Non Believer


Who would want this
who wanted this?

If there’ s a God
who did this
if there’ s one
if there’ s one
if only you knew how much I hated you
God
You made out you’re merciful
But what about those like me
giving in to temptations
totally outclassed us in the first half
The ducklings
she wanted to be free


You don’t think I’d ignore the whole thing
You think I’d make a fool of myself like you?
Don’t you think I know who you are?
Didn’t you think I forgot about you?
Don’ t you think that I know that?
you think this lousy toilette chain is gonna keep me out?
do you think I wanted THIS?
somebody wanted to make sure
you didn’t get it
Who would want to…
if there’s momentum
if there’s…

2
At this hour
to live that horror again
always afraidit’ s for the first time
during this month decades of incarceration…
And bars on the windows.
driven through my heart
Bedridden, I know how to pray
tearfully
I will honour the words but
I was never a believer
I don’ t…I don’ t… I don’ t
do you?

3

Recasting happens all the time on soaps.
It’s way past bedtime, a lifetime ago
I summon thee, songbirds, humans
and some nonhuman primates
Me, I call it looking for friendly foes.
Me, I carried them in a dead child body.
another sin
another immaculate conception
between the pillars of Babilon
I go off about
pygmy marmoset babbling language
I am PhD in even more than one million
I speak in rhythmic patterns just as hearing infants do
mumble, grumble
nag nag nag
Unlike me,
The bloody heathens
The wicked
are unable to phonate

3
Now turn around a little, round and round
get on the ground
pick a grass, stones, lichen
There are crops to harvest
Pour it into their green wings
make fun of some poor bastard
(crudely)

If you’ re there
But if you’ re there
No, no, don’ t worry, don’ t worry
I’ll be here.
I’ll be right there
I understand that I understand that.
all these things were said

4
if you do exist
keep in mind to give me hope
a torture by hope
as if there’ s something or someone
waiting for me
a comfortable life, the sound of a faraway star
gig’s on pastoral Saturdays
playing the guqin lute
such beautiful music
Nice inscription on my footsteps chain
once plentiful, was once, a long time ago

5
when there were no other worries
I know I want to believe that
I will walk along free,
even with a good deal of leisure,
rather than between grey, tired bars
under arrest, in cuffs, doing time, for a long time

Now, give me a kiss on my imprint
even though it had been raised
by contusions and shrapnel
a belt, a child has been jailed and flogged
was once, I was eight
and now…
The cage must be tired I am
The Colour Sick Pearl
do it
before I fall asleep into a soporific roar of the waves

They’ll be right in
above my head
They, the very same.
to take me away

Rooted in the last morning of a bullet
Amen.

Leila Samarrai

Advertisements

The Birth Of Narcissus


It’s a poem about the separation of a woman from the toxic environment and finding strength and meaning in their own being.

image https://www.deviantart.com/ericadalmaso/art/Self-Love-352173814

***

I  have found my face

It is beautiful…
to smile by the lake, to kneel before my image
I, Creator,
Beside my one true lover
Who gazes upon my improved facial features
I, Creator,
I touch them with my newborn newly lengthened arms
Recreating myself, but in my own image

Graceful mirror,
what a magnificent creature I am
the pure form, offended by piss-poor perfection
I have no need for this damned society
Of humanity’s cretinous castaways,
now that I have found
my mad reflection

One vanity
one nature
one jealousy
that gazes at what she cannot touch!
no more!
and one love
always reciprocated.

With this new love brought from Heaven to Earth

with this beautiful creation emerged from the freezing water
there will be no more Petrarchan Platonic patheticalness
no more dark clouds above my shoulders with the strong pungent smell of storm
there will be.. No!
no more waking life, no!
No more wounds in my back, no crying at night
no more…

Eventually
I understand that love is essential
I am taking the silvered mirror
I am kissing the lips of Goddess
I am having my first date.
with Myself.

Mrak će razumeti, Leila Samaraj


Mrak će razumeti(zbirka pesama), Leila Samarrai

Izdavač: Edicija „Prvenac“ Studentski kulturni centar, prva nagrada

2002.  ISBN 978-86-7398-010-2.

***
Vašoj milosti*
U hlad ruža htela sam da se sklonim
Ali zaspah u knjizi
Otvorenoj na pesmi o (m)učitelju

Pesnici davnašnji
Pod senkama i zemljom
Računaju li na serafime
Na tamninu, na prozorska okna
Na odškrinuta vrata i tajnu života
Na grane čempresa koje tišinom mame
I dugo severno jutro pod harfama

Na izmaku vidokruga
Neka nam ćutnja iščupa istinu
Od kamena spevanu

* Upućeno čitaocima
1
Tuga je skrivena u glavi ovenčanoj krvlju
Ka mudrosti zvanoj Jerusalim
Ubijate čoveka što daljinu osluškuje
Je li tamo zbilja „Ecce Homo“
Viša hijerarhija Španije
Dok teče vreme očaj silazi do krvarenja
Bolno nikad, ne priznajući bol
Ptica sam
Ptica sa željom da umre u Španiji

Napisaću u izveštaju
U mekim plodovima krije se
Namučena Hulija Burgos

Onostrano sećanje otkucava šest časova

2
Taština na lisičjem tragu
Gle, čuda!
Čas naizgled jednoličan
Pogodan za izokrenut tren ili večnost
Mučenica i njena kćer što peru noge
Ukrašene ekserom umesto sandalama
Ćutke razgovaraju

Samo ne žamor iznutra
Obale i strugotine maštaju
Kćeri želiš da ti se omakne prah
I uznemiriš teret, nebiće i vitice
Zamišljena preko puta kamenja odolevaš
Crnja od noći
Strah te da neće više biti kičmenjaka

Treći je čas u noći Posle

3
Ne shvataš – prosuta krv zvoni
Od otkrića pogrešno strepiš
U agoniji sebe same
Dok vapimo na grčkim terasama

Kćeri
Mirne su reke čujne u naporu
I to zajedno

U ogledalima je put ka mrtvoj zemlji
I obožavaoci hronometra
I neostvarivi cvat leta

Goluba na vatru kćeri moja
Naješćemo se
I skakavce kćeri moja
Pre nego nas napuste kroz prozore

Predosećam da nepouzdani čovek
Stišava dah i kreće putem
Lepote, Zapovesti i Ratova

Znakovi pored puta jedino ti preostaju

4
Tako mi govoraše mati

Ne traži više zemlju
Zaboravljena među drvećem
Ispod kojeg si rođena

U izabranoj noći
Kada su skakavci odleteli sa terasa
U gomilu glasova punih mržnje
Ka meni upućenih

Majko tiha
U meni ni glas da zapucketa
Otkud sam mogla znati
Za drugu stranu karata

Dolaze li već da me povedu
Ukorenjeni u poslednjem jutru metka

Ustajem bosa
More se uplašilo
Ko zemlja od groma

Trnov venac više niko ne pominje

5
Iako svaka rana ne krvari
Ipak
Svake večeri umire po jedan čovek
Zašto

6
Nastaće polutama i osama
Služiću sama u sebi, iako nisam svoja
Pred ranjenim kolenima sve se otvara
Cvetovi i misli, priče o pravdi
Lobanje razuzdane i doba bez predaha

Znam kazniće me Bog
Ali u grču strasti
Neće me slomiti odsutni

Igrasmo celoga dana
Samoća ponovo dolinama
Grlena iznad kladenca
I ljudima greh

Uplašim se da budem

7
Sen bi tvoja bila
I nevestinski veo
I vrisak prvi
Zločin iz strasti
I krv vremena i nevremena

Bolje da se uplašimo

Tajna paprati i beše i ne beše
I strah
Odnekud samoća izgreva neokrznuta

Zatvorena u zvezde u sebi
Očima volim i dalje
Bez ljubavi mrak će me razneti

8
U postelji se ne uzdam u zapovesti
Ruže već bremenite vetrom
Koliko časovnika pitaš
Dok kasni jutro načičkano večnošću
Jutro bunilo

Proriču kraj sveta
Kroz zvezdane kapije
Želeće otvoriti ih, otvoriti ih neće moći
Želeće zatvoriti i njih i put
Pesme će oglasiti mrtve
Mrtvi i živi krenuće lažnim ustima
Bez ijednog čula

Moj Bog spava mrmljajući molitve
Posle čega nasleđujem tugu, vetar, planine i ptice
Ipak ruke i stabla odolevaju

Nije me strah od metka
I konjanika apokalipse
Već od tebe
Voljeni moj Oče

9
Biće vremena da ti kažem
Hoće li se i sutra okretati reči
I suština bivati konac

Vrebaju me povijeni svećnjaci
Između čežnje i straha
Između strasti i postojanosti
Uvek su prisutni dok spavaš nemirno
Tamo gde počeci končaju

I samoća je uhvaćena, oblikovana i ograničena
I njen sadržaj oglodan u vetrometinama
Gde se kraj i početak sastaju
Svakog punog meseca

10
Još jedan san

Vrisak troje dece među lišćem
Blizu vodopada i provalije
Ruže im preblizu
Da li da ih sledim ili previdim

Odluke čudne
A deca čuda bez samouzdanja
Treba na vreme poznati zemlju i sazvežđa
Da poslednje otkriće
Pusto vreme ne bude
I razapet odjek koraka u osami

11
Biće vremena da ti kažem sve

Strepimo, ne živimo
Igramo po prostirkama od paprati
U ritmu izvesno mrtvih

Čuvaj se suze ludaka i mostova bez ograda
Žrtava i samoće molitve
Tapšanja po ramenu
I praznine u kojoj umiru savetnici

Čuvaj se
Ne budi opet pronađena

Strepimo
U međuvremenu ne živimo

12
Između proleća i zime
Belog i crnog
Srca i krčme sve nižeg vinostaja
Između prerušenog i slomljenog
Nestvarnog i tornjeva izvrnutih očiju
Između svemira i „da li smem“
Gradske lude i „isplatilo se“

Između „donekle“ i postojanja
Smirili su me plač i post
Klanjam ti se
Pomoć ti ištem
Gospo tišine, vatre i iskušenja

13
Idi u mirnu jesen
Nemoj vedrino pozna u groznicu
Kraljice kikota neodlučna ćeš reći:
Kad u Singidunum dođoh tražeći tuđi svet
Ne videh zamišljeno
Već svežu kap krvi niz nogu
I nedresiranu reč bez volje da se izrekne

Šumski slavuju
Ako možeš u ponoć da zapevaš
Ovde ću te čuti
Između noćne radosti i zore

14
Kako brzo prolazi sen reče Marko Aurelije
Duša je prolazna, zar ne, ponada se
Udružen sa demonima po treći put
Krivica mu prišt, čovek žrtva, a život podvrsta čira

Nezadovoljstvo je ono savršeno
Od pamtiveka ne možeš izgubiti ono što nisi imao
Razmisli

Odvojiš li se jednom
Saznaš li za pravdu bola nasleđenu
Mogu li otrov i požar biti korisni
Nisi li postao previše popustljiv Marko Aurelije
Pred deobama i žudnjama
Namerno izazvanim

Neka te ne muči više juče
Sve zavisi od Bogova

Danas su stvari potpuno otvorene
Dok ih krvožedni vetar ne obori
I odnese u sutra koje neće biti

Zato Marko Aurelije kad god se pogledaš
Seti se da li je oblik prepreka suštini
I odgovori ko je veći lažov
San ili sen u ogledalu

15
Kada će početi ništavilo
Kada ćemo čuti odjeke jutra
Lišenog brzine, ljubavi i mudrosti

Doći će čas
Biti istovremen
Biti tišina i bljesak
Biti sudar i stvaranje
Da bi kroz trenutak ničega
Došao na ovaj svet

Od tada se širi kroz ukus ničega
Kao talasi vode

16
Zagrni usne i odvike
Udahni miris vetra i promena
Odškrini kovčežić
Pusti nek izlete sve stvari
I mirne noći i uspavanke

Odrekni ih se
Dolaze pometnje i druge noći

Poželiš li šapate i guste zaklone
Čuvaj se
San je čuveni sejač
U doba novih iluzija
Koje device pretvaraju u život

17
Zašto nema granica
Između laži i života
Pred devičanskim kolenima

Rodila sam se u igri svetla i senki vodopada
I čekala da zagrizem plodove
Kroz jedan svet ili vek

A oni gorki iznutra

Vraćam se mirisu doma
Ostrvu sto pliva u noći i vodi

18
Groznica nema kraja
Pesma ostala bez zvuka i vatre
Magle ne haju da budu opevane
Pa nema razlike između vode i blata

Devojka uplakana bez uporišta
Dok zid zavičaja dogoreva

U podsvesnom dijalogu
Niko nije budan

19
Ja uporno napasam reči
Dan i noć
Prvo ih tražim
Prepoznajem čak i u gušterima
Koji nesreću najavljuju
A Vi bi vreme i puteve, iako isprazne
I plave krugove iznad izvorišta brzih reka

Vi mesečeva deca
Ja usamljena stabljika
Vi upamćene boje
Vi pesnici, a ja nisam još

Ja Pan zaljubljiv
Koji ne zna kako se na Vašem jeziku kaže pustoš
Obeležena da pevam žudim Istoku
Gde bih mogla da se spalim
I u zvezdu konačno pretvorim
Kao Kecalkoatl*

(Kad bih samo mogla da se zanjišem
Na trenutak
Ni muzika nije potrebna)

* Kecalkoatl- mitsko biće Tolteka, prvobitno vladar i prvosveštenik a potom i vrhovno božanstvo. Po predanju sam je sebe spalio i pretvorio se u zvezdu
20
Kako su radosni odjeci ravnica u susretu s vodom
Krošnje se zavrtele
Ispod njih šćućureni reka i ja
Ne za dugo

Muzika straha i pukotina groma
Dižu vode protiv nas
Koje do tad nismo poznavali
Ni moje Juče i Danas

Zatočena sam
Da ne bih otišla u mesto gde se prelivaju vode
Čineći naše odredište
O zakonu spojenih sudova

Svejedno mi je
Samarićanin je umro

Otići ću u pustinju
Napraviću masku sebi i prizivaću kiše

Vidi li nas Veliko oko

21
Ne zaboravi
Voda je talas do praznine
Voda je pad kroz metafore
Koja moli ogledalo
Da se vrati
Na manjkava mesta pesme

Samo da mi san
Ne dovede do dna

22
Nikada neću reći
Na šta vonja mesečar
Sposoban da bude budan

Nikada neću zaspati
Bojim se misli

Šta čekaju oni
Koji se sećaju mojih reči
One su kamen koji se kruni

23
Zaškiljim kroz videlo rešetki
Nadiru
Šumovi detinjstva
Simboli intime
I snovi
Jedan po jedan
Jedan po jedan
I nasta vreme
Vreme sa druge strane zida
I života iza nas

24
Volim ponoći bez umora
I ljubav bez razmišljanja
Proždirane usne
Između pospanog drveća i zore

Dete sam na plećima oblaka
Neću da zvuk ode predaleko
Ni svetionik da se izgubi u mraku
Ni čuvare što bdiju nad mojim tajnama
(Ni slavoluke od blata)

Želim košulju od srebra
Da pokrijem tuđe poglede
Želim samo tvoje oči između zidova

Dosta mi je zbunjenih i zavijanja u noći
I onih što me traže i zaspu pre nego me nađu

25
Noć i otvorena vrata
Sablast mi glavu obuzima
Vidim ti oči
Sudnji čas – tačno izmeren tren sagoreva
Vidim ti oči
Ne pripadaju meni

Bacih svoju dušu
To su dužice povetarca – viču mračna ogledala
Istrošeni glasovi iz krvi izrastaju
Puzeći obaraju stabla

Ti se vraćaš
Grubo vlažeći svetinju mojih usana
Ja
Nema i ukočena na pragu
Izgrižena prvim bolom
Bljujem zmijski otrov

To su možda tvoja tišina mržnje i moj zaborav
A zapravo
Ni ti, ni ja, ni pričešće

Ni mornari
Ostavljeni na izgubljenoj obali sablasti
Ni plač brodova u noći
Ili je to pesma nasilne ljubavi

Ona nikad ne ostaje bez glasa
I kad se ne čuje

Šume spavaju
Ne znajući
Za preplašenu travu
I njihov uzdah

Naročito
U doba vetra
I biljnih padavina

27
Tišina kamenih spavača
I prevarene publike

Ćutim pred nemuštim zvucima
Groznicu slutim
Čuvam te tišine
I gradskih uhoda u cvatu
Iako nas očevici razdvajaju

Nestanak boja
Dan pretvara u noć
I obijenu hrid

U deveti čas

28
Nalikani leševi se raspliću
Nikako da ih potopim sve
Kao ni istorija crne marame
Spremne na pomeranje vremena i vazduha

Tokom ove
Hiljadu devetsto devedeset devete
Teško je stišati plač iznad posmrtnih izveštaja
Šume i trava i dalje niču iz nekada živih
Jer su najpouzdaniji

Sa nebesima pregovaraju
Oni što su neposredno došli iz zelenog pamćenja
I grobova pre zaborava

Motre nas živi i mrtvi
Da mrtvi nisu živi
Ostali bismo svi bez jezika i plamena
Zar oni nisu i Vaši dvojnici
Da živi ne potiču od slabosti možda
Kada se u odsustvu
Predaju jedan drugome

29
Jeza mrtvih ptica
U ambijentu zasede
Poj krvotoka je

Postoji
Misao malo glasnija
Kao što se daljine
Tišinom umivaju

Otplovite oči
Atilinim zlovirima
Iskopajte ptice
Koje su sebi dovoljne
Ubeđene
Da najlepši glasovi
Dopiru
Iz mrtvih redova u zemlji

Trebaju nam
Na početku i kraju ljubavi
Uvek ih tada dozivamo

30
Kalderon reče: život je san
Varljivi pratilac između dva buđenja
Ni život ni smrt
Ni nešto treće
Ni život posle smrti
Ni smrt pre života
I zamire među kazaljkama
Pre nego zanoći u našim telima

Sigismund uzalud okovan nepouzdanim zvezdama
Objavljuje veliku varku
I krugove nemuštih snova

Posle hiljadu i dvesta noći
Vidim u vrtovima vire moje kosti
Kad bi beskraj zavladao pre jutra
Možda bi iscelio usamljenost

31
Dva zagrljena oblaka
A možda i dve ptice
Ili poznata marama u čvoru
Ili san između dva oblika

Uzalud se krv osamila
I tišina sa senkom
Pršte kalemovi i bezbožni udarci
Koje ne razumem
Kao ni odsutni zvuk koji sledim
Dok se oblaci ne pomeraju

32
Senke uzmiču
I serafimi se izgubili
U sebi grizu sve strane sveta

Kuda ću ako me mračni san savlada
I vampir

Sablast tvog života još nije iščezla
Poput koplja zabodenog
U oči idolopoklonika

33
Niz proplanak klizi mesec
Ali raskršće je još uvek u sumraku
Iz kojeg koščate ruke i bajalice
Tvoju bi nagost u grču

Uzdah pod plaštom ljubomore

Oslušni
Ne čekaj Sunce bez senke
Ono ne razlikuje bludnicu
Od davljenice na obali

Nek poljubac pesništva
Bedro ti prepusti mojim usnama
Nek krik ućutka sve
Osim nežnosti kiše tek pripremljene

Nije mi žao
Što će rečni pesak prekriti svaki stih

34
Lirika pripada svima
Ni bekstvom ne možeš izbeći njenu težinu
Zato nikud ne žuri
Ne napipavaj prstima trbuh mraka

Neko će umreti u prvom sumraku
A ja ću pisati o kometama
Zakidati na hlebu u tvojim rukama
I pripremati uzoranu zemlju
Da se mrtvaci rumenih usana nadišu

Mirno spavaj
Krivotvoriću sve što treba
Pobiću kokoši ako ih ruže ne zaustave

Ti pronađi one koji su nas optužili

35
Zaustavljen strahom od čekanja
Ne izrastaš
Ni u snohvaticu

Kad plamen plamenom prećutiš
Iza tebe praznina i vetar
Postaju spojenost irealnih čvorova

36
Stakla ulepšavaju život i ljubav
Nek samo pokušaju da razbiju sočiva naših kuća
I saksije što kipte cvećem greha

Vi što se smejete pokazujući crne zube
Zalud Vam pohlepa i strava
Ako Vam lik zanoći u rasparčanom ogledalu

Svejedno
Ja odoh na sever čija je odsutnost mislena
U tišinu i stud
Gde jedino drveća podsećaju na ljude

37
Slepilo – usud prokletnika
Ćutanje – navika ubice
A san – java smrtnika

Mogla su to biti tri čoveka
Spojena očima
Iako je jedan od njih slepac

Sresti čoveka sa svim čulima je retkost
Jer put nije označen
Još
Ako ne vidiš
Ili ne sanjaš
Ili ne umeš da ćutiš

38
Verujem u božanstvo smrti
I u istinu demona
Jer u njima lepota zaglušuje

Priroda je u stanju da ubije
Bez razmišljanja
Da bi razdvojila iste senke

Oči moje
Svejedno mi je kada ću umreti
Vaša me varka ne može utešiti više

Priroda ume da kazni radoznale
Nezavisno od greha
Samo da se iluzija i istina ne susretnu

39
Noćas purpurno naličje oblaka
Probudilo poslušne mrtvace
Koji podigli glave
Oslonjene na koščate šake

Ne znaju jesu li živi ili mrtvi
Prvog su dana čuli trube
I zaspali ispod zastava i oblaka
Pod kojima su
Umesto pod zvezdama prodisali

Drugog dana objavljeni tišina i cveće
Ne verujući da postoje

U međuvremenu nebo je uranjalo u sumrak

A trećeg dana
Mrtvaci su slavili budnost mimohodnika

40
Dolina stihova još uvek mami
Kćeri svetlosti u luninim haljinama
Jedna drugoj sestre
Po zemlji bešumno se dozivaju
I mene u kolo pozivaju

Prihvatam ruku jedne od njih
Nezgrapna
Saplićem se

Uzalud
Usiljeni koraci ne udaljavaju
Od ponora i uporišnih tačaka

41
Nestali-sveprisutni
Plač im nalik na nokturna

Dok ruža života zaleđena u istini ogledala
Nespokojna
Na zaravnima povrh čarolija
Kaplje po mahovini
I razvalinama sveta

42
Devet časova spava
I devet kazaljki sveta

Usta blagosti odbegoše
Kao cvetovi narandži
Kad dođu da ih seku
Iako nenajavljeni

Sem vremena, sve je u znaku prolaza
I drvo maslina
Što izdiše pod insektima

Ipak
Za svakog postoji odgovor
Prezir, ljubav
Ograničena svetlost
I nasukani brodovi

43
Je li istina neverni Tomo
Da rekoše mu:
Za svoju stvar
Iz tvojih usta izbori pravo
Dok ti umire dan

A on
Osuđen na okolnosti u poletu
Pretvara se u svakog ko ga podržava
Daleko od puteva koji glođu nevernike

A on
Na prvu reč ne zbori, ni na drugu ne uzvraća
Tek na treću smerno i obazrivo

A on
Zna da je ovaj život za mrtve
A ne za žive
Ni zid ne huli

A on
Moli za providnu nevinost sa očima od melema
I za podvige očajnika

A on
Ne mari ni da ga među ljude vrate
U molitvi učeći

Ipak jedno ti ne verujem
Ne verujem ti sveti Tomo
Da nije dovoljna uteha
Izmišljena u obliku žene

leilasamara

La oscuridad del entender, Leila Samarrai


La oscuridad del entender (poemario), Leila Samarrai

Editorial: Edición “Primogénito”, 

Centro Cultural Estudiantil, ganadora del primer premio

2002. ISBN 978-86-7398-010-2.

 

1.

La tristeza está ocultada en la cabeza con la sangre laureada

Hacia la sabiduría Jerusalén llamada

Está matando al hombre que la lejanía está escuchando.

Está de veras allí “Ecce Homo”,

De España jerarquía alta,

Mientras el tiempo transcurre la desesperación baja hasta el sangrar.

Doloroso jamás, sin reconocer malestar

Ave soy,

Ave con deseo de morir en España.

Escribiré en el informe

En los suaves frutos se esconde

Julia Burgos Mortificada.

La reminiscencia de más allá muestra que.

Son las seis en la noche

Después.

 

2.

Así madre mía a mí me decía

No busques más a tu patria

Entre los árboles olvidada

Debajo de los cuales estás nacida

En la noche elegida

Cuando los saltamontes de las terrazas volaron

A un a un montón de voces odiosas

A mí destinadas

Madre quieta,

No suelto ni un chasquido

¿Cómo iría a saber yo

De los naipes el otro lado?

¿Vienen ya a llevarme

arraigados del disparo en la última mañana?

Me levanto descalza

La mar asustada está

Como del trueno la tierra

La corona de espinas ya nadie menciona

 

27.

El silencio de los dormidos de piedra
Y del publico engañado
Frente a los sonidos mudos callo
La fiebre presiento
Del silencio te defiendo
Y de los espías urbanos “que florecen”
Aunque los testigos nos separan
Desaparición de los colores
Al día convierte en la noche
Y en acantilado golpeado

A las nueve horas

 

28.

Los cadáveres pintados desarrollándose
No hay modo de que yo los hunda todos
Igual que la historia del negro pañuelo
Dispuestas a mover el tiempo y el aire
Durante este año,
Mil novecientos noventa y nueve
Es difícil callar el lloro sobre los informes de luto
Los bosques y la hierba siguen brotando de los que antes vivían
Porque son los más leales
Con los cielos negocian
Los que mediatamente vinieron de la memoria verde
Y las tumbas antes del olvido
Nos observan los vivos y los muertos
Si los muertos no hubieron sido vivos
Nos hubiéramos quedado todos sin las lenguas y las llamas
¿Acaso son ellos sus dobles también?
¿Acaso los vivos se originan en la debilidad,
en la ausencia,
al entregarse unos a otros?

 

29.

Repeluzno de las muertas aves
En el ambiente de la insidia
Es el canto de la corriente de sangre
Existe
un pensamiento razonable
Igual que las distancias
Con el silencio se lavan
Váyanse flotando los ojos
Por las fuentes maliciosas de Átila
Exhumen a las aves que autosuficientes están
Convencidas
De que los sonidos más hermosos
Llegan
Desde las filas muertas en la tierra Las necesitamos
Cuando empieza y termina el amor
Entonces siempre las llamamos

 

30.

Calderón dijo: la vida es sueño
Acompañante engañoso entre dos despertamientos
Ni la vida ni la muerte
Algo tercero tampoco
Ni la vida después de la muerte
Ni la muerte antes de la vida
Y está expirando entre las manecillas
Antes de que anochezca en nuestros cuerpos
Segismundo en vano aprisionado

 

34.

 

Con las estrellas dudosas
Proclama el gran engaño
Y los círculos de los mudos sueños
Después de mil doscientas noches
Veo en los jardines mis huesos divisándose
Si la infinidad predominara antes de la mañana
31.

Dos abrazadas nubes
Y tal vez dos aves también
O el pañuelo conocido en el nudo
O el sueño entre dos formas
En vano la sangré se aisló
Y el silencio con la sombra
Estallan bobinas y golpes ateos
Los que no entiendo
Igual el ausente sonido que sigo
Mientras los nubes no se mueven

 

32.

Desaparecen las sombras

Y los serafines se han perdido

En sí muerden todas las partes del mundo.

¿

¿Y adónde iré si el oscuro sueño me rinde

y el vampiro también?

El fantasma de tu vida no ha desaparecido aún

Como una lanza clavada

En los ojos del idólatra.

 

33.

La lírica pertenece a todos

Ni siquiera huyendo puedes evitar su pesadez

Por eso no te apures

Y no intentes tocar con los dedos la panza de la oscuridad

Alguien morirá en el primer atardecer

Y yo sobre las cometas escribiré

El pan de tus manos quitaré(¿?)

Y la tierra apenas arada prepararé

Para que los muertos de los labios encarnados puedan respirar

Duerma serenamente

Falsificaré todo lo que sea necesario

Mataré a las gallinas si las rosas no las paran

Tú busca a los que nos acusaron

 

35.

Parado por el miedo de la espera

No llegas a crecer

Ni en la somnolencia

Cuando llegas a callar llama con llama

Detrás de ti un hueco y el viento

Llegan a ser la unión de los nudos irreales

36.

Los cristales embellecen la vida y el amor

¡Que intente la gente romper las lentes de nuestras casas

Vosotros que os reís mostrando negros dientes

Vanos son sus avaricia y horror

Si su imagen anochece en el despedazado espejo

Igual,

me voy al norte, cuya ausencia es inteligible

en el silencio, en el frío

dónde sólo árboles parecen a la gente.

 

39.

Esta noche purpúrea antifaz de las nubes

ha despertado a los obedientes muertos

que sus cabezas han levantado

apoyada

apoyadas en sus huesudas manos.

No saben si viven o muertos están

el primer día las trompetas oyeron

y dormidas bajo las banderas y nubes quedaron

bajo las cuales a respirar llegaron

en vez debajo de las estrellas.

El segundo día silencio y las flores

sin creer que existan.

Entre tanto, el cielo se hundía en el atardecer.

Y el tercer día

los muertos a los despiertos viajeros celebraron.

 

41.

Desaparecidos – omnipresentes

Su llanto a nocturnos se parece.

Mientras la rosa de la vida congelada en la verdad de los espejos

Inquieta

En los planos encima de las magias

Gotea por el musgo

Y las ruinas del mundo.

 

42.

Nueve horas duermen

Y las nueve manecillas del mundo también

Las bocas de la suavidad huyeron

Como las flores de los naranjos

Cuando vienen a cortarlos

Aunque sin aviso alguno

Salvo el tiempo, todo esta marcado por lo efímero

Y el olivo también

Que expira bajo los insectos

Sin embargo

Para cada uno hay una respuesta

El desprecio, el amor

Una luz limitada

Y los barcos a la deriva

 

43.

Es cierto, Tomás infiel,

Que le dijeron:

Por lo suyo

De tu boca gana el derecho

Mientras el día se te muere

Y él,

Condenado en las circunstancias en el brío

Se transforma en cada quien le apoya

Lejos de los caminos que a los infieles muerden

Y él,

No dijo nada después de la primera palabra, ni a la segunda no contesta

Apenas moderado y con cuidado a la tercera

Y él

Sabe que esta vida es para los muertos

Y no para los vivos

La pared tampoco blasfema

Y él

Rogando por la transparente inocencia con los ojos del emplasto

Y por las hazañas de los desesperados

Y él

Sin importarle que le regresen entre la gente

Aprende rezando

Sin embargo hay algo que no te creo

No te creo santo Tomás

Que no es suficiente el consuelo

Inventado en la forma de mujer

 

Predicción

(47 versos)

 

En este momento la desesperación predigo futura

La desesperación que me consuela en mi locura

La desesperación turbia, insonora,

Como la callada sombra

Que calumnia conjura

¿Cómo fijar puedo la exacta hora?

¿De dónde ese silencio me viene a la memoria?

¡Sí!

Predigo la crueldad a la cual me recordaría

Futura expectativa

Reflejada en el estómago

Con la luciente, despejada y añeja

De lo futuro no-venida

Se impondrá la no-venida la noche de arena

No habrá

Me parece que la no-venida tardará

Y el miedo ese

Que a mi alma valora

Aparentando la fuerza de un metafísico día

Cuando todo se dijo interiormente

El miedo ese a mi alma fortalece

En el fondo

Y un ¡Sí!

Pronunciado

De la desconsoladora, desvergonzada, sarcástica profecía

Frente a los cielos clementes

Que en los pechos me apaga la candela

Proféticos

Sino, apariencias, movimientos

La imagen vista desde dentro,

Debajo de los huesos

La única existente

Para el no-venir del porvenir.

La tierra ajena

Frente al que espera el viento se encierra

¿Cómo fijar el porvenir y lo que no vendrá?

Nada que a esperar se ha llegado.

Sólo con el morir valorado

Pero carcome el Sí que se ha llegado

a esperar la piel debajo del estómago

Para siempre hay que olvidar

lo que en la cabeza se ha llegado a amasar

Mi esperanza más no me tolera.

Con sangrientos cuchillos me lacera

Por eso

Concentra la sonrisa y da la cara

a las miradas de la gente de amor llena

Me dijo El que no vendrá

 

3.

(71 versos)

 

¡Quita tu mente de las garras de los lobos que te observan y acechan

Y con el silencio de la dignidad clávalo!

¡Con la inundación de los cuerpos quítalo!

Luego limpia el sudor de la frente hasta que las fieras se repelan,

Y que sea la última vez que te dirijas

Y la fortaleza ante las voces chabacanas que comienza

Primero aullando hacerte esófago de las orejas

Para sus amables vómitos impulsivos

Por ti.

Mientras elogian su ruido asqueroso y se rehierven de festejar

Manadas de marranos se alegran por tu caída.

Pero silencia el ruido ese de la desvergonzada ebullición suya

Calma sin risas a los descabezados que

En tu cabeza sentarse querrían

Y rugir mientras el último cadáver de las tinieblas sin escrúpulos aceptan.

Que te invada la rojez del otoño tardío que tanto llorabas y adorabas

En el atardecer ante los secretos de las sombras

Hasta que pase esto.

Toma sólo un poco del aire fresco y con las orejas sácales

El secreto suyo y que impotentes y vacíos chillen

Por fin y cuando te agarren

Líbrate con los dientes y uñas,

Empújalos, que te salga en la boca la espuma,

Empújalos con los codos, con todo lo anterior y futuro

Por el tiempo tuyo que llega y los supera

Te va a glorificar tu obra

Como la gota de la madera apenas encendida abrasando las colas de víboras.

Cuando tienes la boca más seca

Y la sed te fatiga y del hambre tu alma expira

Son ellos

Son ellos pensativos sobre tu cabeza

Esperando el último viento con el que el chillido de tu garganta penetrarán

Y tranquilos y consigo impresionados cenarán

Sobre tu cadáver.

¡No se lo permitas!

Despedaza sus cabezas taurinas que vuelen

Y que se funden con el aire traidor.

Una vez te desalentaron cuando esperanza no tenías

Y sin estrellas en el corazón

Cuando pronunciándoles la palabra sólo sufrías

Les mirabas en la boca al chillar y agonizar en resaca

Y cavaron por tu garganta al elogiar sus manos ineptos

Con la sangre tuya

¡Que no lo vuelvan a hacer!

Silencia esa codiciosa masa de marranos

Que manada suele llamarse

Y con los lobos montañosos

De tu gloria venidera una vez calladas

todas las bajezas

Se ocupará el que nunca muere

Y como novia inocente en tu obra hermanece.

Tú para siempre vivo quedarás

La niebla los toros comerá

A la carga del tiempo destruirá

Esas anclas de ladrones y fosas sangrientas

Te agarran la manga / y te tiran asas manos crecientes

Que te rumian las espaldas / en las que yaces encogido silenciosamente

El tiempo su destino con nuevos versos tuyos maldecirá

En su cogote les escribirá

Les punzará el dedo en los ojos directamente

Que sepan que al dragón no se ataca

Ésos buitres desvergonzadas y tan soberbias

Los quemará el fuego vivaz

De tú espíritu audaz

En la soledad del rezar mientras hacia tu saber asciendes

El Dios mismo de los malvados malditos corazones ajenos te salvará

No dejas correr ni una sola gota de lágrimas

Cuando no haya ni un chillido vivirás

Y cuando la noche más ennegrezca

Vivirás

Y en sosiego respirarás y amarás.

 

 

The Darkness Will Understand, Leila Samarrai


The Darkness Will Understand (A poetry collection), by Leila Samarrai

Publisher: “The Firstborn Edition”, Student Cultural Center, first prize winner.

 2002.  ISBN 978-86-7398-010-2.

***

To your Grace*

 

Into the shade of roses, I desired to hide

But I fell asleep in a book

Open on a poem about a t(ort)u(rer)tor

 

Poets of long ago

Under shadows and soil

Count they on seraphim

On somberness, on window panes

On doors pried open and the secret of life

On branches of cypress that lure with silence

And long, northern morning under harps

 

At the wane of sight

Let quietude rip out the truth

Sang of stone

 

*Addressed to the readers

 

1

Sorrow is hidden in a head crowned in blood

Towards the wisdom called Jerusalem

You are killing the man who listens to the distance

Is “Ecce Homo” truly there

The higher hierarchy of Spain

While time flows despair descends to haemorrhage

Never painfully, not admitting pain

A bird I am

A bird with a desire to die in Spain.

 

I will write in the report

She is hiding in soft fruits

Mortified Julia Burgos

 

Otherworldly memory ticks away six o’clock

 

2

Vanity on the fox’s trail

Behold, a miracle!

Supposedly one-sided at instants

Suitable for a scrambled moment

The martyr and her daughter who wash their feet

Tasseled with nails instead of sandals

Conversing silently.

 

Anything but sough

Shores and scrapings fantasizing

Daughter do you wish the powder to slip you

To disturb the onus, non-being and tendrils

Wistful across the stones you overcome

Blacker than night

You fear there will no longer be vertebrates

 

It is the third hour in the night After

 

3

You do not grasp – the spilt blood is chiming

From unveiling you wrongfully dread

In agony of you yourself

While we pine atop Grecian terraces.

 

Daughter

Still, rivers are audible in endeavour

And at that conjoined

 

In mirrors is the road to land of the dead

And worshippers of the chronometer

And the unachievable bloom of summer

 

Put the pigeon on the fire my daughter

We are going to satiate ourselves

Grasshoppers as well my daughter

Before they abandon us through the windows

 

I forefeel that the unreliable man

quiets his breath and embarks on the way

of Beauty, Ordinance and Wars

 

The signs along the path are the only thing left for you

 

4

Thus spoke my mother.

 

Seek no longer the soil

Forgotten among the trees

Under which you were born

 

In the chosen night

When the grasshoppers flew away from the terraces

Into the heap of voices filled with hatred

Directed towards me

 

Silent mother

Not even a sound to flicker within me

How could I have known

About the other side of maps

 

Are they coming yet to take me

Rooted in the last morning of a bullet

 

I arise barefoot

The sea is frightened

Like ground from thunder

 

5

Even though not every wound bleeds

Still

A man dies each eve

Why

 

6

The semi-darkness and solitude will vanish

I will serve alone within myself even though I am not my own

Before wounded knees, everything opens

Flowers and thoughts, stories of justice

Wanton skulls and eras without rest

 

God will punish me I know

But in the cramp of passion

I will not be broken by those absent

 

We danced the whole day

The solitude anew embraced by valleys

Above the springhead

And sin to people

 

I get scared to be

 

7

I would be your shadow

And the bridal veil

And the first scream

A crime of passion

And the blood of both times, ill and well

 

It is better to get frightened

 

The secret of the fern both was and was not

And fear

From somewhere the solitude burns untainted

 

Confined in the stars within me

I still love with my eyes

Without love, the darkness will disseminate me

 

8

In the bed, I do not rely on commandments

The roses already fraught with wind

How many clocks do you ask

While the morning overladen with eternity is late

Delirium morning

 

They foresee the end of the world

Through stargates

They will wish to open them, open them they will not be able to

They will wish to close both them and the road

The poems shall herald the dead

The dead and the living will depart for false mouth

Without a single sense

 

My God sleeps murmuring prayers

After which I inherit sadness, wind, mountains, birds

Yet hands and bole resist

 

I do not fear bullets

And horseman of the apocalypse

But you

My beloved Father

 

9

There will be time for me to tell you

Will the words spin tomorrow as well

And will the essence be the thread

 

Stooped candelabrums stalk me

Between yearning and fear

Between passion and constancy

Always present while you sleep restlessly

There where the beginnings end

 

Solitude too has been captured, moulded and limited

And her contents gnawed off in the tempest

Where the beginning and the end meet

Each full moon

 

10

Another dream

 

The scream of three children among the leaves

Close to the waterfall and the abyss

Roses too close to them

Should I follow them or overlook them

 

Strange decisions

And children miracles with no self-belief

In due time the ground and constellations should be known

So the last revelation

Is not empty time

And crucified echo of footsteps in seclusion

 

11

There will be time for me to tell you everything

 

We quail, not live.

We dance on rugs of fern

In the rhythm of the certainly dead

 

Beware the tear of the lunatic and bridges with no fences

Victims and solitude of the prayer

Patting on the shoulder

And emptiness in which the counselors die

 

Beware

Do not be found again

 

We quail

In the meantime, we do not live

 

12

Between spring and winter

White and black

The heart and tavern with a lowering vine level

Between the masked and the broken

Unreal and the tower of inverted eyes

Between the universe and “may I”

The city harlequin and “it paid off”

 

Between “somewhat” and existence

I was soothed by the cry and fasting

I bow to you

I plead you help

Lady of silence, fire and temptation

 

13

Go into the calm autumn

Late serenity, do not go into the fever

queen of giggle indecisively you will say:

When in Singidunum I arrived searching for a foreign world

I did not see what was imagined

But a fresh drop of blood down the leg

And an untrained word with no will to be spoken

 

Forest nightingale

If you can sing at midnight

I will hear you here

Between the nightly joy and dawn

 

14

How fast the shadow passes said, Marcus Aurelius,

A soul is temporary, isn’t it, he hoped

Banded with demons for the third time

The guilt his pustule, man a sacrifice and life a sub species of a boil

 

Discontent is what is perfect

Since ancient times you cannot lose what you did not have

Ponder

 

If you separate yourself once

If you learn about the inherited justice of pain

Can poison and arson be useful

Have you not become too lenient Marco Aurelius

Before divisions and longings

Provoked on purpose

 

Today things are completely open

Until the bloodthirsty wind knocks them down

And carries them away into tomorrow which will not be

 

For that, Marco Aurelius, whenever you look at yourself

Remember if the shape is an obstacle to the essence

And answer who is the bigger liar

The dream or the shadow in the mirror

 

15

When will the nothingness begin

When will we hear the echoes of the morning

Devoid of celerity, love and wisdom

 

The hour will come

To be concurrent

To be silence and flash

To be collision and creation

So through the moment of nothing

You would be born to this world

 

From then spread through the taste of nothing

Like waves of the water

 

16

Cover your lips and hails

Inhale the odour of wind and change

Pry open the little casket

Let all things fly out

Both peaceful nights and lullabies

 

Renounce them

Confusion and long nights are coming

 

If you wish for whispers and thick shelters

Beware

A dream is a famous sower

In the age of new illusions

Which virgins turn to life

 

17

Why are there no borders

Between lies and life

Before the virginal knees

 

I was born in the dalliance of light and shades of the waterfall

And waited to bite the fruits

Through one world or a century

 

And they were bitter inside

 

I return to the scent of home

The island which swims through night and water

 

18

The fever has no end

The song was left without sound and fire

The mists do not care to be praised

Hence the difference is null between water and mud

 

A girl with no stronghold is in tears

While the wall of homeland withers

 

19

I persistently graze words

Day and night

First I seek them

Recognize them even among lizards

Who announce misfortune

And even though they are vainly

You want time and roads

And blue circles above the wellsprings of rapid rivers

 

You children of moonlight

I a lonely stalk

You memorized colours

You poets, which I am yet not

 

I the amorous Pan

Not knowing how to say wasteland on your language

Marked to sing I yearn for East

Where I could burn myself

And turn into a star

Like Quetzalcoatl*

 

(If I could only  sway

for a moment

not even music is necessary)

 

*Quetzalcoatl – a mythical being of Toltec, originally a ruler and high priest, and later on a patron god. By the tale, he burned himself and became a star

 

20

How joyous are the echoes of the plains when meeting water

Treetops spun

Underneath them huddled the river and I

Not for long

 

The music of fear and the crack of thunder

Raise the waters against us

Unknown to us until then

Alike my Yesterday and Today

 

I am imprisoned

So I do not go to where the waters overflow

Making our destination

About a law of merged vessels

 

It is all the same to me

A Samaritan has died

 

I will go into the desert

I will make myself a mask and summon the rains

 

Does the Great eye see us

 

21

Do not forget

Water is a wave to emptiness

Water is the fall through metaphors

Which begs the mirror

To return

To the lacking places of the poem

 

Only that my dream

Is not brought to bottom

 

22

I will never tell

How a sleepwalker smells

Capable of being awake

 

I will never fall asleep

I am afraid of thoughts

 

What do they wait

Those who remember my words

They are a crumbling stone

 

23

I squint through the grid

Sweeping

Are the murmurs of childhood

Symbols of intimacy

And dreams

One by one

One by one

And time became

Time on the other side of the wall

And of life behind us

 

24

I like midnight without fatigue

And love without thinking

Devoured lips

Between sleepy trees and dawn

 

I am the child on the backs of clouds

I do not wish for the sound to go too far

Nor the lighthouse to be lost in the dark

Nor guards who watch over my secrets

(nor triumphal arches of mud)

 

I wish for a shirt of silver

To hide the peregrine views

I wish for your eyes only between the walls

 

I had enough of those confused and howling in the night

And those who seek me and fall asleep before they find me

 

25

Night and an open door

Spook takes over my head

I see your eyes

Judgment hour – accurately measured moment burns away

I see your eyes

They do not belong to me alone

 

I threw my soul

Those are the irises of the breeze – yell the dark mirrors

Used up voices grow from blood

They knock over trees by crawling

 

You return

Roughly wetting the sanctity of my lips

I

Mute and stiff on the threshold

Bitten by the first pain

I spew snake venom

 

Those are perhaps the silence of your hate and my oblivion

In truth

Neither you, neither me, neither communion

 

Neither sailors

Left on the lost spectral shores

Neither the cry of ships in the night

Or is it a song of violent love

 

She is never left voiceless

Even when unheard

 

The forests sleep

Not knowing

About the terrified grass

And its sigh

 

Especially

In time of wind

And herbal precipitations

 

27

The silence of the stone sleepers

And the tricked audience

 

I say nothing before the mute sounds

I foresee fever

I guard you against silence

And city spies in bloom

Even though eyewitnesses keep us apart

 

The disappearance of colours

Turns Day into night

And the broken into rock

 

Into the ninth hour

 

28

Painted corpses are unweaving

I have not yet submerged them all

Much like the history of the black scarf

Ready to move time and air

 

During this

Year of one thousand nine hundred and ninety-five

It is hard to silence the cry above mortuary reports

The woods and the grass still sprout from the once living

Because they are the most reliable

 

Those who came point-blank from the green memory

And tombs before oblivion

Negotiate with the heavens

 

We are watched by the living and dead

If the dead weren’t alive

We would all be left without tongue and tribe

Are they not your doubles too

Do perhaps the living originate from weakness

When in absence

They give themselves to each other

 

29

The dread of dead birds

In the ambient of a stake-out

Is the song of blood

 

Exists

A slightly higher pitched thought

Like the distances

Lave themselves with silence

 

Sail away eyes down Attila’s ill-whirlpools

Dig out the birds

Which are self-sufficient

Convinced

That the most beautiful voices

Reach

From deadlines in the ground

 

We need them

At the beginning and the end of love

We always summon them then

 

30

Calderon said: life is a dream

A deceptive escort between two awakenings

Neither life nor death

Nor something third

Neither life after death

Nor death before life

And it dies among hour hands

Before it spends the night in our bodies

 

Segismundo chained by precarious stars in vain

Announces a great illusion

And circles of mute dreams

 

After one thousand and two hundred nights

I see my bones peering in the gardens

If eternity would rule before the dawn

Perhaps it would cure the loneliness

 

31

Two embraced clouds

Perhaps even two birds

Or a known scarf in a knot

Or a dream between two shapes

 

The blood isolated itself in vain

And silence with the shadow

Bursting are the coils and godless blows

Which I do not understand

As well as the absent sound I follow

While the clouds do not move

 

32

The shadow recedes

And the seraphim are lost

Biting within themselves on all corners of the world

 

Where shall I go if the dark dream overpowers me

And the vampire

 

The spectra of your life has not yet vanished

Like the spear stabbed

Into the eyes of the idolater

 

33

The moon slides down the glade

But the crossroads is still in twilight

Out of which boney hands and witch chants

Would have your bareness in a cramp

 

A sigh under the cape of jealousy

 

Listen

Do not wait for the Sun without shadow

It does not differ a harlot

From a drowning woman upon a shore

 

May the kiss of poetics

Release your thigh to my lips

May the shriek silence everything

Except for the gentleness of a fresh prepared rain

 

I do not regret

That the river sand will cover every stanza

 

34

Lyrics belong to everyone

Not even by escaping can you avoid her heaviness

So do not rush to anywhere

Do not feel the abdomen of the dark with your fingers

 

Somebody will die during the first twilight

And I will write about comets

Deprive the bread in your hands

And prepare the ploughed land

For the dead of rosy lips to breathe

 

Sleep peacefully

I will counterfeit whatever is necessary

I will kill the chickens if the roses don’t stop them

 

You find those who accused us

 

35

Stopped by the fear of waiting

You do not grow

Not even into a dream catcher

 

When you pass over a flame with a flame

Behind you the void and wind

Become the connection of unreal knots

 

36

Glass panes beautify life and love

Let them try to break the lens of our homes

And flowerpots fizzing with flowers of sin

 

You who laugh showing your black teeth

Your greed and dread are in vain

If your face falls asleep in a broken mirror

 

It does not matter

I am away into the north whose absence is meaningful

Into silence and cold

Where only the trees resemble humans

 

37

Blindness – the fate of the damned one

Hush – the habit of a killer

And dream – the wake of a mortal

 

It could have been three men

Merged with their eyes

Even though one of them is the blind man

 

To encounter a man with all his senses is a rarity

Because the road is not marked

Yet

If you do not see

Or do not dream

Or do not know how to keep quiet

 

38

I believe in the divinity of death

And the truth of demons

Because within them beauty deafens

 

Nature is capable of killing

Without reconsideration

To separate the same shadows

 

Eyes of mine

I do not care when I will die

Your tricks cannot console me no more

 

Nature can punish the curious

Independently from sin

Only for the illusion and the truth never to meet

 

39

Tonight the purple insides of the clouds

Awakened the obedient dead

Who raised their heads

Leaned on their bony hands

 

They do not know if they are alive or dead

They heard trumpets on the first day

And fell asleep under flags and clouds

Under which they breathed for the first time

Instead under the stars

 

On the second day without believing in their existence

Silence and flowers were published

 

In the meantime, the sky was diving into the twilight

 

And on the third day

The dead celebrated the vigilance of the parade

 

40

The valley of verses still lures

Daughters of light in Luna’s dresses

Sisters to themselves

Noiselessly they hail for each other in the world

And invite me into their circle of dance

 

I accept the hand of one of them

Cumbersome

I trip

 

In vain

Strained steps do not estrange

From abysses and focal points

 

41

Missing – omnipresent

Their cry resembling a Nocturno

 

While the rose of life frozen inside the truth of mirrors

Restless

On plateaus atop enchantments

Drips on the moss

And ruins of the world

 

42

Nine hours is sleeping

And the nine-hour hands of the world

 

The mouth of leniency ran away

Like the flowers of the oranges

When they come to cut them

Even though unannounced

 

Besides, time, everything is in the sign of transience

Also the olive tree

That exhales under insects

 

Nevertheless

There is an answer for everyone

Scorn, love

Limited life

And stranded ships

 

43

Is it true Doubting Thomas

That they told him:

For your possession

From thine mouth, you win a right

While your day is dying

 

And he

Condemned to circumstances in verve

Becomes everyone who supports him

Far away from the roads that gnaw on non-believers

 

And he

Does not answer to the first word, not even on the second he speaks

Only on the third humbly and considerately

 

And he

Knows this life is for the dead

And not for the living

Not even the wall blasphemes

 

And he

Begs for the transparent innocence with eyes of balm

And the accomplishment of the desolate

 

And he

Even cares not to be returned among the people

Learning in prayer

 

Still, one thing I do not believe you

I do not believe you saint Thomas

That comfort is not sufficient

Invented in the shape of a woman

 

 

 

 

 

 

 

 

Conversation with Solitude


image: https://bookofsolitude.wordpress.com/2015/04/06/in-conversation-frank-souler/

If you’d let me tell you
a nice thing or two
the Word will not be melted,
as breath into the wind.
But my words will cower in the face of You.
as parrots’ feathers looking around
to see where to
Fly, stop time, paint me a pretty picture

You are disappointed,
as I am, as I am
without a veil falling upon a hidden picture
black and red she is
suddenly on that
remains in the empty skin, smiles,
people, paper portions
plates start flying off the shelves
A thorn is enough
A cut is enough
A lap of loneliness, enough.

lofty eyes, narrow spaces,l
lonely paths, silently

outlines
the houses that are offending me
with always the same faces,
and so the days pass by
with this lengthy hiatus inside of me

Well, it’ s a disappointment, but the disappointment is me
actually…

You’ re not despairing, are you?
the people’s mouth and teeth are smiling up at you
You will never… ever… be stuck alone
as I’ ve been… beside thee
if you could have heard my screams
Only you and me…
You’ d better talk.

DRIPPING WINDMILLS (Serbian Original Included)


DRIPPING WINDMILLS (Serbian Original Included)

“For tomorrow you will live forever”

*

Snatch your mind from the clutches of the wolves
That have been observing and watching you
And fasten it with quiet dignity
Snatch it with a torrent of your body
Then wipe the sweat off your brow
While the beasts lure away
And may it be your last address
Your last stronghold before the voices of the buffoons
That boom at first
To make a pharynx out of your ears
So they could vomit cosily and instinctively
All over you
While glorifying the spiteful noise of theirs
And bursting with exultation
Herds of pigs look forward to your fall
But you just mute the miserable noise
Of their shameful fermentation
With no laughter appease those who’d like to
Sit on your head
Who would snarl then
Shamelessly accepting
The last cadaver out of the darkness
May the redness of a total autumn flood you
Of an autumn tearful and adored
Confronted in the dusk with the secrets of shadows
And then all will pass
Just take a little breath of fresh air
And rip out their Secret with your ears.
Let them scream
Helpless and empty
Finally.
And while they’re grabbing you
You break loose with your teeth
With your nails
And you foam and keep on pushing them
With your elbows
With all this stuff
Past and future
For the sake of your time that is arriving
And overcoming them
Your deed will extol you
Like a spark of kindling wood
Which haunts the serpents tails
When driest is your mouth
And thirst torments you
And you’re starving

maxresdefault (1)
It’s them
Them who
Brooding over your head
Await the last wind that will
Bring the cry out of your throat
And they’ll feast then
Peacefully and self-admiringly
Over your carrion
Don’t you let them do that.
Instead, quarter their bull heads
Make them fly away
Let them merge with that
Treasonous air
Oh, did they sway you once
Upon a time
While you languished in hopelessness
While heart of yours was starless
Then, when you suffered
Assigning them your word
At their mouths, you looked
And you shrieked and teetered
Consumed by hangover
And they ploughed your throat while
Their unskilled hands chanted hollowly
Writing lyrics with your own blood
Never let them do that again
You just silence that greedy mob of pigs
Which calls itself a pack
Mountain wolves they call themselves
And for your glory of tomorrow
After all the hushed-up vileness
The One that never dies will take care of
The One that resides in your deed
Like a chaste bride
For tomorrow you will live forever
And a fog will devour the bulls
The burden of time will blow to smithereens
All those thieves anchors and gory pits
Those growing arms that are grabbing your sleeve
And pulling you
Browsing the back on which youre laying
Coiled and voiceless
Time will doom them
With your new verses
It will write on the crown of their heads
And point a finger right in their eye
Because they should have never
Attacked a dragon
Those shameless plucked eagles
And the living fire of your proud spirit
Will swallow them with all their
Confidence
While you climb in the solitude of prayer
Reaching the uttermost cognition
God, Himself will save you from the evildoers
Ill-fated hearts
Don’t you shed a single tear
Don’t let a sound escape from your lips
Rejoice because you’re a poet
And Gods inspired you for eternity
You will live when there’s no more roars
And in the darkest night, you will live
And you will breathe peacefully
And you will love.

***

SERBIAN:

Otrgni svoj um iz kandži vukova
što te snatre i motre
I zakuj ga tišinom dostojanstva
Otrgni ga bujicom tela
Potom obriši znoj sa čela
dok se zveri ne odmame
I neka to bude tvoje poslednje obraćanje
I uporište pred lakrdijaškim glasovima što počinju
Najpre huktajući
da ti od ušiju prave ždrelo
Za njihovo prijazno nagonsko povraćanje
Po tebi
Dok veličaju svoju gadnu buku
i kipte od slavlja
Raduju se krda svinja tvome padu
Al’ utišaj tu žalosnu buku
stidnoga im vrenja
Smiri bez smeha pomahnitale koji bi
Na glavu da ti sednu
I na njoj da reže dok zadnji leš tmina primaju bez stida
Nek te oblije crvenilo potpune jeseni koja beše ti plačna i obožavana
U sumrak pred tajnama seni
Dok to ne prođe
Samo malo udahni vazduha svežeg
I ušima iščupaj Tajnu njihovu.
Neka zavrište nemoćni i prazni
Konačno.
I dok te ščepaju
Otrgni se zubima noktima
Zapeni, guraj ih
Laktovima svim stvarima
pređašnjim i budućim
Za tvoje vreme koje nadolazi
i nadilazi ih
Tvoje će delo da te veliča
kao kap netom zapaljene luči
što prži repove zmija
Kad su ti usta najsuvlja
I žeđ te mori i od gladi
skapava duša tvoja
To oni
To oni zamišljeni nad tvojom glavom
Iščekuju poslednji vetar kojim će ti probiti krik iz grla
I večeraće spokojni i sobom zadivljeni
Nad tvojom lešinom
Ne daj im da to učine

Raščereči im bikovske glave
neka polete
I neka se stope zajedno
sa izdajničkim vazduhom
Jednom te pokolebaše
dok bejaše ti bez nade
I bez zvezda u srcu
dok si samo patio izgovaravši im reč
Usta si im gledao dok si vrištao i srljao u mamurluku
I riljali su ti po grlu dok su pojali svoje nevešte ruke
Krvlju tvojom
Nek ne čine to opet
Utišaj tu gramzivu rulju svinja
Koja sebe čoporom naziva
I planinskim vucima
A za tvoju sutrašnju slavu nakon prećutkivanja svih podlosti
Brinuće onaj koji nikad ne umire
I u tvome delu sedi
kao čedna nevesta
Ti zauvek sutra živ ćeš biti
Poješće magla bikove
Razneće breme vremena
Ta lopovska sidra i krvave jame
Te rastuće ruke koje ti ščepaju rukav i vuku te
Koje ti brste leđa na kojima ležiš
u muku savijen

Vreme će im sudbinu ukleti
tvojim stihovima novim
Zapisaće im na temenu
Uperiće im prst pravo u oko
Da nisu smeli na zmaja nasrtati
Te orlušine bez stida
i tako pouzdane
Spaliće ih vatra živa
tvog gordoga duha
U samoći molitve dok se uspinješ
ka svome saznanju
Sam bog će te spasti od zlotvora tuđih hudih srca
Ni kap suze ne ispusti da potekne
Ni glasa ne ispusti
Raduj se jer si pesnik
I od bogova nadahnut stvor za večna vremena
Živećeš i kad ne bude bilo urlika
I kad noć bude najmračnija
Živećeš
I disaćeš spokojno i volećeš

The summoning of a star’s dream


Image: https://lemyreart.wordpress.com/tag/surreal-art/

I, tomorrow will be dying
a blink of darkness that enshrouds your eye that
offend thee
become so thick as well
its astrological wells
calling upon us, stars

The essay of the young, tough artists
in a shaky shadiness,
Arcadia’s magic is spreading
south of my ears, east of my scars
I was there
I was there

I flashed and sparkled and glowed
across the empyrean’s chest
let there be dark
let there be dusk
Apollo, are you deaf, or something?

… and icy paths of daylight made me
pale
wrapped in the shrouds,
distant, echoing …

I don’t mind, really.
The death is opened up to me, like a woman

Cured/Izlečena


I am ripping… reptile meat.
(of my body…)
Let Eagles keep their beaks sharp
in their lazy armchair…
I think Sisyphus is being watched,
discreetly
Long after I have been forgotten
I am going into oblivion
into my sleep, to bed, to bed of satin
tucked away somewhere,
out of my mind

***

IZLEČENA

Kidam gušterovo meso

(sa tela…)

za orlove, neka oštre kljunove

zavaljeni među stene logično

i razložno posmatraju Sizifa

polako odlazim u zaborav

u san, u postelju od svile

izlečena, pomućenog razuma

Back beyond, back beyond, back beyond.


Wherever I go, they are at my heels
sick and angry feelings
I am sipping
drip, drip, drip
so it that gets diluted out
through the fog
is racing the headless horseman

Back beyond.

The howling morning took my fingerprints
by tapping the hoof with a hoof
come in, burning madness, do not be shy
almost a hundreds of miraculous years
this woman has been away

Back beyond, back beyond, back beyond.

Testament jednog pisca, Invita Minerva* i.e. “Unwilling Minerva!”


UVOD

S izvesnom, svečanom ozbiljnošću, oslobađam prste i zapisujem neobičnu istoriju koja mi se dogodila. Neobičnu?

Daleko od toga, iako me me nenormalnosti guše i dave, sagnuta nad svojom beležnicom nemam nikakvu kontrolu, mrmljam nepovezano sebi u bradu, puzim po sobi, derem se: “Jel ja sad treba baš sve u tančine da ispripovedam?”, u stanju fantastmagoričnog bunila, prsti,  gipko, neuhvatljivo, neobuzdano navaljuju:  ovog puta se nećeš izvući bez celovitog dela.  O nama. O nama si govorila onda kad.. ah sad će znaju. Kad pročitaju, ima sve da znaju! Rukavica je bačena, kao kocka” i ja moram da pišem, iz straha da ne izgubim razum, ali i da dokažem..  neka se rasplete isprepletana mreža oko oslobođenih prstiju. Dobro me čitajte.. To su one: Knjige. A one ne vide činjenicu da ja više nisam ništa – ponajmanje Pisac. Ipak, one me teraju i teraju da pišem, da izvršim krvavi ritual, opsenarski čin i iako sam napisala jednu savršeno celovitu zbirku priča, to je bilo u zlatnim godinama, jeziva slučajnost, rečenice vođene kao loši poslovi, ukrasi kao preterana maskara na veštičjem liku ogrubele matore.. starice.

Već mi je sedamdeset. Nisam imala nameru. Knjige to ne razumeju. One su uzbuđene, one gore od želje da otpočnem svoj stari posao.

Ne postoji ništa na ovom svetu što me može zaštititi od njihovih zlih namera. A bila je tek slučajnost, to što se dogodilo, proistekla sama iz sebe i moram početi, odmah početi..  Priželjkujete da znate o čemu zapravo govorim, hožete da budem sažeta, pa i crnohumorna, ali da skratim….

  • Ali, ko ste vi? Pišete li ili ne? Neko vas tera? Sprečite stravičnu nameru, zašto mene davite s vašim “oslobođenim prstima?” Ili mislite das am dovoljno luda da od vas očekujem ikakvo razmno objašnjenje?
  • Isto mogu ja Vas da pitam ko ste dođavola vi. Ali, razgovor mi je ugodan, te mi ne mari da se izrazgovaram, znate kako kažu, u početku beše glas u glavi, a tek kasnije nadođođe slova. I krvavi pakao sačiniše slova.
  • Budalo!
  • Možda jesam, ali retko ko, pa i najsmeliji umetnik začuje, za života zvuk svog glasa. Onog.. pravog. Znate li o čemu govorim? Moje digresije, upadi i lutanja od teme dovode do iscrpljivanja, da, zbog toga je moje delo još u dvadesetima ocenjeno kao beznačajno, sećate li se toga?
  • Sećam se da su vaša dela lišena artikulacije, da je pisati, za vas, pisati jasno, sažeto, britko, kao da vodite strahovitu i unapred izgubljenu bitku.

Niste heroj. – rekli su – vaša fragmentarizacija, nedovršenost, nesposobnost pripovedanja jasne, pregledne storije u manje od 200 reči, pa kakva je to rabota nagrnuti na hiljadu.. hiljadu reči, čak i dve,  to je čudovišno, vaš barok koji prelazi u rokoko, pa kako će to čitalac sve ispratiti! Da ste manje komentarisali već postojeću situaciju, možda biste uspeli, ali ne, vi, u oholosti, ne shvatiste da vidi čitalac sve i bez komentara vas, sveznajućeg pripovedača.  Niste sveznajući, gospođo Confuzione, šta vi znate o ekspresiji supstancije, a nama zamerate!  Čekali smo da izađete ili se makar snađete u kovitlacu vaših storija koje liča na buncanje samrtnika… A sad lupate po tastaturi i ta buka koju pravite je poput udaraca bičem – besnog vetra…   To je udar – udar po tasterima, besno, vulgrarno, pohotno, zašto? Zar ne bi bilo mudro nežno spuštati vrhove jagodica na njih? Ali, ne, isuviše je to vulgarno, ta izražajnost nedostojna vaše domišljatosti, vi niste rađali priče, no izrode! NIje to.. vaše… nikakav dragocen nakit, to je buncanje, razumete li, buncanje neumrlog!

-Ah! Ali, dopustite mi da završim.

-Tako reći, da počnete?

Svesna sam da moje priče nisu u čitaocima izazivale radost i slast. Zamalo da pohrlim za pištoljem kad to shvatih.. Znate već. Da sebi raznesem mozak

-Vidite kako to može jasno da se kaže!

-Vidim! Slušajte.. Nemam u sebi lukavštine da načinim da izgleda isuviše dubokoumno ovo što sam rekla. Tako mi je kako mi je.  Nemirnih pokreta, crvenoga lika k’o u nevine Actečke devojke ili poglavice Džeronima, a sve je to od nervoze, jer je  u grudima nevoljenost, a hladno je tad oko srca, tako hladno.. kao da se u meni  rascvetava ledenica, dok se uzavrela glava kotrlja neobičnim svetovima. Tad rečenice zavrve i nemoguće je da stanem!

Imadoh neprijatelje najljuće, prijatelje klevetnike, a u jednog Bruta svoga bejah raskalašno zaljubljena, te na vreme shvatih, hvala pameti što mi je do neba, da u teškim prilikama u kojima sam se obrela niti najveći genij ne istraje i ne održi se ili makar, ako uspe da pređe preko kala, to učini i iskoprca se iz živoga blata na obalu spasa, prljav  do bola i nedovoljno čitav.

A ljubavni jadi, oni bejahu ponajviše krivi što ne istrajah u  uzgajanju talenta ili makar želje da se naučim sažetom iskazu.  Jer zbi se gore! Shvatih da to uopšte ne behu ljubavni jadi, makar s početka jesu bili, do trenutka kad je moje srce potpuno umrlo. Do koronarne smrti. Tad nesta i duh lakoće, mladalačko ludilo prođe, kao i vedrina čistote. Pronicljiv bol me probadao dok hodih okolo po svetu, grčevito se savijaći u mukama,  pipajući naslepo i tragajući za sumornim, bednim slikama.

Prezrena, odbačena, ostavih se promišljanja, te mi rečenice, ranije oštre kao mač postadoše nezgrapne, oštrica mi otupi, pisah sve ređe, bez volje, na silu i misli mi postadoše iskrzane kao ostaci odrane kože kojima je Kolumbo ukrašavao svoj bikovski vrat, a behu to kaiševi kože žrtava koje je bacao izdresiranim psima – upravo je izvor mog jada ličio na Kolumba.  Smejete se?  Ne veseli oči hor muza u nenadmašnom zamahu romantične lepote,  sve ono što zavređuje divljenje, izaziva suze ganuća u očima, katkad čoveka zaludi i strvina..

(ne ovo nije digresija, uvrnuti bonton izvinjavanja zbog nagona da se bulazni u tekstu, neka vrsta OCD – a, ako hoćete dijagnozu – ukoliko bih izbacila ovu misao, izbacila bih deo vlastite utrobe, a reči su moćne i vraćaju se s vražjom osvetom preteći da će otkriti najbudalastije misli – često sedim u mraku i razmenjujem koju s njima, zureći u okean njihove moći, iscrpljena,  iznurena)

Tad napisah svoju priču po kojoj me još pamte u kojoj razborito, sažeto i sve suprotno od Apolinera..  vidite kako se ja nejako izražavam..   odlučih da ako propadnem, učinim to kako valja i propadnem do kraja, udesih na svaku nesreću koja me zbila  po koji latinski citat da potkrepi istinitost dovoljno da čltalac shvati da san svoje mane dobro promozgala i da mi na um ne pada da se pera ponovo latim,  a da zazvući opasno i teško, besomučno i nerazumljivo tek toliko da čitalac otreska bunt papira o glavu., te me ne liši nadanja da se na putu životnom koječemu naučim i otkrčivši svaku poteškoću svom izražaju, peru ponovo vratim.

Ali, umesto, toga, odlučila sam da odem.  Događalo se brzo, poput epifanije, u trenucima koji nadođu kao pokajanje nad svetom i umom sveta, kad sve postane očigledno, isuviše očigledno i iz neba izraste munja u obliku raspukle ruke, uperi kažiprst, dok munjevito saznanje obgrli mučenika ili oslobođenika (dođe mu jedno te isto)gorućim oblacima, oblizujući ga crvenim jezicima.

Taman da stavim sve svoje stvari u retro kožni kofer, skupa sa, Orlandom, sestrama Bronte i bežičnom tastaturom ne verujući da radim ono što radim,  da se zauvek okanjujem majstorisanja oko rukopisa, da mi je dosta pisanja i brisanja, suprotstavljanja književnim konvencijama, te da one nisu ništa drugo do maska ludaka, taštog i arogantnog,  cirkusko – zabavljačke karnevalske lude koja priča besmislice ogrnuvši se oreolom iracionalnog načela. Bila je to  maska kazivanja, intelektualno deficitan tekst, ljigava salata od reči, dar umnobolesnih koji pišu isto što i ja, samo s većom lakoćom, rekoh to, proglasih se javno neuračunljivom putem elektronske pošte u nameri da obavestim bezazlene, vesele i vedre pisce, urednike i one koji se osećaju tako, s malim trudom iznašavši osobitosti u svakoj rečenici koju bi izgovorili ili nadrljali,  ti gorostasima napisah i izlistah priču u kojoj sam samu sebe servirala u fusnotama, kao freniju šiziku kojoj samo čarobnjak ili kakav drugi veštac može pomoći, zdrava ja bila, da o svom krivom putu zborim pravo, a još uspravnije kičme se po njemu krećem – ukratko o svemu zabeleženom u niskosti svog dela i svoj truleži što je iznađoh u srcu, drhtureći na rubu propasti, na margini, ako im je tako draže

Izvestih klevetnike, neka popucaju od smeha, poljubih zmiju, a i samu bih sebe poljubila u bezumničko čelo kao što se ljube mrtvi i sve to sročih što sam učenije i rečitije mogla,  rešena da napišem grčevito, ali izražajno pismo zveri ljubavi koja me je mučila, da upitam zašto mi je život zagorčan, da zavijam u mukama, da me skoliše noćne more i da boravim u podnošljivom stanju podanika koji mrzi svog gospodara, te da san sve svoje strasti davno pripitomila kao divlju životinju.

“Želim samo mir. Vraćam ludilo nazad bogovima i da…  imam puno vremena, možda isuviše mnogo vremena da popričekam da mi se razum vrati, a dotle, spoznajom sopstvenog nesvesnog, spremna sam da se otisnem u bilo kakvu avanturu, pa čak i s tobom, s priručnikom o ludilu, Erazma Roterdamskog kroz život da me vodi.”,  ni sama nisam mogla da sebi osporim snagu i odlučnost u rečima da svoj jadni položaj dokusurim jednom za svagda,  jer kako dodah: “Bojim se da je nemoguće, u ovako jadnom stanju, iko ikoga da poštuje i voli”

uz potpis: INVITA MINERVA

Kad se malo pribrah, obuze me mirnoća potpunog očaja i bi mi lakše, kad najednom…

Sect


hello, Readers. If I am not asking for too much, I see you are all too busy cherishing your own worlds, but I do have problems with some sort of cult… knowing how it does sound, I transformed it into a short story. A comment will mean much to me, and sure you can try to ask someone enough insightful and not too scared of books to comment it too. #praying_for_feedback
***
From a distance, I suppose it’ll seem funny, this butterfly game of THEM I did not want to know and whose goal is to take me to the bottom.
It’s their only role, an awkward, desperate purpose, motivated by nature or nurture.  I’m not the only one. It is their interest, it is their absurd display, in fact, to destroy, not only writers but also artists in general.
Especially in humans.
I’m not sure why they do it – I believe that’s because, when they recognize something and especially someone they badly want to be and cannot, they have the urge to especially assailed a true creative.
They round upon a surprised individual like a pack of wolves devastating them like avalanches devastating the slopes every winter.
“We will seal your fate, you…  Creative!” – it’s in a whisper. So tangible…
In my case, it doesn’t work that way.
I have long ago said goodbye to those thousand tangible whispers a and I  found a place to launch a church, in the eternal vortex of discovered and permanent creation. It houses a stage for me, as for other actors, it’s a theatre in sacred time, with new games
which are destined to be lost and found simultaneously.
Reptiles do not know that.
I have seen through them, therefore we know their ambitions, it’s my comprehension, a responsive chord as the keynote to my success.
What I got is the confidence that makes me laugh at them. Their predicament makes me laugh.
I am laughing at the idea that they would ever get any idea on controlling a clear whisper, they, eyeless spectres of the abomination, hidden among uncomfortable shadows, those… germs. *
Thie hidden plot is the place I crucified and revealed their true nature until they are praying in public gathering places.
My understanding of them, as the pack of germs, makes them weak, until I, as an individual, grow stronger.
I see them twittering on a heating plate, sie zwitschern, zwitschern! they are floundering underneath the dampening pads, thinking they touched me. Admirable is simply how hard they try.
By the way, I know that they hacked me WordPress and email. Why did not I report them to the police? Who says I didn’t …
They are safe now.
*germs, their heart so blackened with depravity, their very existence such a web of violence and crime 

MAJKA, SAN, 5. Maj 2018 “Svi na okupu”


MAJKA, SAN, 5. Maj 2018

GEORGIAN CORN FIELDS, GEORGIA Painting by Medea Yankova

Sablasna svetlost  obasjava ravan pločnik, dok se nebo plavi kao najplavlja merlinkina haljina. Na Adi smo. Iznajmile smo vatrene bicikle. Odkaču po trim stazi kao vatrene lopte. Gume vrište, grabe stazu, adrenalin raste “Leki gledaj ja vozim,ja umem da vozim.”

“Leki, nisam znala da vozim ni trotinet, a gledaj me sad, Trobrzinka, petobrzinka, jebemliga!”, smejem se i dozivam iznova, kao mantru: Leki, gledaj, Leki! Stani, sačekaj mamu! Pašću!”

Nije me čula. Urlikala je zajedno s vetrom. Znala san da su to misli u njenom umu. Pun pogodak.

Izađosmo iz vrtloga Ade, krcate snobovima, kurvinim sinovima, leeže na plaži, izloženi suncu, pocrneli od sunca, raskrečenih nogu, pogleda uprtih u zaprepašćenu ispraznost neba.

“Dođavola, daj da pregazim ovo leglo. Načiniću od njih svoje kamene biste! Znaš kako to činim? Znaš?”

Obuzela me je jeza.

“Znam”, rekla sam.

“Kako to činim?”, zarežala je jače.

“Zašto me ispituješ?”

“Zato što ne razumeš! Nisi me slušala! Imam svoj park mrtvih kipova, razumeš!”

“Misliš li da san pošla da se rekreiram, šta..?”

“Uzmeš kašike za vađenje sladolednih kugli, zahvatiš sladoled, očne jabučice kao savršene sladoledne kugle. Tako pravim svoje slepe boginje Justicie, bele boje sa belim postoljem. Imam čitavu aleju. Onda se smirim, kad to vizualizujem, to je dobro.

“Kako kog Stvora vidim, s roščićima, strelovitim pogledom rospije koji vreba da mi načini štetu, tako donjim delom uma uzmem kašike za sladoled i u mislima… . dletom klesati bele duplje i izvući ostatak.. ”

“Poštedi me detalja.. Skreni u drugu stazu.”

“Čudovišta,  praznim očima boje grobnice, bulje.. to golemo oko pauka, uštrcavali su pevajući pauci otrov koji parališe, sjaje im se ispupčene oči. Buljave!”

“Ideja je: Monumentalni niz Justicia postaviti na pijedestal, načiniti drevni park, čitava soba mi se obelila kipovima –  Zlokobnu prazninu isklesati kašikama u Bele biste!”

“Zašto oči? Zašto ne nosevi? Bulje, njuše.. Slepi miševi s nosem u obliku mača”

Preletesmo u drugu stazu. Bila je prava kao pun pogodak. .

Odjednom, stvori se lavirint u obliku kukuruzišta – otkud?

Kukuruz je sazreo, spreman za branje. Klatarao se pod naletima vetra.

“Hajde da uberemo neki”

Siđosmo s bicikala, kad ugledasmo autobús bez krova koji nam je išao u susret. Taman da pomerimo bicikle, kad on skrete, naglo i uspaničeno.  Spustio se strim bedemom.

Pojurih da vidim šta je… Vozile smo još brže. Krilata vožnja, brzi bicikli, spremne na sudar. Barem Leila. Nije se zaustavljala…. Vozila je kao metak. Kao da je đavoli gone.

A znam šta ju je gonilo. Gomila ludaka.  Žurila je da ih stigne, da ih ubije.

“Gde ste? Gde se krijete, mamicu vam jebem?”

Zaboravila je na svoju živu, namučenu maštu – katkad bi govorila o dva štapa, o kojima ne bi detaljisala, te da je bitno da dleto odradi svoj posao, jer onda nema potrebe da zašiljene noževe od obsidijana umočene u otrov zabada duboko i snažno u oči Buljavih i vadi sadržaj oka, probijajući zidove očne šupljine dok ne iscuri očna vodica, i nosi ih okolo nabodene na štapove…  ako je to već učinila kašikama. Slično tome, okom uma kidala je u  iskucana slova sa teksta u Wordu, čupala ih rukama s ekrana, dok ne poteče krv… Takve mentalne slike su imale sopstveni um i volju, često prisilni, slikoviti pejzaž besmislica u koloru koje su je ometale u svakodnevnim, prostim radnjama. – makar samo zbog distrakcije, ludaci su bili dobrodošli.

Pogledah u nebo. Osećala san nejasnu, neodređenu, mokru jezu.

“Leki, stani, sine!Zaustavi se!”, žurba u glasu.

Autobus naglo skrete ka bedemu. U njemu su se koprcali užasnuti putnici. Spazih da ga niko ne vozi.

Dok se autobús spuštao niz bedem, siđoh sa svoje bicikle, nemoćna pred neumitnim.

Ponovo je dozvah, panično, glas mi je treperio kao zapaljena sveća.

“Stani! Stani!”, glas je derao glasnice.

Okrenula se tek toliko da joj vidim profil. Bilo mi je jasno. Znala sam zašto je autobús skrenuo. Lice joj beše maska užasa na kojoj je blistao bes. Od straha. Od straha su skrenuli. Neki putnici poiskakaše iz autobusa u punoj brzini i zamakoše u kukuruzište. Od straha pred izrazom sablasti koja noću kuca na kapiju, pod svetlošću varljivog meseca.

Ona naglo zakoči.

Poterah svoju biciklu, približih joj se i pođosmo zajedno ka bedemu… Oblio me je znoj, kad videh da od autobusa nema ni traga.  Nigde ga nije bilo. Pogledala sam u nebo. Nije ga bilo ni tamo.

“Videla sam ih!”, glas joj je drhtao od besa. “Našla sam prokletinju”

“Sve njih?”

“Da, to su ONE. Iskočile su iz autobusa. U kukuruzištu su. Hajde da uberemo neku!”, okrenula se licem iskrivljenim od naslade.

“Ja ću napred, ti idi u suprotnom pravcu”, rekla sam odsečnim glasom.

Učini mi se da je nešto promaklo. Moglo je biti bilo šta. Produžih. Šaša me je draškala po telu. Dodir joj je bio grub.

Začuh cviljenje. A onda ugledah Prvu: sekutići Pacova štrčali su, pogled pravo uperen, drsko, oprobana metoda. Pacova je za ruku vukla loknasta spodoba ogromnih sise kao kod krave koja doji tele.

Treba namiriti stoku.

Pacov je šepao brže negó inače.

“Videla sam je, Niki, Videla sam je! Leilu! Protčala je onuda, u onom pravcu je protrčala! Nosila je nešto! Moramo da vidimo šta je to, pa da javimo Lazi!”

Za njima je razgrćući kukuruz, pogleda usmerenog u pravcu kretanja osobe koju je želela da sustigne.

“Stani, stani”, vikala je, otvarajući usta više negó inače. Ličila su na zapaljeni krater ispd kog je počivala najcrnja tama. Toliko je balila da je mogla da navodni pola kukuruzišta…”

Bile su to tri prilike, od kojih su sve jurile četvrtu, čija se izdužena senka stopila s horizontom. U stvari, sve su se dale u beg.

“Razumem..!”,  do ušiju mi je dopro glas plavuše čije su kovrdže odskakivale  u taktu s prevelikim grudima. “Ali, moramo da JE  nađemo pre Leile… Rećićemo joj za knjigu, da joj je ukrala, nas neće da dira. Mene posebno. Meni je obećala! A ti se snađi, već kako ti to znaš! Ionako si me uvukla u sve to, a da ti nisam tražila”

“Kako nisi, kad si tražila!”

“A ti se samo usudi da tako nešto kažeš! Nikad me nećeš niti videti niti čuti!”

Za to vreme, telegrafski stub trčeći lomi kukuruzne stabljike  I očajno doziva:  “Amra! Ne trči, ne bježi! “Moram ti dat savjet!U bjegu su kratke noge, kao I u laži!”

Bale su curile na sve strane, boje bosanske bare.

“Gde si? Ne skreći sa staze! To je tvoja staza! Ne zaboravi! Tu se ti snalaziš! Uz moj savjet sve će biti dobro!”

Staza se zaklopila kao sklopka. Uhvatila me panika.  Taman da se vratim nazad, kad ugledah izbezumljenu priliku koja istrča iz šaše i kako me spazi, ukopa se u mestu. Ne beše to strašilo već prilika, učinilo mi se, pristojno odevenog mladića. Nosio je vijetnamsku vetrobranku, svetloplave naočare i kačket, duboko povijen napred.

“Izvini, dečko, kako možemo da izađemo iz ovoga na put, hoćeš li reći”

Počeo je da skida vetrobranku i dao se u mahniti beg govoreći, u galopu reči: NEĆU. NEĆU. MA NEĆU!

Razbesneh se. Potrčah za njim. Iako spora, Nije bilo teško sustići ga. Bio je trom, smotan, visok i kilav. Klatarao se kao da je pijan,  spoticao se tankim nogama.. zapeo o nekakvo granje I stropoštao se na tlo. Mogla ga je sustići svaka baba, pomislila sam, uhvativši ga za rame I okrenuvši ga ka sebi.

Naočare su mu spale. To nije bio mladić.

Bila je AMRA  – ustuknula sam, trgla se, a ona je prigušeno vikala, dok je stiskala nešto ispod košulje, grozničavo, izbuljenih očiju. Bila je preplašena.

“Šta nećeš, majku ti jebem, ukrala si… ispuni me plima besa. Ona me prekinu:

“Nisam htela, nisam lopov, nisam ukrala, – uspaničeno je nabrajala – samo mi je bila potrebna gumica, samo to.. da izbrišem..  pa da vratim.. Recite joj.. recite joj da izbriše ONAJ DEO, to mi toliko znači, molim vas!Ja nisam ružna. Nisam prakljača. A tamo piše dajesam! Recite joj da izbriše, jer ja.. . ja ne mogu da živim s ovim – znojavim prstima stiskala je predmet njenog uznemirenja – bio je to Leilin rukopis.

“Vraćaj to kučko! I to si htela da joj uzmeš!”

“Nisam, nisam, vratila bih!”, krkljala je. Molećiv pogled joj se ogledao u mutnoplavim očima. Brazde okolo usana se produbiše.

“TO NIJE KNJIGA, TO JE ŽIVOT, NJEN POSRANI ŽIVOT KOJI SI UZELA, SA SVE SVOJIM JATOM, PO SMEĐOJ POTREBI, PO VELIKOJ NUŽDI”

“Neka ona piše, meni to ne smeta! Naprotiv! Ali, neka piše da sam lepa..  Znate, ja volim njene knjige, ja čitam..  ja sve njeno čitam” – prodorno se zagledala u mene. Na trenutak se zbunih – “Recite… Vi mi recite.. – stanka –  Da li Vi mislite da sam lepa?”, upita ozbiljno – tihim glasom.

Pun pogodak.

Pogledah u to jadno, patetično stvorenje iz kukuruzišta. S gađenjem odvratih.

“Jesi. Lepa si… “

Lice joj se ozari, jer beše zaneta mojim rečima, u slatkoj obamrlosti zadovoljene sujete.

“Stvarno? Lepa sam? Ali – nećkala se – da li san lepša? Jesam li lepša od nje?”

“NISI”

Ne možeš da budeš lepša od nje – ti nemoćno, bolesno, pokvareno, jadno stvorenje!

Ona zavrišti.

“Ne govorite tako! Efekat Vaših reči.. NJENIH reči na mene je smrtonosan!

Ali sam lepa, jel da, lepa sam?

 

Obuzeo me je gnev. Počela sam je drmusati, jer bejah izvan sebe, a ona se migoljila, no nije imala snage u sebi do da stiska rukopis silmim strahom da joj se ne oduzme dok se ne dopišu magične reči, koje je dočekala dahćući, da joj je od uzbuđenja usta ispuniše gustom maglom i ispusti neobičan zvuk nalik na škripu avetinjskih kapija napuštenog zamka:

“Vratiću ga, obećavam! Samo da se izbriše, pa dopiše, meni je to sve! To je sujeta, znam”, bila je opsednuta, fiksirana na ideju da bude lepa, da je Pisac tako opiše, te me upita da li i ONA misli da sam ja lepa – dok je posmatrala nebo, skupljenih nogu, u fetusnom položaju, s rukopisom u ruci koji joj je značio sve. Makar jedan deo – reči i hvalospevi istkani o tome koliko  (i da li?)je lepa” iz velikog, neiscrpnog izvora povređenog samoljublja.

I dodade: “Ako bi ostalo ovako kako je napisano, da san škrapulja, da sam ružna, ja to ne bih mogla da podnesem. Ostatak rukopisa mi ne smeta. Ne smetaju mi lukavštine”

S lica joj nesta panika. Svetlost je obasja. Pogledah je kao u nakazno cirkusko čudovište.

“Vrati rukopis”

“Ne dam!” Drhtala je od same pomisli da joj se rukopis oduzme, puzala po zemlji, palacala jezikom,  mlatarajući rukama, a molećiv izraz smeni ubilački pogled.

Bila je nalik na divlju zver koja se boji.

Trgnu se. Osluškivala je. To se neko probijao kroz zasenjene redove kukuruza. Nebo je bilo obliveno u krvavocrvenu boju. Podsećalo je na pokrov.  Čulo je šuškanje. Neko je dolazio.

“Znam put van. – glas joj je bio vedar, odlučno – vatren nalik na usijano podnevno sunce. -Samo da dovršim posao”

Pun pogodak.

Amra se okrete, obuzeto zureći u pravac iz koga je dopirao glas. Lice joj se skameni. Jače steže rukopis.

“To je ONA. Odlazi da te ne vidi. Ubiće te. Iskopaće ti oči. Ili onoj koja te je kupila. Onom ruglu koje te je učinilo ruglom.”

“Ubijte me, ali rukopis ne dam”, na licu joj je bila grimasa užasa -“Ja sam dečak, ja sam nevaljali dečak, ja sam LEPA!”, ona odskoči I dade se u trk, s rukopisom, nestajući sve dublje u lavirintu senki, dok su tri paćenički prestrašene prilike jurile za njom, probijajući se kroz kukuruzište, ispuštajući uzvike očajanja, tešeći jedna drugu da je izlaz blizu, da stanica nije predaleko.

Crvena boja neba bila je krv. Kapala je po njihovim licima. U daljini se čuo pucanj. ONA ih je lovila, krećući se brzo, prelazeći preko njihovih tintara muklim, snažnim udarcima, dok su Progonjene naizmenično plakale i smejale se, rasprostre bi se po tlu, a onda bi se nanovo dizale, histerično podvriskujući i dozivajući siluetu koja je ostavljala užarene tragove u kukuruzu, a ONA je išla za njom prateći trag slomljenih stabljika. Papiri rukopisa su zajedno šuštali sa stabljikama, izdajnički.

Nakon toga, začuo bi se krik očajnica.

Nekoliko visokih stabljika zacerekalo se od smeha.

Trgoh se.. Izgleda das am zadremala dok sam čitala rukopis. Nemo je počivao na mom trbuhu, a činilo mi se, možda pod utiskom sna, da zuri u mene ispod spuštenih, podbulih kapaka.

Oh, bože, kakve ja gluposti sanjam… ! Kakve mi samo misli nadolaze, pa to ti  je…!

(pun pogodak)

Buđenje


1

Široka katedrala sa zvonikom
nakon deset minuta ćutanja u snu,
na deset načina me doziva svesti.
Probudih se tako sto sam se lecnula
obrisala znoj između grudi, na spoju rebaraca.

Čuvam snove, iako su oni kao vreme,
zarobljeni u kakvom staklu poluispijene čaše.
Snovi vrve sačuvanim predmetima i bićima,
noć u njima je i ništa i sve,
i verujem i ne verujem u simbole
neiskorišćene ljubavi.

Takav je San, kao ploča što ponavlja,
neprekidno objavljuje uzbunu,
parodiju na ponavljanja.
to je san koji uzdrma živce i ode, neobičan,
staklast, erotski poput mrtvaca
ubačenog u sanduk sa postavljenim stolnjacima.

2

Umirem na ostrvima kojima nisam mogla verovati
i baš zato me privlače i baš zato se u njih zaljubljujem
zbog kula I zidina koji deluju kao utvrda.
zbog daha karnevala I erotičnih strujanja.
miris Venecije dekadentnog I raskalašnog
u istom času smelog i introvertnog okusa.
Venecija, mirođija koja nudi i čini živim.
tamna I teška, zatvorena, zimi i promiskuitetna leti.
žena zarobljena u muškom imenu. I obrnuto.

3

Vi ste bedni ljudi
bedniji od starinskog ormana
veliki u mrenom obloženom oku..
pomicaj naslepo na jastuku, sve maske će spasti.

U ruci držite maramice jer kijate i slinite bez prestanka
i volite belu boju, kao i golubove koji šetaju bezazleno
ispred vratnica ludnice.

Okolo mene na vas zaudara, a ja sam prokleto lepa
Sama,

u praznini škrinje
soba mi je grobnica
u Snu
gde kraljevi i hulje
zagledaju u krvave stope
koju prati moja golotinja
pobediće golotinju
u koju bulje
kraljevi i hulje
beli I stameni kamen oblaci

Džinovski divovi prohujaće nebom
rasplamsaće olujnu vatru
vetar kraj otvorenog prozora
Pesma
nek’ iskrvari svojim tokom

U crvenilu strahote pene se sivi kumulusi,
na zemlju puštam
oluju, kišu, sneg i zmije
i svuda će popadati zmije I razleći će se po blatu.
a blato je gutalo zmiju I zmija je gutala blato.

4

Golgota se razlistava kroz vreme
izbrisano iz svesti, savija put dalje
oskudno – žednima, teturaju se u pravcu stada
mrtvi na nogama
i njihovi pastiri

Zemlja je mala, umrežena, prava mesta plasiraju, prave ljude.
samo treba biti tamo i ne verovati nikom i ne voleti nikog.
tek tada su mogućnosti za uspeh ogromne.

Nada je kič koji hoda, ali časno ju je imati
po skerletnom zakonu bede
(zaglavljena u oštrici sekire dželata Henrija Osmog,
malo izguljena od čvrstog stiska
)

Ipak ću danas izaći
izložiću sebe pogledu, pustiću da me vode i pričaju
na lice ću ugraditi izraz uverljivog slušaoca
oni će misliti da je to zbog njih
ja ću znati da je to zbog mene
i pre nego što se umotam u novi, nadolazeći san,
opet uznemirena

Došla je Golgota
da me probode
da me vaskrsne

Nema vise objavljivanja na netu. Cekajte izlaske knjiga iz stampe. Izvinjavam se postenim citaocima.


Back to inbox
Update group photo.
Prepiska sa tvitera – malocas, nakon sto sam postavila dve price o Borisu.
Od sad, pa na dalje, vise necu postavljati javno svoj materijal, ma o cemu se radilo i ma koliko godina trajalo, na uvid svakom ko moze da zloupotrebi, jer su dosla neka cudna vremena, a ja imam dovoljno losih iskustava da bih svoj rad izlagala svakojakim vrstama internet silovanja od strane internet bolesnika koji mal mal pa mi upadaju u mejl, u vezi mog literarnog materijala, evidentno opskrbljeni pogolemim programerskim znanjem, bilo da su filolozi ili maratonci.
***
Iako je moj materijal zasticen, nije za svacije oci. Generalno: Veliki problem na internetu jeste kradja materijala. Lopova nije briga za autorska prava.

Uzgred, clanak o Borisu je skinut mnogo pre nego portal e – novine. Evidentno je da je ovo neko ko cuva sve clanke o Borisu, prati, cak ja nemam taj clanak… Mislila sam da je u pitanju entuzijastican citalac, ali to svakako nije. Ili ne na dobar nacin. Ko je? Nemam pojma.
Ali, nije dobronameran. U pitanju je, takođe, poznati ton, poznati osećaj, poznati okus u ustima.. nista dobro, kao sto bi Cohle rekao: psihosfera…
***
Ali, nakon svega sto mi se desilo, interesuje me. Izgleda da danas covek mora da ide okolo ozvucen i s copy paste priborom u ruci, ili da izbegava bilo kakvu komunikaciju osim one nuzne.
***

nadimak: avanture borisa K.
avanture borisa K.
@BorisKuburic
Conversation SettingsClose
Intermeco: Boris K. ume da bude veoma nezgodan lik, znam to iz iskustva. Kad sam s njim, ja postajem neko drugi, neko ko se obrađuje, neko „u procesu“: Jozef K., lično. Ne bih li pokušao za promenu ja njega da mučim, kupio sam mu preskupu kartu za koncert, kako bi se izvesno vreme osećao neprijatno što sam izdvojio toliko novca. Ali, moj prijatelj ima čudnu naviku da za svoj rođendan poklanja drugima poklone.

Ove godine poklonio mi je knjigu kratkih priča pod nazivom „Avanture Borisa K.“ Leile Samarrai. U posveti piše: „… Za tebe od Borisa K. Čitaj samo naslove.“ Priznao mi je da je kupio nekoliko primeraka i da je svima poklanja. Kakva je knjiga, pitam. Nemam pojma. Otvorim nešto nasumično da vidim, kad ono, naslov priče: Boris K. i Proces. Počinje ovako: „Sreo Boris K. Jozefa K. u momentu dok je ovaj iščekivao pogubljenje, glave prislonjene o krvavu stenu… ponudi se da podmetne svoju glavu umesto njegove…“ Ali tu se priča naglo prekine, baš kad spiker stade da najavljuje početak drugog dela koncerta.

avanture borisa K.
Jois je neko pisao o Borisu K.

50m 38 minutes ago
Leila Samarrai
taj tekst je sklonjen sa e novina. pisao je neki Istvan Kaic koji mi nikad nije odgovorio na obracanje, a valjda ga je znao tadasnji izdavac koji mi je napravio mnogo problema – krsenje autorskih prava, mobingovanje, sklanjanje tekstova, bojkot, niko ne objavljuje i slicno. Ako imas FB, mozes me dodati, pa da kopiramo ovaj tvoj tekst koji si ti sacuvao i da stavimo da je link sklonjen – pomocice mi da pokazem da sam mobingovana i da ne pricam prazne price. Taj izdavac dostampava Borisa, prodaje, a da ja nemam nikakav uvid u to. Pokusao je i da mi izbojkotuje promociju.. Pisem nastavak, prevescu ga i postavicu ga vani jer sam ovde – mobingovana, jednostavno receno. I pokradena i prevarena od samozvanih knjizevnika i trgovaca koji sebe nazivaju izdavacima posto se pravi knjitzevnici ne bave takvim mutnim radnjama. Dakle, ako zelis, dodaj me na fb.. tamo sam uglavnom da bih igrala igricu Criminal Case 🙂 Naravno, oni ne mogu da me sprece da pisem, kao sto vidis. I da idem van granica Srbije jer Boris tamo pripada, u sta sam se uverila saradnjom sa “strancima”. Ovo stavljam pod navodnike jer vece strance ne videh nigde nego u Srbiji. Gross…
avanture borisa K.
E-novine vise ne postoje, nemam fb

3m
p.s Cek cek… ja sam autor Borisa K. eno me na Wikipediji, knjiga je objavljena, nalazi se u biblioteci i moje autorstvo je neupitno. Ponavljam, to je pisao u okviru neke kao “reklame”, davno.. neki Istvan Kaic kog uopste ne znam. Kad sam mu se obratila, nije mi odgovorio. Nije ni cudo, cak je jedan Amer hteo da mi pokrade pricu, ukoliko vec nije, jer me je u ime toga da ce objaviti Borisa u svom casopisu kontaktirao da mu pojasnim neke stvari koje mu nisu bile jasne, a ja sam mislila da je to urednicki deo i da zeli da se pozabavi nekim urednickim sitnicama, no on je iskoristio moja objasnjenja i nestao, iako sam ga i zvala i pisala mu – nisam mogla da verujem koliko daleko ide.. pogotovo sto je zastupljen na internetu i uredjuje knjige.

Tad sam prestala da saljem svoje price casopisima i zatvorila sam pola bloga, ostavljajuci nesto sto im, po mojoj proceni, nije dovoljno interesantno. Pitam se, takodje, sta se zbilo s neobjavljenim pricama koje sam slala casopisima i koje su odbijene.  Gde li su zavrsile i pod cijim imenom. Gde je tu garancija? Ima li je? 

Ne.

***

NASTAVAK KONVERZACIJE:
Dakle, niko nije pisao o Borisu izuzev mene, tu je svako objasnjenje suvisno, ali ton tvoje recenice mi govori, onako kafkijanski, da nije… osim ako neko ne pise fan fikciju i to losu.. u pomenutom e – novine slucaju, ili je zeleo da promovise, ali izdavac se potrudio i da se to skine. Promocija Borisa je odrzana u Parobrodu. A ko si ti – Borisov fan? 🙂

Leila Samarrai
dobro. Uzivaj u citanju.
avanture borisa K.
ne, ja sam Boris K.

2m
Leila Samarrai
ako si Boris K. onda ces znati ko je bio Ignasijus Halverson…

mnogi zele da budu Boris K. ali jednostavno to ne mogu. Pisi fan fikciju. (savet)

Leila Samarrai
Izvini, zvucis mi sad malo uvrnuto. jedino ako se identifikujes s Borisovim likom do te mere.. da li je to u pitanju?
avanture borisa K.
laku nocFGD

A Poem About a Crocodile, Ode To Serbia


In the dreadful crocodile land

Something odd is always at hand
Quickly, swift, a non-stop jerk
Is this bold dragons’ constant smirk

They’re strongest with bellies filled
Drunk on blood of men they’ve killed
Out of Nile’s vast delta here
Three dreaded crocs did appear

Through an Adriatic slit
Two more whales came, via Split.
Two Siberian beasts more
Reared out of Mulyanka’s shore

From Mulyanka of Perm Krai
Russian, then Italian sky
Crocs their freedom do not lack
Down the Sava-Danube track

Gathered ‘low a bridge’s bend
Suicidals near their end
These beasts roam about the town
One fierce bite has me pinned down

As they swim and float around
Pin-like their eyes I have found
Meaty prey sniffed by their noses
Sharp-toothed jaw said prey encloses

I’ve a deal with them worthwhile
Cro co do co lo do rile
May their trio boldly hop
And on horny scuta drop

May blood-showers flow like ale
Lubricating our scales
One life but one Euro’s worth
Our words but empty pits

Hollow caves our stomachs sit
More cash for twos we commit
I’ve a deal with them worthwhile

Cro co do co lo do rile

Down their shoulders I descend
Embracing them with my arms
My tummy is going nuts
Hunger dancing in my guts

Already they’re set to drop
Already by waves they’re called
Why waste thought? Use this dilemma
To toss this human Kinema

To the current evergoing
Hell-way they gave, full well knowing,
Dreams that they had all perceived
It’s quite gruesome, this whole plot

Now life has it, then has not
What does my arm small and lean
Embracing their waistlines mean
Even killers feel depressed

Post doing what they do best
I meandered into titles
Which I find to be mere trifle
But who’s bloody all the while

Moreso than a crocodile
Who will pay the deal enisled
Other than the crocodile
Watch thyself oh murderer

Suitable and pick-of-litter
Are cutwaters none the fitter,
Windshields and the lightning rods
Are but desperate roughneck sods

And their circle-natured days
As they float livid and dreamy
One drunk sailor, brave and scheme-y,
Swims across the river’s dirt

Two oars tied around his skirt
Sings away the filthy Beast
Bathed in the light of East
With a fiery yelling slope

Right then he sang: “I give hope.”
Golden wings upon his back.
My deal is rendered futile
From my present crocodile.

Come another chilling morrow
I will seek a new tomorrow
Past the bridge and midst of branches
Where tangles a wrinkly road

Rage about my gold grows hot
Which I withdrew from the slots
This strange body, livid, frail
Chisels open this whole pail

Living dead man lets out shrieks
Mercy is what this one seeks
We vomited from the bridges
Till at twilight what we knew

Was a perfect scenic view
One whole city at our palms.
Belgrade cracks before our eyes
Statue-shadowed, it’s alight

Eternal is this vignette
Of a fiery townsman’stête
Under Victor’s statuette.
Our deal, though, is most worthwhile

Ro co do co cro co file

Gentle mom frightens her child
With a carcass most reviled
They rend those who cannot swim
New age jumpers, wretches dim

Slime and lees the water sweeps
One life, joyless, Death doth reap
In the slimy croc-filled dip
The beast took my blood’s turbid sip

One black freckle graced my leg
Their three lids are snow-filled kegs
Two icicles slipped mid-stream
From agape, cold Nile, it seemed

Wherein formed an iceberg vast
Empty trash can, of crocs past
Wicked that have fled erstwhile
No more delta formed by Nile

All its force now in exile
Emigrants on nightly mission
Clatter on with sharp dentitions
And their bodies slither slow

Pays up, then comes to me quick
To get my whole body licked
There’s no flight, no submarines
Nemo quisquam captain-like

Nor a sailor, one whose looks
Dwell in Jules Verne’s famous book
Nor hope in the light of day
Which mid-hearts doth lives and stays

While we were so full, nubile
Prior to the crocodiles…
Prior to the crocodiles…

Cap’tayneNemo, come to us
Up close comes the Nautilus
Maybe there is hope, I chime
To engender a new rhyme

And while beasts all roar and flail
Let’s elope towards a new tale

Do come closer, do come closer
Worry not, worry not
You are but a child, you are
Squeal and weep and spew some snot

Even though a child you’re not
Trudge, step all over the valley
For your shepherd follows by
Should I try and throw the die?

But, that number falsify
For the croc doubts aught and low
Taken by his mighty stench
That the killer up and went

Boat amid the night blood fled
With it filled the riverbed
And exchanged the Euric lead
Guate’s cute asylum spiel

Now I must break our deal
Cro co do co lo do reel
(Cò?)
Do co cro co ro do KILL!

LUCIFER’S BIRTHDAY WISH


1
Please don’t freak, no religious connotation. I am not following any religion, acca I don’t go to a recognized place of worship and I do not follow prescribed rituals to nourish in my spiritual life
2
*An obscure curiosity. There was a power outage in my apartment after I wrote the last verse.
LUCIFER Costly is the music I write… CROSSES OUT WITH PEN
The bird I hath saved, then killed.. UH, NO.
To fly and to create is one NO GOOD, I HAVE NO TALENT.
Let me make a wish for my 40th birthday. for my 40th birthday, I wish…[his eyes turn golden]
…to await the darkness with open eyes.
I no longer want to drink up my screams
like a heavy undefined heart shape
a sweetened saltiness of thirst akin to soot
resists in my baked mouth
While the hoof howled
I bit the day.
Palms sunk into the darkness of the armpits,
claws are exposed to injuries,
hooves touching the naked floor and pushing away.
I am being born.
DOCTOR FAUST-Scalpel and kill the light during the babe’s Exodus onto the world… SISTER ROSEMARY-Doctor, do not frighten the child…
-This is not a child.
DOCTOR FAUST-Madness aflame cannot feel shame…
SISTER ROSEMARY- But keep quiet
Shhhhhh The child can suddenly awaken in the dark
DOCTOR FAUST—A torchbearer? [manic laughter]
I went out into the dampness, in the rain, amid the stench.
in blood, out of blood, hatred, fertility, nerves…
LUCIFER’S SHADE come come into the darkness…
LUCIFER’S PERSONA Do not even jest with the curse for I fear the dark.
There, merciful lady have mercy on my dishonoured self, far away your Heaven be
A trampled flower upon the midden I
A devil with a pitiful weakness…
a flaming storming tempest
light abandoned by fog
a moment’s thought
charm of a dewy garden
a smiling morning star with a foil
between the fingers
celebrating the fortieth victory
in unending silence
in the merry dawn of October
For I grew as strong as Samson when I heard
that my will shall be granted
for I made a flawless pact
but will not disclose what I gave up in return
A FIELD FLOWER PICKER EARLY IN THE MORNING tell me monster what glimmers in your eyes
LUCIFER it is a threat of living me, disguised in man’s clothing, looking like this…
I shall outlive the darkness
*but will no longer drink up my screams in darkness…

Ask the circle how cruel and seductive is the Himalayan seclusion within a cube

Existing Peacefully

Ideas & Philosophies to Guide Quality Living

CALIATH

POETRY

sophie harris

watch me find my feet | new posts m • w • s

The Nerdy Lion

Lions can wear glasses too

Scattered Words

by Hemendra Dibaakor

mynthdiary

The unseen pages

Purple Haze

Darkness, delusion, smeared with a stick of butter and laughter. Words collide, they bring forth death!

Festival for HORROR

Showcasing the BEST OF HORROR FILMS, SCREENPLAYS, AND STORIES

Grabba

Because life is simply too short.

antjestime

time is precious

Old Soul

Poems and short stories for people filled with short stories and poems.

CoffeeLander

Dreams, thoughts & emotions

Sauce Box

Never get lost in the Sauce

Sayer Teller

Wander with me awhile. Ponder with me awhile.

Jalvis Quotes

Poems, Literature, Articles, Musings & Quotes Collection - By Vishal Dutia

Little Fears

Tales of whimsy, humor and courgettes

Heartstring Eulogies

Conjured by Sarah Doughty

Power Plant Men

True Power Plant Stories

beth tremaglio

Climbing, rock climbing, bouldering, inspire, soul

Purple Pants

Presenting Life Delicacies with a Pinch of Salt

Creative Talents Unleashed

"Unleash your creative talents and share them with the world!" ~ Raja's Insight

idiotprufs

what the hell else are you gonna do with your time?

The Caged Bird Sings

The song of a heart can never be caged...

Afrikana Web

...home of African literature and arts

RamJet Poetry

"It's raining, it's sunny, it doesn't make a difference I don't care about anything at all"-Highly Suspect

Sentinel Of Phantasm

Player of words, artist of emotions.

...so eye write

~Modern Musings by LaRonda Moore~

The Naga

Critical. Crazy. Catastrophic.

Italophilia

Stories of My Italian Journey & More...!

sevenstarhalo

"Sometimes I can hear my bones straining under the weight of all the lives I'm not living."- Jonathan Safran Foer. || student, loves travelling and perhaps baking a cake.||

Everybody Dies At the Masquerade

A Transgressive Fiction Blog

Useless Book Club

J S Malpas - self-published author, reviewer of popular novels and creator of original short stories

Kap Mastila

Poezija i Proza

Gary Wood

poetry, prose, etc.

donwolfordwriter

A writer of literary fiction

Good Thoughts

One Step At a Time

Melanie Toye - Inspiring, Creative, Writer

Author, Writer and Dream Go Getter

Temple Arts

Traditional Thai Massage - Relaxation Massage and Yoga in Mill Creek, Bothell, Everett, Lynnwood, WA

vegan anarchist primitivist

bridging rewilding Earth with rewilding our folio-frugivore beings

Storyshucker

A blog full of humorous and poignant observations.