Featured

Fitnes pesma/Boris K. in the gym


Neuhvatljive, živahne kretnje, stopala…
kao konji ljuti što beze u galopu
pljusak snage, beli smeh u vetru
otvoreni brzaci, prostor nastanjen težinama
lepet tegova zbraja i potire uspone i padove
a duša je u skladu sa zadovoljnim telom

Presvučena znojem, kao svilom,
podizem težinu visoko prema nebu.
čini se da je vežbacka rutina
puna rastanaka
od uspona na kojima bih mogla ostati.

https://wordpress.com/stats/post/8895/leilasamarrai.wordpress.com

 

 

Boris K. In the Gym or”Something is rotten in the state of Denmark”

“Something is rotten in the state of Denmark”, From Shakespeare’s play Hamlet (1.4), Marcellus to Horatio.

Boris K. took the “Mens sana in corpore sano” mantra deadly seriously and was on his way to the nearest gym. Out of sheer excitement, he forgot the towel. Truth be told, Boris K. never really sweated, what’s more the doctors diagnosed him with some armpit gland defect. He wore his tracksuit that he usually wore when he went to the farmer’s market and had sneakers on, clean, but with a tiny hole on their side.

The moment he stepped into the luxury space, akin to the gyms of Los Angeles where the Japanese Yakuza work out, the treadmill caught his attention. As he was running, green pastures went through his head where he soared as a child, running after a ball.

“Boris, get the ball!” he remembered the voice of his uncle Ivan The Terrible Fisherman, who often took him fishing.

He ran faster, catching the ball in his thoughts. Giggling, he lifted his arms up and whispered: “Death to fascism, freedom to the people”, respecting the house rules.

Luckily, others noticed the new workout guy, others who ran along the treadmill with light steps, wiping off the invisible sweat, exchanging many a word between one another:

“Sweetheart, I have discovered the Café Menstrualle. You pop one Café Menstrualle and no more ovary pain.”

“Such nice people, these folks”, he thought after a thirty minute cardio workout, ran his fingers through his odorous hair, with but a hint of sweat to it. He reeked of sweat and it felt good to him.

As he was fantasizing about making “Rocky VII”, a young man of 25-ish approached him, dark curly-haired, engulfed in a strong perfume, with buff arms, a square Lego torso and short legs, and he whispered into his ears words that almost froze Boris K. solid.

“Good evening”, he shook his hand with his own, dry chapped one. “I am Boris K.”

The trainer shook hands, unknowingly stepping away from Boris K., while down his tiny wrinkle on his young forehead, born out of constant frowning and grimacing, sweat poured.

“Forgive me, sir, but you stink. All the other folks that are working out are complaining about you.”

Boris turned around himself, sensing the sweat and the hostile looks. He shook.

“Male or female?” he applied logic.

“Both sexes.”

workout_room_zombies

He felt being bathed in cold sweat. As if something had been crushing him bone by bone, his field of vision narrowed. Him? He never broke a sweat. Even when he had to go to the doctor’s.

“What?”, Boris K. looked at him nearly maniacally.

“Nothing”, he said and wiped the sweat of his forehead. Catching glimpse of this motion, Boris K. facepalmed, merely uttering that he did not bring a towel which he would use to clear any doubt-raising link between him and sweat.

“Mistah Trainah, I have never once in my life…stunk, not even had a hint of an odor…and even if I did – is this not the right spot for it?” Boris K. was pulling these and similar arguments while counting the seconds in his head, bouncing the words around under his tongue, gulping, until finally he bent the knee and admitted defeat.

He was certain that he did not break a sweat, but this young trainer, who was a bodybuilder for at least a decade, certainly knew everything there was to know about stench.

“I’ve been wrongly accused!”, a slight rise in his tone.

The trainer shrugged and clenched his fists. The other customers started approaching with menacing faces. Boris K. noticed that he’s in a pinch and tried to apply some strategy. He smiled, to which the customers stepped back. Boris K. noticed that the workout gear was unoccupied, seeing as the people using them were surrounding him, therefore nobody was there using them. He felt the uncalm and the desire to leave, but he couldn’t leave well enough alone. He had firmly decided to continue the discussion with the discount Tommy Gann here by any means necessary, come hell or high water.

He felt that he was about to cry any minute. He held himself with both arms, comforting himself gently as the trainer, his voice a chill, suggested that he brought a towel next time, more modern sneakers and a Dolce & Gabbana tracksuit, like the ones other customers had. For a while he trembled out of confusion, uneasiness, he even wanted to cry. He cursed all the towels of God’s green Earth. He shook away the invisible sweat off of himself as the in-full-make-up female customers, casting a glance or two in his general direction, glared at him scornfully. One observed the sole of his left sneaker. Rolling her eyes, she whispered something to the lummox next to her who looked at Boris K., as if ready to crush him. Boris K. was smiling. He went out into the street shook up, confused, disturbed and offended, realizing that there was a stench there and that the trainer was absolutely correct.

“I know what it was! It was the scent of rot!”, he concluded, and stepped into the dark streets towards a new comedy.

Tomorrow Boris K. purchased a café menstrualle deciding that, as soon as he gets the right opportunity, he would complain to other customers at the gym about the pain in his ovaries.

human-skull-fitness-dumbbells-bottle-water-blue-background-36369475

Advertisements

Advertisements
Featured

Through the mountain glasses…


This should be flawless and dangerous or no climbing at all.

Yodel-Ay-Ee-Ooo! Like Moses,

Through the mountain glasses…

I love your shards painted blue,

I believe in your opal skyward peaks

My climbing axe cuts up the Dress meant for my soul

I am stabbing…
Oh, stone, thou art bleeding!

For wanderings sad and lone.
I weep in fear, victorious –

embracing my dried up bones!

Featured

1976s Laughing Little Girl Swinging High on Outdoor Swing


image: 1950s Laughing Little Girl Swinging High on Outdoor Swing

1

I opened the door to my intimacy ajar,

At the end, a tatter thrown to the road is left.
A fable interesting to none,

the secret in the service of the one who scares and enchants. 

2 

Lo for Algol smacked me at the birth

    The path of the past burst forth

The path of rebirth is frightening

   The infant must burst forth

Expanding, expanding, expanding

   I art in a red heat glow

Colored in oddity

   Colored in oddity

Colored in oddity

 

3

I survived poison.

I was four… 

 

4

I was raised a wild one among the lunatics,
a tabula rasa with madness scribbled on it.
Howls of animus heard when the seminal
river breaks beneath the gibbous moon
below the navel where milky pearls
drip into deluges of steamy rivulets
below the eyebrow where the fears
woundingly drip into the eyes of undulant sadness
Très tremendous!
(SOUND OF PAPER BEING TORN)
 

 

5

Numerous books in a single passage,

a secret whispering behind the scenes,

even Perun himself spoke to me,

 or an Arab Djinn of sorts, I

 got the Serbian and Arabian war gods mixed up

I do not agree with either Dem Serbses

 nor them Allahu Akbars

The kids are kicking a can

The kids are kicking me like I am a can

I ran the street in great fear,

but kept seeing them everywhere.

 Blind eye. Clap of hands. ‘Kick the arabian bastard.’

 

6

I grew into those wrinkled kids. At times I kick cans.

     The numbers mean fate.

I became so old and superstitious.

   I’m forty two years old. 

7

You, with a wax masque of a Summer rain, inconstant scatterbrain
You, who are present but not present,

Know:

Hate has a heart! The green heart of shot Lorca and wrath of God!
He, alike you:
Does not love!
Does not forgive!
Does not kiss!
 

8 

I will devour your summer’s ashes.

 

9

 

10

My shriek hummed together

with the wind towards the timeless ocean of temporality

on the shores of cursed waters

where dead faces grinned, like this one here, and she kept cursing me.

 – May evil see you,

black tooth bite you…..

May you be buried alive.

She was drunk.

  

11

..with a whip…a poker.. on my back…and…

Please, grandma, don’t!

BUT she arose in the beer bottle

In her – are worlds – of rakia

She is a painter.

She arts in heaven.

By forgiving her..  I am a miracle!

The forgiveness itself was posed as a violent

Vision, light, unbound, round, spherical

And searing –!

 

12

Indeed, it’s all bones, skulls, rib – vaults

Places, places, next to possible perhaps…

-beneath of multiform pits of corridors

Please, uncle, don’t!

He is a painter.

pantera legged, mustached,

Yelled out at me from behind

Filled with the substance of nasty virtue

“You will all be up shit’s creek,

a bathroom attendant!”

Far less then geniuses
Who lead the fools
With fornication, cunningness and booze
To hidden thoughts.

He still waits

For all my anathemas.

and fumes his pungent breath into your soul!

Motherfucker is still alive.

  

13 

… while my lip flesh quivered,

and teeth dropped, I…I…

An all the children around me all with aging faces,

 teeth corrupt to their roots and bloody

, and each of then growled at me

, for they were not kids,

 but Algol’s demons summoned at me for a cause.

 

14

Mankind
Your knife cut through all the conditions of disorder.
It’s entirely safe in my hands.
 

15 

I sat in

The centre of

Gethsemane

Too holy to pray 

For a decade

It was the go-go Serbia ‘90s.

A tremendous sacrifice

  

16 

Know:

My shadow takes you off the wall,
a wingless bird in the darkness of the room,
will skin the marble face and his smile of a victor!

 17

Spartacus is beautiful

Beautiful enough for me…

 Stab them all!
Stab them with a spear!
Remember the dungeons and betrayals!
Remembrance is death for repentance!

Stab them, Sura and live free! 

 18 

I sit here quiet.

Nobody visits me, I visit nobody.

I know nobody.

I guess I killed them all.

When I eat I do not take the food at the table.

Books of wisdom make me feel nauseous.

19

Know:

Even hope at times answers to the mute.
The dug away umbra from the extinguished lantern.

I do not weep for the lack of life.

I made peace with being knotted in,

removed from the arrogance of worms,

into my own hole, dark kitchenette and all…

  

20

Burn! Burn!
Flame Pompeii, die in anguish!
May the abandoned children clap their hands!
May the thrilled audience scream of laughter!

Like I . . . Like I who screamed
Maasalam*, my Child! Maasalam!

*ma’a salama good-bye in Arabic

Featured

While resting from my presence…


image: Dreamlike Photo Manipulations by Mikko Raima

I AM
An existence
A germ of eternity

A peasant spouse, the God of Death,
With bulging eyes and mouths-a-shiver,
And then the story goes;

Befitting my dark being’s tastes,
In spite of insanity and oblivion –
With in tune, swings of the pen within the place.

My soul’s tale is clear.
I dissolved it.
A trap of hallucinations, thus I whispered,

(daring not to
listen any further.)
When I think towards a time when I was NOT
Without knowing how, or when, or from where
I stepped in deep darkness…

Wickedness with a wink,

but a concept of rhythm and tempo
Wherein the uttered swung enchanted,
Rooted in the intuition of this spirit of darkness

Or whatever was sent to get me
I melt.
An unfinished temple

With the presence of the spirits there for eons,
The true polyglots, storms of words,
Yet calming, mildly warning,

A vast gathering around me, out of nowhere
An unseen ghostly hand recording what is happening
And out of nowhere and unbeknownst to me

That self-exile, quite disgusting mystery
My malice is going for theatrics.
For I AM, for I am NOT,

I am exactly the same, the cross built,
A shrine in the castle,
(Of the entire
human experience…)

Sick of scribbles – nothing
Sick of wisdom – nothing
Too alive to die

Entangled with the ray of death
And stepped away suddenly,
Neither dead nor living to live,

Everything lasts in shades long buried.
A wild eternity dismembered
By monstrous hands of the gods moan.

I reached the edge of the gradient,
Entangled with the ray of death and
Stepped away suddenly.

And finally, at once,
Until I’ve taken a
Bite of my mental wellbeing…

I shut my eyes…
To fill with fear
To inhale the scent

While resting from my presence.

Featured

A golden effigy


image: Tantric Sorcerer,” William Mortensen, 1932

 

Let no single stone in the world suppose
After breathing, pain and dying
Slowly, shileded by new cloth in well – devised battle

Oh, my lions…

March in dark blue trousers, again and again
with the nerve!, between tooth decay and the pure
hill of milled edge.

In preaching of apostles
in credulity of harlots
I arise to – day, forged within

A golden effigy.

quick to take an artistic hint
avoid the obvious and
the commonplace;

For I am invoked by the blood, through
the flesh blood and the malignant scorpion
I dispel Irae in the heart and soothes…

I copulate with half-said thing.
For I am a dead scholar.
Sink not upon a bad of pyre, It is a flowery pain.

It’s coming down in buckets
Looks like a stigmata
My buckets runneth over.

Holy me!

For I am in twirl and retreat, through utter crack
I swim with yama – ubas grotesques.
Dance deathless

When I die
I make a meal
of myself.

For I tore down my images…
A weary time through confession of
Every man who speaks of me

I am a beggar of all churches
I am a Being of all trades
I am not here
I am not even – there.

May imnmutable secret shine brightly upon
our withered body:

I summon thee, Unreallity, that thee
may see when trick is gone.
I remain.

By the virtue of all deaf and dumb and Lazarus,
I command thee: come forth and beguile them
with lies closed behind and orphaned moons.

Erotic to the soul, fair golden goddess
decieve us.

Featured

Fitness actually helps you become a stoic


“No man has the right to be an amateur in the matter of physical training. it is a shame for a man to grow old without seeing the beauty and strengt of which his body is capable.”

Socrates

and the body serve the aim of bringing the mind to its full potential.

https://www.njlifehacks.com/10-practical-stoic-exercises-for-modern-stoic-lifestyle/

p.s

why I work out at home

Marcus Aurelius quotes

“Waste no more time arguing what a good man should be. Be One.” – Marcus Aurelius

(Limited edition print available for purchase.)


“Think of the life you have lived until now as over and, as a dead man, see what’s left as a bonus and live it according to Nature. Love the hand that fate deals you and play it as your own, for what could be more fitting?” – Marcus Aurelius

“It never ceases to amaze me: we all love ourselves more than other people, but care more about their opinion than our own.” – Marcus Aurelius


“In your actions, don’t procrastinate. In your conversations, don’t confuse. In your thoughts, don’t wander. In your soul, don’t be passive or aggressive. In your life, don’t be all about business.” – Marcus Aurelius

“If it is not right, do not do it, if it is not true, do not say it.” – Marcus Aurelius


“The best revenge is not to be like your enemy.” – Marcus Aurelius


“Choose not to be harmed — and you won’t feel harmed. Don’t feel harmed — and you haven’t been.” – Marcus Aurelius


“It’s time you realized that you have something in you more powerful and miraculous than the things that affect you and make you dance like a puppet.” – Marcus Aurelius


“External thinks are not the problem. It’s your assessment of them. Which you can erase right now.” – Marcus Aurelius


“If anyone can refute me—show me I’m making a mistake or looking at things from the wrong perspective—I’ll gladly change. It’s the truth I’m after, and the truth never harmed anyone.” – Marcus Aurelius


“You could leave life right now. Let that determine what you do and say and think.” – Marcus Aurelius


“Be tolerant with others and strict with yourself.” – Marcus Aurelius

Seneca quotes

“We are more often frightened than hurt; and we suffer more in imagination than in reality.” – Seneca


“If a man knows not which port he sails, no wind is favorable.” – Seneca


“No person has the power to have everything they want, but it is in their power not to want what they don’t have, and to cheerfully put to good use what they do have.” – Seneca


“Nothing, to my way of thinking, is a better proof of a well ordered mind than a man’s ability to stop just where he is and pass some time in his own company.” – Seneca

Untitled


“He who fears death will never do anything worth of a man who is alive.” – Seneca


“This is our big mistake: to think we look forward to death. Most of death is already gone. Whatever time has passed is owned by death.” – Seneca


“Life is very short and anxious for those who forget the past, neglect the present, and fear the future.” – Seneca


“I judge you unfortunate because you have never lived through misfortune. You have passed through life without an opponent—no one can ever know what you are capable of, not even you.” – Seneca


“How does it help…to make troubles heavier by bemoaning them?” – Seneca


“People are frugal in guarding their personal property; but as soon as it comes to squandering tim ethey are most wasteful of the one thing in which it is right to be stingy.” – Seneca

Epictetus Quotes

“How long are you going to wait before you demand the best for yourself?” – Epictetus

(Limited edition print available for purchase.)

“Don’t seek for everything to happen as you wish it would, but rather wish that everything happens as it actually will—then your life will flow well.” – Epictetus


“First say to yourself what you would be; and then do what you have to do.” – Epictetus


“Curb your desire—don’t set your heart on so many things and you will get what you need.” – Epictetus


“That’s why the philosophers warn us not to be satisfied with mere learning, but to add practice and then training. For as time passes we forget what we learned and end up doing the opposite, and hold opinions the opposite of what we should.” – Epictetus


“Don’t explain your philosophy. Embody it.”- Epictetus


“The chief task in life is simply this: to identify and separate matters so that I can say clearly to myself which are externals not under my control, and which have to do with the choices I actually control. Where then do I look for good and evil? Not to uncontrollable externals, but within myself to the choices that are my own…” – Epictetus


“If anyone tells you that a certain person speaks ill of you, do not make excuses about what is said of you but answer, ‘He was ignorant of my other faults, else he would have not mentioned these alone.’” – Epictetus

Cato Quotes

“I begin to speak only when I’m certain what I’ll say isn’t better left unsaid.” – Cato

Viktor Frankl Quotes

“What man actually needs is not a tensionless state but rather the striving and struggling for some goal worthy of him.” – Viktor Frankl

“When we are no longer able to change a situation, we are challenged to change ourselves.” – Viktor Frankl

Featured

Dark Eros


You are here again,
observing, waiting within me…
brutal eye

„Turn around“

You arrive
In nudeness
Of a black seam

„Begone, pensiveness ! Leave the red lace
and a ducat to the mourner for the last blues.”

But, behold!

You and I challenge each other
For thirty six years
With pride we welcome the morning
In fornication.

If I would to eat you, sharp ear!
And devoured the hood
If I would… sharpen your dagger
And your spade, Lady, kiss in the darkness
I could with you –with a bullet to the forehead!
Into the creak of the sky

For There and Here
For Now and Never
With a clap and colors
In cold hue

In the womb of a casket, laid and pale
To shine with you in moonlight.

 

 

Featured

Tri pesme istkane u magli


1

Ja imam tog nevidljivog nekog
nevidljivi neko ko bi mi sasio haljinu

od meteorske tkanine
i pod modrim kolutovima ociju neka!
telo je krvavo i nago
na nemu drhte boje, ti, velicanstveno raspadanje!

ja nemam pesme, nemam nade, nemam odjeka
biti tek u laticama stihova nalik na sprovod
magla zalosnih, zudeci, zudeci, iz besmisla
jurim na svetlo i cisto…

u ludilu uma svaki cvet besprekorno blista
kao vrhovi drveca sto cakle se.. ocnjaci
na mesecini i belina papira / hajde napisi, mozes li?
crne kutije s ocima
dok zver raste i misli se prevrcu
svi cemo jednog dana umreti
obojeni krvlju svojih mrtvaca

2

u noci zabodenoj u  telo
s vrha najviseh tornja do mora
bacila se dama, galebovi svedoce da se kikotala
“Letite, letite odletite mladi!
u kasu od krvave pene
a onda su galebovi zaplakali
magle narikale
kule tugovale
tornjevi izvrnuli oci
strazar se zakikotao

bila je..
potpuno srecna. ne kao u zivotu.
leti leti ka nocnoj kuci
bogovi su se ugodno nasmejali
prekriveni plastovima, zutom, crvenom,
otvorene grudi
pocepana utroba
uradila bih sve kao zaljubljenica iz petnaestog veka
iskusna kurvarka zaljubljena u matorog coveka
ili lezbija cija svetlost bila je kratkog veka

svaki dan procitam ili izmislim dva tri ovakva romana
mentalnog zdravlja radi
jer moja smrt je razdrazujuce pretvaranje
kao svaki smrtnik pridajem joj vaznost
onoliko koliko po nuznosti pridajem vaznost
kamenim oblacima sto ridaju u skoljci neba

3

Nesto plazi oko vrata, to je
zla zvezda koju krivim za zastave koje stenju,
za prebijen oblak, za rodjenje moje smrti
s visokih kula ili supljeg suda
samo treba pratiti suzni trag
sipati suze u vrc, drazesni dar
gubavog bakalina
ako i znam put,
odolevam.

i tako se s vrcem gegam palubom ladje drevne,
stare legende
sto je izronila iz mora

nasred sna…
umirem u bojama vode,
ja strankinja smehotresnih ociju
medju zracima sunca i ognjenim talasima
poigravajuci se plavim, veselim pucinama

i krivim zlu zvezdu i price i sne za umiranje
moje smrti
za poslednji odjek

Featured

i / tek u snu / mom…


tako tesko je u ovoj mracnoj sobi
toliko nedostaje prijateljstvo i obilje, rekao je Pesnik
zinula sam da progovorim, a onda zapalila pisma
duh koji umire, rece: Nevazno! Neka cvili.
cela ceta duhova u borcu, nemani
obasjana zutim svecama u mracnoj sobi
preki ratni sud spram onog sto vezan je
u mracnoj komori, a vrisak mu sapuce sve jace
i / tek u snu / mome…

tela slicna jedna drugome
slicna jedna drugome
tela.. u skladnoj tvorevini
ona tako lepo peva, senka
ona ubira plodove
to je.. samo senka.. sen ljubavi
tezina koju sam ponela sa sobom
huji mi mozgom dok Gospod kaze
nemas se cega bojati, ti sto krijes
suzne oci grejuci pustos paklom
u nedrima kraj svog prozora
dok si sanjala budjenje iz bauka u mraku
dok si sanjala obmane i tajne, isecena
bronzana lica, psa, maglu i blato
obucena u krpe, mislis na slepo
mislis da sanjas, mislis da vidis
i mislis da ces napokon moci
sebi samoj verovati
da kao zadivljeno dete poslusno
mozes zapaliti sunce u svom srcu
tom prekrasnom komadu zemlje
da se ushitis i da podaris
kao sunce, u mracnom satu vrta
zavesa za stakla prevucena preko
Getsimana, vecna ponoc
utehu za sveca
kroz molitvu
Svetac rece / u muzici trajes, proslost narasta
sadasnjost uzivaljava, buducnost preti
i sve skriveno je othranilo san
i sve sto je buktalo je podiglo stit
dolazi plam.. koji nagriza rec, bez beznadja
ne postoji nada, nesalomiva kao volja, a ako postoji
ljubi beznadje svoje i neka! umnozavaj muku dragima sebi
da i njihova sreca oko tebe raste, da zapevaju najezeni
od gadjenja: Oprosti joj, nije znala sta radi, a vi
Nesalomivi! uvek spremni!ne zaboravite na vreme o kojem
niste znali apsolutno nista
u zao cas
govorim iz vremena, godina, bezazlenih
blagih dana i grlim zatvorenika / pesnika
koji se rukovao s crninom i placuci usao
u vatru, cija strast na tepihu oblizuje
bilo nabore planina
bilo slobode bezimene
dok ubija, ona stari i konacno umire
sloboda
planina
strast
Zarobljenik rece /
posumnjacu u tvoju pamet, pesnikinjo
jer sve sto videh videh i videh
prodah poljubih usnama od krvi
nauci me da smrt nije privremena nego se umire zauvek
i naucilo me da znam

kako se gori
gori
GORI!

Featured

Ukoliko optužena ponovo zgreši ….


Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.

Kažu da je buntovna optužena i nakon ugašenog naloga, uz poklič “mai ki zhavorsa!”, sama isekla vlastiti fejsbuk nalog mističnim sečivom iskovanim od licenciranog, kako tvrdi, kovača, da je napujdala komarce na građane prestonice Lusaka u Zambiji ne bi li zavladala malarija i kolera, a o filterima za vodu kojim se zaraza sprečava ne vredi trošiti ni reči…  Pominje, mrmlja o nekakvom Abdulahu od koga “okrenuh glavu, to inherentno zlo, ja zlim delima, već prozirnoj odeći sklona sam”, na kraju zavitlavši mač kroz propali prozor u Malom mokrom lugu.
Oko nje su se skupili fotoreporteri..

“Više nemate NITI JEDAN?”

“Ja sam u skladu sa Zakonikom oslobođena daljnje agonije..  zašto ovaj kratki život zameniti večnom patnjom?!”

“Ispričajte nam sve kako je bilo”

“Hoću, ukoliko se Proces nastavi ka svome kraju, jer slobodna sam konačno od Procesa, društvenog konstrukta s arhajskim prizvukom. Zauzvrat tražim samo izmenu par kamij – kafka amandmana i  “Bešenje pre roka – zakonik”

Oni ponoviše molbu, optužena ispolira sečivo jezikom, pope se na stolicu, obavi sve pripreme s konopcem i poprečnom gredom, uzdahnu i reče: “Samo da se ne načekam.. baš kao Jozef K.”

IZVEŠTAJ ČUVARA, ZVANOG ABDULAH:

(ja govoriti o sebi u trećem licu”, prim. cit)

Sklona ka lepim umetnostima, naročito fotografiji, optužena je, baš kao i njene starije sestre Somer, Mišel i Džen, pokazivala svoj sportski brus već u ranoj fazi otvorenog naloga, koji je potrajao 6 dana, jedan dan manje nego što potraja stvaranje sveta, koji pre stvaranja, baš kao i optužene nalog beše bez obličja i pust. Optužena se branila rečima: “Znam da  napaljena dahtanja preko mejla, uvrede nabeđenih mužjaka, seksualno perverzne poruke, primala sam  poruke koje su, blagorečeno, bile škakljive prirode. Bili su navalentni i podrazumevalo se da “izađem u susret”. Naravno, odbila  sam i to je bilo to.” –

Na to, ona leže da se odmori, a kad se probudi, zateče sebe vezanu za kuku pored kamina u svojoj kući. Monitor je bio upaljen, a na njemu beše iscrtan, u stilu a la Džejson Polok, šareni ekran s porukom koja je kružila po ekranu, potpisana s Abdulah, a glasila je ovako: “Abdulahova kuka – za žene koje se žale, ogovarajum govore ili samo previše pričaju. Ukoliko nastaviš da se opireš, sledeća je Abdulahova napredna uzda, biće zakačena za tvoju glavu, a izbočeni komad metala prekriven šiljcima biće uguran u tvoja usta. Svaki put kada budeš pomerala jezik, šiljci će ga razbiti.”

Neko vreme je optužena sedela kraj kamina, vezana za kuku dok se ne doseti i zajauka: “Naučila sam svoju lekciju, gospodaru! Vodi me kroz serbadžar i planine kurdske s maskom na licu da povećam svoje poniženje.”

Tad se na ekranu pojavi lisica, optužena shvati da Fejsbuk vode Kurdi i uplaši se silno.

A Abdudah se razneži i ukaza joj se na monitoru go u okovima i zagrme glas iz kućišta:

“Jallah, zadrži dah, ženo i na izričitu želju moju padni u nesvest kao da si publika Velikog Čarobnjaka, a dajem ti za pravo da me zoveš i magični ljubavniče.”

Tad ovaj majstor egzibicionista umetnosti i magije, kao i čitava fejsbuk kurd administracija učini da kuka nestane. I još joj reče da priđe prozoru s koga je pucao vidik na Avalu, podigne ruke u pravcu neba i da se zakune da će lajkovati spolovilo svakog mužjaka koje joj stigne u inboks, a ako već mora da se slika u brushlateru na trčanje mu pridoda hidžab.

“Svežino moga oka, lepotu svoju kao paganka da si ne pokazuj. Ti si Alahovo dete”

Al’ ne lezi vraže, nastavi ona da se slika, dok su za njom pljuštale poruke i nalepnice veštačkog cveća, u kojima je bujala romaneskna moć.

Kakvo je to samo stiker cveće bilo! Zeleno kao nada i trava što sja veselim sjajem smaragda, baš kao Turgenjevljeve “Prolećne vode”.

I ljubopitsvo i učešće beše veliko, a poruke pljuštaše, kao i bračne ponude iz Zambije, zemlje krokodila, a optužena se branila rečima: “Ti, zavodnik, ti rob, ti nemoralan, ti otimač.” – na službenom jeziku Fejsbuka arapsko – irskom.

Nakon tako zverskog odnosa prema nevinom, moralno superiornom polu koji predstavljaju muški korisnici fejsbuka, optužena dobi sledeću opomenu za:

Odbacivanje muškaraca kroz istoriju na osnovu njihove duhovnosti, intelekta, humanosti i drugog vida učešća u građenju civilizacije. Fejsbuk nije poligon za iživljavanje!

Petoga dana, nakon što reče: “Crk’o da bogda” i optuži izvesnog Abu Bubu Hasana za  falsifikaciju transkripta i inih policijskih i sudskih izveštaja nakon što joj je poslao skeniranu novčanicu kroz zambijsku aplikaciju Lotovi svedoci u iznosu od toliko i toliko zambijskih lota i to lažnu, u zamenu da mu lajkuje stiker, odlučiše Kurdi, koji behu išto što i Zambijci, i Zambijci, što behu išto što i Gambijci, da se požale Abdulahu ne bi li kaznio veliku grešnicu, da je istuče bičevima debljim no kravlji repovi, a onda banuje, kad to nisu mogli oni.

I učini Abdulah, no tek šesti dan, kad skinu ionako labavo pričvršćen hidžab i zapali ga nasred sobe, a njome stade da pali i društvenu mrežu, dok je vrištala: “Živela Evropa! Živeo fitnes!” tog šestog, sudbonosnog dana oko podneva uz strahovit prasak, i stade Gambija, Zambija i svi Kurdi s njima u usta optužene što behu velika kao krater vulkana,  rasprsnuše se od nagomilanog pritiska. Eksplozija je izbacila visok stub lave zatrpan kišom kamenja, a mnogi korisnici se pogušiše od otrovnih plinova.. zaledi se Abdulah za čitavu večnost, a stisnu tajno dugme za tren…

U vestima u šest bi javljeno, juče, da je Zambiju, Gambiju neka žena u brusu za trčanje, zubima oštrim kao mač pomerila iz temelja, da se kurdske planine tresu kao trošna kuća, dok je optužena mahala nekakvim mističnim sečivom od čelika koji se slomio kad je njim htela napokon da pročačka zube.

I krojači svetske sudbine  behu taj dan prestrašeni od kamenja koje je padalo s neba, izuzev Hiulari Klinton koja je odlučila ida izađe van s jastucima na glavi.

Bez obzira na uloženu pronicljivost, opreznost i energiju, optužena ne samo da nije uspela u svom poduhvatu da opstane na kreativnoj FB mreži (obaveza od koje je oslobođena KDSVM gornjim citatom iz Kafkijanskog Levitikusa, optužena je obešena i tek sad, na kraju Procesa, obešena kao velika ratnica i šamanka,  obešena o drvo sveta “Yggdrassil!”  i dok se koprca i uvija, očajnički se hvata za uže koje joj se sve jače useca u vrat, a konopac joj je prvo stegao vratnu venu, zatim dublje karotidne arterije, zaustavio joj dotok krvi u mozak i isključio ga. Dakle, ne postavlja se pitanje raspleta ovog sukoba); optužena je, na kraju puta  gde ju je čekala nemilosrdna kazna, podnela molbu u dva primerka za: Izvršenje Presude i Mogućnost drugačijeg rešenja, nakon što je Fejsbuk Intelligence odbio molbu optužene da umesto vešanja obavlja društvenokorisni ili humanitarni rad u kojem će je večnost preteći.

 

Featured

The star-shaped polygon


Let’s see behind the disease, dementia, raptures

The star-shaped polygon

Is the manifestation of our sensibility

Of images of all the teachers and relatives

Who stole the follies of our will

at the end of our search for insight, trust, and compassion

Let’s strengthen our bewildering defences

Let’s rule Dantesque inferno

Let’s preserve our mysterious secrets

To be gentle but persistently questioning yourself

Towards the futurity

2

Its fluid.. time of chaos and madness?

Apart from misinterpreting, did I just say that out loud?

Not just the emergence theory of odds and ends

As one devil of a long time crouches in the shadow

Made by the cybernetic for the sake of lust a fornicator

Quite different from pornos no class pimp

What does he know about pain, haha

While taking apart our new vertebrae

Azazel rolls back his eyes, the better to see us with,

Fiddling with our scorched spine

He survives, he processes, he adapts, he metabolizes.

The light – brown spirit is the last little turd

In infinite brilliance

While his inner worm of

Lust is devouring and tearing him up

He will eventually become

Plain, gelatinous turkey

Just one last forlorn wish

To  float eternally,  out – of – body – experience

In a never-ending chain, very much out of the way.

3.

No meat, no tears, no rotten teeth,

No frog’ s breath,

No decaying holes,

No sweat secretion,

No wrecked drops of self, ever!

Just cold cold floating turkey lingering

in Time and Space

 

Forever.

Featured

“The Pigs Have Flown, now what?”, Leila Samarrai, 2014


Never trust a poet who can’t use his swears properly.

In poetry, never argue with your ex-lovers.

The poem is a universal message of the exquisite selection of the separation of the vanity.

The true poet is capable to put the whole universe in his poem or sometimes even in just one single verse.

The best literature and the purpose of art is the survival of the human race.

Art is a game. Poetry is a game. At the end of the day, either
you know how to play or not…

A tip for a writer during the creation of a masterpiece:
Turn off your brain and write.

In poetry, always open your heart. There is no poetry without bloodshed.

The consequences of global climate change: After the rain the sun will not shine again.

Featured

Rukopis u boci (odlomak iz metafiktivne autobiografije “Zapisi u tami”/”Beleške iz mraka”, „Ovo jeste sada slavlje tvoje!”


Neću govoriti o pojedinostima mog preseljenja za Beograd, jer se tome ne može pristupiti nikako drugačije do li na staromodan način: šta oseti zarobljenik kad ga tamničar pusti? Uredna nula kakva sam bila, bednica na samrti na pragu novih pustolovina, načinila sam korak u drugu tamnicu, veću od prve. A ona prva se sažela, skupila i skrvčila  u podrum koji pulsira u umu u kojem demoni, zabravljeni vrište, zabalavljeni duhovi tame, a ja im se kroz ključaonicu plazim i proturam vršak jezika kroz staru dobru zatvoreničku bravu, pa neka gamad oliže, zahvati zubima.

Ja, siromašna, bedna i bezimena, u trijumfu poslednji put opipah zidove svoje grobne odaje u Kragujevcu, dok su me Mrakujevčani gledali nekako škiljeći, ne otvoreno zlobno,  no kao da u sebi zadržavaju dah i reči liturgije iznimne moći i velšebničkog pretvaranja da je njima drago što ja odlazim (u neku ruku i jeste, barem  onima koji nisu bili Preobraženi)

Ali, našli su se oni koji su mi govorili da na one koji ostaju gledam podrugljivim okom, kao da su volšebnici, ludaci i razbojnici, kao.. da smo mi tebe silom držali.

I ne beše bitno šta je rečeno, niti zamamna strast i silovitost zlobe „Ah vratićeš se ti nama brzo“ uz namig okom, već koncept ritam i tempa u kojem se zamamno njihalo izgovoreno,  ukorenjeni u intuiciji tog duha tame ili šta je već na mene poslato da bira opet sasvim siva, beznačajna i neugledna lica i usta im stavlja narative, rečenice i osude koje njihovi umovi, ljudski intuitivno i zlobno misleći, nisu nikako mogli da izgovore, jer te osude behu izrečene mračnom snaom koje um palančanina koji se sam urušava u ništavnost subjekta, tj sebe, sa svojim zaleđenim strastima ne može ni mrzeti previše. A pogotovo se  ne mogu izražavati na onaj magično – tihi način na koji veliki demoni užasavaju prete i kunu svakog ko uspe iz tela da ih istera ili im se odupire.

Kakav je to bio govor: grub, brutalan, opet tih i mračan kao da je napumpan prisustvom duhova eona, istinskih poliglota, oluja u obliku reči, ali nekako smirujuća, blago upozoravajuća, stil odviše stilizovan za ove drvene marije, nimalo prizemljen, no neumeren i hiperboličan.

Ovako bi to bilo, a ovo objašnjavam u potankosti jer će se takve situacije i maskarate koje izvode Zlodusi ponavljati u sad već mogu da kažem dobro ispraćenim filmskimintervalima:

Oko mene veliki skup, niotkuda, jer ne videh toliko sveta dok sam čamila, kao da se osniva paradržava, gungula, konvencionalna lupanja po ramenu, saveti dobronamernika čija lica nisam ugledala u životu. Kadar:

Mekana, mutna slika, potom se slika izoštrava i u krupni plan upadaju nečije oči.  Potom su oči zažareno govorljive i to bi trajalo oko desetak sekundi na filmskom ekranu.

Iz gornjeg raskursa nevidljiva sablasna ruka snima scenu dole, svih koji su me ikad mrzeli, kako jedu sendviče i šiju mi na veresiju kožnjake.. pa sve u koži, ne bih sad znala nabrajati.

Oni su mi punnili kofer, odlagali moje stvari u njega kao da odlažu moj leš u sarkofag. Ko su ti ljudi? Odakle toliko dobrih namera u ovolikom…

Ah, oni broje.

Nisam tad znala da su to ONI.

No, par furija je tad iskočilo, krupan detalj, a dotle potisnute u pozadinu. I niotkuda i ne znam zašto, smejulje se, a po njihovim iskrivljenim ustima i podlom osmehu koji se njima razlivao, zaplesaše senke. I rekoše, a ja ni živa ni mrtva, već gledam scenu koja se predamnom odigrava da se nekakva furija koja pokreće druge kreće među svom tim prostom dušama koje govore stilizovanije od Hamleta kad simulira…, uz filmski ritam koji je proistekao iz savršene jukstapozicije svih suludobrzih kadrova:

„Ovo jeste sada slavlje tvoje! I zanat naš mi činimo pakujuči vaša odela, po savesti, te kako nam je naređeno“

Tad se pokloniše i nestaše.

Kako sam se netom nakon tog trgla iz sna, shvatila sam onako kako je i trebalo: vulkansko provaljivanje stresa, kreativan san wanna be autora, mladog pisca u usponu koji se zapravo nikad nije počeo peti, čija je prva i poslednja stanica Prokleti Glib.

I tako ću ja od sad Beograd zvati. A o samom Beogradu i o trijumfu beslovesnih klada koje je glad za krađom i proždiranjem duša, kako preobražene tako i one priproste, obične, bezopasne bandite na moj put navela ću posebnom prilikom. Došljaci. Svi su došljaci, ne treba im suditi. Svi ljudi, kao jedan, bazda nešto i za nečim tragaju, svi svirepi, za svoje dupe zabrinuti, klicaju sebi samima i nepočinstvu jednodušno.

Al me ne banditi, niti ološ belosvetski, niti kradljivac, taj vrli lopov u noći, mesečar, prevarant s obogaljenim detetom u naručju, nit ubica ne prevari, nit sačeka, već me najpre tu pederi, a potom jurodivi, crkveno cveće zla.. dočekaše.

A poseban deo ću posvetiti prvom Bestelesnom Arhijereju Zla, zvanom Hermangdar, jer ovaj sektaš raskolnik, otpadnik jeromonaški mi dobrodošlicu u Beograd prvi požele, on, prezviter crkve ustoličene na raskoličenskom Saboru gde mu se sledbenici pričešćuju.  Zlatousti mi jasno reče da me ne čeka ništa drugo do samoegzil ako ne činim ono što bi on za mene činio da me je pridobio, mene klevetnicu njegovog Božjeg prisustva na Zemlji, ovaj ptotosinđel koji je pustio maha na tom sektaškom sajtu gde me navukoše na dijalog sa otcepljenima od svega što je dobro, čisto i časno, u seksualnom smislu.

 

A sad sledi istorija događaja unapred datog besmisla gde ću IH sve potanko izlistati, imena im dati (tada oslabljuju, gledajte filmove i osluškujte mitove, ima tu istine..), zapisati ih, kroz sve njihove prevare, varke egzistencije,  metamorfoze, izrežirane izdaje, pa i krvoprolića. A kad ih sve zapišem, ja ću na suđenje svoje čekati, ja duh koji sledi svoj usud kao sud krvnika, glava na panju, jedina je data mogućnost.

Prkosni duh zapisuje sve kako je bilo, hronološki, da hodaju najpre faktima po mojoj rukotvorini, da listaju….

Dok ne poderaju svu obuću i prste.

Sa sve kandžama i šiljcima

 

HRONOLOGIJA ZLA

 

1.

 

Nastaviće se…

 

Featured

Facebook nalog po Kafkaesque De Sade- von Masoch code (KDSVMC)


In medias res: pisala sam i ranije o bizarnostima koje se desavaju na Fejsbuku. Načinila sam i Fejsbuk zakonik.  Nije bila mudra ta moja zakonoljubivost.

Neću da govorim o tome da je Fejsbuk zlo jer to  izaziva osećanje kafkijanske krivice, a ko oseća krivicu taj je najgrešniji od svih. Njega treba tući ali isključivo trožilnim korbačem.

  • KDSVMC13.and he who feels no guilt is the biggest sinner of all. He is to be flogged but exclusively by a three-wire quirt.

Napadnuta sa svih strana od moćne fejsbuk administracije i ponekog Zambijca.. , osuđena sam da se branim tišinom, što bi znacilo sledece, po Kakfkaesque De Sade- von Masoch  code koji je moja lična Biblija i kojem se uvek vraćam i obraćam u situaciji kada ne znam kako bi trebalo da postupim:

KDSVMC 2. If the defendant chooses to defend him/herself with silence, and is well versed in more than a few foreign languages the indictment is to be read in Swahili, and the trial-less verdict declared in Welch.
Fejsbuk vas prisluškuje, da. ALI – Ako se žalite na prisluškivanje to znači da:
A: Ometate službeno lice koje vas prati i sledi vam novčana kazna.
A: You are obstructing a public official following you and for this, you will be fined.
Ako govorite da je Fejsbuk zlo, to je klevetanje organa koji je i ranije činio krivična dela, a takav treba da se oslobodi jer kriminalnom svetu trebaju stručni kadrovi, a to je industrija u stalnom porastu.
KDSVMC 5. If the defendant has committed criminal acts before he/she is to be set free for the criminal world needs experts in the field since it is an industry experiencing constant growth.
Kafkijanski Levitikus nalaže, zbog osećaja kafkijanske krivice i u slučaju klevetanja krivosudnog organa, da smesta i neizostavno otvorite novi fejsbuk nalog koji će ubrzo biti ugašen, bez daljeg objašnjenja i do nove kazne jer –
Ukoliko nakon ispitivanja krivac krene u pogrešnom pravcu, levo od vrata gde je ispitivan, a ne desno, da se oglobi jer džabe bezi od Procesa a proces je u sudnici i on će morati da se vrati nazad pre ili kasnije, naročito zbog kazne.

Ukoliko optužena ponovo zgreši te joj se ukine i ovaj FB nalog, oslobođena je obaveze da otvara još jedan novi jer se Proces zavrsava, a optužena će biti obešena zbog sumnje da želi da organizovano, konspirativno, obori Fejsbuk vlast.

Inače, službeni fejsbuk jezik je arapsko – irski, a psovka na arapsko irskom je: pogue   mo thone,  kafir! univerzalna lozinka svih fejsbuk korisničkih naloga.

Vrlo je moguće da će tokom prevoda ovog teksta na engleski ili bilo koji drugi, neslužbeni jezik… , ro – lan s liom mhaith nua dli i do leabhair agus taim scriobhigi gcupla rud agus postaigh a thu a maidiin i ovaj nalog biti ugašen.

https://www.facebook.com/maiki.zhavorsa.1

 

p.s 2. I, ….., oppose die Autorität, the Scourge and Saint Attila, by flogging myself. I do not need the Scourge – I will carry out my own justice.

 

 

 

Featured

Dok smrt umire…./While death is dying…


https://www.artfullyguided.com/blog/2018/10/29/a-no-fear-fine-arts-primer

1

While death is dying,

passion without body

is singing to ice bathtubs

horrible wounds

touching my ears

ferocious waiting

eroded, skinny

barefoot serious

hungry hall feeds

carnival silence

and desperation moved left

of the fear

a white moon, and the death is resting

a white moon.

***

How can I go on waiting

one more second?

in the battle of the soldier

crucified between… badly lit fields

burnedout flares and wet skeletons

growing like a weed in every pit.

 

was that the satan?

was that the god?

was that the madman?

 

He saw all of it through

pervading vision

deluded with water, baptized with music

 

from that faraway day, until years later,

he must’ have been orphaned

 

The little mousewith a big ear

The nervous three-headed deer

the fabric of fire,

the entire weaving of hellfire

 

The mega – corpse, lifelike green dying

Ugly, slippery and foul-smelling theatre

in light of dimly lit battles

***

Dok smrt umire,

strast bez tela
peva ledenim kupalištima
grozne rane
uši mi dotiču
svirepo čekanje
razrovano
mršavo bosonogo
ozbiljina gladna dvorana
hrani
karnevalsku tišinu
i očaj se pomerio ulevo
od straha
a smrt počiva
beli mesec. i smrt počiva.
beli mesec

2
kako da nastavim da čekam
još jedan tren?
u bici palog ratnika raspetog
među gomilom…. loše osvetljenih polja
dogorelih baklji
mokrih skeleta
s korovima u svakoj pukotini

je li bio bog?
je li bio đavo?
je li bio lud?

a sve je ovo video kroz
sveprožimajucu viziju
prevaren vodom i kršten muzikom
jednog davnog jutra nakon
nekih kasnijih godina
mora da je bio siroče
miš s velikim ušima
ili živcan troglavi jelen

tkanje vatre, celo pakleno tkanje
mega leš, živo zeleno umiranje
u ljigavom pozorištu
slabo osvetljenih bitaka

Featured

Memento Mori, Sleeping Mathilde, Poetry written for novel’s sake


These are poems I wrote for the book “Sleeping Mathilde”, under the pen name Lothair The Dark, with a wish to conjure up a medieval mood and to create the dark atmosphere in the book.

https://leilasamarrai.wordpress.com/2019/01/01/the-poems-i-wrote-for-the-book-sleeping-mathilde-under-the-pen-name-lothair-the-dark-soon-to-be-published/

Featured

Monodrama “Zapisi u tami”, 1. deo, Nista licno, Monodrama “Inscriptions in the darkness”, Nothing Personal, with English subtitles


https://www.wikihow.com/Turn-On-YouTube-Subtitles

 

glumi: Leila Samarrai
nema kamermana
nema glumice
nema pozornice
nema uslova
nema scenografije
bas kao u Srbiji

***

 

 

Featured

BORISOV ZAKON, Avanture Borisa K. II


BORISOV ZAKON

Boris K. je unapređivao svoj duh sastavljajući Zakone u buretu u kojem je živeo. U mislima je oživljavao savete mudraca nataloženih vekova, od Hesija Egipćanina, u mustabi sa sve zubarskom radionicom, sve do indijskog sveštenika što je Borisa, jednoga septembra, obučavao mudrosti u otetom američkom avionu.

I nauči Boris K. da je čoveku najteže doći do bilo kakvog zaključka, a život mu je u tim trenucima izgledao kao potamnela noćna mora. Borisa K. su mučila mnoga pitanja, a njihova nerešivostdovodila ga je do ludila.Nakon mnogo lutanja i izučavanja svetih spisa, Boris K. izuči i ispita mnoge dileme koje ga mučiše. I ne bi to dovoljno, no on reši da ispita i ono što je već izučio i ispitao, napomene da ubaci, znanja da rekonstruiše (u spise mudračke nije dirao, niti rešio da slogove premeće i tumači, jer mu sve beše jasno, a veći razlog je što su mu mudračke reči delovale isuviše strašno, toliko strašno da bi neke pasuse pokrivao rukama i briznuo bi u plač)Pokatkad bi, ne shvatavši svoje mesto u svetu, Boris ležao bolestan danima i mrzeo lica ljudi koje bi sretao, kadgod bi proturio glavu kroz obruč bureta u kojem je na ulici, odnedavno živeo, a bure beše marke Sinopa i zvalo se Barel Džordž.Tada, u tom bunilu,Boris odluči da napiše Zakonik borisovski, onaj koji dolikuje Borisu takvom kakav je sada, onakvom kakav će kad tad biti, onom koji je bio, i onom Borisu Od Barela Džordža– ubuduće.I obuze ga blagoslov proviđenja. I zapljeska rukama odgonećući mnoge druge tajne I usput ih zapisujući I poplaka nad značenjem blagoslova uklesanog u zakonu, nad taštinom njegove veličanstvenosti I univerzalnosti.

A kako drugačije s besmrtnim principima moralnosti našeg doba postupati, no pažljivo ih proučiti, u dušu se svoju zagledati da herojski čin ne propadne tragičnom krivicom – strahovao bi Boris K.

Upravo strah da će ga đavolska nesreća saleteti da, ukoliko zakon svoj ne uredi po savesti običnoga sveta, već se ugledavši na zakone božanske, od kojih mnoge ljudski duh ne može u sebe primiti, oboli od hibrisa, a zakoni mu budu odisali ohološću I neprimenljivom razuzdanošću, uznemiravala je Borisa preko svake mere.

“Jer ko sam ja da savest sveta prekrajam. Ja se obraćam sebi i sličnima sebi, prostosrdačnima koje ovaj svet zbunjuje na način na koji zbunjuje i mene samog. “ – govorio bi blagim glasom Fenomeničanima koji bi ga prezrivo i sa zaprepašćenjem posmatrali.

“Mora da je to ONAJ što je zavirio u poslovne knjige SVIH POLITIČKIH STRANAKA FENOMENIJE, dok je krečio Megavažnićev ofis. Kažu da stalno nešto zapisuje i ima moć da se provlači kroz zidove, da se probio kroz zidove Kambalgara…  “, dobaci neko.

“Kao radnica u agenciji za naci sigurnost, jemčim da je Boris K. državni neprijatelj”, dočeka Frau Suzi, nepomična kao kip , visoka, uspravljena, nalik na mitsko čudovišno biće.

“A još postavio samostojeći znak upozorenja pod statuom Megavažnićevom od granita crvenoga: “Čuvaj se! Knjige nisu čiste! Gde je pero, tu je otrov.  I to pero Graf Fon Faber. “, reče gospodin izvanrednog profila, nosa ukrivljenog na desnu stranu, nalik na zakrivljeni kljun orla, naglašavajući svojim oblikom njegovu inteligenciju, status i ličnost. Bio je to Hadžipoštenović.

I sve to vide I ču I omirisa Boris K. Ponešto I dodirnu…I zapisa.

Prve zakone je doneo u svojoj alatskoj radionici, arsenalu raznolikog alata koji je nosiopo džepovima, a nešto se dalo smestiti i u bure. Uskoči u bure I baci se u more uboitog oružja,razbacujući predmete kao dečje igračke,  sve dok nije našao ono što je tražio…i nađe pljoskicu.

Opijen ukusom omiljene mu votke, Boris K. je nadahnuto svodio račune što sa sobom, što sa svetom, moralno sudivši tuđem delanju bez zlobe, pišući disertacije o lošim komšijama iz srca, opet uzimajući kao sveto pravilo “načelno protiv”, kao I moguće autodestruktivnosti vlastitih uverenja, uzimajući u obzir istorijsku evoluciju I “celovitost prirode”. Ipak, našao je da njegovi Zakoni odišu elegancijom, konačno, nikom štetu ne čine, a njemu mogu pomoći, jer:

 

  • Jer pisano je- na početku beše reč. I ta reč beše: jebiga.
    2. U skladu s tim ovaj Zakonik se sastoji od, jebiga, reči.
    3. I pisano je da je Fenomenopublika sklona propadanju ukoliko nema pripovedača.
    4. A taj pripovedač će doći u liku i delu Borisa K. Jer stoji u starim proročanstvima: Doći će čovek očiju šarenijeh, bez eumelanina ispod donjeg sloja epidermusa i nazivaće se Borisom K. i pripovedaće ako mu je život mio. Ukoliko ne, biće stavljen na prcnju.
    5. Prcnja je jedino dozvoljeno mučenje u Fenomenopublici, a čim je dozvoljeno nije mučenje.
    6. Prcnja je tajna koju zna samo Državni Dželat lično.
    7. Prcnja je najviša državna tajna za koju su potrebni sledeći godišnji izdaci: dva jednoroga, let lampa, klješta, četa zagorelih vojnika, tri sapuna u tri čarape.
    8. Fenomenopublika je virtuelna tvorevina koja živi dok i njen pripovedač živi.
    9. Fenomenopublika je u stanju konstantne apokalipse i permanentnog staniranja i republika je diktatorsko-libertarijanskog tipa.
    10. Ustav FENOMENOPUBLIKE je fenomenalan, žalim, boljeg nemamo.
    11. Smatramo sledeću istinu za samopotvrđujuću – videti pod 12
    12. Nema istine
    13. Ako Boris K. ne bude pričao svoj ustoriju do kraja života i ne napiše Zakonik… jebiga.
  • Međutim, Boris napisa Zakone svoje:
  • -Megavažićevi govori se moraju slušati sa kišobranom u ruci, jednom mesečno. Obaveza je da traju duže od Fidelovih i da se poklapaju sa Velikim postom.
  • Grižu savesti lečiću psihijatrijskom potvrdom da sam psihopata.
  • Na sahranama političara i tajkuna Fenomenije, obavezno poneti glogov kolac, može i sendvič.
  • U slučaju klevete i moralnog ubistva acca ethicus homicidium , zakupiti naslovnu stranu Toaletoida Šlic i oklevetati klevetnika.
  • Ako me duhovi bližnjih progone, naješću se belog luka.
  • Ako me nateraju da pravim krst za raspeće drugih, pozvaću konsultantsku firmu “Pilat i sin”, izvođačku agenciju” Kajafa d.o.o. i specijalizovane proizvođače kopalja “Longinus Maximus”
  • Ako me postave za ministra ili bilo kako uvuku u politiku, pobećiću u neku skandinavsku zemlju, recimo u Norvešku, ali onu kad je u njoj vladao Erik Krvava Sekira.
  • Ukoliko je bekstvo nemoguće, okrenuću se , pohrliti u susret i povikati : Šugica!
  • Ako me salete žene u naci odeći sa čiroki frizurom, istog trenutka ću uzvratiti saletanje, one ce pomisliti da nisam normalan, jer mislim da su privlačne, i ostaviće me.
  • Ako me razapnu na krst, vaskrsnuću za nedelju dana, jer mi se nigde ne žuri, a i može mi se.
Featured

ZAPISI U TAMI Leila Samarrai, Beograd, 2017-08-30, uvod


ZAPISI U TAMI Leila Samarrai, Beograd, 2017-08-30 Prevešću na sve jezike sveta ovaj đavolji zapis,  da okačim na internet, neka vide, Zapise u tami, da vide da sam još živa. Požuri, govorim sebi, požuri, neka bude noćas, do prvog razgranatog zraka sunca.
Dinosaurusi, pohranjeni u meni, oživljavaju u poslednjem grču ljudskosti, dajte da ih obmanem, da ih izložim pogledu ljudskih bića. Pre nego što ih sve pobijem. Pobiću ih sve i ovaj usrani kavez biće srušen.
Kavez u koji su me strpali. Borba protiv njih je nemoguća. Njihov svet opstaje, njihove crvene oči plamte sjajem što kaplje s krvnikovog mača. Seku glave, jedu udove,  u dogovoru. Toliko su dobro organizovani, da seru, pišaju, seru po nama, seku nas, takozvane normalne ljude,  koji isto tako seremo, povraćamo, gnušamo se, morališemo, čitamo Platona, tresemo se nakon onoga što nam urade, rasparčavamo se i ne zaustavljaju se. Ali mi čitamo, seremo, morališemo i čitamo Platona kao ljudi. Ne
kao… Oni. Dok sedim ovde, u svome poslednjem kavezu, dok svet nestaje iz mojih  iskrim za slobodom, smejem se i vrištim, u groznici. Plačem, podbulih očiju se
teturam kao duh. Udaram o vlastite senke. One iskaču iz zidova i opale mi šamar. Napolje iz moje glave.
Sekta sekta,  posrana reč u neprepoznatljivom kvartu, u tuđoj sobi, ko zna kojoj
po redu, u sobi broj 433, kod gazde broj 463, ah brojevi se ne slažu, ništa se ne slaže, ne, jer sve je kod njih. Oni broje. Danas je poslednji dan, nakon što su mi okrvavljene oči izlistale  ubilačku misao, nakon što sam odložila revolver, kupljen na veresiju, kojim sam nameravala sebi da prospem mozak. Oni su –  mene – Živu sahranjenu, preparirali! Kao one ptice, zauvek zaleđene u vazduhu. Raspolutio ih Kosač,  s gnušanjem se okreće nakon pira, stari Bogovi urlaju od smeha, ostaje ludnica ili ostaje mač. Umreću kao heroj, ali da ne bi neko drugi.. da oni ne bi nekom drugom to učinili, ja ću.. ja ću.. u ime čovečanstva ustati, zgrabiti mač i kao konjanik smrti (jer ja znam gde se oni nalaze) odsećiću im glave katanom u letu i njihove glave biće prekrasni buket cveća, onaj koji će krasi samrtničku saksiju, biće lepa..  kao saksija filadendrona.. ah, pa vas zapravo zanima ko su to oni? Da li je ovo buncanje samo lunatika? Koliko ih je? Tren, da izbrojim. Pet. Ma možda i više. Umrežavaju se… Ne znam.. Da vidim.. Možda tri. Zar je važno? Oni broje. Oni znaju tačnu brojku. Znaju i koliko  je ljudi ostalo na zemlji. Dolaze po sve vas, po sve nas.. Ja.. Kad oni umru, možda postoji nada za ljudsku vrstu.
Večeras, oko 1 am, negde tamo u Arizoni na onlajn platformi Sedam šoljica čaja čeka me konsultant, nakon što sam mu, pre par dana, uz urlik koji nije mogao čuti, otipkala da ću sve ovo okončati, kako bi me uverio da treba da živim, a ja sam se spremila da mu ispričam ovu priču i znam, da će mi, i pored profesionalne utreniranosti reći: Učini to.. Sablaznut od užasa, skočanjen. Niko mi ne bi verovao, niko mi neće verovati. Ni on mi neće verovati. Jer, pa zar je moguće poverovati u tako nešto?
Prva sablast beše davnih školskih dana. Tako su počeli. Izabiraju najnevinija lica. Nekoga na koga se najmanje sumnja. Tada dolazi do neke vrste preobražaja, kad duh tame ulazi u izabrano telo, preuzima ga i stvara u sinapsama i neuronima sivoćelijske mase skrivene ispod čela, bilo dobrog, bilo lošeg, neku vrstu ideja, emocionalne uslovljenosti, možda koriste genetski inženjering, Imhotepovu mudrost, Lavkraftove čarolije, možda.. To do sad nisam pouzdano otkrila. Proces preobražaja traje i godinama, bez da telo oseti, već nekako smatra da su misli, koje su im poslate od NJIH, njihove vlastite
misli. Tad kreće razdvajanje. Rasparčavanje. Unošenje haosa. Kovitlaci u đavolskom planu od čije čudovišnosti drhtim, čak i sad kad mi je svejedno. Zašto čovek ne bi prihvatio ponuđenu kafu, zagrljaj, utehu? Uvek se radilo u grupi. Prvo je bila škola. Obavezno su izabirali najgroznije, najmonstruoznije među njima, u grupi, da me napadnu čim me ugledaju. Počinjalo bi s tihom mržnjom, prezirom i gađenjem dok se TELO ŽRTVE, a u svoje ime govorim, mada sam sigurna da vas ima još tamo, ne okrene
ka NAPADNUTOM TELU UMU u stanju preobražaja. To postaje vođa matice. Tada se ostali stršljeni povuku nakon što su pripremili teren. Vođa matice, preobraženi humanoid me oslovljava s „draga prijateljice“, sedi mi u krilu, čak u meni potpiruje ako ne požudu, a ono želju za ljudskom bliskošću.. Oni nas prekrajaju. Kad završe s nama, koriste nas kao sredstvo za proizvodnju, trpaju ostatke našeg razuma u konzerviranu hranu. Tako i Odabranima menjaju genetsku strukturu. Naučnici! Škorpioni! Jedan živi
ljudski sistem na drugi – prenose univerzalan genetički kod, prepliću nasledne materijale čistog, živog instinkta i podvode to pod prijateljstvo, ljubav, naklonost i ljudskost. Onda se grupišu u lance, sintetišu svoje smrdljive tekućine drevnog porekla u humani gen. Tako se stvara gen zlobe. Duh tame, to je svet koji je iskristalisao nadnaravni svet čistog, golog užasa. Podsvesno deluju na žrtvu, a ODABRANI UM je
vezan lancima za svoje zaštitnike opakom zlobom. Tako ONI predvode zemaljske narode. Vremenom su naučili da je kudikamo opakije i delotvornije delovati na pojedinca i izmislili su metod uništenja koji su primenili na meni. MATICA prima informacije iz virusnog lanca i virus pušta svoj gnov u otrovani um, u čula, a u Čoveku polako odšrine vrtaa nadčulnog sveta i daje mu dar uvida, da može da oseti sve, da bude objava, svedok, urlik u pustinji, ne bi li ga na kraju strpali u ludnicu ili naveli da počini samoubistvo.
Nisam verovala u sve ovo što sad znam, da postoji nekakvo antiduhovno predvodništvo, sakralna aždaja tame, stvaranje bolesnog uma čoveka u samotnom svetu koji pati zarad uništenja starog sveta i napredovanja novog što je stvoreno, možda nekad davno u tamnim lagumima oslepelih piramida, negde na početku vremena, lagumima kojima su se teturali odabrani leševi za naučno posmatranje i oživljavanje. Dobro su to smislili, ali im je promakla jedna sitnica – na svetu ima previše pisaca. O njihovoj metodi, u kojoj mi je pomogao, delimično, da je razradim, da se radi o posebnoj vrsti usađivanja, samozaposedanja koje je diktirano okidačem, nalik na okidač revolvera koji razara sve ćelije HUMANO – IMUNOG sistema. To je leš – rekao je naučnik, bivši grobar, davnopočivši. Ili se i on preobrazio. U svakom slučaju, jednog jutra, izgubio mu se svaki trag. Oni koriste leševe, najzlobnije, najumnije, arhetipe kurvi i ubica, ubacuju njihove mozgove u ljudski molekul, mrtva ćelija ostaje mrtva, ali još se razgranjava neobično oponašajući ljudsko – nervni sistem, da zaliči na ljudsko i živo, ali to nije.
Oni se ponašaju, u početku preobražaja gotovo kao mudraci ili nešto razumnija ljudska bića od proseka.
Tad oni na misterioznom talasu koji ubacuju u molekul, u mozak ODABRANOG tela šalju informaciju, radijaciju, stvaraju mutaciju, a ona stvara neku vrstu gladi, želje za proždiranjem pojedinca na koje se obrušio, potpuno, u početku nesvesnog procesa koji se odvija. Tako počinje da se prlja duša, da se zlobi i beščasti. Stvor, preobražen, iako spolja deluje kao da je čovek, to je samo replika, rođena u mraku, replika drevnog leša koji tetura lagumima. Da bi prekrili smrtolikost i ogromnu zlokobnost svog plana,
Odabrani imaju najlepša lica i reči, nalik na skrivene noževe kojima su obučavani da žrtvi čačkaju po najdubljim slojevima mozga, režući im cingulum, s nasladom, pakleni koljač s krvoločnim zadovoljstvom željan je krvi, čitajući sve moje najdublje želje i strahove sa izlistane mape uma. Tad i ja doživljavam preobražaj. Postajem lagumaš koji slepo u mraku pipa i tetura se katakombama okružen vihorima strave i urlicima posečenih i ubijenih i spremnih za testiranje. Zamena mozgova je izvršena, a
dokaz za to su retardirani statusi koje ostavljam na društvenim mrežama i krv koju pljujem po ekranu, nakon povraćanja – jer, u poslednjom fazi, kod nekih od nas dolazi do opiranja, do ljudske, neplanirane, prirodom date sposobnosti promene fokusa i straha za goli razum. Povećava se optička moć, slike  razdraganih nasmejanih demona se prelamaju na rožnjači oka.. Tad nastupa udarna faza, nakon rapidne razgradnje potencijala da se očuva lično ja i u toj borbi, oči se šire, iskolačene od straha, gledajući u
čudovište, promenjen ljudski oblik koji ima isti lik, ali osenčen i okrvavljen bezosećajnošču, čija se odvratna, suva usta otvaraju i izgovaraju kafkijansku presudu: „Ona je loša, ona je sebična i podređena jedino sebi.“ Tad dolazi do sabražavanja nekoliko entiteta koji su glumili drugarice, kume i komšije u jedan, neprijateljski, radikalno zao, s rđavom ulogom i ubilačkom namerom. ČOVEK prolazi kroz procese
neverice i samooptuživanja, jer na kraju krajeva nameće se pitanje i vlastitog učestvovanja u sukobu te naglom odlasku dragog bića koje je izrekavši niotkuda osudu, služeći se prirodom datom slobodom ČOVEKA da razmišlja, iskoristi kakvu manu s njegove mape uma, dok je godinama akumulirao STVOR moć da čoveka podredi vlastitim moralnim načelima i zakonima privrženosti. To je sklonost ljudska ka životinjstvu. To je sklonost ljudska da se uparuje i vezuje za čopor. Oni to znaju. Pa makar čopor činila, u
ovom slučaju, naprednom tehnologijom, jedna jedina osoba značajna za tog čoveka koja će povući još nekoliko automata za sobom da osobu unište, iskompromituju i zgaze. 1 Bežala sam iz grada u kojem me je prvi Stvor zle, iskombinovala je svoje, nekom čudnom silom, dato spoznanje o nečemu što se nikako ne može znati, do samo verovati, ali ona se ponašala kao da je znala. Bilo je to njeno skrovište. Pitam se da li je razlog na njenu imunost na sektaške Lunatike u raspaloj državi i moje opiranje bila upravo zlatna
žila umesto vene, u našim telima. U njenim je tekla ruska bela boja umesto krvi. Kladim se da joj je i krv bila bela. Kao kod popularnih Belih šetača, dve decenije kasnije, s glavnom forom da poseju krv i smrt, zaustavljeni od heroja… a zapravo kao svaki iskusni satanisti prodaju novac i vodu ne bi li ti dali nadu lakoumnima, baš kao i Pretvoreni, da ćeš u miru živeti sa svojim zamenjenim zombiranim mozgom do kraja, pa.. nijhovih dana. U crnom kršu sam bila dupetom spojena s krevetom, feminitet nije bio uzrok
histerije, no krajnji užas. Groteskni pozivi su se ponavljali. No, tada sam još uvek verovala da su zlokobni pozivi tajna naklonost, nesavijena gordost, borba da se ne iskrca sa broda iluzija da je prijateljstvo između mene i ženskog čudovišta iz Srednje škole čije ću ime otkriti u sudnjem momentu, moguće. Nije to prijateljstvo kojem bih dugovala trenutke erotskog užitka. Kad je ulazila u moju glavu, to je činila zajedno s korenjem, vetrom, dahom tropskog sunca. Zar ima nečeg slađeg za Kontrolore nego da taj i takav preobličeni prijatelj zada snažan udarac bodežom u prsa, potom da upućuje sulude i groteskne pozive koji su me ostavljali zanemelom i u najcrnjoj bedi. A kad nabija Stvor nož u leđa, sve stenje od miline. Ne, nije taj munjevit nož došao tek tako, iz ruke predivne i drage prijateljice. To sam ja kriva, ja, Aitia, uzrok, ja sam nešto strašno skrivila,
sramno i strašno. Šta? Zar je važno? Ja sam snobovski odbacila kukavičku nevoljkost naroda da se suprotstavi S. M diktaturi i prčkala po njihovim manama. Drugim rečima, koristila sam svoj izbezumljeni mozak da i u svojoj krivici tražim uzrok i sebe većma ocrnim, a ne da to učini neko drugi, neko kao Mengele, na nekoj od ekstatičnih sektaških predstavi iza crnih kulisa, već.. ah, pa to je samopreispitivanje! Na taj način privukla sam njihovu pažnju. „Za nju je potreban suptilniji udarac.
Rezistencija prevelika, ponavljam, Haksli, rezistencija prevelika“ – gde sam čula taj glas? On me je ledio, on me je bušio kao rog, ja na času lobotomije i opet ništa. Svakako da su bili planirali da me ostave tu da ležim i da umrem. Bili su isuviše moćni. Toliko toga bih mogla reći o svom ležanju, kome je prethodilo buđenje, a u njemu rođen san i opet nekakva iluzija, te bol, sećanje, kajanje.. Suviše ljudsko. Možda da me prekolju u snu? Ne, ja to moram sama da učinim da bi oni zamaskirali svoje postojanje, a ja zaličila na
poludelog nekog i oni bi tad postali bogatiji za još jednu žrtvu, veći znalci o ljudskom umu no pre moje smrti, te bi daljnji razvoj tehnologije za uništenje ljudstva bio doveden, baš tu negde pred kraj veka, na prag stvaranja modernog čoveka. Neću govoriti o pojedinostima mog preseljenja za Beograd, jer se tome ne može pristupiti nikako drugačije do li na staromodan način: šta oseti zarobljenik kad ga tamničar
pusti? Uredna nula kakva sam bila, bednica na samrti na pragu novih pustolovina, načinila sam korak u drugu tamnicu, veću od prve. A ona prva se sažela, skupila i skrvčila u podrum koji pulsira u umu u kojem demoni, zabravljeni vrište, zabalavljeni duhovi tame, a ja im se kroz ključaonicu plazim i proturam vršak jezika kroz staru dobru zatvoreničku bravu, pa neka gamad oliže, zahvati zubima. Ja, siromašna, bedna i
bezimena, u trijumfu poslednji put opipah zidove svoje grobne odaje u Kragujevcu, dok su me Mrakujevčani gledali nekako škiljeći, ne otvoreno zlobno, no kao da u sebi zadržavaju dah i reči liturgije iznimne moći i velšebničkog pretvaranja da je njima drago što ja odlazim (u neku ruku i jeste, barem onima koji nisu bili Preobraženi) Ali, našli su se oni koji su mi govorili da na one koji ostaju gledam podrugljivim okom, kao da su volšebnici, ludaci i razbojnici, kao.. da smo mi tebe silom držali. I ne beše
bitno šta je rečeno, niti zamamna strast i silovitost zlobe „Ah vratićeš se ti nama brzo“ uz namig okom, već koncept ritam i tempa u kojem se zamamno njihalo izgovoreno, ukorenjeni u intuiciji tog duha tame ili šta je već na mene poslato da bira opet sasvim siva, beznačajna i neugledna lica i usta im stavlja narative, rečenice i osude koje njihovi umovi, ljudski intuitivno i zlobno misleći, nisu nikako mogli da izgovore, jer te osude behu izrečene mračnom snaom koje um palančanina koji se sam urušava u ništavnost subjekta, tj sebe, sa svojim zaleđenim strastima ne može ni mrzeti previše. A pogotovo se ne mogu izražavati na onaj magično – tihi način na koji veliki demoni užasavaju prete i kunu svakog ko uspe iz tela da ih istera ili im se odupire. Kakav je to bio govor: grub, brutalan, opet tih i mračan kao da je napumpan prisustvom duhova eona, istinskih poliglota, oluja u obliku reči, ali nekako smirujuća, blago upozoravajuća, stil odviše stilizovan za ove drvene marije, nimalo prizemljen, no neumeren i hiperboličan. Ovako bi to bilo, a ovo objašnjavam u potankosti jer će se takve situacije i maskarate koje
izvode Zlodusi ponavljati u sad već mogu da kažem dobro ispraćenim filmskim intervalima: Oko mene veliki skup, niotkuda, jer ne videh toliko sveta dok sam čamila, kao da se osniva paradržava, gungula, konvencionalna lupanja po ramenu, saveti dobronamernika čija lica nisam ugledala u životu. Kadar:
Mekana, mutna slika, potom se slika izoštrava i u krupni plan upadaju nečije oči. Potom su oči zažareno govorljive i to bi trajalo oko desetak sekundi na filmskom ekranu. Iz gornjeg raskursa nevidljiva sablasna ruka snima scenu dole, svih koji su me ikad mrzeli, kako jedu sendviče i šiju mi na veresiju kožnjake.. pa sve u koži, ne bih sad znala nabrajati. Oni su mi punnili kofer, odlagali moje stvari u njega kao da odlažu
moj leš u sarkofag. Ko su ti ljudi? Odakle toliko dobrih namera u ovolikom… Ah, oni broje. Nisam tad znala da su to ONI. No, par furija je tad iskočilo, krupan detalj, a dotle potisnute u pozadinu. I niotkuda i ne znam zašto, smejulje se, a po njihovim iskrivljenim ustima i podlom osmehu koji se njima razlivao, zaplesaše senke. I rekoše, a ja ni živa ni mrtva, već gledam scenu koja se predamnom odigrava da se nekakva furija koja pokreće druge kreće među svom tim prostom dušama koje govore stilizovanije od
Hamleta kad simulira…, uz filmski ritam koji je proistekao iz savršene jukstapozicije svih suludobrzih kadrova: „Ovo jeste sada slavlje tvoje! I zanat naš mi činimo pakujuči vaša odela, po savesti, te kako nam je naređeno“ Tad se pokloniše i nestaše. Kako sam se netom nakon tog trgla iz sna, shvatila sam onako kako je i trebalo: vulkansko provaljivanje stresa, kreativan san wanna be autora, mladog pisca u usponu
koji se zapravo nikad nije počeo peti, čija je prva i poslednja stanica Prokleti Glib. I tako ću ja od sad Beograd zvati. A o samom Beogradu i o trijumfu beslovesnih klada koje je glad za krađom i proždiranjem duša, kako preobražene tako i one priproste, obične, bezopasne bandite na moj put navela ću posebnom prilikom. Došljaci. Svi su došljaci, ne treba im suditi. Svi ljudi, kao jedan, bazda nešto i za nečim tragaju, svi svirepi, za svoje dupe zabrinuti, klicaju sebi samima i nepočinstvu jednodušno. Al me ne banditi, niti
ološ belosvetski, niti kradljivac, taj vrli lopov u noći, mesečar, prevarant s obogaljenim detetom u naručju, nit ubica ne prevari, nit sačeka, već me najpre tu pederi, a potom jurodivi, crkveno cveće zla.. dočekaše. A poseban deo ću posvetiti prvom Bestelesnom Arhijereju Zla, zvanom Hermangdar, jer ovaj sektaš raskolnik, otpadnik jeromonaški mi dobrodošlicu u Beograd prvi požele, on, prezviter crkve ustoličene na raskoličenskom Saboru gde mu se sledbenici pričešćuju. Zlatousti mi jasno reče da me ne
čeka ništa drugo do samoegzil ako ne činim ono što bi on za mene činio da me je pridobio, mene klevetnicu njegovog Božjeg prisustva na Zemlji, ovaj ptotosinđel koji je pustio maha na tom sektaškom sajtu gde me navukoše na dijalog sa otcepljenima od svega što je dobro, čisto i časno, u seksualnom smislu. A sad sledi istorija događaja unapred datog besmisla gde ću IH sve potanko izlistati, imena im dati (tada oslabljuju, gledajte filmove i osluškujte mitove, ima tu istine..), zapisati ih, kroz sve njihove
prevare, varke egzistencije, metamorfoze, izrežirane izdaje, pa i krvoprolića. A kad ih sve zapišem, ja ću na suđenje svoje čekati, ja duh koji sledi svoj usud kao sud krvnika, glava na panju, jedina je data mogućnost. Prkosni duh zapisuje sve kako je bilo, hronološki, da hodaju po mojoj rukotvorini, da listaju…. Dok ne poderaju svu obuću i prste. Sa sve kandžama i šiljcima.

Featured

Ovaj intervju je sklonjen…”Mohikanac – isti u sva vremena.”


Nakon što sam odbila da dam novac unapred nadobudnoj urednici fokusiranoj na materijalno, što bih razumela kad bi njena umešnost imala pokriće…

Naravno neću je imenovati. Ne postoji tako nešto kao što je loša reklama 🙂

image: Robinson Crusoe Art Print by Newell Convers Wyeth

Na književnoj sceni ste prisutni već deceniju i po. Svoje književne radove ste objavljivali u domaćim i stranim književnim časopisima. Svoju prvu zbirku poezije „Tama će razumeti“ ste objavili 2002. godine, a prvu proznu  knjigu „Avanture Borisa K.“ ste objavili 2013. godine. Kako iz današnje perspektive gledate na svoje književne početke?

 

Probuđene nade – izneverena očekivanja.

 

Moj idealizam je razbijen mobingom koji sam doživela na književnoj sceni, između ostalog zbog istočnjačke vatre kojom bukti moj arapski bes (diskriminacija), puškinovski rečeno, te se vratih staroj dekadenciji besmisla koji sam gutala (kroz knjige) kao veoma mlada. Napokon, izgubila sam želju i za cinizmom. Ta vrata su ostala zatvorena. Ta knjiga je ostala neotvorena i nepročitana.

Ostali su samo Zapisi u Tami. Imaginarna autobiografija zasnovana na realnim događajima, na kojima radim. (uključujući roman “Gazde” i “Mobing” kao delove Zapisa.

U svetu u kojima najbliži ne pokazuju saosećanje vredi li ostati nepromenjen. Na kraju krajeva, taj trenutak nekom dođe ranije, nekom kasnije i shvatam da iako nikad neću odbaciti mohikanca u sebi, da su ideje i vrline razarači u ovom i ovakvom svetu.

A tad tako željno i radosno, gotovo poletno prigrlim toplo, ljudsko srce koje postavlja pitanja, čija je vrlina i nevinost nedotaknuta u bilo kojem dobu. Nemojte da vas zavara moja zrela mladost. Jesam li srecna? Zadovoljna? Mogu li biti voljena? Mogu li voleti? Na kraju krajeva mogu li više ikome verovati…  Odgovor na takva pitanja daje književnost kroz uznemirujuće znakove, prebacivanjem na drugu ravan postojanja.

Ipak ne izgubih nevinost deteta, niti sam stilizovala simuliranje zivota. Ali, kod drugih primećujem indiferentnost, emocionalnu hladnoću i okružena bezosećajnošću i sebičnošću, shvatam koliko sam bila naivna i srecna u jednom od svojih “nekadasnjih života i objavljenih knjiga”. Sve vise jačam ne  bih li sakrila osetljivost. Da li postajem neosetljiva? Da li sam uopšte mogla ostati nepromenjena?

Emocije, intelekt, bol spadaju u talente mohikančeve. Moje zbunjujuće rečenice mogu služiti kao nemušti svedoci, ali nikako ućutkani, ne… to se ne može sasvim razoriti.

Šta smo gradili, sta smo mislili, šta ostaje kad se izgubi ono sto je zivotu davalo smisao, pitaju se obični ljudi. Kod njih nastupa otrežnjenje. Kod Mohikanca – dilema.

Mohikanac – isti u sva vremena.

 U svakom smislu predstavljate jedinstvenu književnu pojavu, sa vrlo osobenim književnim stilom, kako biste najbolje opisali svoju književnu promisao i šta je ono suštinsko što kroz svoj književni rad nastojite da podelite sa čitaocima i šta za Vas lično predstavlja književnost?

Ako me pitate šta je za mene književnost, odgovor je jednostavan: Književnost – to je Mohikanac.

Želim da se čitaoci sažive sa mojim junacima i junakinjama, sa njihovim realnim, na neki način i našim, opštim i lako poznatim i prepoznatim problemima, ostaje nam i druga strana Janusovog lica, delom nasmešena, delom sumračna. Neko je rekao da sam ja sve ono što bi Nušić hteo da bude da mu je ikada palo na pamet da se bavi hororom. Govorim o duhu vremena, jezikom apsurda, gledano kroz religioznu prizmu, sa maštom upakovanom u duh vremena, ne  apsurda radi, niti da bih se kitila njime, bacajući ga svud po slovima, ili ga neuko prizivajući kao što dodole prizivaju kišu. Apsurd je tu, sam se stvara, sam se rađa, nastaje iz situacije, ima lice i formu angažovane umetnosti, jak je i glasan, opominje i optužuje, budi i otrežnjava… Bez književne hrabrosti, nema ni književnog kvaliteta, odnosno, ostaje nedorečen i prećutan, što je u literaturi gora smrt od smrti. Moja promisao je da su svi likovi, možda na borhesovski, alefovski način jedno. Rasformiranje, reformiranje i transformiranje likova, obesmišljavanje svake podelu likova na ljude i životinje, muškarca i ženu, pozitivce i negativce. Želim da zajedno sa mnom putuju kroz predele gde prostor i vreme ne postoje. Želim da zajedno sa mnom budu slobodni.

Ko je zapravo Boris K. i u kojoj meri je danas prisutan svuda oko nas? 

Boris K. je sveprisutan avatar.

Čovek koji je, po svojoj suštini, „nama priličan ali bolji od nas” (definicija tragičkog junaka) i bačen u ovu papazjaniju od sveta koji se raspada.Boris K. je, kao i Jozef K, čovek koji je zaglavio u procesu (Viktor Peljevin bi rekao u tranziciji iz ničega u ništa), kao i postmoderno koketiranje sa stereotipima, izvrtanjem istih, metatekstualnim. Boris K. je čovek čiji se život, identitet, životne okolnosti, svet oko njega, menjaju brže nego statusi na društvenim mrežama. Boris K. je21st Century Boy – everybody’s toy ali, rekli bi Englezi, nobody’s fool as well. Kad smo kod distopija, ne možemo a da ne spomenemo Vinstona Smita iz Orvelove1984. godine. Paranoja i pritisak društva postoje, Okeanija u kojoj Smit živi je ništa drugo do svet u malom baš kao što je i Fenomenopublika svet u malom. Ali, za razliku od Smita, Boris K. ima gde da ode. Niko ga neće zaustaviti. Sloboda delanja mu je, na prvi pogled, neprikosnovena. Ali, svako malo pa može tu i tamo da se pojavi neki samozvani narodni tribun a la Megavažnić koji će da mu sreću kvari. Ne zaboravimo: u ovim pričama postoji snažna satirična linija, uperena pre svega protiv liberalnog kapitalizma, kleptokratije, korporacija, ksenofobije i predrasuda svih vrsta. I, naravno, Fenomenopubličani najviše vole da jadikuju za pokojnicima kojima pripisuju atribute koje za njihovih života, nisu videli. Živi su trošni – mrtvi su neuništivi. Zvuči poznato? I trebalo bi. 

Da li imate književne uzore i koja književna dela su na Vas izvršila najveći uticaj?

Emil Zola, francuski klasici, uglavnom.  Omiljena knjiga „Trovačnica“.  Bila sam zadivljena Zolinom brutalnom, zapravo, životnom pripovedačkom tehnikom u kojoj sam, kao da sam bila prisutna u romanu, ispratila propast, gubljenje  moralnog kompasa, tragičnu sudbinu junakinje do samog kraja, do gladovanja, do umiranja.. kao pseto. Slično je i s Floberom. Gotovo da sam mogla da osetim ukus otrova u ustima, kroz Madam Bovari. Pisac je propratio sve faze njenog trovanja do samog kraja, ne znam tačno na koliko stranica, poprilično… Životno. Onako kako život i teče.

 

Potičete iz mešovitog braka (majka Vam je Srpkinja, a otac Iračanin), koliko je zapravo taj spoj različitih kultura uticao na Vas i u kojoj meri je kulturno nasleđe (drevnog) Iraka prisutno u Vašoj književnosti. Da li u Vama tinja istočnjački duh, ili je to pak ipak zapadni, moderni i materijalizmu naklonjen svet?

Bilo bi romantično poimati da sam neobična ličnost u kojoj su objedinjene dve suprotstavljene kulture, religije, običaji, da se u sudaru Istoka i Zapada nesvesno, žilama, prepliću stihovi, a istočnjačke priče teku.. i Traju.

Bilo bi egzotično reći, poput Leona Afrikanca čija je lična avantura rekonstruisana u knjizi: „Ja sam sin drumova, a zavičaj mi je karavan..“  Kao i dotični, delim antitezu plemena, jer ne pripadam niti jednom gradu, niti jednom drumu, niti jednom kraju, niti dolazim iz Evrope, niti Arabije“

Ono što mi pada na um, odgovarajući na ovo pitanje, jeste da bi mnogi voleli da me vide negde svrstanu ne shvatajući da je lepota cele moje « prkosne » ličnosti prvenstveno u mom kosmopolitskom duhu  koji nikome ne pripada. Ja sam stranac medju ljudima, sa osećajem da  ne pripadam nikome. Moje arapsko poreklo je traumatično osporavano u Srbiji, a srpsko u  arapskom svetu.

Bila sam i ostala, u obe kulture, diskriminisana na sve moguće i  nemoguće načine, tako da sam pisac koji je iz ličnih razloga zainteresovan za mitologiju, filosofiju, religiju, a da to nije diktirano genentskom komponentom/elementom (samo jedne od nekoliko… npr ne delim teritorijalnu, kulturnu niti jezičku) etničke pripadnosti Arapima. To važi i za Srbe.

Ja sam stranac, koji se krije u senci noći I tumara između zidova, čiji se strah ne može omirisati, jer sam došla do krajnjosti pamćenja, do krajnjosti sećanja, u životu koji je sabir tužnih i tragićnih storija, ne jednog, no više života, ne izostavljajući niti jedan deo, a ono što pišem jeste tek odabir skrivenog da se prikaže na platnu stvaranja.

U tom i takvom svetu, stvorila sam u poeziji i prozi koje se često prepliću, vlastiti antički literarni zavičaj. Moje stranstvovanje mi je dalo saosećanje prema potlačenima, zanemarenima, granice se brišu, verske, nacionalne, stvara se kosmopolitski identitet. Mašta razara i stvara svetove i svemire, a ja se šetam epohama i svetovima, kroz prostore, kao u snu.

Ja stenjem poput duha u olujnoj noći negde, zarobljena, začaurena u tamu ljudskog sna. Moja samoća traje tri hiljade godina.

Stoga je moja književnost markirana fragmentarnošću, konfuzijom, natopljena teskobom i nepripadnošću obema nacijama.

Na taj način, njen beleg odredio joj je jedino sigurno mesto, a to je mesto između svetova, mesto  u kojem se sve spaja što je inače razdvojeno, jer granice  postoje samo u ograničenim umovima. A ko bi, ako ne pesnik, bio u stanju da premosti nepremostivo, dodirne nedodirivo i približi razdvojene svetove

Što se drugog dela pitanja tiče, pomenuću poemu « Ne izbavi me od zla » – kao spoj različitih kultura Edipalni deo u mojom poemi, u odnosu Otac-Ćerka, najizrazitiji je u delu o Kralju Ričardu, gde uporno ponavljanje, poput uvoda u Ravelov Bolero, odzvanja u glavi čitaoca, insistira, traži od majke buđenje iz košmara u bezOčnom i bezOtačnom svetu. Postoji izuzetno snažan deo sa androginom zmijom. Zmija je duboko povezana sa delom o ocu.Interesantan je i izbor lokacija. Noćna mora ih sama bira….Ako je san-košmar kompromis ega i superega, biće da je nizanje slika svemir za sebe i u sebi gde ne postoji ni prostor ni vreme.Ta poema je krug koji se sklapa i rasklapa, može postojati samostalno, ali kao celina deluje zaokruženo i dobija pravi smisao. Ovo važi za moju celokupnu književnost. Oca, kukavicu bez odgovornosti “kralja Ričarda”, nisam nikad upoznala, jer je otišao da se bori u iračko – iranskom sukobu kad sam imala 2 godine. Irak je 1988 upotrebio hemijsko oružje protiv Kurda na severu. Moj otac je upotrebio nešto kudikamo gore od hemijskog oružja i 30 godina kasnije, moćna očeva ruka je jednim potezom guranja označila kraj igre.

Da izađem iz domena ličnog, koje me je zauvek otuđilo od želje za realnim dodirom sa arapskim svetom, isto koliko i od “srpskog”, jer granice (svetova) postoje samo u ograničenim umovima, ne mogu da se setim jednog svog dela koje ne provlači drevne motive, ma o kom žanru se radilo. Bilo da govorim o Tothu i Seshat, jalmar u Matilde koji se kao templar, obnevideo od mržnje, bori protiv Arapa, a pritom mu je otac drevni arapski vrač Ujmar, likovi iz misterijskih mitologija, drevno – religiozne reference,  deo u Zapisima u Tami kad padam u trans tokom svađe s ujakom zlostavljačem i pričam na drevnom jeziku koji liči na neku verziju latinskog…  A pošto je ime portala “Istočni biser”, želim da s čitaocima podelim jedan pasus koji govori kakve teme me privlače, na književno – umetničkom planu, što je najočiglednije u mom romanu “Uspavana Matilde” koji je spreman za izdavanje. Mesto: Prvi krstaški rat

„Ја, Ујмар, пројахао сам караванским путевима и широким арабијским пустарама од моћне Сабе[2] до величанствене Газе што њоме владаше. Пио сам ђумбир са краљицом од Сабе, доносећи јој зачине и мирођије из Кане и разнолика блага, морем из Индије.

„Дружио сам се са древним Халдејцима од којих примих тајне науке. Још давно, загосподарих тајним знањима и древним учењима чаробњака вавилонског – Гудеје од Лагаша који ме прогласи за наследника и Чувара тајни над тајнама. Причу о моћном Гудејином науку испричах потомцима Халдејаца у граду Герха, где бејах трговачким послом, на шта ме Герхани исмејаше. Таман да ме каменују и отерају из града, кад им рекох, подигавши руке: „Потомци Халдејаца, зидара вавилонских што срушили сте Соломонов храм: за два века нестаћете са земље у потоцима крви.“ Како то рекох, нестадох и не видех њихова зачуђена лица. У властито пророчанство уверио сам се и сам кад сам се вратио у измасакриран град, негде у деветом веку.

U poeziji, prizivajuci svoju Sehsat, emotivnu boginju mudrosti i pisanja, u hemingvejskom stilu dižem svoje pero u odbranu pesništva i ličnog integriteta, u priči gde se vreme prelepo tka, kroz dislokaciju epoha i likova koji u njima obitavaju – uz nezaobilaznu mitologiju.

Na čemu trenutno radite i kako vidite sebe i svoju književnu karijeru u nekoj doglednoj budućnosti?

Ako ostanem u Srbiji, iskreno, ne znam da li ću imati budućnost. Vani je moje delovanje ograničeno, ali imam kakvu – takvu samostalnost i dobijam mnogo više razumevanja.

Uvek mi kad mislim na tu temu mobinga na um padne Nestor Kukoljnik, dvorski pesnik iz Puškinove epohe, koji je ostao zapamćen samo kao hvalisavac koji je velikom Aleksandru Sergejeviču postavljao klipove u točkove, ali je u svom dobu bio od njega više cenjen; gde je sad jedan, gde drugi, ne vredi trošiti reči

Pišem knjigu koju samo ja mogu napisati jer samo ja nosim tajne koje traže da budu kazane. Radni naslov je “Zapisi u Tami”. Možda promenim naslov u „Slika nebogledom odgledanih“ Imaću sjajno delo i izlečenu dušu. Ta knjiga je lečenje moje duše. Posle nje verujem da nikad neću biti ista. Već samim činom hrabrosti i izdržljivosti pisanja ove knjige, jer toliko bolnih odaja treba proći, ja sam postala Feniks.

Featured

Poemas sin libros y libros sin palabras, El amor derrotado


Sí estoy por fallecer

Porque en este preciso momento otra cosa no puedo hacer

La tiniebla omnipresente cada vez más espesa llega a ser

Y sus cavidades astrológicas con las que se invoca la estrella

Desaparecen

Como a corazado gusano brilla

Me llama

Cada vez que el viento frecuente parta mi alma

Desde el sueño hasta el precipicio,

El abismo malo que bajo el sol se licueface

Dijisteis: ¡Van a regresar!

Dijisteis pero sólo el olvido a mí
los ojos
me los saca

Espejos eran fantasmas

Los saludo y les dirijo mis sonrisas altas

Y sí alguna vez los echaría de menos

Serían sólo cristales de recibos

Al borde de las gafas del escritor de las tramas

Que desde su escritorio gobernaba
Poemas sin libros y libros sin palabras

Yo estoy bajo un lejano tejado

Sigo perversa en el hogar de la pereza y silencios duros

Que siguen lavándome los ojos cada vez que me echo a correr hacia la pureza

Que me abandonó porque reclama algo a lo que los demás se avergüenzan

Y es el amor derrotado

La magnitud ajena, fábula embriagada en la cueva hace tiempo olvidada

Por la que las lagartijas con la tiza escribían

Y que en la tiniebla por la puntada se quebraron

De las cuales a su ser más adorado palabras irrazonables susurraron.

Featured

OPŠTA PSIHOLOGIJA GAZDI (Kroz vizuru vekova), UVODNA PRIČA


OPŠTA PSIHOLOGIJA GAZDI – ne znam da li bi trebalo da im tražim lekarsko uverenje…
 
Animalna, divlja, nepredvidiva narav rukopisa (a sve nejasno i obavijeno maglom baš kao Grdanine oči) ukazuje i tek će prirodom – grmim ja oblaku, a oblak meni – ah ne obazirite se šta ja ovde pričam, te iznova u digresije zapadam, na grozu, stanje duha u kojem vatrira plač, divlja mržnja dok padam iz jednog stana u drugi, premeštana kao da sam najneznatnija sitnica, ne znajujući kako da osciliram između odabira – sumnjiv ćumez, a greota da se ne uzme jer „nije skupo“ i nad njim ne vlada ludak, stoga mogu tu da na miru gladujem i ostale svoje poslove obavljam – s druge strane, gazde koje su u svojim fantazijama u obične tapete utkale zlatne konce, koje od svojih stanova i u svojim stanovima caruju izdaleka pa napokon i izbliza se približavajući kao pauci, ka zlatnim kavezima, tako ih vide, na lokaciji Smaragdnih ostrva – kako da ih vidim, do kao na džukele u drevnim sanducima koje se ne daju ubiti jednim metkom, a otkrili su ih pljačkaši grobova, dok se mal mal šunjaju okolo stana koji su izdali u zakup, na magarećim nogama, jedna magareća, jedna dečja, fantastika propada kroz rupu reale i tres, bez doterivanja fikcijom, meni preavo na glavu, ostadoh seda, potom bez kose, sad sam i bezuba i ćelava, veliki je to stres!
„Vi ste nama“, vele, „razvalili zlatne ključeve koji drži debeli stub a la Dofenov Kastl u prizemlju i naši mermerni stolovi više nisu onako mermerni kakvi su bili, nakon vas, čudni su to nazori..“
„I da shvatamo vaše alegorije, ali pak!“
!But yet!
To su, velim, samo nazori. Tu i tamo nekakva krstača, beli luk i crna kapuljača, priče o plemenitim poreklima, te je na ovaj stari kaput u takvom i takvom ormanu prišiven sterling, a ne dugme, a kućne ljubimce ne dozvoljavamo, tu i tamo (da samo ne bude gore, misli se podstanar, a gazda je uveren da je podstanar u stvari vukodlak, da da, baš taj jadnik, bednik, kakav nakazan stvor, laje kao pseto, zavodi zakupodavce u nevolji koga muka tera da izdaje sva tri stana u centru nasleđena od kurđel babe čiji je muž bio za Turaka opasan poslovan lik, zapravo je vukodlak i otkad smo izdali stan u centru stavljamo beli luk na prsa da na miru spavamo, da se ne useli i u našu četvrtu kuću, u Dofenov dvor, a odakle luk vadimo, zna se)
Tu i tamo..
– Ničeg tu posebnog nije bilo, da odgovorim na pitanje. Nenadano otvaranje vrata, gazda natušten, suvonjavih nogu, ide kao kraba, crn u licu kao crno besno pseto govori da je sve crno, da su zidovi crni, da filijala Dofenovog dvora u Žičkoj 6b izgleda kao osakaćeni leš, a nekad je blistao kao u.. Abasida… Tako upada, kad je dan, kad je noć, kad je pozornica osvetljena, a okolo žagor sadističke publike koja čita sto dana sodome, strim stepenicama, oboje našminkani, u kostimima iz 19. veka spuštaju se na pozornicu, u vaše bedno sklonište, gazdarica, potrešena kontesa baca se mužu u narućaj, a njemu se nakrivila perika , dok im oboma svilene haljine šušte.
Uvek je isto…
Kako isto?
Pa ovako:
MOŽDAN:
“Joj bože, dokle će’ se’ zlopatimo više s ovi stanari!”
MOŽDANKA:
“Mužu, moj, gospodaru, ne znam šta bi’ ja bez tebe, kako bi izašla na kraj s njima. Eve! Nisu platili telefon! Kažu: Imaju mesec dana, a još su drski.. (saučesnički mu se smeši) Znaš šta mi rekla! Rekla mi ova, mlađa, da je naš stan njen. Da, dok ona plaća, nemam ja tu šta da tražim. Da su računi njeni!”
MOŽDAN:
“Kako bre njeni? Šta ženo pričaš? Ja sam se za Dofenov dvor krvavo mučio! Čistio sam govna u Prusku Nemačku! Jel to moj nivo? – perika mu se nakrivi – nije! I kosu sam izgubio!”
MOŽDANKA: (šapuće)
“A ova mlađa s ove urokljive oči.. piše! Kao da će neko – (stavlja ruke na bokove i raskreči noge sa raznobojnim klompama) da čita! Umesto da u’vati motiku, presadi, seje.. (stanka, okreće se polako, oči mrtve kao u ribe, zuri u ništavilo. Mužu Moždanu se u očima zacakli zločest sjaj. Počinje da pufće, tako da mu se obraz zaokruglio, a lice mu najednom poprima tup izraz)
MOŽDANKA:
“Nego, što vas dve ćutite, što ne odgovarate? Tako samo tu sede, slušaju nas, ko da nisu žive. Pa mi zombije ne primamo! Samo vedre ljude, da zrači sjaj i toplina..”
MOŽDAN:
“Nemaju šta da kažu. Uvaćene su na delu, a argument je argument. Logika takođe!”
MOŽDANKA
“Šta si rekla, ti mala, s tom olovkom? (stavi ruku na obešene grudi) Moždane.. (tiho, uplašeno..) Ovo što mi je sad rekla meni je bolesno, nešto tu gnjije i neka podvala se vije!”
MOŽDAN: “Šta reče?”
MOŽDANKA:
“Reče: Nismo zombi, nego nam dosadno”
MOŽDAN:
“A i pakuju se.- Sumnjiva behu posla – Sad je meni i mojoj ledi jasan naum opak taj!” (ustaje preteći)
“Ovo je Beograd!”, – (koluta očima)– ovde ne može svako da boravi!”
MOŽDANKA:
“A oni se nakotili. Oće džabe! A ne može!”
MOŽDAN:
“Kod Moždan ne može!”
“Nego id’te, izađite i da završimo s tim. Nećem ja da se natežem svaki mesec…!” (mumla i umoran se sruči u razdrndanu stolicu s miljeom preko…)
“I te vaše mačke! Upropastiše mi stan! Svinje mi se plaše od njih kad ih pustim da se malo povaljaju u blatu!”
MOŽDANKA
“A vidi nje, ove male što piše.. ona uzima NAŠ telefon i okreće policiju!”
MOŽDAN:
“Mnogo će oni da ti pomognu. Ni ovo nije njihovo”
OVO JE MOJE!
MOŽDANKA:
“Stani mužu, ona vadi neke pare sad! (izraz lica joj se menja. Nasmeši se široko i otkriva kvrgave, požutele zube. Moždan zaglađuje ostatke kose na ćeli)
MOŽDAN:
“Za šta te pare! Za telefon?” (nada u glasu) To je dobro, Moždanka, bez telefona stvarno ne bismo mogli!”
MLADA PODSTANARKA:
“Vadim pare da platim da zaćutiš dok ne otvorim portal ka drugoj dimenziji”
MOŽDANKA:
“Na kom jeziku ova priča? Na novokomponovanom beogradskom? Prestala je da piše, konačno! Od njenog škrabanja me zabolela glava! Ma neki đavo se tu umešao… (udaljava se i zapliće o haljine s krinolinama) – Vid ti ove male kako je agresivna! (grabi novac) Iju što volim ove dukate, kako lepo zvecka!”
MOŽDAN:
“Tražite vi sebi stan, ovaj ću da prodam, ne mogu više zdravlje da ugrožavam – okreće se oko sebe – od ovakvog dvora od mog dede Dofena do.. Šta mi učiniše!??!.. Daj bože da prodam dvor za 37 iljade!”
MOŽDANKA:
“Ovaj kauč bio nov! Kako reče? Bio pocepan i nikakav? – načuljila uši – mužu, ona kaže da osnovne stvari nismo imali kad su useljavale. Šta? Uselile se zbog mački? Jel čuješ ti ovo, Frančesko, ovaj Moždane. mužu moj.”
U DUETU: “Reče da mačke plaćaju stan”
MOŽDAN dohvati čašu sa stola i zavrljači je o zid.
MOŽDAN:
“Najradije bi glavu poseko koliko sam besan. I ona prošla što je bila. I njoj se nije sviđalo što ja dođem, što kafu popijem, pa malo popričam, ko čovek. Hoće privatnost!” (baca se na pod i udara pesnicama po podu dok mlatara nogama)
MOŽDANKA
(vrisnu)
“Pa kupi stan, pa imaj privatnost” – ženi spadne perika s glave. Ukaza se ćelava glava. “Misliš da sam ja im’la privatnos’ kad sam se udavala!”
MOŽDAN:
“Vidi šta napraviše od nas. Ode srce, ode kosa.. sve je to od sekiraciju. Ubiće nas! Umiremo! (ustaje s poda, stavlja ruke iza leđa i šeta se ukrug po prostoriji)
MOŽDANKA:
(u šoku) A gde one idu? MOŽDANE, VIDI! Vidi ova mala se pakuje? Vidi i još me gleda dok se pakuje s ove njene oči. Što bih je i napala s leđa, al se bojim da mi ne uzvrati, deluje mi snažno” – okreće se i doziva Moždana kreštavim glasom – Upomoooć! “
MOŽDAN:
“Može ona da napravi svašta- žensko, a nasilno. Zato se nije ni udala. Ko je će vaku” (zamisli se) Ženo Moždana, ja sam srce ovog dvora, a ti si pamet, te mi reci – Ko je sad pa ovaj što je sad ušao u stan. I on prolazi pored nas kao da nas ne vidi”
MOŽDANKA:
“Kako reče? Vidi ga, nosi neke korpe…”
MOŽDAN:
“To ti bre ono za mačke! Onaj kontejner, pa ženo moja cerebralna, one se iseljavaju! (lupi šakom o koleno, nakon čega zajauka)
A ja ih prijavio, ugovor potpisao, jes da nisam overio u Sudu, al to sad u 1864 godini i ne mora!”
MOŽDANKA:
Moždane, to me dovodi do pitanja.. na početku su i one imale iste kostime kao mi, a od kad račune ne plaćaju, preoblače se na svakih pet minuta?
MOŽDAN:
“Zato što su rešile da ne žive na dvoru još poodavno, da zbrišu, da nas pokradu! To ti je takav svet. Nepošten. Ne pripadaju noblesu, no su kmetuše, samo bi zlo da čine! Nije ti to naš svet. I čudno ričaju, kao da im duša u nekom od delirija.. alo bre nosač! Vidi ga, krupan, plećat, kosa mu nekako srebrnkasta, a deluje mlado.”
MOŽDANA:
“Dosad su s nama govorile, ali kad uđe ovaj nosač.. ućutale se”
MOŽDAN:
“Govorila je samo ova mlađa.”
MOŽDANKA:
“Sve vreme je pisala dok smo govorili, i ti si primetio! Od kad prestade da piše, uđe onaj rmpalija, u nekakvom belom odelu, stakla popucaše na ogledalima, mi bledimo, a starija gleda negde u stranu..  On joj dade neko parče hartije, ona kima glavom, domunđavaju se, i mlađa i starija..  Da kojim slučajem nije dobila Viteštvo belog papira?”
MOŽDAN:
(ne sluša je)
“Moždanka, ogledala su napukla, meni je lik sve bleđi, šta se dešava!”
(paniči)
“Ako mislite da ćete da nađete bolje, nećete! Ako smo i povisili nekad glas, to je normalno, mi smo gazde, vi stanari. Pa zašto da i izdajemo stan ako ne možemo -‘ u duetu – MAKAR MALO DA GAZDUJEMO!” (Ustaje, izbezumljen) Nestale su! Nestao je Dofenov dvor! A mi u nekakvim prugastim pidžamama!”
MOŽDANKA:
(skrušeno, s tajanstvenim osmehom na licu, kao da se stidi. Trepće okicama)
“Mužu moj, mislim da su one otišle.”
MOŽDAN:
“I šta sad. Da nam zvrji stan. Ko će porez da plaća? Infostan? Vidi šta si napravila s tu tvoju jezičinu! Znaš da smo jedva našli stanare. Oće mašinu, oće usisivač, sve oće! Ki god da je ovo hotel!”
Zvonjava telefona.
MOŽDAN:
“O, dobar eon… kako rekoste, tražite stan? Pa mi.. izdavali smo.. ali nije nam nužda.. Da.. Pa, dođite, ako vam se dopadne, on ionako zvrnda. Mi smo jako tolerantni, razumemo i muku i kad čovek nema i kad malo poludi… razumemo SVE! Jeste.. 200 evra plus depozit i naravno, računi su vaši, mi se u to ne mešamo, to se nas ne tiće.. Kako kažete? Bela tehnika! Pa naravno, imate ukusa. Bela boja zidova smiruje, a ovde u našem stanu je sve ionako blanko! Privatnost? Kako da ne! (ogorčeno) Ma gde li ste vi to stanovali kad to niste imali?… Jeste.. može.. i kučići i mačići, šta me briga, ovo je vaše kad platite, možete i slonovi da držite, ali štetu da nadoknadite… Prijatno, naravno, vidimo se u 2024, ne znam zašto toliko insistirate na datumu, nama ni to nije važno, niti koja je godina, niti vek, ni ko šta nosi, nit da l je ko živ, a ko mrtav, niti da l je kosa na mestu, nit srce dal boli pod rebrima, samo da se računi plaćaju na vreme”
(spušta slušalicu zadovoljnog izraza lica)
MOŽDANKA:
“Baš fini neki ljudi”- ko stvoreni za kiriju pod našim uslovima!”
MOŽDAN:
“Ja ću da i’ sačekam ovde, a ti ženo, vid neku spavaćicu mesto te muške pidžame, malo se dognaj ne pominji ni pod kakvim okolnostima da su zidovi crni i ižvrljani od prošlih stanara, tokom invazije Poljske… Izgleda da im nešto gori pod nogama. Neće smeti ni da pitaju.”
Moždan i Moždanka se pogledaše i demonski se zakikotaše, gladeći svoje prugaste pidžame.
(MEDICINSKA SESTRA):
“Idemo na terapiju! Ko će prvi!”
(MOŽDAN I MOŽDANKA) dižu dva prsta.
Featured

LANDLORDS, 30 novellas, an excerpt, one of my current projects, Serbian original included


LANDLORDS, 30 novellas

Story 1, Paragraph 1

for lack of an expert, be content with my translations, for the time being.

Author: Kalimachos, Καλλίμαχος of Alexandria

Dedicated to Stephen King who inspired me to turn the new leaf when it comes to storytelling, adopting a new approach to the same – hit the keyboard, use the harrowing perspective of a ploughman,  write everything down rapidly and absent-mindedly, use plough, axe and two owsen instead of pen… Suit yourself.

unknown interlocutor -Or was that Chekhov? Or was it both of you?

– But they were also cheating off each other’s novels!, so at least said the Old Kalimachos, Supreme Head of the Destroyed Library of Alexandria, de Borges,  323 B. C

unknown interlocutor -Egads! What are you talking about?!

-Tchah, nothing. I’m rambling on,  blabbing about the story that had long gone stale. Anyway, I’ve been commanded to tell it again. And I obey. I saw it…

unknown interlocutor – In a dream?

-How’ d you know that? Yes, YES, right there, right there! I saw it in the distorted, yet in a very relaxing dream. It was the extension of the long night captured by imagination and that is Book,  the Book of Books. Everything that is already in that book is going to be written over and over again, her letters burned into that paper,  by the Ptolemaic technique, so at least said the Old Kalimachos, the Great Pontiff… and his face.. so badly disfigured, melted down in the fire. His blind eyes see everything of the horrors to come.

***

GAZDE, 30 NOVELA

Autor: Kalimah od Aleksandrije

Posvećeno Stivenu Kingu koji me nagna da se okrenem novom načinu pripovedaštva: udri po tastaturi, drljaj kako ti drago, plugom kleši slova, ili je to bio Čehov, ili su to bila obojica pa su jedan od drugog prepisivali, kako reče Kalimah Stari, vrhovni poglavar aleksandrijske biblioteke, po Borhesu 323 p. N. E

Nepoznati sagovornik – O čemu ti to?

-Ma ni o čemu. Trućam već istrućano, nešto u zapoved dato.

Nepoznati sagovornik -U snu?

-Kako ste znali? Da baš u snu, u opuštenom snu, produžetku imaginacije noći, a to je knjiga, knjiga nad knjigama i u toj knjizi sve je napisano, sva slova su ugravirana posebnom tehnikom ptolomeja, kako reče Kalimah, upravnik aleksandrijske biblioteke, a lice mu je.. lice mu je sttrašno. Izgorelo u požaru. Oči slepe, a sve vide.

***

 

 

Featured

The poems I wrote for the book “Sleeping Mathilde”, under the pen name Lothair The Dark, soon to be published


These are poems I wrote for the book “Sleeping Mathilde”, under the pen name Lothair The Dark, with a wish to conjure up a medieval mood and to create the dark atmosphere in the book. 

  1. A short poem written for the medieval feast scene:

“Upon the end of the meal the musicians played a painful minstrel romance:

In the water I shall leave my bones
In the ground the leaves my mirrors be
It seems they’ve already buried me.
As I lay, I wait to be found and saved
Should I rebel or leave it all to fate
For if I stay with You, the heart’s silence
Will be my tomb and my eternal life.

****
2. – and continued to listen to the flickering squeal of the lute. It was the famed song of Fjalar, from the quill of the cursed poet Lothair the Dark:

Atop Fjalar sat a warlock, an envoy of dark desires
Resist him not, o Traveler, but pray to him
For your horses are affrighted before the abyss.
Pitiful man, that are the blood vessel within eternity
Pitiful man, your fear walks in front of you
Pray like this to the warlock:
When the sun comes out from the East, my blood will burn
When the sun sets in the West, my body yours will be
I will gaze upon you blind, o dreaded Fjalar
Let me cross my path this one time more.

****

A poem written for the Morning scene:
Thinking of last night, from memory, came the verses of a poet who lived out the last of his days in the gallows. I think he was a Moor… I proudly raised my chin and with a dry, thin voice I sang, treading clad in a muddy tunic and festive boots all over the cotton tapestries:

Fair Maiden
You are the sun of my morn
From you the wretched I hides
I call the woeful night my home
Fair Maiden
I will paint your thighs
Akin to the silk of a bright morn
You sneak away into a shifty dream

:
***
I remembered Lothair the Dark, who wrote the prophecy of Hässe under the threat of the sword. 

O Colossus, the Heavens tell me: Beware!
A carrion to you alike will clip my wings
Those of heavy heart will feast in the Heavens
Justice will freshen them like wine
And doom will come to all!

 

Featured

Happy Odunde!*


The Firecracker Man, a story on New Year’s Eve, my literary gift for Boris K’s fans, readers and lovers. Cheers to a New Year!

Boris K. has been so stressed lately. Luckily, it is New Year’s Eve, so he has easy access to smoke bombs. The neighbours can hear the hiss, thud, crash!, Whizzz, and heeeee of firecrackers Boris K. sets up and ignites one by one in the house, from the sofa.He has decided that rather than wash dishes, he will simply blow them up. So he launches rockets into the air with a loud bang that break dishes, shatter glasses, collapse walls and turn forks into shrapnel-sharp and tinny enough to pierce the roof and violate the sound barrier. While smoke and the entire colour spectrum spill onto Boris K., an event that could only happen in Neverland, Boris returns to the memory of his first marble. As the neighbours wake in horror from sweet dreams to find themselves fearfully screaming at the vision of an apocalyptic earthquake, Boris K smiles and sinks into a blissful dream.

*Happy New Year’s Eve, Odunde (means “Happy New Year” in the Yoruba Nigerian language) and other holidays! For last year’s words belong to last year’s language. And next year’s words await another voice. – T.S. Eliot, Four Quartets

Featured

one hundred thousand deaths


in its true essence, this poem is about stoicism. *

Through Savannah and Karakum
one hundred thousand
deaths are riding
to the throne of Kazakhstan

Xerophytes from Kiev
welcomes Master of the Urals:

“We fell down without delivering
the best we could
the best we had
on cavalry
I cut out Kyiv
but,
saline glory looks pale, is fading”

When she heard this
river huddled
among the bowel from the Hetman

at dusk
all died down
all Cossacks
have fallen
assigned to the cruelty

Along the steppe
boomed and thundered
in a flood of
river Nadja

As I walk I am crying
as I walk I’m laughing

This water is born anew

*Modern usage

The word “stoic” commonly refers to someone indifferent to pain, pleasure, grief, or joy.The modern usage as “person who represses feelings or endures patiently” 

Featured

I am Hyperborean, Atlantean


“It is a story of a woman dreaming of greatness and being her most actualized self, but is limited by her nationality.”, Pamela Sinicrope

I live in a country where the sun never sets;
Eratosthenes and Pliny, they write stories about me;
Waiting for me to show up
In a world that really does exist,
In a land that lives in a world of myths.

I have fed hundreds of swans flying
I have fed hundreds of swans flying…

I was the defence counsel
At The Battle of Thermopylae.
I live and die to fly in Thrace’s winds, for the golden freedom described by Pindar.

I am a Hyperborean living in Serbian land.
I am an Atlantean living in Serbian land.

***
I embrace the pillars of Hercules
I am an inspiration to the writings of Plato
And Ignatius L. Donnelly
I am a visitor to the magnificent Garden of Eden
I kiss earthly gold and walk through the ocean.
I am the queen of Egypt
I am a teacher, showing Phoenicians their alphabet
I poured hyperborean shadows into the golden bars

We mock the poor Hyperboreans
Who dreams of Thrace’s winds. BUT

In one horrible day, we died, trampled by
A hairy brethren of elephants.
In one horrible day and one night, we
Sank into the ocean, lost.
I am a hedonist who
Lost her might from fear.

I was a Hyperborean woman
In the land where the sun never sets
I was a Hyperborean woman
Who fed her swans, watching them fly in the wind.
I did not die in a world of myths
I was defence counsel at The Battle of Thermopylae
Apollo took me to Delphi in his carriages
So that I might spread his doctrine to other nations
Since then no one has ever seen me,
I’m still waiting for her to become.

I am a Hyperborean living in Serbian land.
I am an Atlantean living in Serbian land.

Featured

 Leila Samarrai: Literature in Serbia only exists at the level of gossip


My interview for the online magazine Afirmator (in Serbian)

Leila Samarrai, a Coffee Interview for the online magazine KULT (in Serbian)

In times like these, where we have in Serbia a whole line of parastatal humbugs where everyone aims to attain the role of the Father of the nation, outside of this politicization, the poetic world is thus divided on various sects who don’t recognize the quality and poetic approach of one another. Whenever I think of this I think of Nestor Kukolnik, a court author from the Pushkin era, who remained famous merely for being a blusterer who kept jamming sticks in the wheels of the aforementioned Alexander Sergeyevich, but who was far more reputable in his time; where the two of them stand now is not even worth talking about.

What can I say? These feral times are not all too friendly to poets. But neither are we to it hence I hope that, when it passes (and transience is ever present), there will be enough poetic testimonials about who we were and what times we lived in.

1512873358957452

Leila Samarrai is a new author who, one could say, is only now gaining traction in the Serbian literary scene, even though she has already published both a poetry and a short story collection. How she finds her way into the aforementioned literary scene, how she stands out, whether the literary scene even exists or not, all of this and more will be what the budding author will talk about, so – get ready…

 

How do you see poetry?

LS: As a type of shamanistic chant capable of chasing away the darkness within us.

 

‘Poetry is meant to save the world, to reassemble all fragmented things.’ Do you agree with this claim by Hamvas and why?

LS: One can’t help but agree with Hamvas that the new history took many a sacred thing away from man or mankind, thus instead of kings and dignitaries and whathaveyou we have various surrogates in their place, ‘suspicious persons’… The poet remains, and under the shapes and forms of the suspicious persons, by himself, he lives his life under the mask of the (no longer court) jester… So if words are what separates animals from man, from this animalization of the barbaric modern age, who will bring words back into harmony and redeem man if not the poet? But the question is: are there among the poets people that are strong enough, whose magical voice is thunderous enough to resonate in the all-encompassing cacophony reigning over us?

18447577_420550794967581_8179814833812020526_n

How does poetry fit into the world (yours and everyone else’s)? Or how does, perhaps, world fit in (your) poetry?

LS: Man is in his own microcosm akin to a personal box, with poetry as its lid which it can defend itself from the world; which can be opened in desire to meet something wider than your own personal reach.

 

How do you deal with the decision of many publishers not to publish poetry collections?

LS: Realistically speaking, this is suicide.

 

What does poetry teach us?

LS: It teaches us how to think, how to express ourselves. Teaches us compassion. There is a quote there from Heine: ‘What does this solitary tear mean? It so blurs my gaze.’ Poetry gives deeper insight to that which we might have missed in the daily rush of things: I believe in man, which is why I say Maybe where there surely must be a Yes.

 

Can we live without poetry?

LS: If we can live without tears and laughter, day and night, zombified under neon lights, in front of our television set, or amid smoke and noise, we can live without poetry, learning and thinking, let someone else do the thinking for us.

1967559773470651438000286444760

What is poetry to you?

LS: An opportunity to be alone with my thoughts… An opportunity to create something that I could, once called out, show as my own contribution to the world.

 

How would you define poetry?

LS: As an old wise serpent which only occasionally comes out to catch the sun (and scare people).

 

How useful are literary festivals and workshops, can they survive today, in these times of utter poverty, and can you learn something from them?

LS: Learning is a matter of an individual, their desire actually…

 

What did the internet give the authors, and what did it take away from them?

LS: Most certainly a bigger audience, in wider circles…who can nonetheless distill the crux of it all. The Internet is a Babylon where any author can both add and take away a brick laid, depending on one’s affinities.

 

You’re aware that in your line of work (namely writing) there is little ‘coin’ to be had (or rather there is less and less of it), and yet you persist. Why?

LS: You need to be a ‘nerd’ to be a poet, that is without a doubt, and without regard for any monetary compensation; living off of poetry is not all that doable, and success is, evidently, a category always in flux. As far as I’m concerned, I find it natural to express myself in verse, and whether I am far from any kind of recognition, well yes, I am… On the other hand, being recognized in Serbia means picking up all of the provinciality around you and publishing it. Hence why I want to be recognized outside of my country’s borders, because that is indeed recognition – proper recognition.

552575_163869130402371_100003378556183_223135_1335172012_n

According to you, what kind of generations of authors are coming?

LS: The world of prose and poetry is split into various sects which do not recognize the quality and poetic approach of their peers. What will come in the next hundred years from all of this, I shudder to think.

How does the contemporary literary scene look like to you?

LS: When you take one look at all of the things being published today, with zero criteria, then it’s clear that our literary scene exists merely due to money. We did not move one step out of communism. Where we were literarily is where we still are, except the market is far smaller, and poverty of intellectual and any other kind far greater. There isn’t even a Serbian literary scene, nor is it allowed to exist. Critics are at their positions, established authors at their own, primarily political, then literary, or artistic. In short, literature in Serbia only exists at the level of gossip

It is a complete systematic collapse here, and with zero respect for the author and copyright, nothing will get better and Serbia will remain a literary black hole, irrespective of the vast number of people willing and capable of writing something.

Nobody publishes poetry collections, because there is no profit there. It is well known: the author has to pay someone to publish their book, this is the alpha and omega of it all. The publisher does not care a bit beyond that. If by any chance the author ‘gains prominence’, then he will be endlessly reprinted, copyright will be broken and the publisher will claim to be doing a favor to the author by these reprints. Printing itself is cheap. For instance, someone’s book of aphorisms or short stories can be sold online, it is also in bookstores, and the author is not at all notified of this, nor has any insight into the matter.

And the publishing itself is reduced to moneymaking. You got the green, you publish the paper. If by chance you become a household name, you will be published, but the ‘sweet sweet cream’ will largely be theirs, the publishers’, and yet they will also tell you how fortunate you are to be published. So, the copyright of your works is completely vulnerable, or nonexistent. The publisher does not give a damn about quality, they don’t even read what you give them, or merely skim through it. Everything comes down to the money, cash that is, and sex. Which is, again, a good topic for a story or a novel, even journalism as a sociological phenomenon, at the end of the day. It is a mark of an era and a country.

14494706_302234630132532_5995360175019708817_n

Not to mention the misogyny, the treatment of a woman, a smart, beautiful, attractive woman who, by the way, is an excellent writer. In short, the treatment of meat in Serbian literature. Cheap trafficking and treating the female author as a piece of meat, a sex object with no right to think, but to bow her head. You can be as smart as you want, unless you do what the slime wants you to do, nothing gets published, no career, no living by doing what you love most and know best. Speaking of various chauvinisms, why keep quiet of this one. To me at least, these people are laden with complexes and cannot achieve sexual or amorous pleasure normally, or whatever else they need, and this is where the sickness begins, the blackmail. In everyday circumstances, they know that they cannot reach beautiful, smart and talented women, and they use their pseudo-power to prove themselves to their friends and their own selves. It is cheap trafficking, and I believe that women, in that sense, have it harder than men. Little is written of this, nobody speaks of this, and it is the cancer of life in this here country, in this here system-less system and criminalized society. I still believe that it doesn’t necessarily have to be so, but now I point to the literary world not being a bright-coloured gentle butterfly which contains all the beauty of this world. Talented people are leaving, we are losing the intellectuals, we are losing people who could raise this country out of the muck. And then we wonder how Mrkonjić and Ilić become ministers. It is clear: violence and sex, the basis of reality shows, completely transferred into the literary sphere, which should, at least, be a bastion against the flood of pap and primitivism.

Featured

I PERFORM my poem Conversation with solitude, so Hear ye, hear ye!, poetess Leila Samarrai, with subtitles


1. Open a YouTube video.
2. Click the gear icon in the bottom-right corner of the video player to display the video player settings.
3. Expand the combo box next to Subtitles/CC.

https://leilasamarrai.wordpress.com/2018/07/02/conversation-with-solitude/

Featured

Boris K. i kriza u kulturi


Poslednju rečenicu svog eminentnog književnog dela Boris K je završio leta 2002ge, nakon sedam godina predanog rada. Na najeminentnijem konkursu osvojio je drugo mesto. Nagradno štampanje osvojiilo je samo prvo mesto. Izdavači su obećali da će nagraditi I Borisa, kad prođe kriza u kulturi.

Godinu dana kasnije okrenuo je prvog urednika koji mu reče:

-Premijer je ubijen, sablje na sve strane, zemlja propada, a ti misliš na besplatno izdavanje knjige.. Strpi se malo.

Urednik druge izdavačke kuće kojoj se obratio naredne godine mu reče da štampaju samo dela koja se odnose na život estrade. Sve ostalo bilo bi čist ekonomski gubitak.

U urednica treće izdavačke kuće pozvala ga je da dođe kod nje kako bi zajedno proučavali njegovu poeziju. Uhvatila ga je za nogu I poljubila mu stopalo. Miris Borisovih nogu nije joj se dopao.

Sa sledećim izdavačem, konačno je potpisan dogovor. Po završetku sastanka, izdavaču je na sred ulice ispala knjiga o koju je nezgodno sapleo I upao u šaht odakle nikad nisu uspeli da ga izvuku. Odnela ga je septička poplava, bez traga.

Osam godina kasnije Boris K pronašao je papirić sa šifrom e-mejl adrese koju odavno ne koristi. Ukucao ju je I pročitao da su u Londonu oduševljeni njegovom poezijom I da samo treba da potvrdi mejlom da je zadovoljan ponudom (besplatno izdavanje knjige I boravak u Londonu na 15 dana).

Čim tu potvrdu dobijemo, prelazimo na rad – obaveštavao ga je dugogodišnji prijatelj. Boris K se lupio po glavi i brzo napisao odgovor.

Prijatelj mu se javio, ali u snu, i saopštio dve vesti. Loša je ta da je preminuo pre četiri dana, a dobra da poeziju, koju je naučio napamet, nakon osam godina tuge što odgovora nema, deklamuje anđelima koji su oduševljeni.

Featured

Boris K. otvara konkurs za životnu saputnicu


Komšinica, 73 godine stara, pozvala je Borisa К. na kafu, milionitu po redu, i saopštila mu sledeće:

– -‘ Znas, dušo, sad kad me stare kosti bole, razmišljala sam kome da ostavim stan posle smrti. Nekoliko dece sam krstila, ali svi su se jako dobro snašli u inostranstvu i svi su materijalno obezbeđeni. Kako se moj prvi sin bacio pod šine, a i sin mog brata poginuo jos kao tinejdžer, kasnije mi umro i muž.. nemam familiju, a ti si mi jedino društvo u ovih dva meseca kako si ovde, te reših da ti ostavim stan, ali pod jednim uslovom.

Boris K se zagrcnu kafom, promeškolji se u stolici i reši da sasluša staricu do kraja. Baka zapali tompus i nastavi:

– Borise K., samo ženama verujem. Na njima je stub kuće, pa bih volela da upoznam tvoju buduću ženu. Vreme ti je da se ženiš, Borise. Imaš 49 godina.

Ali, pod drugim uslovom!

Boris K. je gutao svaku reč.

-To mora biti fina devojka koja mi mora obećati da će redovno posećivati i osveštavati moj i grobove mojih najbližih.

Nakon razgovora sa staricom, Boris K. postavi oglas za životnu saputnicu u Mojoj ljubavnoj romansi. Oglas je glasio: “Tragam za životnom saputnicom, vernicom koja voli groblje. Delimo stan na ravne časti. Doći na intervju…” Boris K. navede tačan dan, čas i mesto sastanka.

Nakon sto su se kandidatkinje okupile, Boris K im je postavio sledeća pitanja u vidu kviza:

1. Nabroj tačnu lokaciju svih groblja u Beogradu.

2. Kaži tačan datum kad su zadušnice.

3. Nabroj sve božje zapovesti i rasporede postova.

Konkurs je i dalje otvoren.

Featured

Fitness Poem


You dare to talk about the psyche?
You think I lack stamina for twenty-five push-ups?
What do you know of a woman?
Are you thinking of Psycho as Isolde
Or Juliet perhaps?
The ones who received Aphrodite’s curse
To be beautiful, but lonely?
She’s a vengeful bitch
But still so pretty…
Now go and look where her hands are…
I, The Goddess Of Yelling, I… scream
DIE and dumbbells drop
They call me Dame Judi Dench of the gym
I cut off The Venus’ limbs with my voice
Inside I’m just a few pieces of broken statue
I want to be like Aphrodite of Milo
To be sold to the French at a good price
If only some farmer from Melos had unearthed me
Like her, I’d be in the Louvre, beautiful and exposed
Instead, I sweat and toil in a man-made gymnasium
Counting to ten over and over

Aphrodite de Milo:

Dear Sister

I have a part of the left hand and an apple
I am Eva, now, immovable
with lust in this boring paradiseSnapshot 10 (10.12.2018 6-26)

Featured

“Volja bogova”, odlomak iz priče na kojoj trenutno radim


2

 Vrištim, gazeći po gari i čađi, u velikoj spaljenoj biblioteci..  Ne znam tačno gde sam, ali tu se nalazi neki čudak, nosi pločicu roba na izdepiliranim grudima, odeven u tuniku i ogrta;, bosonog, piše: pisar Kalimah,  u uspravnoj pozi, s rukama pruženim niz butine, zaklopljenih očiju i ćelav.

Kad najednom,  videh kako mi prilazi povorka knjiga,  poispadavši, na Kalimahov mig, s jednog od rafova, nalik na gimnastičarke savršeno izbalansiranih tela i umova, uz salto i sjajan doskok, potom, k meni… idu.. rame uz rame, gurajući se,  dobacujući mi zlobnjikave dosetke, jedna preko druge, a i zadržavajući jedna drugu, pa trk, pa stoj, te koja će pre do mene, a sve jedna drugu zadržavaju, opet na Kalimahov mig i videh da taj Kalimah zna ovu biblioteku isto kao što bi poznavao bilo kakvu pećinu ili vukojebinu od zore vremena do trena kad je kometa izbrisala dinosauruse, te da je gospodar knjiga i ljudi svog i svačijeg vremena.

Male zlobnice s naslovima (dakako izmišljenim jer mi behu nepoznanica,  a slova im boje taloga reke Nila natopljene krokodilskim suzama) s glavom grifona ili već kakvog kompozitnog bića, držeći noževe od bronze u dečjim ručicama, zaurlaše:

“Daj žrtvu! Na oltar s njom! Ima da izvršimo ritual, pa da budemo napisane, to je jedini način..”

“E tu su u pravu. U ime četiri izrezbazrene sfinge na ulazu, to bi prorečeno, a ja ću vam, zlih mi duhova loše literature, zarad dobre knjige, jer u ovoj knjizi nedostaju upravo ove vaše i jedino te vaše nisam pročitao, ja ću vam pomoći da ih što pre napišete.”

“Zašto?”

“Volja bogova. I komercijalnog središta Bliskog istoka, doduše..  Kraljici od Sabe se baš pričitala jedna vaša knjiga , za moj ukus eksplicitna kao Hallmarkova porodična drama… kako beše naslov.. problem je što nije napisana, ali ne brinite se vi za to…“

“To sam ja! – uskopisti se jedna podebela knjiga, crvenih korica – nisam ni počela da se zapisujem. Nisam bila čak niti u obradi! Ostale su makar neuređene, slovne greške, spojena slova, gluposti i slično, a ja? Zašto me nisi napisala tog decembra 2005te? Bila san tako romantična. Nazvala si me “Srpske devedesete”, o ljubavnoj sablasti, o bombama, o tome kako avet se sprema oblik novi da poprimi i da si avet prvi put sanjala, a onda je srela u školskoj klupi..”

“Devedesete, prekini, kvariš mi fabulu”, nakašlja se Kalimah.

“Bejah knjiga tvoje prve ljubavi! – odbi njegov upad nesrećna Knjiga o ljubavi – Bejah od svih u tvojoj glavi najzaokruženija,  tako si maštala pre negó što si od mene odustala, pa baš zato.. što si bila najnapaćenija! Te dileri, te ljubav, bombe i devize… sve! Šta čovek poželeti može više od tematke na balkanskim prostorima! pa i korice si mi izmaštala, dok sad kao prosjak idem slovima praznih džepova! Zašto me nisi napisala?”

Knjiga zaplaka…

“Zato što.. iza svega toga.. stajalo je nešto.. nemilo. Kao na groblju. Prosjaci bi se te bojali, a kad bi umrla, a umrla bi brzo jer si umrla davno, hodala bi živa a napisana, lobotomisana i nasmejana, zakrpljena i lepo uvezana, baš kao avet Ljubavi kad je doživela saobraćajnu nesreću… Ostala bi zgrčena, u dronjcima, napirlitana spolja”

“Čekaj.. kakva saobraćajka? Zar sam doživela saobraćajku?”, zgranu se knjiga.

“Prekini”, ugledah Kalimaha u svešteničkoj odeždi kako prosi i zvoni i ide po groblju koje se obrazovalo pod njegovim nogama.

“Jesi, ali si preživela. Bolje da nisi”

“Ćudovište! – uzmicala je knjiga – tebi je bilo samo do fabule, ne i do mene, ne.. ne sećaš se kako smo zajedno na odmor išle i giros kupovale kod Gimnazijalca?”

“Ne samo to.  Da sam te pisala, valjalo bi da budem pripravna za nastavak, a nisam imala stomak za to, nakon onog što ti se desilo, morala bih da napišem još jednu knjigu o tebi i nazovem je “Šilom kroz led” ili Šilo za led, kako ti volja.

Nakon što si postala Beli zombi.. Otkad su te udali za bogatog zidara – preduzimača…

Kalimah se smeši, deluje kao da misli na nešto drugo.

Sve vreme scene, Kalimah duboko uzdiše. Ali, tek tu I tamo. Uglavnom se smeši.

  • O čemu da pišem? O tvojim neurozama, psihozama koje su se stapale s gustim crnim morem ekonomske krize u Srbiji? Kako te je sirotinja prezirala, dok si se kočoperila u fensi odeći po preplašenom podijumu ispred škole svesna da izgledaš kao da si sišla s reklamnog panoa koji danas zovu bilbord. I tvoja sestra Gubernija…
  • Nikad mi nisi oprostila! Makar da si očuvala odlomke.. mene… makar zbog sociološkog konteksta! Ja san insanus, ja san sićušni predak velikih i bliskih stvari. Spiritus malus! Falus! – knjiga se zacereka I okruni san I ludilo smehom. To me je trgnulo iz sna. Sveće, restrikcije, stvari gube jasne obrise u mraku, crveni telefon.. Pričam s avetima, sa samom sobom, sa junacima svojih nenapisanih romana, dok se knjjige postrojavaju u vod radi isporuke maksimalne paljbe. Zasecanja. Čegagod…
  • Ti se sprdaš sa mnom. Odakle ti ideja da umem da zasečem toliko duboko u tu priču kao što je tebi zasečen u belu masu tvog mozga, taj zagrejani skalpel, odstranjen mali, veruj, veoma mali problem.
  • A šta je sa mnom? – iskorači knjiga s puškom u ruci, puškostrojnica valjda, a do nje joj se Grenadirka opako smeši.
  • Ja sam Čelo oblika kruške. Nisai htela niti da me pišeš niti da me sviraš.

I tako svaka za sebe iskorači i iznese svoju optužbu…

Po meni popada prašina s visokog stropa Bibioteke. Stresoh je sa skupocenog odela:

  • Pa šta i ako vas nisam napisala! Kao da sam imala da napišem bogzna šta.”

Knjige preteći idu u povorci, pružajući ruke…   Iz njih izbija zadah neverice i prljavštine. U njima su slike prošlosti. Ispreturane su.

-Mogla si da me napišeš! – najglasnija je bila Grenadirka, ali joj to nije bio zadat naslov, čak niti radni – mora da ga je sama smislila – Imala si divnu ideju za mene, diván lik koji bi uglačala, zategla mi kožu, avaj pergament, toliko sumnje i straha i sve je bilo tako usamljeno, a mogla si da me načiniš lepom, napisavši me ljupko, dostojnu Kralja da me čita. Pogledaj me sad na šta ličim!– napokon začepi gubicu Knjiga Sujete, zabalavljena, sva zadihana, prkosno me streljajući me zverskim okom, zalepršavši krilima.

 U GLAS: Da, mi smo knjige koje nisi napisala, Valentina!  Pakao koji te pod stare dane glođe, u tu nenametljivu bapsku ćelu, u noćnoj tmini gde sama skapavaš, a okolo tebe finansijski izveštaji i fascikle s bazama podataka, obračuni,  od kad si rešila da odbaciš karijeru pisca i postaneš pogonski knjigovođa, jer ti je taština slave diktirala da štancaš knjige koje na kraju nije niko nije čitao, te usklike, pojanje, proverene forme, da se čitaocima umiljavaš, da tvoja vatrena reč umesto da se razbesni na hartiji zaurla bačena u ambis, u utrobu zemlje, neprikosnoveno.. ubijena u reč, zla pizdo okrutnog srca.

Živela si lepo, nije da nisi – Spram tebe nagomilane pare, odebljala si od nagomilanog materijalnog bogatstva kog si strošila na svinjsko pečenje..  ali talenat… ko je mogao da ga zadrži da ne pobegne od tebe. – smejao se demon iz mraka.

Od kad si postala pomodni Pisac,  stihove kao da ti ispevavaju vojnici koji ima još da otaljavaju vojni rok! To, hajde, bila si sirota, moglo je da prođe otaljavanje kao takvo,  ako narod već toliko voli, ali zašto nisi ispolirala svoj bolji deo? Zašto nam nisi dala priliku da odrastemo? Da nas tumače! U svet! Svet da bude naše tumačenje!

Grupica nenapisanih knjiga u Biblioteci Buke i Čađi se uzbuđeno došaptavala:

I to s amo zato što je pustila da joj opšti mediokritetski sistem vrednosti vrednuje umetnički opus.

I ostalo!

A tek ostalo!Čak neke lične razloge pominje. Izgovori, samo izgovori, a mi ostale nevine i nenapisane!

TO ju je mnogo ometalo, jel da?, zaverenički će jedna od njih, za sebe… istog naslova.

KNJIGE U HORU: (jedna stavi ruku na kuk) Da!

***

Valentina vrisnu iza sna i probudi se..

Featured

a time without taste


I am not a blogger, nor a marketing expert who can promote mine literary artworks using on some flat puns, catchphrases even a personal legend behind the art of creation!
I’m not really interested so much in the art of selling and what am I selling that you could buy, eventually?
What my spirit’s become? That is what are you going to buy? On the other hand, I’m not squeamish about money, so just keep going. 
Have you any idea how abstract literature is? I mean, a good literature.
What tool am I using beside my own mind?
What kind of tool is that?  It’s really abstract for such a form of presentation! Not always in the right mood, not always willing to change its interior mind.  Under attack, indisposed, nourishing a being inside, both a creature who is rejoicing as well as the creating spirit.

I am aware that in today’s world there is a complete anaesthesia for the human spirit that creates. I feel I have to illustrate my story, appealing to visual interest, so the reader would pique their interest or continue to care about my story! These are my marketing powers. That is devastating and I will not do that anymore. I do not want to demean the Reader.
Of course, it is devastating when the post gets attention from some of the readers, mostly painters … exclusively because of the nice and eligible image associated with it. Thus my story is getting attention from some of the readers (I have some of them on my blog as followers and I despise them – this is not a painting blog, dolt!) mostly by painters…. It’s an insult to the Writer and disgrace to the Reader. ( won’t even go into his lack of manners and IQ issues)
It’s like if the genre painting or a painter would be praised solely for the fact that he aptly noted his artwork using verbal skills- “Oh, what beautiful catchphrases and verbs you use, dear! What an adjective! You’d made quite an effort in the interview!”

I know I live in a time without taste. Whether it is a good taste, be it a bad one.
I do not know who was waiting for repentance, but I’m waiting for the rehabilitation of my artistic coefficient.
Until then, I will let my stories to a slow dissolve for feeding the observers in the theatre, I will let the matter I am using to be translated to… everlasting change, let the time be the judge carrying the burden of value, aesthetically speaking, on Aesthetics scale.

Leila Samarrai, Belgrade, December 10th, 2018 a.d

Featured

La oscuridad del entender, Leila Samarrai


La oscuridad del entender (poemario), Leila Samarrai

Editorial: Edición “Primogénito”, 

Centro Cultural Estudiantil, ganadora del primer premio

2002. ISBN 978-86-7398-010-2.

leilasamara (1).jpg

1.

La tristeza está ocultada en la cabeza con la sangre laureada

Hacia la sabiduría Jerusalén llamada

Está matando al hombre que la lejanía está escuchando.

Está de veras allí “Ecce Homo”,

De España jerarquía alta,

Mientras el tiempo transcurre la desesperación baja hasta el sangrar.

Doloroso jamás, sin reconocer malestar

Ave soy,

Ave con deseo de morir en España.

Escribiré en el informe

En los suaves frutos se esconde

Julia Burgos Mortificada.

La reminiscencia de más allá muestra que.

Son las seis en la noche

Después.

 

2.

Así madre mía a mí me decía

No busques más a tu patria

Entre los árboles olvidada

Debajo de los cuales estás nacida

En la noche elegida

Cuando los saltamontes de las terrazas volaron

A un a un montón de voces odiosas

A mí destinadas

Madre quieta,

No suelto ni un chasquido

¿Cómo iría a saber yo

De los naipes el otro lado?

¿Vienen ya a llevarme

arraigados del disparo en la última mañana?

Me levanto descalza

La mar asustada está

Como del trueno la tierra

La corona de espinas ya nadie menciona

 

27.

El silencio de los dormidos de piedra
Y del publico engañado
Frente a los sonidos mudos callo
La fiebre presiento
Del silencio te defiendo
Y de los espías urbanos “que florecen”
Aunque los testigos nos separan
Desaparición de los colores
Al día convierte en la noche
Y en acantilado golpeado

A las nueve horas

 

28.

Los cadáveres pintados desarrollándose
No hay modo de que yo los hunda todos
Igual que la historia del negro pañuelo
Dispuestas a mover el tiempo y el aire
Durante este año,
Mil novecientos noventa y nueve
Es difícil callar el lloro sobre los informes de luto
Los bosques y la hierba siguen brotando de los que antes vivían
Porque son los más leales
Con los cielos negocian
Los que mediatamente vinieron de la memoria verde
Y las tumbas antes del olvido
Nos observan los vivos y los muertos
Si los muertos no hubieron sido vivos
Nos hubiéramos quedado todos sin las lenguas y las llamas
¿Acaso son ellos sus dobles también?
¿Acaso los vivos se originan en la debilidad,
en la ausencia,
al entregarse unos a otros?

 

29.

Repeluzno de las muertas aves
En el ambiente de la insidia
Es el canto de la corriente de sangre
Existe
un pensamiento razonable
Igual que las distancias
Con el silencio se lavan
Váyanse flotando los ojos
Por las fuentes maliciosas de Átila
Exhumen a las aves que autosuficientes están
Convencidas
De que los sonidos más hermosos
Llegan
Desde las filas muertas en la tierra Las necesitamos
Cuando empieza y termina el amor
Entonces siempre las llamamos

 

30.

Calderón dijo: la vida es sueño
Acompañante engañoso entre dos despertamientos
Ni la vida ni la muerte
Algo tercero tampoco
Ni la vida después de la muerte
Ni la muerte antes de la vida
Y está expirando entre las manecillas
Antes de que anochezca en nuestros cuerpos
Segismundo en vano aprisionado

03.ci_web

34.

 

Con las estrellas dudosas
Proclama el gran engaño
Y los círculos de los mudos sueños
Después de mil doscientas noches
Veo en los jardines mis huesos divisándose
Si la infinidad predominara antes de la mañana
31.

Dos abrazadas nubes
Y tal vez dos aves también
O el pañuelo conocido en el nudo
O el sueño entre dos formas
En vano la sangré se aisló
Y el silencio con la sombra
Estallan bobinas y golpes ateos
Los que no entiendo
Igual el ausente sonido que sigo
Mientras los nubes no se mueven

 

32.

Desaparecen las sombras

Y los serafines se han perdido

En sí muerden todas las partes del mundo.

¿

¿Y adónde iré si el oscuro sueño me rinde

y el vampiro también?

El fantasma de tu vida no ha desaparecido aún

Como una lanza clavada

En los ojos del idólatra.

 

33.

La lírica pertenece a todos

Ni siquiera huyendo puedes evitar su pesadez

Por eso no te apures

Y no intentes tocar con los dedos la panza de la oscuridad

Alguien morirá en el primer atardecer

Y yo sobre las cometas escribiré

El pan de tus manos quitaré(¿?)

Y la tierra apenas arada prepararé

Para que los muertos de los labios encarnados puedan respirar

Duerma serenamente

Falsificaré todo lo que sea necesario

Mataré a las gallinas si las rosas no las paran

Tú busca a los que nos acusaron

 

35.

Parado por el miedo de la espera

No llegas a crecer

Ni en la somnolencia

Cuando llegas a callar llama con llama

Detrás de ti un hueco y el viento

Llegan a ser la unión de los nudos irreales

36.

Los cristales embellecen la vida y el amor

¡Que intente la gente romper las lentes de nuestras casas

Vosotros que os reís mostrando negros dientes

Vanos son sus avaricia y horror

Si su imagen anochece en el despedazado espejo

Igual,

me voy al norte, cuya ausencia es inteligible

en el silencio, en el frío

dónde sólo árboles parecen a la gente.

 

39.

Esta noche purpúrea antifaz de las nubes

ha despertado a los obedientes muertos

que sus cabezas han levantado

apoyada

apoyadas en sus huesudas manos.

No saben si viven o muertos están

el primer día las trompetas oyeron

y dormidas bajo las banderas y nubes quedaron

bajo las cuales a respirar llegaron

en vez debajo de las estrellas.

El segundo día silencio y las flores

sin creer que existan.

Entre tanto, el cielo se hundía en el atardecer.

Y el tercer día

los muertos a los despiertos viajeros celebraron.

 

41.

Desaparecidos – omnipresentes

Su llanto a nocturnos se parece.

Mientras la rosa de la vida congelada en la verdad de los espejos

Inquieta

En los planos encima de las magias

Gotea por el musgo

Y las ruinas del mundo.

 

42.

Nueve horas duermen

Y las nueve manecillas del mundo también

Las bocas de la suavidad huyeron

Como las flores de los naranjos

Cuando vienen a cortarlos

Aunque sin aviso alguno

Salvo el tiempo, todo esta marcado por lo efímero

Y el olivo también

Que expira bajo los insectos

Sin embargo

Para cada uno hay una respuesta

El desprecio, el amor

Una luz limitada

Y los barcos a la deriva

 

43.

Es cierto, Tomás infiel,

Que le dijeron:

Por lo suyo

De tu boca gana el derecho

Mientras el día se te muere

Y él,

Condenado en las circunstancias en el brío

Se transforma en cada quien le apoya

Lejos de los caminos que a los infieles muerden

Y él,

No dijo nada después de la primera palabra, ni a la segunda no contesta

Apenas moderado y con cuidado a la tercera

Y él

Sabe que esta vida es para los muertos

Y no para los vivos

La pared tampoco blasfema

Y él

Rogando por la transparente inocencia con los ojos del emplasto

Y por las hazañas de los desesperados

Y él

Sin importarle que le regresen entre la gente

Aprende rezando

Sin embargo hay algo que no te creo

No te creo santo Tomás

Que no es suficiente el consuelo

Inventado en la forma de mujer

 

Featured

Guantanamera, mi versión, lyrics José Martí, singer Leila Samarrai


 

I am a truthful man from this land of palm trees Before dying I want to share these poems of my soul Guantanamera” (Spanish: “from Guantánamo, feminine” indicating a woman from Guantánamo) is perhaps the best known Cuban song and that country’s most noted patriotic song, especially when using a poem by the Cuban poet José Martí for the lyrics

Featured

Trening za odagnati sablazan (sve vrste sablazni)


Odlucila sam da postavim video klip nakon sto sam tokom jutarnjeg dzoginga koji je bio propracen kucecim lavezom (copor pasa koji me prati i lavez mi nije smetao koliko sledece–) bila zaustavljena od mladjeg celavka u fensi kolima i koznjaku, tuzne trogloditske face koji me je video da dzogiram uskim ulicicama na periferiji gde je ova pojava strana… i pitao me, sto je gore, dekoncentrisao me, zaustavivsi auto i davajuci signal sirenom… “Izvini, jel tebi dobro?”

“Džogiram”, sklanjam slusalice s usiju, uske ulicice s izrazajnim nizbrdicama i uzbrdicama su prometne, ali to njemu ne smeta, cudno mu to…

“Ali, zar po ‘ladnoći”

“Jesi li cuo za dzogiranje? Jel ja tebi izgledam kao neko kome nije dobro? Jel si cuo za zadihanost, za pauzu da se dodje do daha? Da me niti sneg niti led nece spreciti da trcim kad mi se trci? Da ljudi trce zimi? Da ljudi dzogiraju, pa se i zadisu”

Zbrisao je… dao gas. Jos ce da pomisli: Eto tako mi treba kad pitam, kad brinem o dobrobiti sugradjana, kad sam fin…  To nezaustavljivo sledi.

Odlucila sam, nakon toga, da nekako dzogiram u kuci i nasla sam nacin…

 

 

Featured

¿Cómo uno se hace escritor?


 Después de que el centésimo erudito en la literatura dijo a Balzac que dejara de perseguir las quimeras, Balzac decidió intentar con la escritura. Al saltar la valla Le Pont Neuf, se dio cuenta de que el río era inusualmente largo y profundo. “Mira como Sena orillas suyas enlaza” dijo Balzac admirado y renunció a sus intenciones anteriores y se dedicó al trabajo de novelista.

Por otra parte, Camus atacaba al mismo centro seguido por una procesión de los campesinos de Argelia que todos se sentían como extranjeros en París. El editor vigésimo le vio acercándose con una cara de mal humor por el mismo caminopor 97ª vez. Editor decide llamar a Wehrmacht para pedir la  la protección. ¡La novela no se ha podido leer! – Y los de Paris – Soir afirman que van a hacer lo mismo. – se consolaba el editor.

– ¡He aquí mi cabeza que es así!

Entonces, Albert atacó a París con el movimiento de resistencia, irrumpió Paris – Soiry con los argelinos, se sentó en la Tabernita de Flore. Por el sol.

Justo cuando todo esto acaba de suceder a este gran escritor, estaba muriendo  (el año del que no puedo recordarme…) Harms. Por razones absurdas, a la espera de una muerte inminente, llegó a la Serbia comunista, con mil rublos en el bolsillo que recibió como la recompensa por el miedo sufrido en la batalla de Leningrado. Tan pronto como vio a editor, le pegó los rublos  en la frente y dijo: “¡¿Dónde estás, Pushkin?!”

En ese momento Harms cayó. Y el editor se puso de pie y dijo:

– Siéntese.

Featured

Las garras/los lobos, dedicado a toda la mediocridad


(71 versos)

dedicado a toda la mediocridad

Facing Mediocrity Painting by John Ransom

¡Quita tu mente de las garras de los lobos que te observan y acechan

Y con el silencio de la dignidad clávalo!

¡Con la inundación de los cuerpos quítalo!

Luego limpia el sudor de la frente hasta que las fieras se repelan,

Y que sea la última vez que te dirijas

Y lafortalezaante las voces chabacanas que comienza

Primero aullando hacerte esófago de las orejas

Parasus amables vómitos impulsivos

Por ti.

Mientras elogian su ruido asqueroso y se rehierven de festejar

Manadas de marranos se alegran por tu caída.

Pero silencia el ruido ese de la desvergonzada ebullición suya

Calma sin risas a los descabezados que

En tu cabeza sentarse querrían

Y rugir mientras el último cadáver de las tinieblas sin escrúpulos aceptan.

Que te invada la rojezdelotoño tardío que tanto llorabas y adorabas

En el atardecer ante los secretos de las sombras

Hasta que pase esto.

Toma sólo un pocodelaire fresco y con las orejas sácales

El secreto suyo y que impotentes y vacíos chillen

Por fin y cuando te agarren

Líbrate con los dientes y uñas,

Empújalos, que te salga en la boca la espuma,

Empújalos con los codos, con todo lo anterior y futuro

Por el tiempo tuyo que llega y los supera

Te va a glorificar tu obra

Comola gota de lamaderaapenas encendida abrasando las colas de víboras.

Cuando tienes la boca más seca

Y la sed te fatiga ydelhambre tualmaexpira

Son ellos

Son ellos pensativos sobre tu cabeza

Esperando el último viento con el que el chillido de tu garganta penetrarán

Y tranquilos y consigo impresionados cenarán

Sobre tu cadáver.

¡No se lo permitas!

Despedaza sus cabezas taurinas que vuelen

Y que se funden con el aire traidor.

Una vez te desalentaron cuando esperanza no tenías

Y sin estrellas en el corazón

Cuando pronunciándoles la palabra sólo sufrías

Les mirabas en la boca al chillar y agonizar en resaca

Y cavaron por tu garganta al elogiar sus manos ineptos

Con la sangre tuya

¡Que no lo vuelvan a hacer!

Silencia esa codiciosa masa de marranos

Que manada suele llamarse

Y con los lobos montañosos

De tu gloria venidera una vez calladas

todas las bajezas

Se ocupará el que nunca muere

Ycomonovia inocente en tu obra hermanece.

Tú para siempre vivo quedarás

La niebla los toros comerá

A la cargadeltiempo destruirá

Esas anclas de ladrones y fosas sangrientas

Te agarran la manga / y te tiran asas manos crecientes

Que te rumian las espaldas / en las que yaces encogido silenciosamente

El tiempo su destino con nuevos versos tuyos maldecirá

En su cogote les escribirá

Les punzará el dedo en los ojos directamente

Que sepan que al dragón no se ataca

Ésos buitres desvergonzadas y tan soberbias

Los quemará el fuego vivaz

De tú espíritu audaz

En lasoledaddelrezar mientras hacia tu saber asciendes

El Dios mismo de los malvados malditos corazones ajenos te salvará

No dejas correr ni una sola gota de lágrimas

Cuando no haya ni un chillido vivirás

Y cuando la noche más ennegrezca

Vivirás

Y en sosiego respirarás y amarás.

Featured

BESEDA NA GORI, Boris K.


BESEDA NA GORI, Boris K.
Blaženi da su siromašni umom, njihova je d iploma državnog fakulteta

– Blaženi da su oni koji već jedu jer oni će se nasititi….

– Blaženi su bogati jer oni će dobiti kauciju

– Blaženi su s prljavom maštom jer oni će akciju videti

·-Blaženi su mirotrovci, jer oni će nas sve srediti

-Blaženi su oni koji progone jer njihove su slobodne parcele

· -Blaženi da ste i veselite se jer je nagrada vaša na nebesima al’ nagrada je sad i odmah krkanluk o korporativnom trosku vo vjeki vjekov. Amin.

 

Featured

AVANTURE DOMENIKE I FRANČESKE U KRINOLINAMA, ITALIJA, 1. i 2. Deo


AVANTURE DOMENIKE I FRANČESKE U KRINOLINAMA, ITALIJA, 1. Deo

Mesto: galerija Ufici u Firenci

Vreme: ondašnje, sadašnje i buduće

1

Dve gospođe, u dugačkim suknjama, sede u toaletu galerije Ufici u Firenci, u podrumu.  Nose na sebi ogromne količine fine tkanine načičkane ukrasima I raznim đakonijama. Jedna od njih ima frizuru s pletenicama koju kao da je očešljala rimskim kopljem. Drugoj, bogatijoj po staležu, reklo bi se, nakovrdžane su šiške, a u kosu je stavila perje. Nosi punđu košnicu a la Jovanka Broz i Ejmi Vajnhaus.

Obe žene nose korsete i široke suknje s krinolinama. Dubok dekolte I kratki rukavi I kratke rukavice, izražajna šminka, jak crveni karmin. Imaju duge noseve. Podjednake dužine.

Mio piccolo, teško je I poverovati čemu ovde ima da se zadivi.  Epitom neukusa, a ‘vaka galerija. Samo se našetah, noge me bole, nigde da se zasedne!”

“Kantina je na drugom spratu. Hajde, mičimo se, Frančeska, ovde smo obavile sve što smo imale”

Penju se na drugi sprat.

2

U KANTINI GALERIJE

2 sprat

 

“Ah, meine Frau Frančeska, ubi me onaj dugačak hodnik, našetah se ispod onih arkada, cipele me bile nažuljale…a još me poteralo…  a i morale smo.. znaš već.. Šta si se zarumenela tako?”

“Ah, Domenica, mio piccolo, videh Medičija, Kozima mog, mahnuo mi u prolazu. Osetila sam se smesta kao kurva koja je zadigla gaćice u pustoj uličici! Kako mi sad fali razuzdano društvo, fali!”, Frančeska se tapka po licu maramicom. Šminka s usana se razliva…. “Prokletstvo je to večito usavršavanje da iz zgrušane želje strastvene ostaneš uzor – dama s odgovarajućom spremom i opremom. Oznojih se od napora da budem i opstanem kao žena, mio piccolo!”

Druga gospođa kao da ne obraća pažnju na solilokvij gospođe Jedan kojoj je ime Frančeska. Drugoj je ime Domenica, ali njihova imena se menjaju u zavisnosti od mesta gde se nalaze i njihovog trenutnog raspoloženja.  To važi i za varijetete jezika koje koriste,  kostime, sve je to prilagođeno scenografiji i tržištu, pa i njihov pol, rod nije stabilan, kao ni zanimanje, tu ne postoje konačnici.

Toliko su njih dve divne! Toliko jedinstvene!

“Od onih Medičija? – razgovor se nastavlja, koherentan, s obećanjem naknadne, dosledne protkanosti – Zar nisu mrtvosani? Čekaj, Frančeska! To je onaj bankar?”- Domenika konačno uspeva da poveže poglavlje u kantini, izazvano prisustvom Kozima Medičija, u logičku celinu.

“Ma kakav bankar. Moj računovođa! Divan mladić. – razneži se Frančeska, a nos joj se produži – Ona odiše snagom, mladošću, entuzijazmom i nadmenošću. Ponosom!

“Pričaj mi o njemu, ko je on? Ko?”, Domenika tapše rukama.

“Italijanski emigrant – Frančeska, sva ustreptala stavi ruke na grudi, sanjalački zagledana u tavanicu – nudi mi da investiram u njegovo poslovanje, garantuje mi dobit na ulog u međunarodnim poštanskim kuponima. Uočio nedostatak u sistemu, kaže. Nekakvu piramidalnu šemu, pominje, al’ tu ga ništa nisam razumela. Osim za one u Egiptu, za druge piramide I šeme nisam čula. Al’ mu kažem: Kozimo, pazi na kamate ulagačima da se piramida ne sruši! On mi tad izjavi ljubav I reče da mu nije ime Mediči nego Čarli Ponci i da radi kao računovođa u Brajtonu. Malo sam se zaljubila, znaš, volim ja te vragolane što se šegače, a i treba mi novi muž da mi pomogne oko računovodstvenih prevara. Imam i ja investitore”

264320_1246971870151_full

“Nadmoćan um svakog postidi.- smešak se razgorevao na licu Frančeskine družbenice – nije se gasio, nego se palio –  Nemam tvoju pamet, Frančeska. Kad govoriš, pa to je kao da Apolo peva. I tvoj život van zadatih normi, tvoja rodna nenormativnost, tvoj penis.. Kvir si kao politički koncept.”, njen glas drhti od divljenja. Istovremeno je gleda ispod oka. – Munjevito osvajaš, prava si rimska domina.

“Kako mi stoji haljina?, Frančeska nehajno pokaza na krinoline

“Uf.. kako.. pa kako drugačije!”

“Ništa se nije nabudžilo?”

“Dijamant ispod podsuknje jeste.”

“Tako ti je to kad si gospođa”.. a… aaaaa!

(STANKA)

“Ma šta oni ovo rade? – Frančska ciknu, poskoči kao Vipera ammodytes.

Oko njih dve se okupila masa sveta.

“Ko ste vi? Šta želite od nas? Mi smo dve nejake, bespomoćne žene, Lujza, sekretarice moja, silovaće nas!”

Osoblje Uficija se okupilo oko njihovog stola, a oko njih masa sveta.

“Jel nismo platile račun za čaj – ču, jel to? Lujza, da li je moguće da oni.. znaju”

“Ne, to nije moguće, domina”, dve dame se preplašene dohvatiše u stiskavac.

“Za naš plan?” Za nas?”

“Ma kakvi”

“I pogledaj kako su obučeni. Okružene smo čizmama, sandalama – ona gotovo vrisnu – jednobojnim farmericama s resama u boji! A prsluci im.. tako stari, stari.. bežimo, Lujza.. avaj… Domenika!”

“Bežimo, avaj, Frančeska, bežimo”

“Vidi, slika iskočila iz platna!”, povika čudni mladić s frizurom koja je podsećala na Kip slobode, a čiča do njega, s krestom se nasmeja i pokaza zlatan zub i teksaškim naglaskom – “Ova mora da je sa izložbe Teksaške akademije 54. Ta slika samo naoko izgleda neshvatljivo! Kao i stari majstori, moramo gledati dublje i duže da stvarno vidimo što se događa. Nije samo lepo platno ove dve dame u pitanju. To je sve pametno urađeno, sve suprotno od apstraktnih ekspresionista! Ja bih obesio ove dve na zid pa da uživam zauvek! Ihaaj!”

“To je moderna umetnost, to su sekvencionalne slike koje se kreću i bore, to je davanje duše! Vidi, beže! Gde će im duša”

“Bez panike narode”, reče šef osoblja Uficija – to je samo slika, a ako I nije, pretražićemo barem 80 soba I naćićemo ih. Nije njima prvi put da nam ovde dolaze.”

Diskusija međ’ svetom se zaoštri.

“Ključni kadar je kad beže! – dobaci neko – Sviđa mi se što je umetnik dodao I zvuk!”

“Položaj, oblik, govorite kao da je ovo delo nekakvog multimedijalnog majstora. Jasno je kao dan da su u pitanju duhovi, verovatno moji savremenici” – okrete se mlađi čovek s cilindrom na glavi koji je bio obučen kao poštar iz 18. veka

“Izvinite, koje ste SAD PA VI

godište”, upita drugi mladić u teksas farmericama i cvetnoj košulji koji je stajao blizu njega, gurajući se sa svojim sledbenicima “Veselom decom vindzorskom”

“Rođen sam i radio sam kao računovođa u Brajtonu, u kupleraju, još od 1864 ovde njih dve dolaze. Uvek im mahnem. Vi?”

“Vi ste ludi. Ja sam bivši flamanski japi koji sad živi kao hipik u futurističkog prikolici. 2018to godište.”

Potraga za Frančeskom i Domenikom se nastavlja, a šta njih dve rade, ranjive i nežne kao čipka, otmene u bekstvu i poteri za njihovim neshvaćenim prisustvom u muzeju, Pisac otkriva brzo, kad čitalac ne čeka dugo.

Ili kako bi Latini rekli: Patientia est mater ab bonum literarum.*

(uz svesnost da ako je loše ponašanje uništavalo civilizacije, tako i loš prevod može biti porok ili vrlina,  vrlina ako se shvati, porok ako je Pisac, odgovorni filolog bez struke prevodio Latine nasumično, nakon napola odslušanog tečaja latinskog, bez udubljivanja, bez počasnog mesta koje zauzima realno prevodilačko znanje, no, pravda se Pisac, tako i bez ikakve želje za eksperimentisanjem, izuzev želje za dobrom, na kraju rečeno – bez želje da priredi nasilnu pijanku poroka i neznanja. Latinski se ne da silovati (izuzev starogrčkim), a kulturom se ne trguje.

 

 

 

II DEO

“Da ti sipam čaj”, zapanjujuća je bila naelektrisana i upečatljiva samilost iskrene družbenice, nežno iscrtana ispod ljubomorne spoznaje da će Frančeskine švimhozne uvek biti duže negó njene.“Mislila sam da evolucija uključuje pristojnost. Gde su im maniri?”, šmrcala je Frančeska. Najradije bi se gorko zaplakala, ali ona pripada vrsti žena u čijem telu obličja peščanog sata ideali mogu da budu poraženi, ali  će dostojanstvo  kao i tugu nositi ponosno kao što nosi bilo podsuknju bilo švimhozne.

“Može ča no ju, –  Frančeska ponosito, kako podiže, tako i obara glavu, čini se da je umorna, ali će se ubrzo razgaliti, dok odmahuje glavom u neverici, dok se penje, pije čaj, uspravlja, govori: “Kreteni, kakvi kreteni” i Frančeska se smeje, borbena i spremna, kao kraljica Icena, jer mi cilju svom hrlimo, a sav korov neka nestane u noći i sunce sija…

“Sunce sija, Domenika! A čaj je lekovit i plamen mi greje dušu, a kosti bukte od nenadane hrabrosti. Izvešćemo! Uspećemo!.”

“Šta to Frančeska?”

Ona se trže.

“Kako šta. Naš plan, Domenika!”

Zaplet koji ćemo izvesti, testament koji ćemo pokoljenjima ostaviti, činom koji će konačno razgraničiti ukuse i zadovoljstva. Neko će na krqaju postaviti pitanje vrednosti i smisla dve naoko suprotstavljene snage – konstrukcije i destrukcije,  nada kad vidiš ko danas stvara, da je teror vladavine novca… Zato smo u Ufici danas.

(stanka)

Domenika, pratiš li me?

“Pratim Frančeska.   Pratim prodajnu sudbinu svakakvog ološa koji se besi ovde, svake izvajane skulpture, svakog poprsja, ali šta je s estetičkom sudbinom?”

“Načelo. Bomba”.. – mrmljala je Frančeska. – Višefunkcionalna. To je moderno. Revolucija comienza!”

Poboja se Domenika znajući da je Frančeska radija za peruansku medicinu da nije usled njene pseudorevolucionarne frazeologije upala i sama u kakav trans savladana međupređašnjim strahom te joj nesvesno ubacila u čaj otrovne biljke… jer Frančeska bi govorila:

“Iako čaj snižava nivo kortizola (odakle joj to?) radija sam za peruansku medicinu. Dijareje I povraćanje da se pojača efekat I na duhovnom nivou. Las purgas, tako kažu, na španskom.”

“Na španskom, veliš”

“Jeste, herzilein. Uz ceremonijal. Sve fino i kulturno. A sad hajde u hodnik da skinem poprsje rimskog cara I da sednemo na mermerno postolje. Što se toga ranije ne setih! Umesto da trošim pare i denariuse na peruanske čajeve, ma kako panorama bila lepa, herzlein, no, šta je to?”

3

IZLOŽBA

“To je gomila. Otvara se izložba i bese prvog autora”

Frančeska pomilova mermerno postolje, jer je njenu želju da zasedne kao gospođa potukla većma jača strast. Buka gomile i krici strave i užasa.

“ Spremila si mi taj čaj kao da si zen učitelj, mio piccolo, krepio me, razbudio me, a sad, popusti mi ovaj korset, ne mogu da dišem,  hvata me anksioznost kad vidim gde sam se zbila I zadesila, mio piccolo”, glas obeju žena je izlizan i prozukao.

Kad bi makar mogla da me ne gleda kao služavku, šekspirovog portira, nosača pice, sporednog lika, robota, ona me uništava, anihiliše, kao da san crnkinja – rob, a ona general Konfederacije. Sipam čaj, berem pamuik, na plantaži, otud onaj Tekšašanin, znam ga, bio je to moj milord, prepoznao me je, tenzija je eskalirala, više puta je pokušao da me siluje, on je bio moj robovlasnik, taj Tekšašanin koji nas je gledao kaqo svežu sliku, novu ikonu, ta haotična skupina puna mržnje koja nas tera iz sobe u sobu, a ovamo se prsi da štuje zabranjene slike! Mi smo žive, žive!

“Žive!, naglas će Domenika.

“Pssst, mio piccolo”,  Domenika I nju pogleda s mržnjom kao gnusnog idola koji mora da se štuje. Baš kao tu gomilu – To su opet oni. Pobegli smo iz njihove laboratorije,  a oni sad ne mogu da nas spaze, jer imamo veo, društveno konstruisan, ali veo i ovo staklo, otporno na metke… – Ne brini, Domenika, aqdvokat i nadzorna kamera će nas zaštititi. I sekira.”

“Tu su svi. Gomila.. I kustosi.. I psmatrači. Neće nas videti. A odavde, kroz ovo magično staklo, s druge strane, vidim sve – najednom se strastveno okrete Domeniki – Oh pusti me, pusti da ostanem na izložbi, Domenika,  samo malo, kao kad putnik zaviri u stranu zemlju, na tren, samo malo,  na granici, da kroz proctor I žar neprobojnog stakla izvezem mislima svojim nit ka svemu što je slomljeno, razoreno I uništeno, u8 toj meri da ‘vaka idealna božica investiture varam, k’o goblenom, ja sam Penelopa..”, izgovori ona vokalnom tehnikom bez mane.

“Hajdemo odavde da dovršimo ono što smo započele u toaletu, Frančeska. “

“Sve dok me radoznalost drži, ne mičem se, pa kud pukilo da puklo, a ne mora ništa ni da pukne”

“Teško. Detonator bombe koju smo napravile u wc – u u ime revolucije i reforme moderne samo što nije eksplodirao”

“Imam bar 10 ručnih bombi pod krinolinama, tri u gaćama i nijedna ne može pući ako ja ne dam inicijalni udar kapisle. Varnice su kod mene, Domenika, demonika moja!”

I još reče: “Ja san gospodar života i smrti”

N ato Domenika uzdahnu, pomišljajući na svoju potresnu bombu koja joj je ležala na dlanu, potresnu gotovo koliko njen očaj i napetost koju dilema stvara.

Ali sažali se na nju Frančeska i reče da odluka još nije pala, da sve zavisi od učinkovitosti izložbe. Kako to reče, zadiže suknju i smesti se na postolje gde se isprsio Trajan tri sata ranije, a Domenika do nje.

“Kog slikara su obesili?”

“Na izložbi smo”

“Jesmo, Frančeska, ali koga izlažu?”

“Izlažu Saaaaaartra.

“Koga?”

“Saarttra. Sartra!”, s obožavanjem će Frančeska, kao da gleda da se u njenu čast gradi hram. “Kako su lepe Sartrove slike, Domenika moja. Egzistiraju same za sebe, ne moraš ni da ih gledaš. To je ideal! Zgodne su mi slike, mio piccolo, zgodne kao peščani sat”

Nastavi Frančeska da se pohvalno odnosi prema Sartru slikaru, njenom novom božanstvu kome ne može da parirá niti Ponci acca Mediči!

“ Sartr ti je majstor za organizaciju prostora, draga, k’o Milić od Mačve za kataklizmu. Smisla nema, tvrdi on,  a ti misliš da ga ima. Ili je to onaj drugi slikar Kafka”

“Mio piccolo, šta pričaš, evo i ja na talijanskiom da prozborim.  Ne dopada mi se, odavde koliko vidim.. Smeta mi što su samo pejzaži. Bolje da smo Hegela sačekale ako smo rešile već da ostanemo i ničije idole ne razorimo.U prospektu piše da će biti.. ”

“Ma kakvi Hegel. Mnogo mi on misaon, i to sistematski. Sartr nije slikao ljude. Nije se čovekom bavio, no njegovom situacijom, tamo gde se on nalazi, gde on živi, obesmišljeni, k’o pusta Eliotova zemlja”

“Čija bre zemlja?

“Eliota! Onog plantažera što nam gledao u karte kod madam de Sorostris u prošlome veku”

“A, kod madam Sorostris!

Frančeskino oduševljenje postade još slobodnije. Do vulgarnosti.

“Ma nije loše to momče, Sartr. Nije da nije uspeo da prenese ideju i jeste da slike oslikavaju besmisleno jer meni ovde ništa nema smisla. I izlaz ne nudi. Dosledno”, zamisli se Frančeska.

“Znači, izložba mu uspela”

 

NASTAVAK SLEDI….

Featured

Babylonia


 Basically, this poem is about the universal failure to communicate.

image: Drop of time, Sands of Babylon, Kot Valery

NAHUA

It is a place of seven caves
Somebody calls me by my name.
It was the Hueyapan vicar:
“Diego”, – he told me – down there in aztatltlan(tli), the Nahua tribesmen
Cut people up
In pieces.
A sacrifice, Diego, it is a sacrifice.
Chicomostoc… (rhythmic drumming)
Rabbi Isa, Rabbi Isa… (rhythmic drumming intensifies)

RICHARD THE CANNIBAL KING

He took rothers and left the stede, that is the King!
The Cannibal King, For the King, is the great power
that overpowers the great power that overpowers
the powers the great power
that overpowers the great power that overpowers the powers
Unis, Unis, Unis
Mother, mother, Mother who is Father, awaken me!
Fear not the nightmare, my child, but sing praises to her(demonic laughter)

SUDD MA’RIB, LA CIUDAD PERDIDA

Selena is reading the spells from the Book of the Moon
Blood, my heart, my bill, me in a pool of blood
Ruinous, violently, I bounced my moist body
Towards the tambourine stars
u sudd Ma’rib, la Ciudad Perdida, *The lost city (esp)
my bane, in the pit, an engine-maker, a prophet, my salvation
mydeca, are – pr – pour.. pour, pour…
my blood
my bane
my heart
my salvation
Abwûnd’bwaschmâja *Our Father, Aramaic
Abwûnd’bwaschmâja
And to this the Rabbi told me:
Talita Kumi. *Stand up, lass, Aramaic
l’ahlâmalmîn. *Amen.
L’ahlâmalmîn.

EGYPT

Yet another dream…

I was born
The Goddess of Air and Invisibility
I was born and died a virgin of the Ogdoad
me, Amunet, the female hidden one
the androgynous goddess, the serpent, the lesbian
goddess of graves and coffins
and the moonlight cast by Iah made my dream illumined
I am the nightly vision written of in Anacreontea
Take me to your bedding, if you want your woman to love you
Your hands quiver, but they know how to caress
Kiss that bit of the body where my eyes divert
Of the tombstone
In the dark land, in a bloodied area, in the riverbed
You will be reborn
In the Ogdoad, you will be reborn
In the sudd Ma’rib, you will sing thy love and thy life.

TALITA KUMI!

Fear mourned me
Horror clawed at the cheeks
The spasm of fear is as hard as a quince

(love is a bone breaker, the Dream is interrupted)

SERBIA

“I know what I’ll do. I’ll give you a drachma!”

While the landlady waves with the electricity bills in hand
She’s looking at me as if I were her lamb meant for the slaughter
but, I am a she-dreamer of beautiful lips
the Nazarene understands me, we speak the same tongue
Amunet understands, she would hold me in her generous embrace
The cities understand the blindness understands, the blood of the innocents understands
While I cast the curse of the fiery tongue on the Daemonion
After I’ve sacrificed my own world to the world outside
She burned at the spot, bills in hand and all…
O, how we do not forgive our debtors.
And glory be to the hellish tower of slaves!
glory! Amen oh Babylon
I walk thy streets, bare and free

Featured

Reč dve o Borisu K. Boris K. — Prvi Gubitnik Fenomenizacije, Avanture Borisa K


Reč dve o Borisu K.
Boris K. — Prvi Gubitnik Fenomenizacije
U nekim zemljama vladala je Inkvizicija. U drugim je dolazilo do sumnjivih privatizacija. U državi Borisa K. došlo je do neobjašnjivih fenomenizacija. Fenomenizacija za Borisa K, čoveka bez stalnog zanimanja, beše tako nepredvidiva da mu nije preostalo ništa drugo no da se sa njom pomiri.
Upadao je u različita vremenska razdoblja bez korišćenja vremeplova. Nalazio se na najneobičnijim radnim mestima, a da na njih nije konkurisao. Prilagođavao se situaciji nalik igraču koji prelazi na drugi nivo u nepredvidivoj kompjuterskoj igrici.
„Šta sam ja bogu zgrešio da mi se to događa?“, pitao se Boris K. „Isti sam kao i svi drugi polukvalifikovani radnici koji se zanose idejom o jednakosti u Republici. Kao entuzijasta zanemario sam dalje školovanje zarad slepe vere u dolazak boljih vremena, onih u kojima će se saslušati i glas malog, običnog, bezimenog čoveka.“
Boris K. bio je spreman na najveću žrtvu da bi se taj cilj i ostvario. Kao jedan od zaslužnih učesnika, po završetku Revolucije, dobio je velike beneficije koje je sa gnušanjem odbio, govoreći da 14 15
se protiv takvih povlastica upravo i borio, te da bi prihvatanje istih bilo u suprotnosti sa njegovim uverenjima. Zadovoljio se poslom montera na traci za finalizaciju u fabrici automobila, gde je sav srećan radio po 12 sati dnevno, postavljajući retrovizore na suvozačeva vrata.
Jednog je dana dobio otkaz što je bila posledica uvođenja novih tehnologija i potrebe za štednjom. Tako su mu bar rekli, iako je dobro znao da iza svega stoji ono ultimativno zlo koje je polako ali sigurno izjedalo tkivo čovečanstva — profit. Odbačen poput istrošene baterije, praznog srca i očiju punih suza, preselio se iz skromnog ali uređenog stana u „dolinu gubavaca“. Ovo mesto dobilo je nadimak po stanovnicima, ne istinskim gubavcima, već očajnicima koje je zadesila sudbina slična Borisovoj i za koje se ne bi moglo reći u kojoj bi se od te dve kože bolje osećali. Stare zgrade, koje su se zbile u nepravilnom rasporedu, gde su živele nesrećne porodice, nisu bile od betona ojačanog čelikom iz Pitsburga, već od eko–cigle, sa izolacionim slojevima od azbesta, što je stanarima gotovo izvesno garantovalo rak na plućima. Kao da nisu imali već dovoljno nevolja u svojim životima.
U takvoj jednoj zgradi Boris K. našao je stan. Nije ga privukao oglas, već neobična pojava gazdarice koja je imala običaj da najtiražnijim novinama u gradu udara po glavama koje su izvirivale iz okolnih šahtova.
„Kao da ubija mušice“, mislio je u sebi Boris K, pogleda prikovanog za izmašćenu brojanicu. Frau Suzi, kako se gazdarica zvala, i Boris K. razmeniše samo jedan pogled i odmah se prepoznaše. Zalizavši sedu kosu, Boris K. upita za cenu. Frau ga odmeri prezrivim pogledom i otrese pepeo sa muštikle na bušnu cipelu. Boris K. je prkosno pogleda, na šta Frau, staračkim hrapavim glasom, reče:
„Ha!“
Beše to mantra koja je značila samo jedno, a koju je starica izgovarala u retkim prilikama. Boris K. voleo je starije plavuše sa stavom, te je rešio da svoju misiju započne baš na ovom nesrećnom mestu.
Misiju? Kakvu misiju?
Saznaćete.16 17

 

Featured

CHAPTER TEN, From the Quill of Chaplain Larsen, TOMBS AND CONFESSIONS, Mathilde’s confession, soon to be published, Serbian original included


 

***

Mathilde confided in me often (which I hid from Amerongen like a Jew hides his gold) while alone or while we walked together along the garden tile path

‘Why are you so unhappy, mistress Mathilde? The master is trying…’, I coughed, ‘He seems to indulge you in everything, and yet…’
‘And yet…’
‘Confide in me, oh Mistress.’
‘There is no need for formalities, Larsen.’
‘Okay’, I nodded. ‘Do you suffer too much?’
‘It upsets me, it gets on my nerves.’
‘Break the silence and open your heart to me’, I said, fatherly.
‘This morning I recollected the life in Denmark… And my mother. Make a note, Larsen, and let the world see it! If the prison door ever open up for me and Hässe burns to the ground, I swear that…for something like that, I will rise from my grave!’
‘I will make a note, but I do not know what happened… Tell me the tale> is it the truth that Johana the Monster, as the locals called your mother…’
‘And the noblemen,’ the Mathilde declared fiercely.
‘…Yes…patience for the old man, young lady.’
Mathilde shot a smile back to him.
‘…she lived, as they say, in utter poverty?’
‘No,’ she stated simply.
‘Amerongen…’, I turned around and saw him fumbling around the stables – he was etching something into the ground with his knife and chanted… The guards were lazing around in front of the castle. A portion of the army, being bored on the roof of the castle and leaning onto the towers, under the Hässe sun, was taking a nap.
‘You could run away right now. I am reading your mind.’
‘And where would I go?’ I felt rage engulf her, a cold, suppressed rage, thus I fell silent in discomfort and decided to return to the topic at hand.
‘You know I always treated you like you were my own daughter.’
‘You are my solace in this home of the mad’, she responded gently, moving to caress me on the cheek but stopping midway through.
We entered the great Hall and sat on a bench one next to the other, tracked by the vile gaze of Orian von Amerongen.
‘Dearest Mathilde, the introduction is the most problematic to me. I can never seem to pin it down…Your words are sung with a lion’s strength, but I cannot discern whether you’ve written a novel of your mother and your real father,’ I started while looking at the scroll, ‘a made up story, or are these facts?’
She smiled somewhat tensely.
‘Tell me how you married Amerongen’, I prepped my quill and a parchment under my cassock.

MV5BZTNiMWQzNzctMTIxNS00OTg5LWE1ZWItOWYwYzY2MmE0YzRlL2ltYWdlL2ltYWdlXkEyXkFqcGdeQXVyMTI3MDk3MzQ@._V1_
Mathilde tensed up her body. Her countenance became brutally firm.
‘It was in Denmark. On that day, and what a dim day it was, Father, the Regenstein door opened with a bang. Seeing Amerongen, I thought the entire castle shivered and squealed, as if dying from a horrible disease.
‘The castle was founded in the second half of the ninth century on a steep cliff, from which I felt like ending my life in the endless abyss numerous times. It was a dark, aristocratic dwelling. Since I was a tyke I likened it to a monster. Toothy towers reminiscent of fangs, and dark windowpanes reminding of the eyes of Erebus.[1] Regenstein had spread venom around itself since those days.
‘Amerongen got his eye on me, tall and threatening. I stood in the middle of the hallway frozen by his gaze. I pressed the parchments I was carrying to the library against my chest. He looked at me like a bloodthirsty animal. He looked like a rustler.
‘ ‘Is this ever a beauty!’, he shouted and touched Johanna’s heart to tears, while joy glistened in Otto’s wrinkly eyes.
He suddenly averted his eyes, and his face calmed, as if the monstrous strength waned in him.
‘ ‘In the name of Yambe-Akka’, he yelled. ‘Did someone die in here? Give ale to horses first, then the serfs!’
‘ ‘Mathilde, you should be honored that this charming nobleman chose you for his bride’, the moment she said this the parchments dropped from my hands, and Amerongen looked at me curiously. I replied with a smile which surprised him and he told me: ‘Do you perchance like me? Truly it cannot be so!’, he pouted like a child and winked at me, which made me feel sick to my stomach. I assume he just wanted to make me feel better.’
[1] Greek god of eternal darkness.

52118934b3fa23356b69b70715446ff6--dark-castle-gothic-castle

He came very close to me and all but glued himself to my body.

‘The cold armor of Denmark had burned your body and mind with frost. In my home you will be warm.’

Fire was blazing in his eyes. He turned to the vase laden with red flowers drowned in the crystal clear water. He pulled a dagger from his belt.

‘Careful, sven! Mathilde is expensive!’, I’ve heard an apathetic voice of Otto Regenstein. Johana was licking her lips. Her hand lay on her hanging breasts.

Amerongen turned to them, smiled and carved my initials into the palm of his hand. Blood sprayed his gold-woven clothing. He put his hand in water.

‘Now the color is like that of flowers’, he said brightly.

His boot drummed on the straw-covered floor for a while, he was looking at me from all sides and was thinking.

‘Will you take our daughter?’, Johana asked with hope in her voice.

‘Her being silent is agreeable to me. As far as I’m concerned, with a body like this, she can be deaf-mute for all I care. I have decided, I will spend the night here’, he approached me again. His breath was heavy. He stank of blood. ‘I might come visit you tonight.’

‘The goods must always be tested, do you not agree, husband dear?, the cheerful voice of Johana uttered.

‘Are these goods spoiled?’, Amerongen shot her a shrewd look.

She looked at the crackling fire in the hearth.

‘A fresh, unpicked flower. A good deal’, Johana said.

Mathilde stopped talking. I lifted my head away from the parchment. My expression must have given away dumbfoundedness and unease.

‘Did you find out who your real father was?’

‘I’ve learned of this too – my real father was a French count of Bouyon, from an old house of de Melot. He was Otto’s best friend as a young man. Johana was incurably in love with him. Insatiable desire assailed her, and the decisions were never something she left up to God. She gave herself to him with love and joy. When he left her, she cut her veins, but Otto saved her.’

‘What was his name?’

‘Alberik, but Johana called him Surtr.[1] That’s the name of my real father, but of Amerongen as well. The two, I believe, had for her at the very least certain similarities. I also believe that the two spent an intriguing night together, but I have…’, Mathilde stopped. ‘I don’t want to go on, Larsen.’

I thought that her confession would end there. Upset, she looked at his eyes.

‘There is a shortage of words for some reminiscences. Nature makes it so that the deepest feelings are wrapped in a cloak of secrecy, with a dagger interwoven to torture us. That’s the gist of it… All of my memories are dyed in blood… Why all of this, Larsen, when it happened so long ago? Time devours all!’

‘My curiosity is a cruel one, Mathilde.’, I outstretched my arms and begged her to continue. ‘Your tale nested deep into my bones. I want to chisel it into eternity, as masons do.’

‘Rock is ruinous, and statues fall apart’, her eyes widened as her shoulders shivered unbeknownst to her. ‘If I confess all of it, I will still say nothing for it is a copy…a badly reproduced painting. A farce of the lived. A heavy rock pressing on the mind.’

Her story became too hard for her. She had not even reached the important bit, and already she cracked. Oh how she shivered, like wheat in a breeze. I sighed and decided to let it go.

But, at that moment, Mathilde’s cheeks went crimson, her eyes glistened, and her face was overtaken by an expression of pride. Amerongen stood at the Hall’s entrance and observed her mockingly. She whipped him with a look of anger. Her hands clenched into fists and Mathilde continued with such fire, as if a spirit had possessed her all of a sudden. With the corner of my eye I spotted Amerongen, in the moment Mathilde continued her tale, leaving the room.

‘I was so bored in Regenstein. It seemed to me that I had spent more time painting and writing than I did breathing or thinking. Still, I managed to end the boredom with fancy.’

At times Johana’s screeching voice would pulled me from my darling daydreams where my spirit lazed on. ‘Mathilde, dear daughter! Keep an eye on Agnes, for she will sneak out with the doubloons and leave! Who will cook for me then?!’ The servant girl would then cry her eyes out, and I would console her. In secret, we’ve endlessly made love with our eyes.

‘Go scrub the  floor!’, she would often scold her when she was bored of torturing me. ‘And I will return to Mathilde’s novel.’ She would place the scroll on the cold stone of the table and start spelling out with enjoyment: ‘She felt frail, for she knew she would never see him again. She remembered their nights together under the starry sky, his warm kisses…”Oh, darling, why did you leave me, I cannot live without you,” she sighed and cut her own veins.’Johana would tut pleased reading these lines. ‘Mathilde my daughter, if I didn’t have your novels, I don’t know what I’d do in life.’

Other times she would, pondering for a while over a dramatically important sentence, comment excitedly ‘Oh how exciting…let\s see what happens next…’ Writing these sweetish lines, I not only saved my skin, but also the serf girl’s.

 

 

images:

Crazy? – Painting, 40×30 cm ©2018 by Dominique Dève – Figurative Art,

La Folle (1822-1828). Peinture à l’huile de Théodore Géricault. (Musée des Beaux-Arts, Lyon.)

Mathilde’s parents

[1] A flame giant in Norse mythology.

***

863af7e9ccdad06c6a207836aaa350ce

imag

‘That day, when Amerongen first set foot in Regenstein, after the sven retreated to quarters assigned to him, I called Agnes over and ordered her to bathe me.

‘They always spoke of my beauty, but I guarantee that Agnes was fairer.’Mathilde said simplemindedly. ‘She had eyes colored in the hue of a stormy sky. As I saw her at my solar door, my cheeks went red in an instant. Her face had a rhythm, a meaning and a hue. She herself was a poem of harmony. I had been wounded by her perfection.’

‘I think we should finally do it.’

‘It?’ Agnes said with a quiver in her voice.

‘Or…the other thing, if you prefer.’

‘This or that?’

‘The thing we were daydreaming of all these years. What’s with you?’ I was smiling.

‘I do not understand, mistress Mathilde,’ the serf girl lowered her gaze. My lips crafted a wide bitter smile.

‘Do you realize…’, I said slowly, ‘that they can kill us…both of us…and that nobody would notice? There is no difference between us, we are both the prey of satyrs. But, if we could escape…’, my tone was resolute. ‘We will sneak out like thieves!’ She stared at me mutely. Her body quivered. ‘We will take off! Today! Only if you wish to! Say yes,’ I grabbed her hand.

‘Yes, mistress Mathilde.’

‘That’s it…’ I said, studying her with satisfaction. ‘We will ring a few necessary things, some money too and head for the South, wearing chainmail and riding horses.  The Almogavar[1] Will be happy to see us’, I mumbled excitedly.

‘How can we travel to Almo…’she paused, ‘should I leave my duties in the castle?’

‘In the castle, shielded by dreadful thick walls inside of which you walk around like a ghost? Only my wit saves you from the Regenstein advances or the beasts of Amerongen. This is a wolves’ den, rich within a wasteland. We will both die here. They are marrying me off to a monster. And what will be of you then?’

‘I do not know, mistress Mathilde.’ I took notice of the serf girl’s heavy breathing. ‘Save me, only you can!’ Agnes, riddled with pain and fear, fell to her knees in front of me.

‘Alright’, I replied quickly. ‘You know what I want. I want to conquer you. Do you like that?’ I smiled to her with a smile of a harlot. The serf girl bowed her head and started disrobing. Her face went crimson.

Physical perfection emerged from the peasant tunic, perfection Agnes hid effortlessly, because beauty constantly hides itself, as does ugliness. I saw her harmonious body, no longer as part of fantasy or disturbing dreams, no longer as if looking through water, glass or fog. We danced a passionate game of love. The sound of flute was heard in the distance followed by the song of birds from the nearby forest.

‘I love music’, we lay there, legs intertwined, like Nephthys and Isis. I admired our bodies. We were so alike one to another, in body and looks. ‘I love the tug of wires on a harp…tugs like this one…’ I put my hand between Agnes’ thighs, moving towards the flower pulsing under my fingers. ‘I played the lute at the same time. It can keep up with the pain of a minstrel. My lute teacher was a minstrel. He would always cry over tones that offered pure beauty. And I am in love with beauty.’ I kissed her breasts. This way, like embracing nymphs, we remained until dawn.

 

2

 

I opened my dreamy eyes, noticing that Agnes was no longer in bed with me. I stretched like a cat, dressed myself and sneaked out of the castle towards Russvatnet lake, my favorite, most romantic place in the castle. I thought Agnes might be there. The cold burned my body, but I paid no heed to this. I dreamed on the lake coast, while my linen hair waved in the wind.

I observed the frozen lake, akin to an ice-scorched earth, thinking of the sweet wonder which happened last night. My awakened passion was visible on the icy surface. I took in my expression, where a trace of experienced gentleness was also admiring itself.

I stood there like that for a few moments, next to the lake shore, gazing in the distance. Then I jerked back and returned to the castle.

Windows of the great Hall were wide open. Over them were flippantly placed animal hides. Johana and Otto were like two statues upon which a bloodless window light shone. The moment they spotted me silence filled the room. Amerongen’s heavy hands, like claws, were benevolently placed on Johana’s shoulders. He looked at me with piercing green eyes of a hungry wolf.

He had a pale, monstrous beautiful face, like a Satyr, which gave off tiredness after a sleepless night, perhaps even boredom. He had coal-black hair, atypical of the people from the North. I wanted to paint it.

He approached me slowly and grabbed my hand.

 

 

[1] The Almogavar were mercenaries in the Aragon-Catalonian kings’ service who fought in the borderline areas against the Muslims in the XIII century. Thievery was their livelihood.

 

***

 

‘Do you know how long I’ve waited?’, he smiled mysteriously and the blood froze in my veins. I gave a bitter smile and tore my hand out of his. He turned nonchalantly, poured some mead in the pitcher and drank it up.

‘You might be wondering where Agnes is?’ the tone of his voice was cold. I sensed dread.

‘Sven, if you like our daughter, she’s yours,’ Johanna interrupted.

‘Out!’Amerongen growled. Johana and Otto obediently moved away, exchanging glances of unease.

Amerongen continued, catching his breath:

‘Life consists of an unending battle not to let ourselves go to frailty, of holding back, my dear Mathilde. You are not weak, but, from what I realized after last night, you do not hold back…’

‘I would like to go out for some fresh air, sven.’

‘Of course,’ he said graciously. ‘This is what I wanted to suggest, for I have something important to show you at the bottom of the lake.’ He still grinned vilely.

We were on our way to the lake.

‘I love your passion, your defiance, your noble yearning which you have in ample abundance, your unrest, your bravery, all of this awakens the hawk in me, I want to eat your soul, I wager it tastes well… I love that you resist… I love you. And you? Could you love me?’ He was talking non-stop while we descended down the steep path towards the lake. I was listening to him, not hearing him.

‘Do you understand my question or should I talk slower?’ he growled at her.

‘My curse is precisely the fact that I understand all.’

‘Blessed be we who gave up regular yearnings,’ he sighed turning his gaze towards the distant, ruthless vistas. ‘And I… I embraced the curse with passion. I was knee-deep into it… Flesh, blood, bones and all…’

I looked at him disgusted, but said nothing.

He grined:

‘You’ve enjoyed the embrace of that idiot Agnes, while I stalked you from the dark. You kissed her fingers, slid along her body, like it was all a pilgrimage of sorts. But I guarantee you, this is not a pilgrimage, it is a road leading to the abyss. Road of death. Pure Eros,’ he growled and tried to touch me. I quickly pulled away.

‘What more do you want? Take me away, it’s already been decided after all,’ I shivered under my pelerine, but not out of fear, but out of cold and I held myself with both arms.

He snatched me. I resisted, but he overpowered me and took me to the frozen lake. He placed me right next to the shore.

‘Move!’ He howled and took my hand. I did not resist. He pulled me along the uneven surface of Russvatnet. It was colder than usual. ‘Walk!’ He howled. ‘I will now show you a Danish spring.’

‘Russvatnet has its secrets as well,’ he said. ‘But a few surprises too…’ I could barely hear him, for his voice was suddenly overpowered by the howl of the wind. ‘Now observe what gifts the Russvatnet whirlpools have given you! Beautiful, is it not? It must be, for I have created it.’ With a sudden hand motion he tossed me to the icy surface of the lake. ‘Look! Look into your mirror!’ He yelled and stabbed his sword into the Russvatnet’s icy depths. Disturbed, fully awakened from its slumber, the calm lake water guggled in front of my face. Something emerged from the ice. Someone’s bruised face, misshapen by powerful punches, was what the restless Russvatnet waters cast out. It must have floated on the water for hours. ‘Look at her, Mathilde. Look how beautiful!’ He growled, pushing my head to the opening. My beautiful Agnes’ face, her eyes plucked out, was staring at me from the Russvatnet deeps.

‘I slaughtered your lamb! Now kiss it!’, he laughed demonically.

I screamed, which had been lying within me for years and I overpowered the wind. I wanted to join Agnes, to die next to her, so I tried to pull myself away from Amerongen’s squeeze and delve into the cold waters of Russvatnet.

Amerongen, overtaken by disbelief, realized that I pulled out from his claws. ‘Stop!’ He threw himself at me and managed to cover me with his body. I was struggling. ‘Let go of me!’ I screamed. ‘Let me die!’ He tore my clothes off with the feistiness of a madman. He took me with an animalistic urge. The silence befallen on the lake shore was torn asunder by my shrieks. The horror came down on me. I twisted my body, in a futile attempt to shake the beast away. He delved harder into me, and his caution waned for a brief moment. I managed to drive my nails into the scar plastered across his cheek, to which he screamed. He grabbed my face with one hand, still pinning me to the icy surface of the lake with another. ‘You damned whore!’ Agnes’ eyeless gaze was observing this whole scene.

All the foul language known to me came out from beneath my tongue, jerks of rage made my face crooked, while I was scratching at him, pulling away, screaming and hitting, but he kept beating me. My fight kept kindling his rage, so, to my fortune, he finished faster than he wanted to.

When he did, he sat before me, wiped my face and genitals with the torn-off dress and tossed it into my face. I held my belly, but did not weep. For a moment my future life flew in front of my eyes and made me feel sick. From the mere cognition I felt nauseous and I vomited all over the ice, to which Amerongen smiled. I could not have cared less about what was to follow.

‘Oh how you’ll love me, you can’t even fathom it,’ he told me gently…

bloody-lake-katerina-pejsova

***

‘There, Larsen. This is how I got married’, Mathilde finished her tale flatly. She offered me mead from the table, taking note of the offended look of my face. I could not look at her eyes, flabbergasted with all that was said.

ОРИГИНАЛ:

Из пера капелана Ларсена, Гробови и Исповести, Матилдина исповест
Матилде ми се неретко поверавала (што сам крио од Амеронгена као змија ноге) насамо или док смо шетали заједно поплочаном стазом кроз врт.
„Зашто си толико несрећна, господарице Матилде? Господар се труди…“, закашљао сам се, „Чини све да ти удовољи, па ипак…“
„Па ипак…“
„Повери ми се, господарице.“
„Ларсене, нема потребе за формалностима.“
„У реду“, климнуо сам главом. „Мучиш ли се превише?“
„Узрујава ме, иде ми на живце.“
„Сломи тишину и откриј ми срце“, рекох очински.
„Јутрос сам се присетила живота у Данској… И мајке. Начини запис Ларсене и дај га на увид свету! Ако се икада затворска врата за мене отворе и Хасе буде спаљен до темеља, ја се кунем да… за тако нешто, из гроба ћу устати!“
„Начинићу запис, али не знам шта се збило… Исприповедај ми: је ли истина да је Јохана Монструм, како су мештани звали твоју мајку…“
„И племићи“, жестоко ће Матилде.
„… Да… стрпљења за старца, млада дамо.“
Матилде му узврати осмех.
„… живела, како се прича, у великом сиромаштву?“
„Не“, једноставно је рекла.
„Амероген…“, обазрех се око себе и угледах га како се забавља испред коњушница –исписивао је нешто ножем по земљи и мантрао… Гардисти су се излежавали испред замка. Део војске је, досађујући се на крову замка, наслоњен на торњеве, под сунцем Хасеа, задремао.
„Сад би могла побећи. Читам ти мисли.“
„А куда да одем?“ Осетих да је обузима бес, хладан, затомљен бес, те заћутах у нелагоди и реших да се вратим на тему разговора.
„Знаш да сам одувек на тебе гледао као рођену кћер.“
„Утеха си ми у дому лудака“, нежно је одговорила, кренула да ме помази по образу али се зауставила на пола покрета.
Уђосмо у велики Хол и седоше на клупу једно до другог, испраћени злокобним погледом Орјана Вон Амеронгена.
„Драга Матилде, увод ми највише проблема ствара. Никако да га савладам… Твоје речи су испеване лавовском снагом, али не могу да раздвојим да ли си написала роман о мајци и свом правом оцу“, започео сам загледан у свитак, „измишњену причу или су ово чињенице?“
Осмехнула се некако напето.
„Испричај ми како си се удала за Амеронгена“, извадих перо и пергамент испод мантије.
Матилде напе тело. Лик јој поприми бруталну чврстину.
„Било је то у Данској. Тог дана, а беше то тмуран дан, Оче, врата Регенштајна треском се отворише. Угледавши Амеронгена, учини ми се да је читав замак задрхтао и зацвилео, као да умире од тешке болести.
Замак је подигнут половином ХI века на оштрој литици, са које ми је безброј пута дошло да се бацим у стрмоглави бездан. Била је то мрачна, аристократска грађевина. Још од малих ногу доживљавала сам је као чудовиште. Назубљене куле наликовале су на очњаке, а мрачни прозорски отвори подсећали су на очи Ереба.[1] Регенштајн је још тад ширио отров око себе.
Амеронген се загледао у мене, висок и претећи. Стала сам на сред ходника слеђена његовим погледом. Притисла сам на груди пергаменте које сам носила у библиотеку. Гледао ме је као острвљена животиња. Личио ми је на коњокрадицу.
„Ала је ово лепота!“, узвикну и до суза дирну Јохану, док је радост блистала у смежураним Отовим очима.“
Нагло је скренуо поглед, а лице му се умирило, као да чудовишна снага малаксава у њему.
„Јабме ми Аке!“, дрекнуо је. „ Је л’ овде неко умро?! Напојте најпре коње, потом слуге!“
„Матилде, треба да ти служи на част што те је овај шармантни племић изабрао за жену“ како је то рекла пергаменти ми испадоше из руку, а Амеронген ме радознало погледа. Узвратих му осмехом од ког се зачуди и рече ми: „Не свиђам ти се можда? Па неће бити да је тако!“, надурио се као дете и намигнуо ми, на шта ми гађење натопи желудац. Претпостављам да је само желео да ме одобровољи.
Пришао ми је сасвим близу и готово се припио уз моје тело.
„Хладан оклоп Данске ледом ти је спалио ум и тело. У мом дому ћеш се угрејати.“
У очима му је пламсала ватра. Окрете се ка вази препуној црвених цветова удављених у кристалночистој води. Извадио је нож из појаса.
„Пажљиво, свене! Матилде је скупа!“, зачух равнодушни глас Отоа Регенштајна. Јохана је облизивала усне. Рука јој је почивала на отромбољеним грудима.
Амеронген им се окренуо, насмешио се и урезао моје иницијале у свој длан. Крв му пошкропи одећу извезену златом. Ставио је руку у воду.
„Сад боја одговара цветовима“, ведро је рекао.
Добовао је чизмом по поду посутим сламом неко време, загледао ме са свих страна и размишљао.
„Хоћеш ли узети нашу кћер?“, упита Јохана с надом у гласу.
„Одговара ми што је ћутљива. Што се мене тиче, с оваквим телом, може да буде и глувонема. Одлучио сам: преноћићу овде“, пришао ми је поново. Његов дах био је тежак. Баздио је на крв. „Можда те посетим вечерас.“
„ Роба увек треба да се испроба, зар не мужу?“, развесели се Јохана.
„Да ли је ово покварена роба?“, лукаво је погледа Амеронген.
Загледала сам се у распламсалу ватру у камину.
„Свеж, неубран цвет. Повољно“, рекла је Јохана.“
Матилде стаде са приповедањем. Подигао сам главу од пергамента. Мој израз лица мора да је одавао запрепашћење и нелагоду.
„Да ли си сазнала ко је био твој прави отац?“
„Сазнала сам и то – мој прави отац био је француски гроф од Бујона, из старе породичне куће де Мело. У младости је био Отоов најбољи пријатељ. Јохана је била неизлечиво заљубљена у њега. Морила ју је неутажива чежња, а одлуке није увек остављала Богу. Предала му се с љубављу и радошћу. Кад ју је оставио, пресекла је себи вене, али ју је Ото спасао.“
„Како му је било име?“
илустрације:
Crazy? – Painting, 40×30 cm ©2018 by Dominique Dève – Figurative Art,
La Folle (1822-1828). Peinture à l’huile de Théodore Géricault. (Musée des Beaux-Arts, Lyon.)
Матилдини родитељи
„Алберик, али га је Јохана звала Сурт.[2] Тако је мог правог оца, али и Амеронгена. Њих двојица, верујем, имали су, барем за њу, неке сличности. Исто тако верујем да су њих двоје провели занимљиву ноћ, али и ја сам…“, Матилде застаде. „Не бих даље, Ларсене.“
Помислих да ће се њена исповест ту завршити. Узнемирено га је гледала у очи.
„За нека осећања постоји мањак речи. Природа удешава да најдубље осећаје завије плашт тајни, с бодежом у постави да нас мучи. У томе лежи суштина… Сва моја сећања обојена су крвљу… Чему све ово, Ларсене, кад је било давно? Време све прождире!“
„Окрутна је моја радозналост, Матилде“, раширио сам руке и преклињао је да настави. „Увукла ми се у кости твоја прича. Исклесао бих је у вечности, као што клесари чине.“
„Камен је трошан, а кипови се распадају“, очи су јој биле раширене, док су јој рамена незнатно подрхтавала. „Ако се поверим до краја, опет нећу рећи ништа, јер је то копија… лоше пресликана слика. Фарса доживљеног. Тежак камен што ум притиска.“
Прича јој је постала претешка. Није ни дошла до оног битног, а већ се сломила. Како само дрхти, као прут. Уздахнух и реших да попустим.
Али, у том трену, Матилди се образи зајапурише, очи јој засветлеше, а лицем јој се разли поносит израз. Амеронген је стајао на улазу у Хол и подругљиво је посматрао. Она га ошину гневним погледом. Руке јој се стегоше у песнице и Матилде настави са таквим жаром, као да је у њу ушао какав дух и запосео је. Крајичком ока приметих како, у тренутку кад је Матилде наставила са причом, Амеронген напушта просторију.
„Толико сам се досађивала у Регенштајну. Чинило ми се да сам више времена провела сликајући и пишући, него што сам дисала или мислила. Ипак, успела сам да досаду прекратим маштом.
Каткад би ме Јоханин глас, крештањем, извлачио из дражесних сањарија у којима ми се башкарио дух: „Матилде, кћери! Држи Агнес на оку, јер ће се искрасти с дукатима и отићи! Ко ће тад да ми кува?!“ Служавка би тад неутешно плакала, а ја бих је тешила. Тајно смо, бесконачно водиле љубав очима.
„Иди рибај под!“, често ју је грдила, кад би јој досадило мене да мучи. „А ја ћу се вратити Матилдином роману.“ Наслонила би свитак на хладан камен стола и с уживањем би почела да сриче: Осећала је слабост, јер је знала да га више никада неће видети. Сећала се њихових заједничких вечери под ведрим небом, његових топлих пољубаца… „Драги, зашто си ме оставио, не могу да живим без тебе“, уздахнула је и пресекла себи вене, Јохана би задовољно цокнула језиком, читајући овакве редове. „Матилде кћери, да ми није твојих романа, не знам шта бих у животу радила.“
Другом би приликом, замисливши се над драматичном реченицом, узбуђено прокоментарисала: „Како је ово узбудљиво… да видимо шта је даље било…“ Пишући овакве сладуњаве редове, спашавала сам не само своју, већ и служавкину главу.
Тог дана, када је Амеронген први пут крочио у Регенштајн, након што се свен повукао у њему додељене одаје, позвала сам Агнес и наредила јој да ме окупа.
За мене су одувек говорили да сам лепа, али јемчим да је Агнес, била лепша“, простодушно ће Матилде. „Имала је очи боје олујног неба. Како је угледах на вратима мог солара, крв ми јурну у образе. Њено лице имало је ритам, значење и боју. Она је цела била хармонична песма. Бејах рањена њеним савршенством.
„Мислим да коначно треба то да урадимо.“
„То?“, рече Агнес дрхтавим гласом.
„Или… оно, ако ти је драже.“
„То или оно?“
„Оно о чему смо маштале све ове године. Шта је с тобом?“, смешила сам се.
„Не разумем, госпођице Матилде”, служавка обори поглед. Усне ми се раширише у горки осмех.
„Схваташ ли..“, изговорила сам лагано, „да могу да нас убију… обе… а да то нико не би приметио? Међу нама нема разлике, обе смо плен сатира. Али, ако бисмо могле да побегнемо…“, глас ми је био одлучан. „Искрашћемо се као лопови!“, немо ме је посматрала. Тело јој је подрхтавало. „Отпутоваћемо! Данас! Само ако желиш! Реци да“, зграбила сам је за руку.
„Да, господарице Матилде.“
„Тако је…“, рекох, задовољно је проучавајући. „Понећемо неколико стварчица, нешто новца и право на југ, у верижњачама и на коњима. Алмогавери[3] ће бити срећни да нас виде“, бунцала сам, узбуђено.
„Како да путујемо к Алмо…“, застала је, „зар да оставим посао у замку?“
„У замку, заштићена одвратним дебелим зидовима међу којима се као дух шеташ? Само те моја довитљивост чува од насртаја Регенштајна или звери Амеронгена. Ово је вучја јазбина, богата у пустоши. Обе ћемо умрети овде. Удају ме за монструма. А шта ће с тобом бити тад?“
„Не знам, господарице Матилде.“ Ослушкивала сам служавкино тешко дисање. „Спаси ме, само ме ти можеш спасти!”, испуњена болом и страхом Агнес паде преда мном на колена.
„Добро“, рекох кратко. „Знаш шта желим. Желим да те покорим. Да ли ти се то допада?“, насмеших јој се осмехом блуднице. Служавка климну главом и стаде да се разодева. Лице јој се обли руменилом.
Из сељачке тунике изрони физичко савршенство, које је Агнес тако вешто крила, јер лепота се вазда крије, као и наказност. Видим јој складнолепо тело, не више у фантазији или узнемиреним сновима, не више као кроз воду, маглу или стакло. Заплесале смо страствену љубавну игру. У даљини се чуо звук свирале праћен појем птица из околне шуме.
„Волим музику“, лежале смо, испреплетаних ногу, налик на Нефтис и Исис. Дивила сам се нашим телима. Биле смо толико сличне једна другој, ликом и телом. „Волим трзање жица на харфи… Трзање попут овог…“, ставила сам руку међ’ Агнесине бутине, крећући се ка цвету који је пулсирао под мојим прстима. „Својевремено сам свирала лауту. Она уме да испрати бол минстрела. Мој учитељ лауте био је минстрел. Увек би заплакао над тоновима који нуде чисту лепоту. А ја сам заљубљена у лепоту“, пољубих јој груди. Тако смо, попут загрљених нимфи, дочекале зору.
Илустрација: Couple, available on Amazon
2
Сањиво отворивши очи, видела сам да Агнес више није била са мном у кревету. Протегла сам се попут мачке, обукла се и ишуњала из замка у правцу језера Руствон, моје најомиљеније, најромантичније место у замку. Помислила сам да би Агнес могла да буде тамо. Хладноћа ми је пржила тело, али се нисам обазирала на то. Сањарила сам на обали језера, док ми се ланена коса вијорила на ветру.
Посматрала сам залеђено језеро, налик на ледом рањену земљу, мислећи на слатко чудо претходне ноћи. Моја пробуђена страст огледала се на леденој површини. Упијала сам свој одраз, у којем се огледао траг проживљене нежности.
Неколико сам тренутака тако стајала, крај обале језера, погледа упереног у даљину. Потом сам се нагло окренула и вратила у замак.
Прозори велике дворане беху широм отворени. Преко њих беху немарно пребачена животињска крзна. Јохана и Ото наликовали су двема статуама објасјаним бескрвном светлошћу са прозора. Чим су ме спазили у дворани је завладала ледена тишина. Амеронгенове тешке руке, малик на канџе, беху благонаклоно пребачене преко Јоханиних рамена. Посматрао ме је продорним зеленим очима попут изгладнелог вука.
Имао је бледо, чудовишно лепо лице, попут Сатира, које је одавало умор након непроспаване ноћи, можда досаду. Имао је косу црну као угаљ, нетипичну за људе са Севера. Пожелела сам да га насликам.
Полако ми је пришао и чврсто ме ухватио за руку.
„Знаш ли колико те чекам?“, загонетно се насмешио и следио ми крв у жилама. Осмехнух се горко и истргох руку из његове. Окренуо се равнодушно, сипао медовину у крчаг и испио.
„Можда се питаш где је Агнес?“, изговорио је хладним тоном. Предосетила сам несрећу.
„Свене, ако ти се свиђа наша кћер, твоја је“, прекиде га Јохана.
„Напоље!“, заурла Амеронген. Јохана и Ото се покорно удаљише, разменивши неспокојне погледе…
Амеронген настави, долазећи до даха:
„Живот се састоји из непрекидне борбе да се не препустимо слабостима, од уздржавања, драга моја Матилде. Ти ниси слаба, али, колико сам синоћ схватио, ти се не уздржаваш…“
„Изашла бих да удахнем мало свежег ваздуха, свене.“
„Наравно“, великодушно ће. „То сам и хтео да ти предложим, јер имам нешто важно да вам покажем доле на језеру“, и даље се опако смешио.
Упутили смо се у правцу језера.
„Волим твоју страст, пркос, племениту жудњу којом обилујеш, твоје неспокојство, храброст, све ме то мами као јастреба, појео бих ти душу, јамчим да је укусна… Волим што се опиреш… волим те. А ти? Можеш ли ме волети?“, причао је незаустављиво док смо силазили стрмом стазом ка језеру. Слушала сам га, не чујући га.
„Разумеш ли питање или треба да говорим спорије?“, зарежао је на њу.
„Моје је проклетство управо у томе што све разумем.“
„Благослов нас који смо се одрекли обичних тежњи“, уздахнуо је окренувши очи ка далеким, суровим пределима. „А ја.. Проклетство сам пригрлио са заносом. Заглибио сам се у њега.. своје месо, крв и кости…“
Погледала сам га са гађењем на лицу, али нисам рекла ништа.
Накезио се:
„Уживала си у наручју глупе Агнес, док сам те вребао из мрака. Љубила си јој прсте, клизила по њеном телу, као да је у питању ходочашће. Али, јамчим ти, то није ходочашће, већ пут који води у бездан. Пут смрти. Чист Ерос“, зарежао је и покушао је да ме додирне. Брзо се сам се измакла:
„Шта више хоћеш? Води ме, ионако је све унапред одлучено“, дрхтала сам огрнута пелерином, не од страха, већ од хладноће и обрглила се обема рукама.
Нагло ме је зграбио. Отимала сам се, али ме је савладао и понео ме према залеђеном језеру. Спустио ме је крај саме обале.
„Полази!“, заурлао је и повео ме за руку. Нисам се опирала. Вукао ме је по неравној површини Руствона. Било је хладније него иначе. „Корачај!“, урлао је. „Показаћу ти сад како изгледа данско пролеће!“
И Руствон има своју тајну“, рече. „Али и по које изненађење…“, једва сам га чула, јер је његов глас наједном надјачао урлик ветра. „А сад гледај какав поклон су ти послали вирови Руствона! Прекрасан је, зар не? Мора да буде, јер ја сам га створио.“ Наглим покретом руке баци ме на ледену површину језера. „Погледај! Погледај у своје огледало!“, дрекну и зари мач у ледену дубину Руствона. Узнемирена, из дубоког сна разбуђена, мирна језерска вода заклокота пред мојим лицем. Нешто изрони из леда. Нечије модро лице, изобличено снажним ударцима, избацише немирне воде Руствона. Мора да је сатима плутало у води. „Погледај је, Матилде. Погледај како је лепа!“, зарежа Амеронген, гурајући ми главу ка отвору. Лице моје прелепе Агнес, ископаних очију, посматрало ме је из дубине Руствона.
ilustracija: Катерина Пејсова, Bloody Lake
„Заклао сам ти јагње! Сад га пољуби!“, демонски се смејао.
Испустих врисак, који је у мени лежао затомњен годинама, и надјачах урлик ветра. Хтела сам да се придружим Агнес, да умрем поред ње, те покушах да се отргнем из Амеронгеновог стиска и уроним у хладне воде Руствена.
Амеронген, у неверици, схвати да сам се искобељала из његових канџи. „Стани!“, бацио се на мене и успео да ме прекрије телом. Отимала сам се. „Пусти ме!“, вриштала сам, „пусти ме да умрем!“ Покидао ми је одећу жестином острвљеног лудака. Узео ме је са животињском жудњом. Тишину палу на обалу језера, раздирали су моји крици. Ужас се обрушио на мене. Извих тело, у јаловом покушају да стресем звер са себе. Он се јаче зари у мене, и опрез му на трен попусти. Успех да му закопам нокте у ожиљак који му је браздао образ, на шта Амеронген дрекну. Ухвати се за лице једном руком, другом ме и даље држећи прикованом за ледену површину Руствона: „Курво проклета!“ Агнесине слепе очи су мирно посматрале целу сцену.
Из мене излетеше све знане ми псовке, тразаји беса ми искривише лице, док сам га гребала, отимала се, вриштала и ударала, али ме је и даље побеђивао. Моја борба је распалила Амеронгенов бес, тако да је, на моју срећу, завршио брже него што је желео.
Кад је завршио, сео је спрам мене, обрисао мојом подераном хаљином лице и гениталије и грубо ми бацио хаљину у лице. Држала сам се за стомак, али нисам ридала. У трену ми будући живот пролете пред очима и згрози ме. Од саме спознаје, смучи ми се и ја се исповраћах по леду, на шта се Амеронген осмехнуо. Било ми је сасвим свеједно шта ће се даље догодити.
„Како ћеш ме волети, ниси тога ни свесна“, нежно ми је рекао…
„Ето, Ларсене, тако сам се удала“, Матилде заврши своје излагање равним гласом. Понудила ме је медовином са стола, спазивши мој саблазнут израз лица. Нисам могао да је погледам у очи, запрепашћен свим изреченим.
„М-матилде, кћери, да ли желиш да пођеш са мном у замак Енгсо у Вастерасу, на обали језера Меларен? Амеронген не зна да су ми понудили место капелана у тамошњој катедрали. Спремам се на пут следећег месеца. А за после ћемо видети. Можемо да стигнемо и до Тулуза, ако желиш“, освртао сам се око себе. Нервозно сам погледао лево-десно, у страху да ме Амеронген не чује. Матилде ме је чудно погледала.
„Зар нећеш да саставиш спис, Ларсене?“
„Да-да, свакако“, замуцкивао сам. „Али, зар нечујеш шта ти говорим? Могли бисмо да се склонимо у Енгсо. Не намеравам да се вратим у Норботен, а ни ти не смеш ни трен више у њему да останеш. Нисмо смели оволико дуго да се задржимо у Хасеу. Можемо да живимо ван Амеронгеновог домашаја.“
„Зар се може побећи од њега? Да ли то може бити?“
Загрлио сам је. Био сам потпуно уверен у то што говорим. Осетио сам нагло олакшање пред чињеницом да могу да је спасим.
„Почни да се пакујеш у тајности, овде више нема ничега, ни за мене ни за тебе. Покушај да делујеш као и обично, како свен не би наслутио шта се спрема.“
„А шта бих радила, Ларсене?“
„Управо ми је то питање задавало мука све ове године. Посветио сам му сво своје слободно време. Можда да се издајеш за моју рођаку или удовицу, или… да се угледаш на Ивету Хај, да проведеш живот у колонији са лепрознима? Све је боље је од овога овде“, рекао сам узбуђеним гласом. „Самостани женама нуде многе могућности, не само за образовање, него и за креативно изражавање. Подсећам те на случај саксонске игуманије којој је било дозвољено да кује новце са својим ликом… Немачке монахиње из богатих и важних кућа једнаке су духовним господарима Царстава, да не говорим о предностима које би имала као игуманија или можда жена – мистик. Подсећам те и на случај Кристине Маркјет, жене која је одбијала је да се уда… и напокон постала светица“, заврших своје излагање завереничким тоном.
„Али, ја нисам светица, Ларсене. Чак нисам нити побожна…“
„Нисам ни ја“, насмешио сам се.
Уместо одговора, Матилде је неутешно почела да плаче у мом наручју.
(Рукопис се овде прекида…)
[1] Грчки бог вечне таме (прим. аут.)
[2] Ватрени џин у нордијској митологији (прим. аут.)
[3] Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку. Живели су од пљачке (прим. аут.)
Крај првог дела поглавља…
Featured

La Oscuridad del Entender


1.
La tristeza está ocultada en la cabeza con la sangre laureada
Hacia la sabiduría Jerusalén llamada
Está matando al hombre que la lejanía está escuchando.
Está de veras allí “Ecce Homo”,
De España jerarquía alta,
Mientras el tiempo transcurre la desesperación baja hasta el sangrar.
Doloroso jamás
, sin reconocer malestar
Ave soy,
Ave con deseo de morir en España.
Escribiré en el informe
En los suaves frutos se esconde
Julia Burgos Mortificada.
La reminiscencia de más allá muestra que.
Son las seis en la noche Después.
2.
Así madre mía a mí me decía
No busques más a tu patria
Entre los árboles olvidada
Debajo de los cuales estás nacida
En la noche elegida
Cuando los saltamontes de las terrazas volaron
A un a un montón de voces odiosas
A mí destinadas
Madre quieta,
No suelto ni un chasquido
¿Cómo iría a saber yo
De los naipes el otro lado?
¿Vienen ya a llevarme
arraigados del disparo en la última mañana?
Me levanto descalza
La mar asustada está
Como del trueno la tierra
La corona de espinas ya nadie menciona
27.

El silencio de los dormidos de piedra
Y del publico engañado
Frente a los sonidos mudos callo
La fiebre presiento
Del silencio te defiendo
Y de los espías urbanos “que florecen”
Aunque los testigos nos separan
Desaparición de los colores
Al día convierte en la noche
Y en acantilado golpeado

A las nueve horas
28.

Los cadáveres pintados desarrollándose
No hay modo de que yo los hunda todos
Igual que la historia del negro pañuelo
Dispuestas a mover el tiempo y el aire
Durante este año,
Mil novecientos noventa y nueve
Es difícil callar el lloro sobre los informes de luto
Los bosques y la hierba siguen brotando de los que antes vivían
Porque son los más leales
Con los cielos negocian
Los que mediatamente vinieron de la memoria verde
Y las tumbas antes del olvido
Nos observan los vivos y los muertos
Si los muertos no hubieron sido vivos
Nos hubiéramos quedado todos sin las lenguas y las llamas
¿Acaso son ellos sus dobles también?
¿Acaso los vivos se originan en la debilidad,
en la ausencia,
al entregarse unos a otros?

29.

Repeluzno de las muertas aves
En el ambiente de la insidia
Es el canto de la corriente de sangre
Existe
un pensamiento razonable
Igual que las distancias
Con el silencio se lavan
Váyanse flotando los ojos
Por las fuentes maliciosas de Átila
Exhumen a las aves que autosuficientes están
Convencidas
De que los sonidos más hermosos
Llegan
Desde las filas muertas en la tierra Las necesitamos
Cuando empieza y termina el amor
Entonces siempre las llamamos

30.

Calderón dijo: la vida es sueño
Acompañante engañoso entre dos despertamientos
Ni la vida ni la muerte
Algo tercero tampoco
Ni la vida después de la muerte
Ni la muerte antes de la vida
Y está expirando entre las manecillas
Antes de que anochezca en nuestros cuerpos
Segismundo en vano aprisionado

34.

Con las estrellas dudosas
Proclama el gran engaño
Y los círculos de los mudos sueños
Después de mil doscientas noches
Veo en los jardines mis huesos divisándose
Si la infinidad predominara antes de la mañana
Tal vez a la soledad curara

31.

Dos abrazadas nubes
Y tal vez dos aves también
O el pañuelo conocido en el nudo
O el sueño entre dos formas
En vano la sangré se aisló
Y el silencio con la sombra
Estallan bobinas y golpes ateos
Los que no entiendo
Igual el ausente sonido que sigo
Mientras los nubes no se mueven

31.

Dos abrazadas nubes
Y tal vez dos aves también
O el pañuelo conocido en el nudo
O el sueño entre dos formas
En vano la sangré se aisló
Y el silencio con la sombra
Estallan bobinas y golpes ateos
Los que no entiendo
Igual el ausente sonido que sigo
Mientras los nubes no se mueven

32.
Desaparecen las sombras
Y los serafines se han perdido
En sí muerden todas las partes del mundo.
¿
¿Y adónde iré si el oscuro sueño me rinde
y el vampiro también?
El fantasma de tu vida no ha desaparecido aún
Como una lanza clavada
En los ojos del idólatra.
33.
La lírica pertenece a todos
Ni siquiera huyendo puedes evitar su pesadez
Por eso no te apures
Y no intentes tocar con los dedos la panza de la oscuridad
Alguien morirá en el primer atardecer
Y yo sobre las cometas escribiré
El pan de tus manos quitaré(¿?)
Y la tierra apenas arada prepararé
Para que los muertos de los labios encarnados puedan respirar
Duerma serenamente
Falsificaré todo lo que sea necesario
Mataré a las gallinas si las rosas no las paran
Tú busca a los que nos acusaron
35.
Parado por el miedo de la espera
No llegas a crecer
Ni en la somnolencia
Cuando llegas a callar llama con llama
Detrás de ti un hueco y el viento
Llegan a ser la unión de los nudos irreales
36.
Los cristales embellecen la vida y el amor
¡Que intente la gente romper las lentes de nuestras casas
Vosotros que os reís mostrando negros dientes
Vanos son sus avaricia y horror
Si su imagen anochece en el despedazado espejo
Igual,
me voy al norte, cuya ausencia es inteligible
en el silencio, en el frío
dónde sólo árboles parecen a la gente.
39.
Esta noche purpúrea antifaz de las nubes
ha despertado a los obedientes muertos
que sus cabezas han levantado
apoyada
apoyadas en sus huesudas manos.
No saben si viven o muertos están
el primer día las trompetas oyeron
y dormidas bajo las banderas y nubes quedaron
bajo las cuales a respirar llegaron
en vez debajo de las estrellas.
El segundo día silencio y las flores
sin creer que existan.
Entre tanto, el cielo se hundía en el atardecer.
Y el tercer día
los muertos a los despiertos viajeros celebraron.
41.
Desaparecidos – omnipresentes
Su llanto a nocturnos se parece.
Mientras la rosa de la vida congelada en la verdad de los espejos
Inquieta
En los planos encima de las magias
Gotea por el musgo
Y las ruinas del mundo.
42.
Nueve horas duermen
Y las nueve manecillas del mundo también
Las bocas de la suavidad huyeron
Como las flores de los naranjos
Cuando vienen a cortarlos
Aunque sin aviso alguno
Salvo el tiempo, todo esta marcado por lo efímero
Y el olivo también
Que expira bajo los insectos
Sin embargo
Para cada uno hay una respuesta
El desprecio, el amor
Una luz limitada
Y los barcos a la deriva
43.
Es cierto, Tomás infiel,
Que le dijeron:
Por lo suyo
De tu boca gana el derecho
Mientras el día se te muere
Y él,
Condenado en las circunstancias en el brío
Se transforma en cada quien le apoya
Lejos de los caminos que a los infieles muerden
Y él,
No dijo nada después de la primera palabra, ni a la segunda no contesta
Apenas moderado y con cuidado a la tercera
Y él
Sabe que esta vida es para los muertos
Y no para los vivos
La pared tampoco blasfema
Y él
Rogando por la transparente inocencia con los ojos del emplasto
Y por las hazañas de los desesperados
Y él
Sin importarle que le regresen entre la gente
Aprende rezando
Sin embargo hay algo que no te creo
No te creo santo Tomás
Que no es suficiente el consuelo
Inventado en la forma de mujer
Reowr

Poetry that purrs. It's reowr because the cat said so.

Sketches from Berlin

Poetry, Fiction, Essays & Art by M.P. Powers

The Travellothoner

Travel, Running, Fitness, Life, Writing.

Vera Komnig

Art/ Paintings and more...

#Speak

Break the silence. End the violence.

El cuento de Saliary

Un poema a mi paranoia

Pippo Bunorrotri

El hombre que susurraba a los sentimientos

Memorias de una princesa

Una vida con un propósito que cumplir...

Solo tu lo sabes

Relatos eróticos para mujeres y hombres.

MakeItUltra™ Psychology

Psychology to Motivate | Inspire | Uplift

fauxcroft

living life in conscious reality

My Spirals

• Hugs and Infinities

johncoyote

Poetry, story and real life. Once soldier, busnessman, grandfather and Poet.

Existing Peacefully

Ideas & Philosophies to Guide Quality Living

(CALIATH)

A land of ineptitude.

sophie harris

watch me find my feet | new posts w • s

The Nerdy Lion

Lions can wear glasses too

mynthdiary

The unseen pages

Purple Haze

Darkness, delusion, smeared with a stick of butter and laughter. Words collide, they bring forth death!

Festival for HORROR

Showcasing the BEST OF HORROR FILMS, SCREENPLAYS, AND STORIES

Grabba

Because life is simply too short.

Old Soul

Poems and short stories for people filled with short stories and poems.

CoffeeLander

Dreams, thoughts & emotions

Sauce Box

Never get lost in the Sauce

Sayer Teller

Wander with me awhile... Ponder with me awhile...

Jalvis Quotes

Poems, Literature, Articles, Musings & Quotes Collection - By Vishal Dutia

Little Fears

Tales of humour, whimsy and courgettes

Heartstring Eulogies

Conjured by Sarah Doughty

Power Plant Men

True Power Plant Stories

beth tremaglio

Poem, poetry, humanitarian, racism

Purple Pants

Presenting Life Delicacies with a Pinch of Salt

Creative Talents Unleashed

"Unleash your creative talents and share them with the world!" ~ Raja's Insight

idiotprufs

the blog that made the pope laugh so hard he peed himself.

The Caged Bird Sings

The song of a heart can never be caged...

Afrikana Web

...home of African literature and arts

RamJet Poetry

“The only real revolution is in the enlightenment of the mind and the improvement of character, the only real emancipation is individual, and the only real revolutionaries are philosophers and saints.” — Will Durant

Sentinel Of Phantasm

Player of words, artist of emotions.

...so eye write

Modern Musings by LaRonda Moore

The Naga

Critical. Crazy. Catastrophic.

Italophilia

Stories of my Italian Journey & More...!

sevenstarhalo

"Sometimes I can hear my bones straining under the weight of all the lives I'm not living."- Jonathan Safran Foer. || student, loves travelling and perhaps baking a cake.||