj nerazgovetni, bezglasan
Kao ćutljiva sena koja kletvu promišlja
Kako mogu odrediti tačan čas?
Otkuda pamtim taj poznati muk?
Da!
Predskazujem svirepost na koju će me podsetiti
Iščekivanje buduće, preslikano na želucu
Sjajnim, vedrim i vremešnim
Predskazivanjem nedolaska budućeg
Isprečiće se nedolazak peščana noći
Neće biti
Čini mi se da će nedolazak isuviše dugo da traje
I taj strah koji mi vrednuje dušu
Nalik na snagu jednog metafizičkog dana
Kada je sve bilo rečeno iznutra
Taj strah mi krepi dušu
U dnu
I jedno izrečeno
Da!
O neutešnom sramotnom sarkastičnom predviđanju

Spram milosrdnog neba koje mi gasi sveću na grudima
Proročanske
Sudbe, pojavnosti, pokreti
Slika koja se vidi iznutra ispod kosti
Jedina koja postoji za buduće nedolaženje. Tuđa zemlja
Spram onoga koji iščekuje začauriće se vetar
Kako odrediti ono što je buduće i što neće doći
Ništa dočekano. Vrednovano jedino već poznatim
umiranjem
Ali nagriza kožu ispod želuca ono dočekano
Da!
Zaboravljeno mora biti zauvek zgusnuto u glavi
Moja nada ne trpi me više.
Tek sakati krvavim noževima
Zato,
Usredsredi osmeh i izađi pred poglede ljudi ispunjenih
ljubavlju
Reče mi Onaj koji neće doći

Da!
U ovom času predskazujem očaj budući
Očaj koji me u ludilu mome teši
Očaj nerazgovetni, bezglasan
Kao ćutljiva sena koja kletvu promišlja
Kako mogu odrediti tačan čas?
Otkuda pamtim taj poznati muk?
Da!
Predskazujem svirepost na koju će me podsetiti
Iščekivanje buduće, preslikano na želucu
Sjajnim, vedrim i vremešnim
Predskazivanjem nedolaska budućeg
Isprečiće se nedolazak peščana noći
Neće biti
Čini mi se da će nedolazak isuviše dugo da traje
I taj strah koji mi vrednuje dušu
Nalik na snagu jednog metafizičkog dana
Kada je sve bilo rečeno iznutra
Taj strah mi krepi dušu
U dnu
I jedno izrečeno
Da!
O neutešnom sramotnom sarkastičnom predviđanju
Spram milosrdnog neba koje mi gasi sveću na grudima
Proročanske
Sudbe, pojavnosti, pokreti
Slika koja se vidi iznutra ispod kosti
Jedina koja postoji za buduće nedolaženje. Tuđa zemlja
Spram onoga koji iščekuje začauriće se vetar
Kako odrediti ono što je buduće i što neće doći
Ništa dočekano. Vrednovano jedino već poznatim
umiranjem
Ali nagriza kožu ispod želuca ono dočekano
Da!
Zaboravljeno mora biti zauvek zgusnuto u glavi
Moja nada ne trpi me više.
Tek sakati krvavim noževima
Zato,
Usredsredi osmeh i izađi pred poglede ljudi ispunjenih
ljubavlju
Reče mi Ona koja neće doći

Betrayal

Page Reynolds, “Betrayal”

http://paigereynoldsart.com/home/?portfolio=betrayal

Featured

Keeping it up with time 


https://leilasamarrai.wordpress.com/2017/10/25/my-short-story-keeping-up-with-time-was-published-in-culturecult-magazines-issue-8/

I was thirty two years old when I started writing this story. Alas, incredible things happened since then. Because of the law of Higher age requirement for woman retirement, my mother had to be older than she is in order to retire on time. Luckily, doctor Hatchinson was our distant cousin and through the local fortune teller and spirit medium he was giving us detailed directions on how to grow old precisley. We discovered the gene for rapid aging in our family laboratory and we were taking it in the shape of oral pills in the morning and in the evening. My hair line was thiner and thiner by the day, but inspite of that I managed to recieve a passport issued due to the papers showing an urgent demand for one.Older than I was, I was being taken more seriously at the bakeries. Decrees of rapid reform change were increasing in numbers, so we had to grow older faster.That is how me managed to keep up with them, all with the goal of liberating the human spirit. We had enormous expences , for we considered you should be old but not wrinkled, because we spent a lot of money on skin tucks, botox, silicone implants. We lost our property, the house was put under mortgage because of the expences our vanity put on us. But, we had our pension, we had our passport. We are also threatened by an approaching, invetable death. My face says that a lot of time passed since this story started, but I am still thirty two years old. And I am dying.

Featured

Happy to share that I have a story in the Fall issue of CultureCult Magazine


My short story Keeping up with Time was published in CultureCult Magazine’s Issue #8. 
As a token of my appreciation for the utmost care and creative zeal in featuring one of my works in CultureCult n0 8 Magazine Issue, I tongue the words in your ears, with an ardent appeal, to buy a digital/print copy of CultureCult Magazine’s Issue #8. 
keepingup
 
Order a print copy via Createspace e-store: https://goo.gl/Ts4nHU
Order a print copy via Amazon (US): https://goo.gl/YKC1Nn
Order a print copy via Amazon (UK): https://goo.gl/bWn22u
Order a digital copy to read on your Kindle devices and Kindle Android/iOS app via Amazon (US): https://goo.gl/KiATPj
Order a digital copy to read on your Kindle devices and Kindle Android/iOS app via Amazon (India): https://goo.gl/7pV3ko
 
CultureCult Magazine is available in all European nations and most other countries on Amazon, in digital and print versions. Simply search for “CultureCult Magazine – Issue #8”
***
I only hope that you like my literary efforts as much as I appreciate your reader’s attention and literary judgment.
Sharp reader’s mind such as yours is the strongest support and I require it for my essential artistical sustenance.

kp

ko
Featured

Pismo Amri, Come Gentle Night


Ovo je izazov, kćeri. Piši onoj koja ti je sve ovo uradila. Onda ćeš sklopiti škrinju iz koje vadiš zapise iz đavolje knjige, ugasiti svetlo i otići mirno na spavanje, kao da ništa nije bilo.

Ne ume da čita.

Ali, ti umeš. Piši.

O toliko toga treba pričati, toliko toga joj treba reći. Jurim kroz vreme cvokoćući. Hladno je.

  • Koliko hladno?

Kao na dnu zaleđenog okeana. Njegovo dno obljubljuju ugašeni rubovi potopljenih vulkana. Udišem ledeni vazduh. Na Artktiku, u Beogradu, svejedno je.

  • Uvek se nađe neko da pomogne u teškim vremenima. Gde se nalaziš?
    – Ispred Doma Omladine.

U dušu mi se upija glad. Divljačka i sumorna baš kao pokretna bljuzga od lapavice i posivelih lica što po njoj gacaju. Tu je jedna baba što prosi. U ovoj zimskoj pustari, sKRVčila se toliko mnogo… kao da je neko rukom i na silu vuče na dole.  Pita me imam li hranu..

  • Na ulici si, bez hrane, kako se to dogodilo!
  • Nisam tad znala kako da zaštitim sebe. Sad je to samo… uznemirenost. Dronjci i krpe.. Bogovi su zanemeli.
  • Jel to ona što ti gata?
  • Baba je više mrtva no živa, ako I gata, to je u veličanstvenoj odaji Gladnih na nekom tamo već prokletom drugom svetu koji ne postoji.
  • Opiši mi tu babu.
  • To je lice bede. U krugu večnosti. Beda kao talog na licu koje umire.
  • Opiši mi tu staricu.
  • Pogrbljena, do smrada zapuštena, opuštene donje usne sa koje je curila bala iz bezubih usta.
  • Da li misliš da folira kad prosi?
  • Vidi se da nije prosjakinja. Nekad je radila na njivi. Nešto je izgubila. Vidi se da je sunce pržilo od jutra do Sutra, po njenom izbrazdanom licu i rukama. A sad u toj istoj ruci drži čanče i moli. Neko joj dobacuje reči pogane u svojoj gordosti. Ona je ništavna, tako misle kraljevi lopovski, bitange belosvetske prateći je prezirnim pogledima jer ne odgovara njihovim čudovišnim standardima.

Najradije bi je pregazili je im samo smeta na putu. Krv bi joj pustili da po njima topla prokapa i da ih ugreje.

  • Ko su to oni?
  • Zaglibljeni u pokraden novac. Samozadovoljne beštije. Oni što utiru put svemu nečistome.
  • Šta oni znaju o njoj?
    – Ništa.
  • A ti?
  • JA sam ta starica. Staro srce, prosjak i bolna nezgoda bogatunki koju je ne samo moja naivnost, no nesrećan slučaj doveo do mene i dao joj ulogu “one koja pomaže u teškim vremenima”
  • Kako to?

Pomalo kao da se smrkava nasred bela dana. Zgrade se uzdižu nadamnom i drugim bednicima, ugnute, s prozorima nalik na izvrnute oči. Bludela san pogledom besciljno od lica do lica. U samoći siromaštva i ujedajuće gladi, imala sam samo “onu što pomaže u teškim vremenima”. Za to vreme ona se vozikala s Norveškom Smrekom u toplom, ugodnom automobilu. Verovatno joj je bilo odvratno što mi zadaje bol sve što namerava i želi umreti. Smatrala me je slabićem.

  • Ko to?
  • Najpre sam zvala majku.. Ona je rekla da će, svakako, poslati novac, ali mi je bilo nekako usađeno u svest da se to neće desiti. Isto tako, njen dolazak iz Kragujevca ne bi pomogao, a možda i bi. Sve je to moja greška. Sad znam. Pišem iz budućnosti i prizivam to, sad vidim, samozadovoljno lice što voli da se prsi u javnim prigodama i da svoju dobrotu prostire pred znatiželjnima.
  • Nemoj tako. Možda je zaista želela da pomogne..

Onda ću pisati kako sam je tad doživela. Kao i sebe. Nisam se smatrala za nemoćnicu, niti kakvu paćenicu, niti sam se još uvek savila toliko nisko u bedu da dotaknem ljigavu lapavicu i posipam se njome. Ona je bila spasilac u momentu jada. Tako sam je i zavolela. Glas joj beše osenčen treperavom blagošću kad joj objasnih svoje jade.

  • Gde se nalaziš? Dolazimo po tebe.
  • Došla je po tebe, ali ne sama?
  • Amra ni u wc ne ide sama…
  • Vređanje te neće osloboditi.
  • Pričam kako mislim. Imala je svog čuvara i zainteresovanog očevica. Krv i oganj ne bi očistili ili popalili zlobu koja je isijavala iz oka što bi me sečivom iz zenice u zagrobni život ispratilo. Odsevi njenog neprijateljstva su me uvek pratili.
  • Čiji tačno?
  • Ima već nekakvo ime, ali neljude ne zovem imenima. Volim da je zovem Beležnik.
  • Ali, Amru oslovljavaš imenom?
  • Još uvek…
  • Nastavi.
  • Ali, zaustavljao se Beležnik na sečivima – pogledima i hladnim rečima kroz koje bi tek protkao pokoju ljigavštinu, nemilosrdno secirajući šta i kako i do koje mere namerava da me slisti. Olujna vatra ljubomore mu je pržila dušu, ako ju je uopšte imao.
  • Ma ko to?
  • Beležnik.  Norveška smreka.
  • Aha.
  • Amra je bila pion u njenim rukama, službenik koji je tupog pogleda davao oštricu gluposti izopačene do te mere da je dvosmisleno tumačenje iste u korist ljudske slabosti i “razumljive ljubomore” još grotesknija od svega što joj se motalo po glavi da mi uradi.
  • Beležnik i Službenik. Čitava korporacija. Lepo. Da li je uspela?
  • O da, ostavila je i hladne opekline. Rane sam zapekla vatrom. Ali, ne bi od toga ništa bilo da tup pogled nije bio deo pomračenog uma, koji se divio Satanu.

Jer beše taj stvor ništavna slabotinja, banjalučki poskok koja nabija na rošćić rođakinju joj bosansku šarku. I tako se zmijurine otrovnice uparuju.

  • Vidi se da ne znaš puno o zmijama. Šarka i poskok ne dele isto stanište, zbog kompeticije za hranu.
  • Neka se zmije dogovore, a ja.. moram sad da sednem i napišem pismo.

 

PISMO AMRI

Lice ima svoju odeću. Ume da se presvlači. Tu i tamo neka senka, novi plamen, novostvorena mržnja ili zloba mogu da sasvim izmene fizionomiju. Tvoj lik je blok tišine, skamenjen u zanjihanom kadru – tu pleše avet, nadmoćno smirena, okrutna tišina umesto muzike.

Posmatram tvoj lik. Deluje pomalo poznato. Mračne senke i požuteo ten kao posledica trule duše ili loših odluka i namera?

Oči sijaju zlobom, stisnute vilice udružene s ohološću, prošarano borama okrutnosti.

Ranije je tvoj lik izgledao kao da nije rođen iz krvi. Bez pukotina, osim onih koje je izvajala vrlina. Uskovitlan vetar u sanjalačkom oku. Obećanje na čulnim usnama. Zaljubljena sam u tvoja usta. Potom se zaljubljujem u crte tvog lika koje se rascvetavaju poetskom snagom. Tvoj osmeh je nalik na plesni korak.

Gledam u dva lika razdvojena decenijom, na jednom je zgomilana lepota, blagost i ljubaznost. Dečji pogled. Nestašluci nevinosti spram nagomilane, pobožne malograđanske, suve, rigidne hladnoće.

Koliko je dugo lepi lik umirao i stario u zapetljanoj truleži? Nalik na iznošene cipele, trulež, brižljivo hranjena, otkriva odvratnu njušku istine.

Lucifer – efekat.

Ja sam te stvorila. Bila si moje umetničko delo. Ovo je stvarnost.

Počivaću zauvek u toj lepoti. Otvoriću vrata tvojoj rđi i manama. Sad, kad sam progledala, čemu ovakav pozorišni ogled o hulji koju s ne tako mnogo truda, koliko pažnje želim da uklešem perom u vražju knjigu kao dletom.

  • Povređena si…
  • No shit…
  • Tad obično usta zazjape za istinom. 
  • Uistinu, i njena novopronađena ružnoća ti zapada za oko. Da li je tvoja opsesija, ta mogu reći, patetična i jadna opsesija njenim likom i delom smrtni ugriz ranjene životinje? Način da prevaziđeš svoj bol? Ili si smrtno zaljubljena u zapanjujuće preoblikovanu lepotu, u ruglo koje je, reklo bi se, delo trule duše, možebitno i oštećene psihe?
  • Smrtno? Ja sam besmrtnik. Tek zaintrigirana metamorfozom i ukopana u mestu od šoka, se te ne igram rečima niti napredujem onom brzinom kroz roman kojom bih volela.
  • Hoćeš li reći da si frapirana? Ispričaj, bez mnogo vatrene rečitosti i čuđenja, ili ću tvoju kreativnost dovesti u pitanje, te naći ovaj spis bez svrhe, tek nalik na iživljavanje, ponajviše nad samom sobom – kako te je pronašla? Kako se vaš susret ponovio? Da li te je čežnjivo gledala ili učinila bilo šta da se osećaš ukaljano osim što te je nahranila, obukla i pomogla ti je, sujetna kučko, a ti je vređaš u želji da joj se na nizak način i surovo osvetiš vređajući njen lepi lik, samo zato što je dovoljno jake volje da stoji iznad tebe u stanju duboke, ledene ravnodušnosti i prezira.
  • Ti si jedna samoponižena budala koja se utapa u NJOJ da se ne bi udavila u vlastitoj praznini, a pogledaj sve njene podvige. Pretrčala je banjalučki polumaraton, a ti bi izdahla na drugom kilometru! Zlobnice i osvetnice bez stila! A najveći je podvig taj što je u sebi našla snagu svoj život da vodi i samo svoja posla da gleda. Tvoja literarna kazna je samo jalovi pokušaj, hahaha.

U pisanju si tiranin. Život ti je sranje, stvarnost ti je natrula, pa uobražavaš i tražiš krivca za sve. Nije ti ona kriva što ne možeš drugog da nađeš. Sado mazo darlin’..

  • Ne zaviruj u moju škrinju. To je… samo tren.. stilizovala sam Nikolinin govor za potrebe šireg čitalačkog auditorijuma, jer njen rečnik ne donosi dovoljno vatrene rečitosti, drame, a tek misterije.
  • Ispričaj mi deo o vaginalnom orgazmu i o tome kako si se osećala u Amrinom prisustvu?
  • Teško. Trenutno slušam Mocarta. Ali, možda pustim nešto drugo.
  • Imaš svo vreme ovog sveta. Ne žuri.
  • Ipak, stali smo kod prosjakinje..
  • Ne, nego smo stali kod vaginalnog orgazma.

Od prosjakinje do vaginalnog orgazma. Dijalog sa vlastitom senkom ne služi nikakvoj svrsi. Teško je pisati uz Mocarta. Potrebno mi je nešto za lomljenje kostiju. Listov “Funerale”?

  • Pre toga, da li je Amra primetila prosjakinju?
  • Bila je zauzeta zurenjem u moje sise. Da nije, sigurna sam da bi… Gurnula bi je u lapavicu jer će verovatno tako lakše crći.
  • Pa zar si se raskopčala toliko i to po takvoj ‘ladnoći?
  • Glad je kao i požuda. Voli da zavede.

PISMO 2

Meditiram u tebi, tražeći večnost, uz Abela Korzeniowskog “Come gentle night”. Dok dogoreva poslednji dim monus slima, autoplay je već prebacio na best relaxing piano studio ghibli complete collection. Tonovi su skokovitiji, veseliji. Tako sam I ja poskočila kad sam te ugledala kako se nonšalantno krećeš kroz zatrašujuću košavu. Ledene igle beogradske zime prodiru u kožu. Ljudsko telo, ipak, krije oaze sunca, jer postajem zelena I puna života, dok me iznutra prži toliko da sam skinula jaknu.

Ledena pustara se pretvorila u ognjenu pustinju, a moje zajapureno lice oprženo ljubavnom vatrom pruža se ka tebi u nadi da ćeš me zgrabiti u zagrljaj, to je sve čega se sećam, jer te odmah, u mislima, odbacujem unazad I postavljam ogromne decenijske blokove tišine između tebe I mene u kojima je uklješteno toliko mnogo ledeno – vatrenog prezira.

Bol je pronicljiv I marljiv u svojoj mudrosti I razboritosti. Uzalud čekam da jurnem starim putem opasnosti. Želim moć da zaustavim vreme i buku žudnje da poteče kroz moje zimom nagrižene prste da te dodirnem I da te se setim.

Tužna je ta neusaglašena nejednakost, jak osećaj nekad opipljivog sećanja.

  • Nedostaju mi njeni nespretni, tromi pokreti kojima puni korpe u maksiju, željna da mi ugodi… a ja sam imala još nespretnije prohteve na koje se trudila da ne reaguje, iako su joj zadavali muke jer ih nije razumela.

“Ne jedeš povrće? Uopšte?”

I slično.

  • dok Norveška Smreka, to najviše drvo na svetu, ide iza, nadgleda zlokobno svaki nepromišljen pokret, napeto posmatrajući i još napetije gunđajući, dok gleda na sat.

Amra se doimala odista uzbuđenom tokom kupovine.

  • Treba gledat’ razumne cijene – ledeno će Norveška Smreka – trpeći me u teškim mukama.

Bila si prekrasan oblak na kojem sam razbaškarila svoje nade o istinskoj ispunjenosti i sreći. Bejah ti verni pratilac, posvećenica koja ti je poklonila svoje srce. Come, come, gentle night…

Bila si.

  • Pa ona tebi zaista nedostaje!

Ništa što se ne da umilostiviti brutalnom istinom u narednim poglavljima. Strpljenja. Meni se nigde ne žuri. Mogu napisati još mnogo pisama žudnje, prijateljstva, ali i izdaje i mržnje. Mogu u njih utkati kao moru u dečji san sve sitne promene i konkretne događaje, kako one koje sam mogla da predvidim, tako i one koje nisam.

Featured

Crveni ban ili crveno banovanje ludom radovanje


Zakonik Društvenomrežni – Fenomenejbuk:is-facebook-evil

  • Profili na Fenomenejbuku su privatni
  • Ukoliko ste goli na profilnoj slici vi ne morate otkriti svu privatnost
  • Gore navedeno o se odnosi samo na žene
  • Ukoliko ste privlačna žena koja makar delimično otkriva svoje draži (vitak struk, duge noge, diskretan dekolte) i to u granicama pristojnosti vi ste obavezni da uradite 5. da bi izbegli banovanje
  • Morate uključiti Cam live now i izvesti striptiz
  • Korišćenje seksualnih pomagala i ogromantnih voćki i povrćki je obavezno
  • Seksizam ne postoji na Fenomenbuku
  • Žene imaju prava da pokažu svoja tela do u detalj, jer…
  • Ukoliko ih ne pokažu biće banovane
  • Muškarci imaju pravo ali ne i obavezu da šalju slike svojih penisa i rutavih zadnjica ženama
  • Žene, ukoliko ne žele da ih banuju, moraju da provedu gledajući najmanje pola sata u toku radnog dana, slike svojih internet-udvarača
  • Sugeriše se, mada nije obavezno, da rangiraju mužjake ocenama od 1 do 10 jer to podstiče želju za takmičenjem a mužjacima je takmičenje, u smislu “kome je veći” od dragocenosti
  • Muškarac koji, barem jednom nedeljno, nekoj ženi ne pokaže na Fenomenejbuku fotografiju svoje alatke će biti proglašen za Amadana Seachtaina agus Sabaha Inšalah (tj. budalu sedmice i jutra uz Božju pomoć, na oficijelnom jeziku društvene mreže: irsko- arapskom) i moraće za kaznu da 24 sata pregleda fotografije drugih mužjaka i rangira ih a toje, složićete se, mnooogo spolovila
Featured

Distopija


Slika, source: https://fineartamerica.com/featured/suffering-of-a-woman-on-cross-ramon-martinez.html

 

Igram Criminal case, slikam se, skupljam lajkove kao sav normalan svet, žalostim neprijatelje svoje. Na to, šalju mi razgaćene slike otkrivene klikom slučajnijim jer poruke ne otvaram u strahu od variole alal vere. Govore o ljubavi, zavijenoj u veo mističnog, na šta ih nagnala moja slika s le chic cigarette, u brusu, nikako Braless Bra-burning, iako je zapravo malo grudnjaka bilo (tad) spaljeno, nikako u pop slut maniru, nikako u stilu avangarde jer avangarda pravi napredak može da ostvari samo kroz neuspeh. Beše to slika galske žene s likom Vanesse Paradis, iznijansiranog duha, beše to žena na koju bi se Polanski ugledao tokom trandžiranja, beše to Venera u brusu.

Plus fort! = Harder!

Plus vite! = Faster!

Encore! = Again!

Oh oui! = Oh yeah!

!دعنا ننيك مرة أخرى [daʕnaː naniːk mara uxraː]

Let’s fuck again some time!

مع السلامة” [maʕa as-salaːma] — with peace, eternally yours Kaiser Ahmed Khan

क्या तुम चोदते हो ? /kja tʊm ʧod̪t̪e ɦo/

Do you fuck? (Are you the top?)

Tad skočiše Alahovi sledbenici, silno potrešeni, rešetajući Kuran u besu,  puškomitraljezom. Još uvek čuvam taj video snimak..

I rekoše tad Alibabe silne: O ženo, ne puši! Kuran zabranjuje. Zbog štetnosti. “Haram haram! Fatwa!”, a to je značilo sledeće:

“O, grešnice, prorok, mir na njemu, reče. I Bog reče u Kuranu da je Poslanik, mir na njemu, rekao: duvan nije štetan, no “obavezujući na ono što je dobro i čisto,  zabranjuje ono što je nepovoljno” (Stalni komitet za akademska istraživanja i Fatva, Saudijska Arabija).

A sve to beše nakon što se prevarih I odgovorih na poruku Alibabi Kajzeru Ahmedu Kanu, ulučivši priliku da progovorim o svemu što je zgodno, zavarana znanjem koje Kajzer reče da crpi iz Džinovske knjige o dobru I zlu, sećajući se svoje neverničke prošlosti,  potpuno školovan I rehabilitovan.

Odmah posta objekt spisalačke fascinacije. Kodeks Gigas, tvrdi Kajzer je problem estetske prirode.

I dodade:

“Alah je meni davno cigarete zabranio! Kao i drogu, ekstazi i alkohol nakon ponoći tokom Ramadana! Olakšaj sad dušu, sestro u Alahu! Jer, bejah I ja grešan.”

I dopire mi i sad do ušiju poruka kojoj sam pristupila iz Vražje knjige čiji je interpretator Arapin Kajzer Ahmed Kan. Nakon što mu ispovedih da muke svoje I da bih najradije zadavila komšiju pre prve jutarnje kafe I to onog što ženu I decu tuče na redovnoj bazi I burgijom zidove buši, (a to je srpski humor), ne razumede Ahmed Kan, razgnevi se i zamantra k’o mujezin…

“Alllaalla! Zla si u telu, duhu.. u srcu, ti koja bi išla ulicom i ubila nekog stranca, mržnju u sebi nosiš kao i ostatak nevernika, alallaaaah…. zla u delima, u srcu, u duši, u telu, u krvi, govorim ja, Kajzer Ahmed Kan, rođen u praznini između Šama, (a to je Sirija) i Iraka. Potom ću otići kao izbeglica u EU”

I još reče: ja sam onaj Drugi, onaj što ostaje van tebe, ali ne mogu da se oduprem no da u tebe prodrem!”

Jasno je meni da su to budale koje zbog karikature Muhameda kreću u krvave obračune s bilo kim ko im se nađe na putu. To je program koji uspostavlja vlast nad ljudima i oni bespogovorno slušaju jer ne umeju da shvate šta im se dešava i stoga ne umeju da se odupru.

No, Kajzer je bio zlostavljan u detinjstvu (kako čuh). To bitno menja stvar. On nije budala. On je ubermenš budala. Setih se Frojdove “Etiologije histerije” i pisma Frojdovog Wilhelmu Fliessu. Frojd piše: ‘Na nesreću, moj otac je jedan od onih perverznih ljudi i odgovoran je za histeriju mog brata (svi njegovi simtomi su karakteristični) i histerije kod nekoliko mlađih sestara ‘ (v. dole, Freud and Fliess, str. 230-31, tkd. 264).

Stoga je Kajzer izgradio Carski, (otud Kajzer), Alahov kompleks na bazi muške histerije i u strahu da ga ista ne označi kao žensku osobu, guši homoerotske želje tako što sebe proglašava za Oca, a s obzirom na to da je tatica bio nevaljao, on sebe samog proglašava za prazninu koja treba da se rodi.

Tačnije, za budalu u Antihristu.

Kako to shvatih, tako, iz jednog velikog ništa, iz bezdana dubokih, iz jednog velikog ne znam, nisam, neću, nalik na otegli krik, iza konstante postojanja, iza kulise bitisanja… dogodi se nešto čudnovato, neopisivo grozno i nesaznatljivo, crno, poput dve zagrljene crne rupe.

Fejsbuk mi je ukinuo prvi profil! Otvorih novi! Al’ kako me je fejsbuk uzjahao, osedlao, tvrdo opasao, zauzdao đemom od čelika hude želje moje neverničke!

“Kobilo!”, smejao se Kajzer Ahmed Kan. Kajzer je neko, a ja niko. Kajzer kaže: “Nema profil”.

Dok se ne pokajem, sagnem se, pa makar i virtuelno, Kajzeru.. onda mi Alah može dati oprost, a moj profil iz nedara ambisa poput jutarnjega kurca će se vinut’ u visine.

Ukoliko se ne sagnem za Alaha, I njegovog poslanika Kajzera Ahmeda Kana I feredžu ne navučem, hidžabom se ne pomazim, biće meni sagrešenja do veka,  dok Kajzer slepoj želi vid da mi pokloni u alahovsko – kafkijanskom bordelu za plavuše – nevernice, koja uliva pobožni strah.

Možda sam sve vreme zatočenik u desktop računaru i lupam s one strane stakla, u nekom od beskonačnih svetova, dok moja dvojnica lupa po tastaturi, s druge strane monitora a Kajzer je neposredni rukovodilac svega, kažnjenička mašina, gregor apsolutista s vojskom buba i gazi čizmom po kurvi neverničkoj što je žitan zapalila, gazi, gazi.. po ženi, zloj ženi poput mene, preoblikujući je u nešto daleko od mene same i meni samoj sve to beše nesaznatljivo

Kajzer, alah, ili bilo koji kurati bog na zemlji multiciplira moje grešno žensko sopstvo, načini od mene zatočenicu, seksualnu robinju – vernicu, Kajzer Profet skicira konturu neke nove žene, Dobre žene čije grehe krešu Arapi u dženetskim baštama, a Alah poliva.. sve dok ne izgovorim: “Kajzeru, gospodaru svih žena, oprosti mi sagrešenje moje, neću pušiti svoj žitan, no tvoj, pošto je to mom srcu, a samim tim tvom kurcu I Alahu milo”

Alibaba I četrdeset junaka, u saradnji s fejsbukom to ne čuše, već me još iskušavahu, dobro me prošetaše s jednog isključ – uključ naloga na drugi, između realnog i virtuelnog u molitvi priznadoh sve grehove svoje, ali oni se I dalje ne obaziraše, valjda mi traže dobar nalog odakle mi je pristup I uključ u dženet zagarantovan, džehenema mi!

To oni mene „postavljaju na net!“

Sve nas! Alahu akbare..

Ovo je simulacija superiorne civilizacije!

Ekran se topi, fejsbuk se sliva iza druge strane ogledala, da bi došlo do strahovite eksplozije koja me je probudila iz nemirnih snova u kojima je mozak otkazao, ali na javi je i dalje sve bilo neugodno i ja zaspah varljivih snom i u snu videh.. Glavnog virtuelnog robovlasnika. Sličan je Rozmarinoj bebi i smeje se čitavim licem. Oči su mu nalik na dva klikera, silom ugurana u duplje. Sve je na toddlerovom licu bilo nakrivo nasađeno, larvično, izopačeno, čudno i psihopatski.

Promovisala si govor mržnje, kaže, iskazivala terorističke pretnje i druge, u našoj zajednici, zabranjene stvari. Nastaviš li da kršiš pravila, dobićeš trajni, kajzer, crveni ban!, dok mu se

lice mehaničkog toddlera neravnih zuba i dugačkoga vrata  menjalo, izobličavalo u agoniji, besu, sve do vriske…

“Oni su tu! Izmileće iz ekrana u moju sobu! Doćiće od oflajn obračuna!”

Iako nisam učinila nikakvo zlo, niti postavljala bilo kakve okrvavljene slike, niti se mogla setiti bilo čega što bi njima bilo od ranije nepoznato ili poznato, a protiv čega su „prešli“ pa se pojavilo nešto sasvim novo, pomislila sam da sve to radi neko drugi, neko… možda i više osoba!

Tad robovlasnik reče: „Zar ne bi radije da ostaneš tu, unutra, sa nama? Ali, da se pokoriš Isusu. To je uslov“

“da se udam za Isusa?”

Tad neko skide zavesu straha i strepnje sa zamračenog mesta i eto mene, eto mog naloga, eto mojih oblina i lica u krupnom planu, eto Deneris Targarjen kako drhteći od ljutine pali Lanistere, i još nekih klipova koje sam postavljala – Vanesa Ajvs kako baca krst u vatru, svega što se meni sviđa, a što je do juče bilo anihilirano i otreskano o nevidljive zidove u paramparčad.

Udala sam se za Isusa i vaskrsla san na Fejsbuku! Status san, poslušno, promenila u “married”.

Da li me slušaju kad sam u sobi, izlogovana? Ko zna…

2

Od tad bejah oprezna. Nikakva šala, ma kako beznačajna, nikakvo prihvatanje prijateljstava, pa makar i za igricu. Sa svim tim nepoznatim, neutvrđenim, treba se zatvoriti. Otuđiti. Postati beznačajna i siva. Postavljati ne ono što se meni sviđa, već NJIMA. Arapima, Todleru i Isusu. Treba da tražim pobožnoga, ćudorednog muža, vlasulje na glavu da ne stavljam, na moralne kvalitete kuranske da pazim.

Ponude za brak od strane Arapa su pljuštale. Jer reče Bezzar: “Ženite se, jer vam Žene doista donose blagoslov u kuće.”

Nisam otvarala poruke, od Isusa sam se tajno razvela, osećala sam kako se zlovolja nagomilava…

Da bi ih pridobila i odobrovoljila, ne bih li sačuvala Fejsbuk nalog, odlučila sam da se prikažem kao vanvremenska individua, iako mi je najveća želja bila da se bacim u “bunar samoće”..

Ali, ja sam u Gazi, u zatvoru na otvorenom, a oko mene šehidi..

Tako sam mislila probirajući po svojoj zbirci tekstova, tražeći nešto… arapsko. To će biti odbrana. Udariću u sam temelj varvarske nesposobnosti podnošenja žene “koja ne želi da se na fejsbuku uda, dakle, nije za brak!”

Tad napisah da Arapi vide:

“Ja, nepokorna, plemenita i prefinjena Sapfo, razvrgavam svaku želju za isus – arabsko – serbskim brakom, jer se vašoj dragoj k’o Petrarki gola Dijana većma svidi no vi, dok joj gole grudi led’na voda obliva”

Na to se Arapi trgoše, a za njima i hrišćani i svi sveti nagnuti izbuljenih očiju nad slikom kamile kojom sam ilustrovala svoju verziju 1001 –ne noći sa još 1001 ženom u svom ličnom haremu, jer reče Ebu Davud, Hakim “Allah najviše prezire, iako je to samo po sebi dozvoljeno delo, razvrgnuće braka.”

I Sura 24 koma 2 potvrđuje, za bludnicu, a beše više no četvorica da posvedoče, da me zadrže u 4 zida, u kućnom pritvoru dok me ne uzme smrt, a ja na to rekoh u odbranu svoju:

“Nisam ja bludnica vaša, neka me kamenuju hrišćani iz Arizone”

“Jesi jesi, 100 bičeva za bludnicu našu, ne damo je nekakvom kauboju sa divljeg zapada da je on popravlja, već je ona naša da se kod nas i našeg Kajzera pokajava, da primi ustima svojim Pokajanje milosrdno. Onda će izbeći 100 bičeva, kako kaže Sura, o Hlebodavci, ako je izbičujemo i nalog joj ugasimo, kako ćemo protrljati stidna mesta dok nad slikama joj onanišemo, a da ne uvredimo Imam Šafiju i njegov ajet. Ne damo Arizoni tako diván, uzvišen slikovni materijal, Alah ga blagoslovio”

Braćo, zar ne balismo nad njenim slikama i zbog toga ne žalismo, pa čak i kad nam stidna mesta ispod galabije izviriše, a neka od silna trenja se još više postideše i odbegoše od nas, i opet ne požalismo, jer reče Ibn Kutejbe “Najblagosloveniji je onaj brak koji je najlaksi opremom.” I znadosmo: Naša stidna mesta vratiće se opet k nama, ali ne i sramota naša, jer činimo sve kako  Kur kaza.

Tad Todler razdra halje svoje i obznani da ženskinja iz zemlje serbijanske govori da je Fejsbuk porno sajt, da je treba baciti k’o Josifa u jamu, avatar joj skinuti, snopovima nevidljivim i bičevima okrvavljenim oko nje ići, udarati je jer je oni mrzeše radi snova njezinih, a ona se usudi njih mrzeti još više!

Jer skočiše i druge jadne za njom da se žale da ih k’o device Arapi i Škoti, Parižani i Inglezi zarobljavaju, slike im dele, k’o u hostelu ih tretiraju i na sado – mazo odnose teraju, te muču k’o krave na odrubljene glave.

“Jer ona je ta koja na blud očiju mužjake tera, slike svoga nagoga tela u inbokse im šalje, preljubnica, požudom izvlačeći lajkove iz palčeva njihovih! S trpeze svoje orgije im šalje, a žali se na ponude bračne, u poluležećem položaju ispred tastature, slatka poput meda, velikom lepotom svojom, širi feminizam kao fašizam, u mnogim zaključnim pasusima, u izborima filmova (sve mi to pratimo), zakleta na osvetu, stoji kao femifašistkinja Jovanka na seperatnoj platformi i vabi sve što je žensko i mlado, uz parolu “sledeći korak, to je silovanje”!

3

I ustadoše tada Paleobalkanski narodi silni i Turski narodi silni i Indoiiranci i Semićani i uglas rekoše: “Nalog joj ukinite!”Jer vidite kako iz očiju gnev joj k’o munje sevaju, a oklop neženstven joj na krljušti zmaja zlobnog zaliči. Ona je Kuga, ime joj znači Noć, poješće nas kao stoku. Ozari ta Lindvormka svakog kad je vidi, al’ nekakav heroj nalik na Sigurda među nama se mora naći zver tu s zornim trepavicama da išiba ognjem i mačem!

Jer ne reče Ocu svome reč ljubaznu, već za njega u mislima Džehenem sprema – a paleobalkanci za njima ustadoše i rekoše: “Vi joj sudite jer ona je tek napola naša! Noć je ona i tminu će da razastre, jurnite na nju, o hrišćani, i u užarenoj vatri je upržite kad 16. Vek nadođe!”

Kad svi izrekoše svoje, a ja svoje ime ne porekoh, ukinuše mi fejsbuk nalog i tad mi čelo obli užarena vatra, a strahovite muke me ophrvaše.

Osetih da se ne mogu nikom obratiti za pomoć, jer sve behu virtuelni crteži u elektronskom kalu. Izgubljene duše na brodu kojim niko ne upravlja, čija praznina govori izveštačenim, izmišljenim jezikom, bez pretencija, bez čežnje za dalekim horizontom prema kome se oholi brod budala morao uputiti. No, oni ostaju u luci. Oni su apatični, nedefinisani, kukavički informisani, obestrašćeni, automati koji životare u samoobmani, bez želje za autentičnom samoćom koja bi doprinela istinskoj snazi. Životare, tek tako.. Žigosani urlikom. Obično u jastuk ili idiotskog pogleda prikovanog za monitor.

I da ima nečeg zanimljivog, odvratili bi pogled. Cene divotu, ali ih i sablažnjava. Skamene pogled, a lukavstvo kriju ispod guše.

Dave se u vrtlogu površnosti. Slušaju s pola uva. Ipak, nešto moraju reći, ali se vraćaju na bitno: “A kako bi bilo, kako bi divno bilo kad bismo ti i ja popili po neku, uz čavrljanje, vino… ni kontinenti nas neće razdvojiti!”, zagrajaše selfiji, svićkajući i zeleneći se na mesendžeru, glavnom okupljalištu gde se selfiji igraju i  međusobno hvale, ljube, žive, umiru i muče.

Odjednom, sred grafičkog korisničkog interfejsa moj selfi presrete drugi selfi.  U meni se javi zračak nade. Počeh da tipkam i tipkam.. Najednom, shvatam da sam ušla u ogromnu infrastrukturu, golim okom i s druge strane monitora nevidljivu i šetam se sajberprostorom koji podseća na ogromnu državu, a na čijem zidu se nalaze čudnovate mape koje detaljno prikazuju život svakog korisnika. Vidim očajnicu raščupane kose kako mahnito tipka pipajući po staklu monitora kao da traži nekog i nešto iznutra.

“Dobro došla u trodimenzionalni svet. Polazna tačka je praznina”

Setih se knjige Vilijama Gibsona “Nekromanser”

Eto i mene u virtuelnoj nestvarnosti. Neću se praviti da razumem šta mi se dešava i kako sam dospela ovde. Da li i drugi dospevaju dovde, nesvesni da se nalaze u “neprostoru uma”, to je rečenica koju sam zapamtila iz knjige, ali kao i svaki prosečni mrzitelj SF literatura sam je potisla usled prevelike nejasnosti njenog značenja. No, izgleda da je ovo pakao i da i ovde može nesmetano da se funkcioniše. Postoje dva Boga i svaki od njih ima prostor za rad i nevoljkost ili voljnost da nudi smernice, pa makar to bila i softverska rešenja za idiota iz kopije društvenoprihvaćene realnosti, distopijski sam umovala.

Okruženje je bilo kopija moje sobe i ovde sam mogla nesmetano da funkcionišem,  svesna da će me ovde pogubiti ili simulirati moje pogubljenje. Bio je to fascinantan virtuelni muzej prepun animiranih 3d likova, mrežni protokoli, svetovi nove pismenosti, impresivna tehnologija, imaginarni svetovi.

Nova prostornost oslanja se na tradicionalnu geometriju, topologiju i savremenu umetnost, sajber kuća u kojoj mnome iznova upravljaju, brišu me, programiraju,čuvaju i kompresuju, ali ovog puta mi ne dozvoljavaju interakciju sa drugim korisnicima, već me tretiraju kao odvojeni entitet zaglavljen u elektronskom prostoru s praznim papirom u ruci gde ću, kako mi reče Toddler, popuniti svoj zahtev, obrazložiti, bez hrabrosti da se oduprem, razlog tog i takvog ponašanja i nepoštovanja emocija i potpuno prirodnih interaktivnih zahteva drugih korisnika, te zašto se ne želim odlučiti na brak.

“Iako na to imate pravo, na mapama našeg virtuelnog muzeja taj i takav podatak o vama nije evidentiran, niti kodiran.”

Vi morate vaš način komunikacije overiti de facto. Ukoliko to ne činite, postepeno povećavamo mere opreza. I drugi postaju oprezniji. Nedostaju nam informacije o vama koje čak ni naš stražar koji danonoćno i noćnomorno leži ispod vašeg kreveta nije mogao da prikupi. Da li tvdite da ste vi novi tehnološki um supersile? Nešto što naši korporacijski partneri moraju da znaju? Odakle toliki hibris? I zlokobnim šapatom reče: “Seti se Kafke. Nećeš dobro proći.”

Krećem se prirodno kroz kiberspejs jer je on kreiran tako da odgovara na pokrete i emocije subjekta.

“Alisa, nalaziš se s druge strane ogledala”

“Toddleru, ti si”

“Toddleru, ti si” –, u veštačkom pejzažu, sabijena i bestelesna negde među elektronskim podacima, konstituišem svet prema novoj percepciji kako bi mi ljudsko postojanje bilo podnošljivo jer ja ga odavno ne mogu podneti.

“Mi to znamo”

“Mi to znamo”, odjek.

“Ugasili ste mi nalog”

“Ah to..” – najednom, ugledah lepote istočnog Nepala i Mont Everest, Sagarmathu što znači Boginja majka zemlja. Oko mene pleše pleme naroda Šerpa. Trčim pašnjacima istočnog Tibeta, hodam pored glečerskih reka, kroz zelene doline i šume rascvetalog rododendrona.

“Oduvek si želela da posetiš ovo mesto. Mi te možemo ostaviti ovde zauvek.. Bićeš slobodna. Samo, popuni zahtev”

“A ja, ona Druga?”

“Ta ne vredi pet para. Ili vredi upravo toliko. Umreće od depresije i do kraja života će refrešovati gugl”

“Podnesi zahtev. Na kolenima.”

Tad začuh na hiljade urlajućih glasova koji sipahu na mene razne pogrde, ali i ponude. Bili su to vrišteći selfiji, u zamrznutim delovima vremena, u parčićima vremena, dok su njihove kopije u realitetu išle od jedne tačke do druge, svedeni na organski portal, na lift koji nezaustavljivo pada na dole.

Plus fort! = Harder!

Plus vite! = Faster!

Encore! = Again!

Oh oui! = Oh yeah!

!دعنا ننيك مرة أخرى [daʕnaː naniːk mara uxraː]

Let’s fuck again some time!

مع السلامة” [maʕa as-salaːma] — with peace, eternally yours Kaiser Ahmed Khan

क्या तुम चोदते हो ? /kja tʊm ʧod̪t̪e ɦo/

Do you fuck? (Are you the top?)

4

Skinula sam cilindar s glave, shvatila da je to Kafkin poklon za moj prvi rođendan I da je svejedno u kojem ću računaru umreti, u kom simuliranom okruženju. Poželela sam da na Himalaje povedem svoju majku, kako ne bi završila u krevetu, sedih kosa, izbušenog kao švajcarski sir ili na kakvom interplanetarnom brodu, u visoko kvalutetnom prikazu slike, perfektno našminkana I doterana. Mada, nisam sigurna da u ovoj I ovakvoj hiperrealnosti, u zenitu rododendronskog cvata, nisu simulirali postojanje moje rođene majke, no, teši me pomisao da makar razmišljam o tome I da mi nije drago što nisam sigurna da li sam načisto sa sobom da nisam I sama simulirana I da li sam imala izbora I da li imam izbora da ih oteram u majčinu I završim s beskrajnim, ponavljajućim subsimulacijama .

Nekoliko puta sam već osvojila Mont Everest, ali činjenica da moj multiverzum ne sadrži originalnost no je samo distorzija istine navodi me na zaključak da ne želim svoj nalog nazad, da povlačim faustovsku želju, da mi njihov nalog ne treba, kao da ni suština moje egzistencije, simulirane ili ne više nije bitna, no znam da me neće lako pustiti jer znam I previše. Znam da se tenk nalazi ispod mog kreveta I to je za ludnicu sasvim dovoljno…

“Čega se plašiš”, upitala me je majka ili sam samu sebe upitala prerušivši se u vlastitu majku kao Norman Bejts na šta su zapretili smrću svim članovima moje porodice, to će reći, svim mojim mačkama.

“Plašim se fundamentalnih pitanja, starih bogova, a željna sam stare svetlosti. Mora da postoji Zajon…”

“Mislila sam da mrziš taj film..”, rekla je majka.

Uhvatili su me da tako nekoliko puta razgovaram sama sa sobom, formular ne popunjavam, odrali su me od batina I zapretili da će poslati čitavu parćansku konjicu silovatelja na mene, a svi će me istovremeno oženiti ako ne ućutim.

Tako, pristadoh, da za njih načinim izjavu u kojoj ću reči:

Moj nalog je bio nepravilan. Fejsbuk valja i tu nema ničeg čudnog jer fejsbuk nepogrešivo procenjuje i radi u interesu svih nas, pa mu zato moj profil ne odgovara. Ima svrhe popuniti formular i dati opcionu izjavu, a da bih ugodila svetu, uz ličnu kartu, priložiću i kopiju venčanice nakon što ću se udati za Kajzera Ahmeda Kana.

Glečeri na Himalajima nisu glatki. Neretko su pokriveni komadima stena i ja se uputih ka jednoj, a oni, pljuniti kafkijanski policajci idu za mnom i nose crna odela i redengote, baš kao u romanu mog rođaka po paćeništvu, nose u rukama s pandžama dotraki oružje kojim će mi odseći glavu ako im se moj izveštaj ne svidi.

Simulacija koju sam morala da dodam u kompjuterski program, ne bi li mi smrt bila zabavnija, iako mi se u tom trenutku jako živelo, te me demon poslušnosti obuzme sasvim, mnome ovlada. U mislima sam planirala veliku arapsko – serbsku svadbu, čim mi vrate moj nalog i ja videh na njihovim licima sitan osmejak. Oni me čuju? Oni razumeju? Oni će me uhvatiti ispod ruke, baš kao Jozefa, ali me odvesti daleko od stene, daleko, kući, sve do tastature i reći će stražaru ispod mog kreveta: “Voljno”.

Ja.. koračaću. Ja ću ljubiti rešetke svoje i pridružiti se četi trogodišnjaka ispred moje zgrade, a oni će me prihvatiti u svoje društvo i mene i moj android i ćutaćemo i buljićemo u androide svoje i radovaćemo se.

Tad oterah prometeja u tri lepe i zapisah sledeće:

U ime Fejsbuk poretka, božanskog i društveno, činim Zakonik za modernog čoveka koji je na rubu izgnanstva od najveće radosti koje mu je otkrovitelj božanski pružio, kao čoveku, adamičnom i predamičnom, te zakonik služi univerzalnom poretku, u punoći svoje jasnoće i blještavilu poznate istine.

Jer ja bejah pobunjena i ta me pobuna stavi u izgnanstvo, u ogromnosti vasione srce mi beše prazno, a nalog ugašen, a to je jedini vid kojim se otuđenje čoveka od čoveka može prevazići – interaktivnim odnosom selfija u simuliranom kompjuterskom kiberspejsu.

O, Irci! – tako vas učim ja – hear me! Ro lan, Kaiser Ahmed Khan! Is liom mhaith nua dli i do leabhair agus taim scriobhigi gcupla rud agus postaigh a thu a maidiin. O, Kaiser! – pogue mo thone, kafir!* (poziv neverniku da poljubi nečiju pozadinu)

 

DONOSIM Zakonik društvenomrežni:

 

  1. Profili na Fenomenejbuku su privatni
  2. Ukoliko ste goli na profilnoj slici vi ne morate otkriti svu privatnost
  3. Gore navedeno o se odnosi samo na žene
  4. Ukoliko ste privlačna žena koja makar delimično otkriva svoje draži (vitak struk, duge noge, diskretan dekolte) i to u granicama pristojnosti vi ste obavezni da uradite 5. da bi izbegli banovanje
  5. Morate uključiti Cam live now i izvesti striptiz
  6. Korišćenje seksualnih pomagala i ogromantnih voćki i povrćki je obavezno
  7. Seksizam ne postoji na Fenomenbuku
  8. Žene imaju prava da pokažu svoja tela do u detalj, jer…
  9. Ukoliko ih ne pokažu biće banovane
  10. Muškarci imaju pravo ali ne i obavezu da šalju slike svojih penisa i rutavih zadnjica ženama
  11. Žene, ukoliko ne žele da ih banuju, moraju da provedu gledajući najmanje pola sata u toku radnog dana, slike svojih internet-udvarača
  12. Sugeriše se, mada nije obavezno, da rangiraju mužjake ocenama od 1 do 10 jer to podstiče želju za takmičenjem a mužjacima je takmičenje, u smislu “kome je veći” od dragocenosti
  13. Muškarac koji, barem jednom nedeljno, nekoj ženi ne pokaže na Fenomenejbuku fotografiju svoje alatke će biti proglašen za Amadana Seachtaina agus Sabaha Inšalah (tj. budalu sedmice i jutra uz Božju pomoć, na oficijelnom jeziku društvene mreže: irsko- arapskom) i moraće za kaznu da 24 sata pregleda fotografije drugih mužjaka i rangira ih a toje, složićete se, mnooogo spolovila

 

Plus fort! = Harder!

Plus vite! = Faster!

Encore! = Again!

Oh oui! = Oh yeah!

!دعنا ننيك مرة أخرى [daʕnaː naniːk mara uxraː]

Let’s fuck again some time!

مع السلامة” [maʕa as-salaːma] — with peace, eternally yours Kaiser Ahmed Khan

क्या तुम चोदते हो ? /kja tʊm ʧod̪t̪e ɦo/

Do you fuck? (Are you the top?)

 

Featured

Girl Interrupted, Serbian version


I was inspired to make this video because I was following unsuccessful attempts by students from acting on the Internet to play this part from”Girl, Interrupted” http://www.imdb.com/title/tt0172493/ in a raw – natural way which was performed by Angelina Jolie.
Subtitles are included 🙂

 

Featured

Rape Poem


https://thewomaninc.com/2017/03/31/rape-poem/

Have you ever been raped?
Have you ever dreamt of love while gouging out your eyes?
Has anyone ever drooled saliva onto you, like a demonic dog?
Has anyone’s large lanate limb ever poured into you?
Has anyone ever said to you, Bitch, you asked for it?
Have you ever been impaled by a man’s spawning seed?
Have you ever been a Turk’s abased experiment?
Has anyone ever called you an abomination of Eve?
Has anyone ever stuffed you like an apple on a spear?
Has anyone ever ripped out your steady beating heart?

Have you ever been raped?
And your bloody lips sang a grotesque song?
And you were cracked open like a clam without the pearl?
Until your uterus pushes out mangled stumps?
And you hold something heinous in your hands?
Until hanging jaws depart into darkness?
Threads of existence are cut and stuffed
And your flesh was resisting?
And your bones were weeping?
And your body was screaming?
Until your womb erupts?
Oh my beautiful face
In deep dark chambers of my heart
Where rats patrol
My flax hair is gone
I am a masterpiece of mad genius
Of the Master of Light
I hide my face in shadows
I’m a starving slave to the Ripper
While blazing gunshots sear my brain
And I pick decaying matter off my skin
I’m extracted from the horny goat’s seed
And licked by his rough bleeding tongue
It’s nothing but the call of a mangled mind
I am that hacked hemisphere of meat
My pulchritudinous petals reach up for light
And they come to me like flies to rotting meat.
A bacchanalian bellowing beast
I am that wrenched woman
Yes…

So I mature like a corpse flower
My pulchritudinous petals reach up for light
And they come to me like flies to rotting meat.

This is the world of lies
Of thirsty angels who die
While still appearing angelic
They’ve lost their shine

Have you ever been raped?
You should join me like a vampire
You’ll be bitten for a limitless life
For a never ending night of screeching sodomy
Yelling screaming crying barking
Blood sweat tears fragments
Whose Hell do you choose?
Are you too a raped bitch?

Sun… Please… Father?

Featured

PUNISHER


“No one can serve two masters. Either you will hate the one and love the other, or you will be devoted to the one and despise the other. You cannot serve both God and money.”

GREEDER, and to all greeders, fear not. English is not my native tongue. Still, I got something for you.

Ah, to hell with that creature. Desert everywhere,

unending for the last human soul on Earth.

Each feather is rosy from the inner tissue degradation, 
as if a crafty carpenter made tiny bones
in my flesh, making figurines
from past dreams with a brush and a chisel.
And then there were the patterns which bubbled after a sleepless night
that were on the back of the hand of that greedy beggar like an undead spirit
What kind of powerful shriek is that? 

Exhaling painfully and clasping my throat, I jolted up.
It’s a fear that boded the upcoming unrest.
More is deserved! And the gods have seen fit to deliver more gifts for the people of Gateshead and the British jackal! No more than the barbaric getae
A mockery, on all accounting.
a SLIPPY COIN is the glory you deserve.

What name does the rich man carry.
I never cared to ask.
But to defy the wishes of the human in need, it’s not wise.
Up Punisher, you drunken goat.
and lend your men with hornes to the noble task.

Leila Samarrai, Belgrade, 5.22 p.m

20090308_tsullivancartoon-starvingartists

Featured

The trial begins. WITCHES!, Leila Samarrai


tumblr_mv4sigMEbt1qzix81o1_1280 (1)
(c) Bruce Castle Museum (Haringey Culture, Libraries and Learning); Supplied by The Public Catalogue Foundation

image found here

I stand naked
Wrapped in flame and smoke.
My long hair–
Oh, my long, flax fiber hair…
I forgot my hat and broomstick
I left my shoes in the chimney.

The trial begins.

WITCHES:
The first witch wears labeled clothes
Her name is Margaret.
She claims she has never been to Oz.
But you can see the magic swimming eerily in her eyes.
“Sheriff Corwin, the black Tutuba, actually Succuba
the poet is from Barbados
The magic is swinging eerily in her eyes!

JUDGE: “Whatever it is…the woman it is!”

Abigail, stop twitching in your sleep!
Again, she is having nightmares, Judge!
Another wears pointed shoes, she is Edwardian.
Abigail’s mother,
She’s The Queen of spades with a high hat

THE VILLAGE:
“You do not have a husband! Who delivereth you? The devil! ”

“I am,
washerwoman
The executioner and the victim“

THE VILLAGE:
“She does not deserve to live!”

The third was my mistress.
Stingy with words.
Goddamn my black blood
In the ludus!
Hold it!
Startled by a witch!
Back into the darkness!
“Go away, you’re dead!
She’s dead! ”

So I died.
As befits,
Tomorrow I’m going to die
Tomorrow is going to die
Love will die
Between empty hands
(The absence between hands)
Eyes are for blindness .. a daily basis

I will be rooted deep like an oak
I will be that gentle, sweet sonnet
I no longer dream of poppies in wheat
Yes, I, A Witch in Salem’s village,
I listen to someone else’s breath inside me.
I burn in the fire and
I’m shivering.

The trial continues uninterrupted.
My ashes descend.