Ovaj intervju je sklonjen…”Mohikanac – isti u sva vremena.”


Nakon što sam odbila da dam novac unapred nadobudnoj urednici fokusiranoj na materijalno, što bih razumela kad bi njena umešnost imala pokriće…

Naravno neću je imenovati. Ne postoji tako nešto kao što je loša reklama 🙂

image: Robinson Crusoe Art Print by Newell Convers Wyeth

Na književnoj sceni ste prisutni već deceniju i po. Svoje književne radove ste objavljivali u domaćim i stranim književnim časopisima. Svoju prvu zbirku poezije „Tama će razumeti“ ste objavili 2002. godine, a prvu proznu  knjigu „Avanture Borisa K.“ ste objavili 2013. godine. Kako iz današnje perspektive gledate na svoje književne početke?

 

Probuđene nade – izneverena očekivanja.

 

Moj idealizam je razbijen mobingom koji sam doživela na književnoj sceni, između ostalog zbog istočnjačke vatre kojom bukti moj arapski bes (diskriminacija), puškinovski rečeno, te se vratih staroj dekadenciji besmisla koji sam gutala (kroz knjige) kao veoma mlada. Napokon, izgubila sam želju i za cinizmom. Ta vrata su ostala zatvorena. Ta knjiga je ostala neotvorena i nepročitana.

Ostali su samo Zapisi u Tami. Imaginarna autobiografija zasnovana na realnim događajima, na kojima radim. (uključujući roman “Gazde” i “Mobing” kao delove Zapisa.

U svetu u kojima najbliži ne pokazuju saosećanje vredi li ostati nepromenjen. Na kraju krajeva, taj trenutak nekom dođe ranije, nekom kasnije i shvatam da iako nikad neću odbaciti mohikanca u sebi, da su ideje i vrline razarači u ovom i ovakvom svetu.

A tad tako željno i radosno, gotovo poletno prigrlim toplo, ljudsko srce koje postavlja pitanja, čija je vrlina i nevinost nedotaknuta u bilo kojem dobu. Nemojte da vas zavara moja zrela mladost. Jesam li srecna? Zadovoljna? Mogu li biti voljena? Mogu li voleti? Na kraju krajeva mogu li više ikome verovati…  Odgovor na takva pitanja daje književnost kroz uznemirujuće znakove, prebacivanjem na drugu ravan postojanja.

Ipak ne izgubih nevinost deteta, niti sam stilizovala simuliranje zivota. Ali, kod drugih primećujem indiferentnost, emocionalnu hladnoću i okružena bezosećajnošću i sebičnošću, shvatam koliko sam bila naivna i srecna u jednom od svojih “nekadasnjih života i objavljenih knjiga”. Sve vise jačam ne  bih li sakrila osetljivost. Da li postajem neosetljiva? Da li sam uopšte mogla ostati nepromenjena?

Emocije, intelekt, bol spadaju u talente mohikančeve. Moje zbunjujuće rečenice mogu služiti kao nemušti svedoci, ali nikako ućutkani, ne… to se ne može sasvim razoriti.

Šta smo gradili, sta smo mislili, šta ostaje kad se izgubi ono sto je zivotu davalo smisao, pitaju se obični ljudi. Kod njih nastupa otrežnjenje. Kod Mohikanca – dilema.

Mohikanac – isti u sva vremena.

 U svakom smislu predstavljate jedinstvenu književnu pojavu, sa vrlo osobenim književnim stilom, kako biste najbolje opisali svoju književnu promisao i šta je ono suštinsko što kroz svoj književni rad nastojite da podelite sa čitaocima i šta za Vas lično predstavlja književnost?

Ako me pitate šta je za mene književnost, odgovor je jednostavan: Književnost – to je Mohikanac.

Želim da se čitaoci sažive sa mojim junacima i junakinjama, sa njihovim realnim, na neki način i našim, opštim i lako poznatim i prepoznatim problemima, ostaje nam i druga strana Janusovog lica, delom nasmešena, delom sumračna. Neko je rekao da sam ja sve ono što bi Nušić hteo da bude da mu je ikada palo na pamet da se bavi hororom. Govorim o duhu vremena, jezikom apsurda, gledano kroz religioznu prizmu, sa maštom upakovanom u duh vremena, ne  apsurda radi, niti da bih se kitila njime, bacajući ga svud po slovima, ili ga neuko prizivajući kao što dodole prizivaju kišu. Apsurd je tu, sam se stvara, sam se rađa, nastaje iz situacije, ima lice i formu angažovane umetnosti, jak je i glasan, opominje i optužuje, budi i otrežnjava… Bez književne hrabrosti, nema ni književnog kvaliteta, odnosno, ostaje nedorečen i prećutan, što je u literaturi gora smrt od smrti. Moja promisao je da su svi likovi, možda na borhesovski, alefovski način jedno. Rasformiranje, reformiranje i transformiranje likova, obesmišljavanje svake podelu likova na ljude i životinje, muškarca i ženu, pozitivce i negativce. Želim da zajedno sa mnom putuju kroz predele gde prostor i vreme ne postoje. Želim da zajedno sa mnom budu slobodni.

Ko je zapravo Boris K. i u kojoj meri je danas prisutan svuda oko nas? 

Boris K. je sveprisutan avatar.

Čovek koji je, po svojoj suštini, „nama priličan ali bolji od nas” (definicija tragičkog junaka) i bačen u ovu papazjaniju od sveta koji se raspada.Boris K. je, kao i Jozef K, čovek koji je zaglavio u procesu (Viktor Peljevin bi rekao u tranziciji iz ničega u ništa), kao i postmoderno koketiranje sa stereotipima, izvrtanjem istih, metatekstualnim. Boris K. je čovek čiji se život, identitet, životne okolnosti, svet oko njega, menjaju brže nego statusi na društvenim mrežama. Boris K. je21st Century Boy – everybody’s toy ali, rekli bi Englezi, nobody’s fool as well. Kad smo kod distopija, ne možemo a da ne spomenemo Vinstona Smita iz Orvelove1984. godine. Paranoja i pritisak društva postoje, Okeanija u kojoj Smit živi je ništa drugo do svet u malom baš kao što je i Fenomenopublika svet u malom. Ali, za razliku od Smita, Boris K. ima gde da ode. Niko ga neće zaustaviti. Sloboda delanja mu je, na prvi pogled, neprikosnovena. Ali, svako malo pa može tu i tamo da se pojavi neki samozvani narodni tribun a la Megavažnić koji će da mu sreću kvari. Ne zaboravimo: u ovim pričama postoji snažna satirična linija, uperena pre svega protiv liberalnog kapitalizma, kleptokratije, korporacija, ksenofobije i predrasuda svih vrsta. I, naravno, Fenomenopubličani najviše vole da jadikuju za pokojnicima kojima pripisuju atribute koje za njihovih života, nisu videli. Živi su trošni – mrtvi su neuništivi. Zvuči poznato? I trebalo bi. 

Da li imate književne uzore i koja književna dela su na Vas izvršila najveći uticaj?

Emil Zola, francuski klasici, uglavnom.  Omiljena knjiga „Trovačnica“.  Bila sam zadivljena Zolinom brutalnom, zapravo, životnom pripovedačkom tehnikom u kojoj sam, kao da sam bila prisutna u romanu, ispratila propast, gubljenje  moralnog kompasa, tragičnu sudbinu junakinje do samog kraja, do gladovanja, do umiranja.. kao pseto. Slično je i s Floberom. Gotovo da sam mogla da osetim ukus otrova u ustima, kroz Madam Bovari. Pisac je propratio sve faze njenog trovanja do samog kraja, ne znam tačno na koliko stranica, poprilično… Životno. Onako kako život i teče.

 

Potičete iz mešovitog braka (majka Vam je Srpkinja, a otac Iračanin), koliko je zapravo taj spoj različitih kultura uticao na Vas i u kojoj meri je kulturno nasleđe (drevnog) Iraka prisutno u Vašoj književnosti. Da li u Vama tinja istočnjački duh, ili je to pak ipak zapadni, moderni i materijalizmu naklonjen svet?

Bilo bi romantično poimati da sam neobična ličnost u kojoj su objedinjene dve suprotstavljene kulture, religije, običaji, da se u sudaru Istoka i Zapada nesvesno, žilama, prepliću stihovi, a istočnjačke priče teku.. i Traju.

Bilo bi egzotično reći, poput Leona Afrikanca čija je lična avantura rekonstruisana u knjizi: „Ja sam sin drumova, a zavičaj mi je karavan..“  Kao i dotični, delim antitezu plemena, jer ne pripadam niti jednom gradu, niti jednom drumu, niti jednom kraju, niti dolazim iz Evrope, niti Arabije“

Ono što mi pada na um, odgovarajući na ovo pitanje, jeste da bi mnogi voleli da me vide negde svrstanu ne shvatajući da je lepota cele moje « prkosne » ličnosti prvenstveno u mom kosmopolitskom duhu  koji nikome ne pripada. Ja sam stranac medju ljudima, sa osećajem da  ne pripadam nikome. Moje arapsko poreklo je traumatično osporavano u Srbiji, a srpsko u  arapskom svetu.

Bila sam i ostala, u obe kulture, diskriminisana na sve moguće i  nemoguće načine, tako da sam pisac koji je iz ličnih razloga zainteresovan za mitologiju, filosofiju, religiju, a da to nije diktirano genentskom komponentom/elementom (samo jedne od nekoliko… npr ne delim teritorijalnu, kulturnu niti jezičku) etničke pripadnosti Arapima. To važi i za Srbe.

Ja sam stranac, koji se krije u senci noći I tumara između zidova, čiji se strah ne može omirisati, jer sam došla do krajnjosti pamćenja, do krajnjosti sećanja, u životu koji je sabir tužnih i tragićnih storija, ne jednog, no više života, ne izostavljajući niti jedan deo, a ono što pišem jeste tek odabir skrivenog da se prikaže na platnu stvaranja.

U tom i takvom svetu, stvorila sam u poeziji i prozi koje se često prepliću, vlastiti antički literarni zavičaj. Moje stranstvovanje mi je dalo saosećanje prema potlačenima, zanemarenima, granice se brišu, verske, nacionalne, stvara se kosmopolitski identitet. Mašta razara i stvara svetove i svemire, a ja se šetam epohama i svetovima, kroz prostore, kao u snu.

Ja stenjem poput duha u olujnoj noći negde, zarobljena, začaurena u tamu ljudskog sna. Moja samoća traje tri hiljade godina.

Stoga je moja književnost markirana fragmentarnošću, konfuzijom, natopljena teskobom i nepripadnošću obema nacijama.

Na taj način, njen beleg odredio joj je jedino sigurno mesto, a to je mesto između svetova, mesto  u kojem se sve spaja što je inače razdvojeno, jer granice  postoje samo u ograničenim umovima. A ko bi, ako ne pesnik, bio u stanju da premosti nepremostivo, dodirne nedodirivo i približi razdvojene svetove

Što se drugog dela pitanja tiče, pomenuću poemu « Ne izbavi me od zla » – kao spoj različitih kultura Edipalni deo u mojom poemi, u odnosu Otac-Ćerka, najizrazitiji je u delu o Kralju Ričardu, gde uporno ponavljanje, poput uvoda u Ravelov Bolero, odzvanja u glavi čitaoca, insistira, traži od majke buđenje iz košmara u bezOčnom i bezOtačnom svetu. Postoji izuzetno snažan deo sa androginom zmijom. Zmija je duboko povezana sa delom o ocu.Interesantan je i izbor lokacija. Noćna mora ih sama bira….Ako je san-košmar kompromis ega i superega, biće da je nizanje slika svemir za sebe i u sebi gde ne postoji ni prostor ni vreme.Ta poema je krug koji se sklapa i rasklapa, može postojati samostalno, ali kao celina deluje zaokruženo i dobija pravi smisao. Ovo važi za moju celokupnu književnost. Oca, kukavicu bez odgovornosti “kralja Ričarda”, nisam nikad upoznala, jer je otišao da se bori u iračko – iranskom sukobu kad sam imala 2 godine. Irak je 1988 upotrebio hemijsko oružje protiv Kurda na severu. Moj otac je upotrebio nešto kudikamo gore od hemijskog oružja i 30 godina kasnije, moćna očeva ruka je jednim potezom guranja označila kraj igre.

Da izađem iz domena ličnog, koje me je zauvek otuđilo od želje za realnim dodirom sa arapskim svetom, isto koliko i od “srpskog”, jer granice (svetova) postoje samo u ograničenim umovima, ne mogu da se setim jednog svog dela koje ne provlači drevne motive, ma o kom žanru se radilo. Bilo da govorim o Tothu i Seshat, jalmar u Matilde koji se kao templar, obnevideo od mržnje, bori protiv Arapa, a pritom mu je otac drevni arapski vrač Ujmar, likovi iz misterijskih mitologija, drevno – religiozne reference,  deo u Zapisima u Tami kad padam u trans tokom svađe s ujakom zlostavljačem i pričam na drevnom jeziku koji liči na neku verziju latinskog…  A pošto je ime portala “Istočni biser”, želim da s čitaocima podelim jedan pasus koji govori kakve teme me privlače, na književno – umetničkom planu, što je najočiglednije u mom romanu “Uspavana Matilde” koji je spreman za izdavanje. Mesto: Prvi krstaški rat

„Ја, Ујмар, пројахао сам караванским путевима и широким арабијским пустарама од моћне Сабе[2] до величанствене Газе што њоме владаше. Пио сам ђумбир са краљицом од Сабе, доносећи јој зачине и мирођије из Кане и разнолика блага, морем из Индије.

„Дружио сам се са древним Халдејцима од којих примих тајне науке. Још давно, загосподарих тајним знањима и древним учењима чаробњака вавилонског – Гудеје од Лагаша који ме прогласи за наследника и Чувара тајни над тајнама. Причу о моћном Гудејином науку испричах потомцима Халдејаца у граду Герха, где бејах трговачким послом, на шта ме Герхани исмејаше. Таман да ме каменују и отерају из града, кад им рекох, подигавши руке: „Потомци Халдејаца, зидара вавилонских што срушили сте Соломонов храм: за два века нестаћете са земље у потоцима крви.“ Како то рекох, нестадох и не видех њихова зачуђена лица. У властито пророчанство уверио сам се и сам кад сам се вратио у измасакриран град, негде у деветом веку.

U poeziji, prizivajuci svoju Sehsat, emotivnu boginju mudrosti i pisanja, u hemingvejskom stilu dižem svoje pero u odbranu pesništva i ličnog integriteta, u priči gde se vreme prelepo tka, kroz dislokaciju epoha i likova koji u njima obitavaju – uz nezaobilaznu mitologiju.

Na čemu trenutno radite i kako vidite sebe i svoju književnu karijeru u nekoj doglednoj budućnosti?

Ako ostanem u Srbiji, iskreno, ne znam da li ću imati budućnost. Vani je moje delovanje ograničeno, ali imam kakvu – takvu samostalnost i dobijam mnogo više razumevanja.

Uvek mi kad mislim na tu temu mobinga na um padne Nestor Kukoljnik, dvorski pesnik iz Puškinove epohe, koji je ostao zapamćen samo kao hvalisavac koji je velikom Aleksandru Sergejeviču postavljao klipove u točkove, ali je u svom dobu bio od njega više cenjen; gde je sad jedan, gde drugi, ne vredi trošiti reči

Pišem knjigu koju samo ja mogu napisati jer samo ja nosim tajne koje traže da budu kazane. Radni naslov je “Zapisi u Tami”. Možda promenim naslov u „Slika nebogledom odgledanih“ Imaću sjajno delo i izlečenu dušu. Ta knjiga je lečenje moje duše. Posle nje verujem da nikad neću biti ista. Već samim činom hrabrosti i izdržljivosti pisanja ove knjige, jer toliko bolnih odaja treba proći, ja sam postala Feniks.

Advertisements

Poemas sin libros y libros sin palabras, El amor derrotado


Sí estoy por fallecer

Porque en este preciso momento otra cosa no puedo hacer

La tiniebla omnipresente cada vez más espesa llega a ser

Y sus cavidades astrológicas con las que se invoca la estrella

Desaparecen

Como a corazado gusano brilla

Me llama

Cada vez que el viento frecuente parta mi alma

Desde el sueño hasta el precipicio,

El abismo malo que bajo el sol se licueface

Dijisteis: ¡Van a regresar!

Dijisteis pero sólo el olvido a mí
los ojos
me los saca

Espejos eran fantasmas

Los saludo y les dirijo mis sonrisas altas

Y sí alguna vez los echaría de menos

Serían sólo cristales de recibos

Al borde de las gafas del escritor de las tramas

Que desde su escritorio gobernaba
Poemas sin libros y libros sin palabras

Yo estoy bajo un lejano tejado

Sigo perversa en el hogar de la pereza y silencios duros

Que siguen lavándome los ojos cada vez que me echo a correr hacia la pureza

Que me abandonó porque reclama algo a lo que los demás se avergüenzan

Y es el amor derrotado

La magnitud ajena, fábula embriagada en la cueva hace tiempo olvidada

Por la que las lagartijas con la tiza escribían

Y que en la tiniebla por la puntada se quebraron

De las cuales a su ser más adorado palabras irrazonables susurraron.

OPŠTA PSIHOLOGIJA GAZDI (Kroz vizuru vekova), UVODNA PRIČA


OPŠTA PSIHOLOGIJA GAZDI – ne znam da li bi trebalo da im tražim lekarsko uverenje…
 
Animalna, divlja, nepredvidiva narav rukopisa (a sve nejasno i obavijeno maglom baš kao Grdanine oči) ukazuje i tek će prirodom – grmim ja oblaku, a oblak meni – ah ne obazirite se šta ja ovde pričam, te iznova u digresije zapadam, na grozu, stanje duha u kojem vatrira plač, divlja mržnja dok padam iz jednog stana u drugi, premeštana kao da sam najneznatnija sitnica, ne znajujući kako da osciliram između odabira – sumnjiv ćumez, a greota da se ne uzme jer „nije skupo“ i nad njim ne vlada ludak, stoga mogu tu da na miru gladujem i ostale svoje poslove obavljam – s druge strane, gazde koje su u svojim fantazijama u obične tapete utkale zlatne konce, koje od svojih stanova i u svojim stanovima caruju izdaleka pa napokon i izbliza se približavajući kao pauci, ka zlatnim kavezima, tako ih vide, na lokaciji Smaragdnih ostrva – kako da ih vidim, do kao na džukele u drevnim sanducima koje se ne daju ubiti jednim metkom, a otkrili su ih pljačkaši grobova, dok se mal mal šunjaju okolo stana koji su izdali u zakup, na magarećim nogama, jedna magareća, jedna dečja, fantastika propada kroz rupu reale i tres, bez doterivanja fikcijom, meni preavo na glavu, ostadoh seda, potom bez kose, sad sam i bezuba i ćelava, veliki je to stres!
„Vi ste nama“, vele, „razvalili zlatne ključeve koji drži debeli stub a la Dofenov Kastl u prizemlju i naši mermerni stolovi više nisu onako mermerni kakvi su bili, nakon vas, čudni su to nazori..“
„I da shvatamo vaše alegorije, ali pak!“
!But yet!
To su, velim, samo nazori. Tu i tamo nekakva krstača, beli luk i crna kapuljača, priče o plemenitim poreklima, te je na ovaj stari kaput u takvom i takvom ormanu prišiven sterling, a ne dugme, a kućne ljubimce ne dozvoljavamo, tu i tamo (da samo ne bude gore, misli se podstanar, a gazda je uveren da je podstanar u stvari vukodlak, da da, baš taj jadnik, bednik, kakav nakazan stvor, laje kao pseto, zavodi zakupodavce u nevolji koga muka tera da izdaje sva tri stana u centru nasleđena od kurđel babe čiji je muž bio za Turaka opasan poslovan lik, zapravo je vukodlak i otkad smo izdali stan u centru stavljamo beli luk na prsa da na miru spavamo, da se ne useli i u našu četvrtu kuću, u Dofenov dvor, a odakle luk vadimo, zna se)
Tu i tamo..
– Ničeg tu posebnog nije bilo, da odgovorim na pitanje. Nenadano otvaranje vrata, gazda natušten, suvonjavih nogu, ide kao kraba, crn u licu kao crno besno pseto govori da je sve crno, da su zidovi crni, da filijala Dofenovog dvora u Žičkoj 6b izgleda kao osakaćeni leš, a nekad je blistao kao u.. Abasida… Tako upada, kad je dan, kad je noć, kad je pozornica osvetljena, a okolo žagor sadističke publike koja čita sto dana sodome, strim stepenicama, oboje našminkani, u kostimima iz 19. veka spuštaju se na pozornicu, u vaše bedno sklonište, gazdarica, potrešena kontesa baca se mužu u narućaj, a njemu se nakrivila perika , dok im oboma svilene haljine šušte.
Uvek je isto…
Kako isto?
Pa ovako:
MOŽDAN:
“Joj bože, dokle će’ se’ zlopatimo više s ovi stanari!”
MOŽDANKA:
“Mužu, moj, gospodaru, ne znam šta bi’ ja bez tebe, kako bi izašla na kraj s njima. Eve! Nisu platili telefon! Kažu: Imaju mesec dana, a još su drski.. (saučesnički mu se smeši) Znaš šta mi rekla! Rekla mi ova, mlađa, da je naš stan njen. Da, dok ona plaća, nemam ja tu šta da tražim. Da su računi njeni!”
MOŽDAN:
“Kako bre njeni? Šta ženo pričaš? Ja sam se za Dofenov dvor krvavo mučio! Čistio sam govna u Prusku Nemačku! Jel to moj nivo? – perika mu se nakrivi – nije! I kosu sam izgubio!”
MOŽDANKA: (šapuće)
“A ova mlađa s ove urokljive oči.. piše! Kao da će neko – (stavlja ruke na bokove i raskreči noge sa raznobojnim klompama) da čita! Umesto da u’vati motiku, presadi, seje.. (stanka, okreće se polako, oči mrtve kao u ribe, zuri u ništavilo. Mužu Moždanu se u očima zacakli zločest sjaj. Počinje da pufće, tako da mu se obraz zaokruglio, a lice mu najednom poprima tup izraz)
MOŽDANKA:
“Nego, što vas dve ćutite, što ne odgovarate? Tako samo tu sede, slušaju nas, ko da nisu žive. Pa mi zombije ne primamo! Samo vedre ljude, da zrači sjaj i toplina..”
MOŽDAN:
“Nemaju šta da kažu. Uvaćene su na delu, a argument je argument. Logika takođe!”
MOŽDANKA
“Šta si rekla, ti mala, s tom olovkom? (stavi ruku na obešene grudi) Moždane.. (tiho, uplašeno..) Ovo što mi je sad rekla meni je bolesno, nešto tu gnjije i neka podvala se vije!”
MOŽDAN: “Šta reče?”
MOŽDANKA:
“Reče: Nismo zombi, nego nam dosadno”
MOŽDAN:
“A i pakuju se.- Sumnjiva behu posla – Sad je meni i mojoj ledi jasan naum opak taj!” (ustaje preteći)
“Ovo je Beograd!”, – (koluta očima)– ovde ne može svako da boravi!”
MOŽDANKA:
“A oni se nakotili. Oće džabe! A ne može!”
MOŽDAN:
“Kod Moždan ne može!”
“Nego id’te, izađite i da završimo s tim. Nećem ja da se natežem svaki mesec…!” (mumla i umoran se sruči u razdrndanu stolicu s miljeom preko…)
“I te vaše mačke! Upropastiše mi stan! Svinje mi se plaše od njih kad ih pustim da se malo povaljaju u blatu!”
MOŽDANKA
“A vidi nje, ove male što piše.. ona uzima NAŠ telefon i okreće policiju!”
MOŽDAN:
“Mnogo će oni da ti pomognu. Ni ovo nije njihovo”
OVO JE MOJE!
MOŽDANKA:
“Stani mužu, ona vadi neke pare sad! (izraz lica joj se menja. Nasmeši se široko i otkriva kvrgave, požutele zube. Moždan zaglađuje ostatke kose na ćeli)
MOŽDAN:
“Za šta te pare! Za telefon?” (nada u glasu) To je dobro, Moždanka, bez telefona stvarno ne bismo mogli!”
MLADA PODSTANARKA:
“Vadim pare da platim da zaćutiš dok ne otvorim portal ka drugoj dimenziji”
MOŽDANKA:
“Na kom jeziku ova priča? Na novokomponovanom beogradskom? Prestala je da piše, konačno! Od njenog škrabanja me zabolela glava! Ma neki đavo se tu umešao… (udaljava se i zapliće o haljine s krinolinama) – Vid ti ove male kako je agresivna! (grabi novac) Iju što volim ove dukate, kako lepo zvecka!”
MOŽDAN:
“Tražite vi sebi stan, ovaj ću da prodam, ne mogu više zdravlje da ugrožavam – okreće se oko sebe – od ovakvog dvora od mog dede Dofena do.. Šta mi učiniše!??!.. Daj bože da prodam dvor za 37 iljade!”
MOŽDANKA:
“Ovaj kauč bio nov! Kako reče? Bio pocepan i nikakav? – načuljila uši – mužu, ona kaže da osnovne stvari nismo imali kad su useljavale. Šta? Uselile se zbog mački? Jel čuješ ti ovo, Frančesko, ovaj Moždane. mužu moj.”
U DUETU: “Reče da mačke plaćaju stan”
MOŽDAN dohvati čašu sa stola i zavrljači je o zid.
MOŽDAN:
“Najradije bi glavu poseko koliko sam besan. I ona prošla što je bila. I njoj se nije sviđalo što ja dođem, što kafu popijem, pa malo popričam, ko čovek. Hoće privatnost!” (baca se na pod i udara pesnicama po podu dok mlatara nogama)
MOŽDANKA
(vrisnu)
“Pa kupi stan, pa imaj privatnost” – ženi spadne perika s glave. Ukaza se ćelava glava. “Misliš da sam ja im’la privatnos’ kad sam se udavala!”
MOŽDAN:
“Vidi šta napraviše od nas. Ode srce, ode kosa.. sve je to od sekiraciju. Ubiće nas! Umiremo! (ustaje s poda, stavlja ruke iza leđa i šeta se ukrug po prostoriji)
MOŽDANKA:
(u šoku) A gde one idu? MOŽDANE, VIDI! Vidi ova mala se pakuje? Vidi i još me gleda dok se pakuje s ove njene oči. Što bih je i napala s leđa, al se bojim da mi ne uzvrati, deluje mi snažno” – okreće se i doziva Moždana kreštavim glasom – Upomoooć! “
MOŽDAN:
“Može ona da napravi svašta- žensko, a nasilno. Zato se nije ni udala. Ko je će vaku” (zamisli se) Ženo Moždana, ja sam srce ovog dvora, a ti si pamet, te mi reci – Ko je sad pa ovaj što je sad ušao u stan. I on prolazi pored nas kao da nas ne vidi”
MOŽDANKA:
“Kako reče? Vidi ga, nosi neke korpe…”
MOŽDAN:
“To ti bre ono za mačke! Onaj kontejner, pa ženo moja cerebralna, one se iseljavaju! (lupi šakom o koleno, nakon čega zajauka)
A ja ih prijavio, ugovor potpisao, jes da nisam overio u Sudu, al to sad u 1864 godini i ne mora!”
MOŽDANKA:
Moždane, to me dovodi do pitanja.. na početku su i one imale iste kostime kao mi, a od kad račune ne plaćaju, preoblače se na svakih pet minuta?
MOŽDAN:
“Zato što su rešile da ne žive na dvoru još poodavno, da zbrišu, da nas pokradu! To ti je takav svet. Nepošten. Ne pripadaju noblesu, no su kmetuše, samo bi zlo da čine! Nije ti to naš svet. I čudno ričaju, kao da im duša u nekom od delirija.. alo bre nosač! Vidi ga, krupan, plećat, kosa mu nekako srebrnkasta, a deluje mlado.”
MOŽDANA:
“Dosad su s nama govorile, ali kad uđe ovaj nosač.. ućutale se”
MOŽDAN:
“Govorila je samo ova mlađa.”
MOŽDANKA:
“Sve vreme je pisala dok smo govorili, i ti si primetio! Od kad prestade da piše, uđe onaj rmpalija, u nekakvom belom odelu, stakla popucaše na ogledalima, mi bledimo, a starija gleda negde u stranu..  On joj dade neko parče hartije, ona kima glavom, domunđavaju se, i mlađa i starija..  Da kojim slučajem nije dobila Viteštvo belog papira?”
MOŽDAN:
(ne sluša je)
“Moždanka, ogledala su napukla, meni je lik sve bleđi, šta se dešava!”
(paniči)
“Ako mislite da ćete da nađete bolje, nećete! Ako smo i povisili nekad glas, to je normalno, mi smo gazde, vi stanari. Pa zašto da i izdajemo stan ako ne možemo -‘ u duetu – MAKAR MALO DA GAZDUJEMO!” (Ustaje, izbezumljen) Nestale su! Nestao je Dofenov dvor! A mi u nekakvim prugastim pidžamama!”
MOŽDANKA:
(skrušeno, s tajanstvenim osmehom na licu, kao da se stidi. Trepće okicama)
“Mužu moj, mislim da su one otišle.”
MOŽDAN:
“I šta sad. Da nam zvrji stan. Ko će porez da plaća? Infostan? Vidi šta si napravila s tu tvoju jezičinu! Znaš da smo jedva našli stanare. Oće mašinu, oće usisivač, sve oće! Ki god da je ovo hotel!”
Zvonjava telefona.
MOŽDAN:
“O, dobar eon… kako rekoste, tražite stan? Pa mi.. izdavali smo.. ali nije nam nužda.. Da.. Pa, dođite, ako vam se dopadne, on ionako zvrnda. Mi smo jako tolerantni, razumemo i muku i kad čovek nema i kad malo poludi… razumemo SVE! Jeste.. 200 evra plus depozit i naravno, računi su vaši, mi se u to ne mešamo, to se nas ne tiće.. Kako kažete? Bela tehnika! Pa naravno, imate ukusa. Bela boja zidova smiruje, a ovde u našem stanu je sve ionako blanko! Privatnost? Kako da ne! (ogorčeno) Ma gde li ste vi to stanovali kad to niste imali?… Jeste.. može.. i kučići i mačići, šta me briga, ovo je vaše kad platite, možete i slonovi da držite, ali štetu da nadoknadite… Prijatno, naravno, vidimo se u 2024, ne znam zašto toliko insistirate na datumu, nama ni to nije važno, niti koja je godina, niti vek, ni ko šta nosi, nit da l je ko živ, a ko mrtav, niti da l je kosa na mestu, nit srce dal boli pod rebrima, samo da se računi plaćaju na vreme”
(spušta slušalicu zadovoljnog izraza lica)
MOŽDANKA:
“Baš fini neki ljudi”- ko stvoreni za kiriju pod našim uslovima!”
MOŽDAN:
“Ja ću da i’ sačekam ovde, a ti ženo, vid neku spavaćicu mesto te muške pidžame, malo se dognaj ne pominji ni pod kakvim okolnostima da su zidovi crni i ižvrljani od prošlih stanara, tokom invazije Poljske… Izgleda da im nešto gori pod nogama. Neće smeti ni da pitaju.”
Moždan i Moždanka se pogledaše i demonski se zakikotaše, gladeći svoje prugaste pidžame.
(MEDICINSKA SESTRA):
“Idemo na terapiju! Ko će prvi!”
(MOŽDAN I MOŽDANKA) dižu dva prsta.

LANDLORDS, 30 novellas, an excerpt, one of my current projects, Serbian original included


LANDLORDS, 30 novellas

Story 1, Paragraph 1

for lack of an expert, be content with my translations, for the time being.

Author: Kalimachos, Καλλίμαχος of Alexandria

Dedicated to Stephen King who inspired me to turn the new leaf when it comes to storytelling, adopting a new approach to the same – hit the keyboard, use the harrowing perspective of a ploughman,  write everything down rapidly and absent-mindedly, use plough, axe and two owsen instead of pen… Suit yourself.

unknown interlocutor -Or was that Chekhov? Or was it both of you?

– But they were also cheating off each other’s novels!, so at least said the Old Kalimachos, Supreme Head of the Destroyed Library of Alexandria, de Borges,  323 B. C

unknown interlocutor -Egads! What are you talking about?!

-Tchah, nothing. I’m rambling on,  blabbing about the story that had long gone stale. Anyway, I’ve been commanded to tell it again. And I obey. I saw it…

unknown interlocutor – In a dream?

-How’ d you know that? Yes, YES, right there, right there! I saw it in the distorted, yet in a very relaxing dream. It was the extension of the long night captured by imagination and that is Book,  the Book of Books. Everything that is already in that book is going to be written over and over again, her letters burned into that paper,  by the Ptolemaic technique, so at least said the Old Kalimachos, the Great Pontiff… and his face.. so badly disfigured, melted down in the fire. His blind eyes see everything of the horrors to come.

***

GAZDE, 30 NOVELA

Autor: Kalimah od Aleksandrije

Posvećeno Stivenu Kingu koji me nagna da se okrenem novom načinu pripovedaštva: udri po tastaturi, drljaj kako ti drago, plugom kleši slova, ili je to bio Čehov, ili su to bila obojica pa su jedan od drugog prepisivali, kako reče Kalimah Stari, vrhovni poglavar aleksandrijske biblioteke, po Borhesu 323 p. N. E

Nepoznati sagovornik – O čemu ti to?

-Ma ni o čemu. Trućam već istrućano, nešto u zapoved dato.

Nepoznati sagovornik -U snu?

-Kako ste znali? Da baš u snu, u opuštenom snu, produžetku imaginacije noći, a to je knjiga, knjiga nad knjigama i u toj knjizi sve je napisano, sva slova su ugravirana posebnom tehnikom ptolomeja, kako reče Kalimah, upravnik aleksandrijske biblioteke, a lice mu je.. lice mu je sttrašno. Izgorelo u požaru. Oči slepe, a sve vide.

***

 

 

The poems I wrote for the book “Sleeping Mathilde”, under the pen name Lothair The Dark, soon to be published


These are poems I wrote for the book “Sleeping Mathilde”, under the pen name Lothair The Dark, with a wish to conjure up a medieval mood and to create the dark atmosphere in the book. 

  1. A short poem written for the medieval feast scene:

“Upon the end of the meal the musicians played a painful minstrel romance:

In the water I shall leave my bones
In the ground the leaves my mirrors be
It seems they’ve already buried me.
As I lay, I wait to be found and saved
Should I rebel or leave it all to fate
For if I stay with You, the heart’s silence
Will be my tomb and my eternal life.

****
2. – and continued to listen to the flickering squeal of the lute. It was the famed song of Fjalar, from the quill of the cursed poet Lothair the Dark:

Atop Fjalar sat a warlock, an envoy of dark desires
Resist him not, o Traveler, but pray to him
For your horses are affrighted before the abyss.
Pitiful man, that are the blood vessel within eternity
Pitiful man, your fear walks in front of you
Pray like this to the warlock:
When the sun comes out from the East, my blood will burn
When the sun sets in the West, my body yours will be
I will gaze upon you blind, o dreaded Fjalar
Let me cross my path this one time more.

****

A poem written for the Morning scene:
Thinking of last night, from memory, came the verses of a poet who lived out the last of his days in the gallows. I think he was a Moor… I proudly raised my chin and with a dry, thin voice I sang, treading clad in a muddy tunic and festive boots all over the cotton tapestries:

Fair Maiden
You are the sun of my morn
From you the wretched I hides
I call the woeful night my home
Fair Maiden
I will paint your thighs
Akin to the silk of a bright morn
You sneak away into a shifty dream

:
***
I remembered Lothair the Dark, who wrote the prophecy of Hässe under the threat of the sword. 

O Colossus, the Heavens tell me: Beware!
A carrion to you alike will clip my wings
Those of heavy heart will feast in the Heavens
Justice will freshen them like wine
And doom will come to all!

 

Happy Odunde!*


The Firecracker Man, a story on New Year’s Eve, my literary gift for Boris K’s fans, readers and lovers. Cheers to a New Year!

Boris K. has been so stressed lately. Luckily, it is New Year’s Eve, so he has easy access to smoke bombs. The neighbours can hear the hiss, thud, crash!, Whizzz, and heeeee of firecrackers Boris K. sets up and ignites one by one in the house, from the sofa.He has decided that rather than wash dishes, he will simply blow them up. So he launches rockets into the air with a loud bang that break dishes, shatter glasses, collapse walls and turn forks into shrapnel-sharp and tinny enough to pierce the roof and violate the sound barrier. While smoke and the entire colour spectrum spill onto Boris K., an event that could only happen in Neverland, Boris returns to the memory of his first marble. As the neighbours wake in horror from sweet dreams to find themselves fearfully screaming at the vision of an apocalyptic earthquake, Boris K smiles and sinks into a blissful dream.

*Happy New Year’s Eve, Odunde (means “Happy New Year” in the Yoruba Nigerian language) and other holidays! For last year’s words belong to last year’s language. And next year’s words await another voice. – T.S. Eliot, Four Quartets

one hundred thousand deaths


in its true essence, this poem is about stoicism. *

Through Savannah and Karakum
one hundred thousand
deaths are riding
to the throne of Kazakhstan

Xerophytes from Kiev
welcomes Master of the Urals:

“We fell down without delivering
the best we could
the best we had
on cavalry
I cut out Kyiv
but,
saline glory looks pale, is fading”

When she heard this
river huddled
among the bowel from the Hetman

at dusk
all died down
all Cossacks
have fallen
assigned to the cruelty

Along the steppe
boomed and thundered
in a flood of
river Nadja

As I walk I am crying
as I walk I’m laughing

This water is born anew

*Modern usage

The word “stoic” commonly refers to someone indifferent to pain, pleasure, grief, or joy.The modern usage as “person who represses feelings or endures patiently” 

I am Hyperborean, Atlantean


“It is a story of a woman dreaming of greatness and being her most actualized self, but is limited by her nationality.”, Pamela Sinicrope

I live in a country where the sun never sets;
Eratosthenes and Pliny, they write stories about me;
Waiting for me to show up
In a world that really does exist,
In a land that lives in a world of myths.

I have fed hundreds of swans flying
I have fed hundreds of swans flying…

I was the defence counsel
At The Battle of Thermopylae.
I live and die to fly in Thrace’s winds, for the golden freedom described by Pindar.

I am a Hyperborean living in Serbian land.
I am an Atlantean living in Serbian land.

***
I embrace the pillars of Hercules
I am an inspiration to the writings of Plato
And Ignatius L. Donnelly
I am a visitor to the magnificent Garden of Eden
I kiss earthly gold and walk through the ocean.
I am the queen of Egypt
I am a teacher, showing Phoenicians their alphabet
I poured hyperborean shadows into the golden bars

We mock the poor Hyperboreans
Who dreams of Thrace’s winds. BUT

In one horrible day, we died, trampled by
A hairy brethren of elephants.
In one horrible day and one night, we
Sank into the ocean, lost.
I am a hedonist who
Lost her might from fear.

I was a Hyperborean woman
In the land where the sun never sets
I was a Hyperborean woman
Who fed her swans, watching them fly in the wind.
I did not die in a world of myths
I was defence counsel at The Battle of Thermopylae
Apollo took me to Delphi in his carriages
So that I might spread his doctrine to other nations
Since then no one has ever seen me,
I’m still waiting for her to become.

I am a Hyperborean living in Serbian land.
I am an Atlantean living in Serbian land.

 Leila Samarrai: Literature in Serbia only exists at the level of gossip


My interview for the online magazine Afirmator (in Serbian)

Leila Samarrai, a Coffee Interview for the online magazine KULT (in Serbian)

In times like these, where we have in Serbia a whole line of parastatal humbugs where everyone aims to attain the role of the Father of the nation, outside of this politicization, the poetic world is thus divided on various sects who don’t recognize the quality and poetic approach of one another. Whenever I think of this I think of Nestor Kukolnik, a court author from the Pushkin era, who remained famous merely for being a blusterer who kept jamming sticks in the wheels of the aforementioned Alexander Sergeyevich, but who was far more reputable in his time; where the two of them stand now is not even worth talking about.

What can I say? These feral times are not all too friendly to poets. But neither are we to it hence I hope that, when it passes (and transience is ever present), there will be enough poetic testimonials about who we were and what times we lived in.

1512873358957452

Leila Samarrai is a new author who, one could say, is only now gaining traction in the Serbian literary scene, even though she has already published both a poetry and a short story collection. How she finds her way into the aforementioned literary scene, how she stands out, whether the literary scene even exists or not, all of this and more will be what the budding author will talk about, so – get ready…

 

How do you see poetry?

LS: As a type of shamanistic chant capable of chasing away the darkness within us.

 

‘Poetry is meant to save the world, to reassemble all fragmented things.’ Do you agree with this claim by Hamvas and why?

LS: One can’t help but agree with Hamvas that the new history took many a sacred thing away from man or mankind, thus instead of kings and dignitaries and whathaveyou we have various surrogates in their place, ‘suspicious persons’… The poet remains, and under the shapes and forms of the suspicious persons, by himself, he lives his life under the mask of the (no longer court) jester… So if words are what separates animals from man, from this animalization of the barbaric modern age, who will bring words back into harmony and redeem man if not the poet? But the question is: are there among the poets people that are strong enough, whose magical voice is thunderous enough to resonate in the all-encompassing cacophony reigning over us?

18447577_420550794967581_8179814833812020526_n

How does poetry fit into the world (yours and everyone else’s)? Or how does, perhaps, world fit in (your) poetry?

LS: Man is in his own microcosm akin to a personal box, with poetry as its lid which it can defend itself from the world; which can be opened in desire to meet something wider than your own personal reach.

 

How do you deal with the decision of many publishers not to publish poetry collections?

LS: Realistically speaking, this is suicide.

 

What does poetry teach us?

LS: It teaches us how to think, how to express ourselves. Teaches us compassion. There is a quote there from Heine: ‘What does this solitary tear mean? It so blurs my gaze.’ Poetry gives deeper insight to that which we might have missed in the daily rush of things: I believe in man, which is why I say Maybe where there surely must be a Yes.

 

Can we live without poetry?

LS: If we can live without tears and laughter, day and night, zombified under neon lights, in front of our television set, or amid smoke and noise, we can live without poetry, learning and thinking, let someone else do the thinking for us.

1967559773470651438000286444760

What is poetry to you?

LS: An opportunity to be alone with my thoughts… An opportunity to create something that I could, once called out, show as my own contribution to the world.

 

How would you define poetry?

LS: As an old wise serpent which only occasionally comes out to catch the sun (and scare people).

 

How useful are literary festivals and workshops, can they survive today, in these times of utter poverty, and can you learn something from them?

LS: Learning is a matter of an individual, their desire actually…

 

What did the internet give the authors, and what did it take away from them?

LS: Most certainly a bigger audience, in wider circles…who can nonetheless distill the crux of it all. The Internet is a Babylon where any author can both add and take away a brick laid, depending on one’s affinities.

 

You’re aware that in your line of work (namely writing) there is little ‘coin’ to be had (or rather there is less and less of it), and yet you persist. Why?

LS: You need to be a ‘nerd’ to be a poet, that is without a doubt, and without regard for any monetary compensation; living off of poetry is not all that doable, and success is, evidently, a category always in flux. As far as I’m concerned, I find it natural to express myself in verse, and whether I am far from any kind of recognition, well yes, I am… On the other hand, being recognized in Serbia means picking up all of the provinciality around you and publishing it. Hence why I want to be recognized outside of my country’s borders, because that is indeed recognition – proper recognition.

552575_163869130402371_100003378556183_223135_1335172012_n

According to you, what kind of generations of authors are coming?

LS: The world of prose and poetry is split into various sects which do not recognize the quality and poetic approach of their peers. What will come in the next hundred years from all of this, I shudder to think.

How does the contemporary literary scene look like to you?

LS: When you take one look at all of the things being published today, with zero criteria, then it’s clear that our literary scene exists merely due to money. We did not move one step out of communism. Where we were literarily is where we still are, except the market is far smaller, and poverty of intellectual and any other kind far greater. There isn’t even a Serbian literary scene, nor is it allowed to exist. Critics are at their positions, established authors at their own, primarily political, then literary, or artistic. In short, literature in Serbia only exists at the level of gossip

It is a complete systematic collapse here, and with zero respect for the author and copyright, nothing will get better and Serbia will remain a literary black hole, irrespective of the vast number of people willing and capable of writing something.

Nobody publishes poetry collections, because there is no profit there. It is well known: the author has to pay someone to publish their book, this is the alpha and omega of it all. The publisher does not care a bit beyond that. If by any chance the author ‘gains prominence’, then he will be endlessly reprinted, copyright will be broken and the publisher will claim to be doing a favor to the author by these reprints. Printing itself is cheap. For instance, someone’s book of aphorisms or short stories can be sold online, it is also in bookstores, and the author is not at all notified of this, nor has any insight into the matter.

And the publishing itself is reduced to moneymaking. You got the green, you publish the paper. If by chance you become a household name, you will be published, but the ‘sweet sweet cream’ will largely be theirs, the publishers’, and yet they will also tell you how fortunate you are to be published. So, the copyright of your works is completely vulnerable, or nonexistent. The publisher does not give a damn about quality, they don’t even read what you give them, or merely skim through it. Everything comes down to the money, cash that is, and sex. Which is, again, a good topic for a story or a novel, even journalism as a sociological phenomenon, at the end of the day. It is a mark of an era and a country.

14494706_302234630132532_5995360175019708817_n

Not to mention the misogyny, the treatment of a woman, a smart, beautiful, attractive woman who, by the way, is an excellent writer. In short, the treatment of meat in Serbian literature. Cheap trafficking and treating the female author as a piece of meat, a sex object with no right to think, but to bow her head. You can be as smart as you want, unless you do what the slime wants you to do, nothing gets published, no career, no living by doing what you love most and know best. Speaking of various chauvinisms, why keep quiet of this one. To me at least, these people are laden with complexes and cannot achieve sexual or amorous pleasure normally, or whatever else they need, and this is where the sickness begins, the blackmail. In everyday circumstances, they know that they cannot reach beautiful, smart and talented women, and they use their pseudo-power to prove themselves to their friends and their own selves. It is cheap trafficking, and I believe that women, in that sense, have it harder than men. Little is written of this, nobody speaks of this, and it is the cancer of life in this here country, in this here system-less system and criminalized society. I still believe that it doesn’t necessarily have to be so, but now I point to the literary world not being a bright-coloured gentle butterfly which contains all the beauty of this world. Talented people are leaving, we are losing the intellectuals, we are losing people who could raise this country out of the muck. And then we wonder how Mrkonjić and Ilić become ministers. It is clear: violence and sex, the basis of reality shows, completely transferred into the literary sphere, which should, at least, be a bastion against the flood of pap and primitivism.

I PERFORM my poem Conversation with solitude, so Hear ye, hear ye!, poetess Leila Samarrai, with subtitles


1. Open a YouTube video.
2. Click the gear icon in the bottom-right corner of the video player to display the video player settings.
3. Expand the combo box next to Subtitles/CC.

https://leilasamarrai.wordpress.com/2018/07/02/conversation-with-solitude/

Boris K. i kriza u kulturi


Poslednju rečenicu svog eminentnog književnog dela Boris K je završio leta 2002ge, nakon sedam godina predanog rada. Na najeminentnijem konkursu osvojio je drugo mesto. Nagradno štampanje osvojiilo je samo prvo mesto. Izdavači su obećali da će nagraditi I Borisa, kad prođe kriza u kulturi.

Godinu dana kasnije okrenuo je prvog urednika koji mu reče:

-Premijer je ubijen, sablje na sve strane, zemlja propada, a ti misliš na besplatno izdavanje knjige.. Strpi se malo.

Urednik druge izdavačke kuće kojoj se obratio naredne godine mu reče da štampaju samo dela koja se odnose na život estrade. Sve ostalo bilo bi čist ekonomski gubitak.

U urednica treće izdavačke kuće pozvala ga je da dođe kod nje kako bi zajedno proučavali njegovu poeziju. Uhvatila ga je za nogu I poljubila mu stopalo. Miris Borisovih nogu nije joj se dopao.

Sa sledećim izdavačem, konačno je potpisan dogovor. Po završetku sastanka, izdavaču je na sred ulice ispala knjiga o koju je nezgodno sapleo I upao u šaht odakle nikad nisu uspeli da ga izvuku. Odnela ga je septička poplava, bez traga.

Osam godina kasnije Boris K pronašao je papirić sa šifrom e-mejl adrese koju odavno ne koristi. Ukucao ju je I pročitao da su u Londonu oduševljeni njegovom poezijom I da samo treba da potvrdi mejlom da je zadovoljan ponudom (besplatno izdavanje knjige I boravak u Londonu na 15 dana).

Čim tu potvrdu dobijemo, prelazimo na rad – obaveštavao ga je dugogodišnji prijatelj. Boris K se lupio po glavi i brzo napisao odgovor.

Prijatelj mu se javio, ali u snu, i saopštio dve vesti. Loša je ta da je preminuo pre četiri dana, a dobra da poeziju, koju je naučio napamet, nakon osam godina tuge što odgovora nema, deklamuje anđelima koji su oduševljeni.

Boris K. otvara konkurs za životnu saputnicu


Komšinica, 73 godine stara, pozvala je Borisa К. na kafu, milionitu po redu, i saopštila mu sledeće:

– -‘ Znas, dušo, sad kad me stare kosti bole, razmišljala sam kome da ostavim stan posle smrti. Nekoliko dece sam krstila, ali svi su se jako dobro snašli u inostranstvu i svi su materijalno obezbeđeni. Kako se moj prvi sin bacio pod šine, a i sin mog brata poginuo jos kao tinejdžer, kasnije mi umro i muž.. nemam familiju, a ti si mi jedino društvo u ovih dva meseca kako si ovde, te reših da ti ostavim stan, ali pod jednim uslovom.

Boris K se zagrcnu kafom, promeškolji se u stolici i reši da sasluša staricu do kraja. Baka zapali tompus i nastavi:

– Borise K., samo ženama verujem. Na njima je stub kuće, pa bih volela da upoznam tvoju buduću ženu. Vreme ti je da se ženiš, Borise. Imaš 49 godina.

Ali, pod drugim uslovom!

Boris K. je gutao svaku reč.

-To mora biti fina devojka koja mi mora obećati da će redovno posećivati i osveštavati moj i grobove mojih najbližih.

Nakon razgovora sa staricom, Boris K. postavi oglas za životnu saputnicu u Mojoj ljubavnoj romansi. Oglas je glasio: “Tragam za životnom saputnicom, vernicom koja voli groblje. Delimo stan na ravne časti. Doći na intervju…” Boris K. navede tačan dan, čas i mesto sastanka.

Nakon sto su se kandidatkinje okupile, Boris K im je postavio sledeća pitanja u vidu kviza:

1. Nabroj tačnu lokaciju svih groblja u Beogradu.

2. Kaži tačan datum kad su zadušnice.

3. Nabroj sve božje zapovesti i rasporede postova.

Konkurs je i dalje otvoren.

Fitness Poem


You dare to talk about the psyche?
You think I lack stamina for twenty-five push-ups?
What do you know of a woman?
Are you thinking of Psycho as Isolde
Or Juliet perhaps?
The ones who received Aphrodite’s curse
To be beautiful, but lonely?
She’s a vengeful bitch
But still so pretty…
Now go and look where her hands are…
I, The Goddess Of Yelling, I… scream
DIE and dumbbells drop
They call me Dame Judi Dench of the gym
I cut off The Venus’ limbs with my voice
Inside I’m just a few pieces of broken statue
I want to be like Aphrodite of Milo
To be sold to the French at a good price
If only some farmer from Melos had unearthed me
Like her, I’d be in the Louvre, beautiful and exposed
Instead, I sweat and toil in a man-made gymnasium
Counting to ten over and over

Aphrodite de Milo:

Dear Sister

I have a part of the left hand and an apple
I am Eva, now, immovable
with lust in this boring paradiseSnapshot 10 (10.12.2018 6-26)

“Volja bogova”, odlomak iz priče na kojoj trenutno radim


2

 Vrištim, gazeći po gari i čađi, u velikoj spaljenoj biblioteci..  Ne znam tačno gde sam, ali tu se nalazi neki čudak, nosi pločicu roba na izdepiliranim grudima, odeven u tuniku i ogrta;, bosonog, piše: pisar Kalimah,  u uspravnoj pozi, s rukama pruženim niz butine, zaklopljenih očiju i ćelav.

Kad najednom,  videh kako mi prilazi povorka knjiga,  poispadavši, na Kalimahov mig, s jednog od rafova, nalik na gimnastičarke savršeno izbalansiranih tela i umova, uz salto i sjajan doskok, potom, k meni… idu.. rame uz rame, gurajući se,  dobacujući mi zlobnjikave dosetke, jedna preko druge, a i zadržavajući jedna drugu, pa trk, pa stoj, te koja će pre do mene, a sve jedna drugu zadržavaju, opet na Kalimahov mig i videh da taj Kalimah zna ovu biblioteku isto kao što bi poznavao bilo kakvu pećinu ili vukojebinu od zore vremena do trena kad je kometa izbrisala dinosauruse, te da je gospodar knjiga i ljudi svog i svačijeg vremena.

Male zlobnice s naslovima (dakako izmišljenim jer mi behu nepoznanica,  a slova im boje taloga reke Nila natopljene krokodilskim suzama) s glavom grifona ili već kakvog kompozitnog bića, držeći noževe od bronze u dečjim ručicama, zaurlaše:

“Daj žrtvu! Na oltar s njom! Ima da izvršimo ritual, pa da budemo napisane, to je jedini način..”

“E tu su u pravu. U ime četiri izrezbazrene sfinge na ulazu, to bi prorečeno, a ja ću vam, zlih mi duhova loše literature, zarad dobre knjige, jer u ovoj knjizi nedostaju upravo ove vaše i jedino te vaše nisam pročitao, ja ću vam pomoći da ih što pre napišete.”

“Zašto?”

“Volja bogova. I komercijalnog središta Bliskog istoka, doduše..  Kraljici od Sabe se baš pričitala jedna vaša knjiga , za moj ukus eksplicitna kao Hallmarkova porodična drama… kako beše naslov.. problem je što nije napisana, ali ne brinite se vi za to…“

“To sam ja! – uskopisti se jedna podebela knjiga, crvenih korica – nisam ni počela da se zapisujem. Nisam bila čak niti u obradi! Ostale su makar neuređene, slovne greške, spojena slova, gluposti i slično, a ja? Zašto me nisi napisala tog decembra 2005te? Bila san tako romantična. Nazvala si me “Srpske devedesete”, o ljubavnoj sablasti, o bombama, o tome kako avet se sprema oblik novi da poprimi i da si avet prvi put sanjala, a onda je srela u školskoj klupi..”

“Devedesete, prekini, kvariš mi fabulu”, nakašlja se Kalimah.

“Bejah knjiga tvoje prve ljubavi! – odbi njegov upad nesrećna Knjiga o ljubavi – Bejah od svih u tvojoj glavi najzaokruženija,  tako si maštala pre negó što si od mene odustala, pa baš zato.. što si bila najnapaćenija! Te dileri, te ljubav, bombe i devize… sve! Šta čovek poželeti može više od tematke na balkanskim prostorima! pa i korice si mi izmaštala, dok sad kao prosjak idem slovima praznih džepova! Zašto me nisi napisala?”

Knjiga zaplaka…

“Zato što.. iza svega toga.. stajalo je nešto.. nemilo. Kao na groblju. Prosjaci bi se te bojali, a kad bi umrla, a umrla bi brzo jer si umrla davno, hodala bi živa a napisana, lobotomisana i nasmejana, zakrpljena i lepo uvezana, baš kao avet Ljubavi kad je doživela saobraćajnu nesreću… Ostala bi zgrčena, u dronjcima, napirlitana spolja”

“Čekaj.. kakva saobraćajka? Zar sam doživela saobraćajku?”, zgranu se knjiga.

“Prekini”, ugledah Kalimaha u svešteničkoj odeždi kako prosi i zvoni i ide po groblju koje se obrazovalo pod njegovim nogama.

“Jesi, ali si preživela. Bolje da nisi”

“Ćudovište! – uzmicala je knjiga – tebi je bilo samo do fabule, ne i do mene, ne.. ne sećaš se kako smo zajedno na odmor išle i giros kupovale kod Gimnazijalca?”

“Ne samo to.  Da sam te pisala, valjalo bi da budem pripravna za nastavak, a nisam imala stomak za to, nakon onog što ti se desilo, morala bih da napišem još jednu knjigu o tebi i nazovem je “Šilom kroz led” ili Šilo za led, kako ti volja.

Nakon što si postala Beli zombi.. Otkad su te udali za bogatog zidara – preduzimača…

Kalimah se smeši, deluje kao da misli na nešto drugo.

Sve vreme scene, Kalimah duboko uzdiše. Ali, tek tu I tamo. Uglavnom se smeši.

  • O čemu da pišem? O tvojim neurozama, psihozama koje su se stapale s gustim crnim morem ekonomske krize u Srbiji? Kako te je sirotinja prezirala, dok si se kočoperila u fensi odeći po preplašenom podijumu ispred škole svesna da izgledaš kao da si sišla s reklamnog panoa koji danas zovu bilbord. I tvoja sestra Gubernija…
  • Nikad mi nisi oprostila! Makar da si očuvala odlomke.. mene… makar zbog sociološkog konteksta! Ja san insanus, ja san sićušni predak velikih i bliskih stvari. Spiritus malus! Falus! – knjiga se zacereka I okruni san I ludilo smehom. To me je trgnulo iz sna. Sveće, restrikcije, stvari gube jasne obrise u mraku, crveni telefon.. Pričam s avetima, sa samom sobom, sa junacima svojih nenapisanih romana, dok se knjjige postrojavaju u vod radi isporuke maksimalne paljbe. Zasecanja. Čegagod…
  • Ti se sprdaš sa mnom. Odakle ti ideja da umem da zasečem toliko duboko u tu priču kao što je tebi zasečen u belu masu tvog mozga, taj zagrejani skalpel, odstranjen mali, veruj, veoma mali problem.
  • A šta je sa mnom? – iskorači knjiga s puškom u ruci, puškostrojnica valjda, a do nje joj se Grenadirka opako smeši.
  • Ja sam Čelo oblika kruške. Nisai htela niti da me pišeš niti da me sviraš.

I tako svaka za sebe iskorači i iznese svoju optužbu…

Po meni popada prašina s visokog stropa Bibioteke. Stresoh je sa skupocenog odela:

  • Pa šta i ako vas nisam napisala! Kao da sam imala da napišem bogzna šta.”

Knjige preteći idu u povorci, pružajući ruke…   Iz njih izbija zadah neverice i prljavštine. U njima su slike prošlosti. Ispreturane su.

-Mogla si da me napišeš! – najglasnija je bila Grenadirka, ali joj to nije bio zadat naslov, čak niti radni – mora da ga je sama smislila – Imala si divnu ideju za mene, diván lik koji bi uglačala, zategla mi kožu, avaj pergament, toliko sumnje i straha i sve je bilo tako usamljeno, a mogla si da me načiniš lepom, napisavši me ljupko, dostojnu Kralja da me čita. Pogledaj me sad na šta ličim!– napokon začepi gubicu Knjiga Sujete, zabalavljena, sva zadihana, prkosno me streljajući me zverskim okom, zalepršavši krilima.

 U GLAS: Da, mi smo knjige koje nisi napisala, Valentina!  Pakao koji te pod stare dane glođe, u tu nenametljivu bapsku ćelu, u noćnoj tmini gde sama skapavaš, a okolo tebe finansijski izveštaji i fascikle s bazama podataka, obračuni,  od kad si rešila da odbaciš karijeru pisca i postaneš pogonski knjigovođa, jer ti je taština slave diktirala da štancaš knjige koje na kraju nije niko nije čitao, te usklike, pojanje, proverene forme, da se čitaocima umiljavaš, da tvoja vatrena reč umesto da se razbesni na hartiji zaurla bačena u ambis, u utrobu zemlje, neprikosnoveno.. ubijena u reč, zla pizdo okrutnog srca.

Živela si lepo, nije da nisi – Spram tebe nagomilane pare, odebljala si od nagomilanog materijalnog bogatstva kog si strošila na svinjsko pečenje..  ali talenat… ko je mogao da ga zadrži da ne pobegne od tebe. – smejao se demon iz mraka.

Od kad si postala pomodni Pisac,  stihove kao da ti ispevavaju vojnici koji ima još da otaljavaju vojni rok! To, hajde, bila si sirota, moglo je da prođe otaljavanje kao takvo,  ako narod već toliko voli, ali zašto nisi ispolirala svoj bolji deo? Zašto nam nisi dala priliku da odrastemo? Da nas tumače! U svet! Svet da bude naše tumačenje!

Grupica nenapisanih knjiga u Biblioteci Buke i Čađi se uzbuđeno došaptavala:

I to s amo zato što je pustila da joj opšti mediokritetski sistem vrednosti vrednuje umetnički opus.

I ostalo!

A tek ostalo!Čak neke lične razloge pominje. Izgovori, samo izgovori, a mi ostale nevine i nenapisane!

TO ju je mnogo ometalo, jel da?, zaverenički će jedna od njih, za sebe… istog naslova.

KNJIGE U HORU: (jedna stavi ruku na kuk) Da!

***

Valentina vrisnu iza sna i probudi se..

a time without taste


I am not a blogger, nor a marketing expert who can promote mine literary artworks using on some flat puns, catchphrases even a personal legend behind the art of creation!
I’m not really interested so much in the art of selling and what am I selling that you could buy, eventually?
What my spirit’s become? That is what are you going to buy? On the other hand, I’m not squeamish about money, so just keep going. 
Have you any idea how abstract literature is? I mean, a good literature.
What tool am I using beside my own mind?
What kind of tool is that?  It’s really abstract for such a form of presentation! Not always in the right mood, not always willing to change its interior mind.  Under attack, indisposed, nourishing a being inside, both a creature who is rejoicing as well as the creating spirit.

I am aware that in today’s world there is a complete anaesthesia for the human spirit that creates. I feel I have to illustrate my story, appealing to visual interest, so the reader would pique their interest or continue to care about my story! These are my marketing powers. That is devastating and I will not do that anymore. I do not want to demean the Reader.
Of course, it is devastating when the post gets attention from some of the readers, mostly painters … exclusively because of the nice and eligible image associated with it. Thus my story is getting attention from some of the readers (I have some of them on my blog as followers and I despise them – this is not a painting blog, dolt!) mostly by painters…. It’s an insult to the Writer and disgrace to the Reader. ( won’t even go into his lack of manners and IQ issues)
It’s like if the genre painting or a painter would be praised solely for the fact that he aptly noted his artwork using verbal skills- “Oh, what beautiful catchphrases and verbs you use, dear! What an adjective! You’d made quite an effort in the interview!”

I know I live in a time without taste. Whether it is a good taste, be it a bad one.
I do not know who was waiting for repentance, but I’m waiting for the rehabilitation of my artistic coefficient.
Until then, I will let my stories to a slow dissolve for feeding the observers in the theatre, I will let the matter I am using to be translated to… everlasting change, let the time be the judge carrying the burden of value, aesthetically speaking, on Aesthetics scale.

Leila Samarrai, Belgrade, December 10th, 2018 a.d

Atten – hut!


Uskoro cemo upoznati gospodjicu koja na pokretnoj traci zivota nosi poruku u obliku treninga na traci, ali ta vrsta trake se nije vidjala ranije… Uskoro cemo videti kakva je to vrsta trake i sta je gospodjoca uradila povodom toga – osudjena na vecni kardio u jednoj veoma bizarnoj teretani koja se zove Zona sumraka.

snapshots:

La oscuridad del entender, Leila Samarrai


La oscuridad del entender (poemario), Leila Samarrai

Editorial: Edición “Primogénito”, 

Centro Cultural Estudiantil, ganadora del primer premio

2002. ISBN 978-86-7398-010-2.

leilasamara (1).jpg

1.

La tristeza está ocultada en la cabeza con la sangre laureada

Hacia la sabiduría Jerusalén llamada

Está matando al hombre que la lejanía está escuchando.

Está de veras allí “Ecce Homo”,

De España jerarquía alta,

Mientras el tiempo transcurre la desesperación baja hasta el sangrar.

Doloroso jamás, sin reconocer malestar

Ave soy,

Ave con deseo de morir en España.

Escribiré en el informe

En los suaves frutos se esconde

Julia Burgos Mortificada.

La reminiscencia de más allá muestra que.

Son las seis en la noche

Después.

 

2.

Así madre mía a mí me decía

No busques más a tu patria

Entre los árboles olvidada

Debajo de los cuales estás nacida

En la noche elegida

Cuando los saltamontes de las terrazas volaron

A un a un montón de voces odiosas

A mí destinadas

Madre quieta,

No suelto ni un chasquido

¿Cómo iría a saber yo

De los naipes el otro lado?

¿Vienen ya a llevarme

arraigados del disparo en la última mañana?

Me levanto descalza

La mar asustada está

Como del trueno la tierra

La corona de espinas ya nadie menciona

 

27.

El silencio de los dormidos de piedra
Y del publico engañado
Frente a los sonidos mudos callo
La fiebre presiento
Del silencio te defiendo
Y de los espías urbanos “que florecen”
Aunque los testigos nos separan
Desaparición de los colores
Al día convierte en la noche
Y en acantilado golpeado

A las nueve horas

 

28.

Los cadáveres pintados desarrollándose
No hay modo de que yo los hunda todos
Igual que la historia del negro pañuelo
Dispuestas a mover el tiempo y el aire
Durante este año,
Mil novecientos noventa y nueve
Es difícil callar el lloro sobre los informes de luto
Los bosques y la hierba siguen brotando de los que antes vivían
Porque son los más leales
Con los cielos negocian
Los que mediatamente vinieron de la memoria verde
Y las tumbas antes del olvido
Nos observan los vivos y los muertos
Si los muertos no hubieron sido vivos
Nos hubiéramos quedado todos sin las lenguas y las llamas
¿Acaso son ellos sus dobles también?
¿Acaso los vivos se originan en la debilidad,
en la ausencia,
al entregarse unos a otros?

 

29.

Repeluzno de las muertas aves
En el ambiente de la insidia
Es el canto de la corriente de sangre
Existe
un pensamiento razonable
Igual que las distancias
Con el silencio se lavan
Váyanse flotando los ojos
Por las fuentes maliciosas de Átila
Exhumen a las aves que autosuficientes están
Convencidas
De que los sonidos más hermosos
Llegan
Desde las filas muertas en la tierra Las necesitamos
Cuando empieza y termina el amor
Entonces siempre las llamamos

 

30.

Calderón dijo: la vida es sueño
Acompañante engañoso entre dos despertamientos
Ni la vida ni la muerte
Algo tercero tampoco
Ni la vida después de la muerte
Ni la muerte antes de la vida
Y está expirando entre las manecillas
Antes de que anochezca en nuestros cuerpos
Segismundo en vano aprisionado

03.ci_web

34.

 

Con las estrellas dudosas
Proclama el gran engaño
Y los círculos de los mudos sueños
Después de mil doscientas noches
Veo en los jardines mis huesos divisándose
Si la infinidad predominara antes de la mañana
31.

Dos abrazadas nubes
Y tal vez dos aves también
O el pañuelo conocido en el nudo
O el sueño entre dos formas
En vano la sangré se aisló
Y el silencio con la sombra
Estallan bobinas y golpes ateos
Los que no entiendo
Igual el ausente sonido que sigo
Mientras los nubes no se mueven

 

32.

Desaparecen las sombras

Y los serafines se han perdido

En sí muerden todas las partes del mundo.

¿

¿Y adónde iré si el oscuro sueño me rinde

y el vampiro también?

El fantasma de tu vida no ha desaparecido aún

Como una lanza clavada

En los ojos del idólatra.

 

33.

La lírica pertenece a todos

Ni siquiera huyendo puedes evitar su pesadez

Por eso no te apures

Y no intentes tocar con los dedos la panza de la oscuridad

Alguien morirá en el primer atardecer

Y yo sobre las cometas escribiré

El pan de tus manos quitaré(¿?)

Y la tierra apenas arada prepararé

Para que los muertos de los labios encarnados puedan respirar

Duerma serenamente

Falsificaré todo lo que sea necesario

Mataré a las gallinas si las rosas no las paran

Tú busca a los que nos acusaron

 

35.

Parado por el miedo de la espera

No llegas a crecer

Ni en la somnolencia

Cuando llegas a callar llama con llama

Detrás de ti un hueco y el viento

Llegan a ser la unión de los nudos irreales

36.

Los cristales embellecen la vida y el amor

¡Que intente la gente romper las lentes de nuestras casas

Vosotros que os reís mostrando negros dientes

Vanos son sus avaricia y horror

Si su imagen anochece en el despedazado espejo

Igual,

me voy al norte, cuya ausencia es inteligible

en el silencio, en el frío

dónde sólo árboles parecen a la gente.

 

39.

Esta noche purpúrea antifaz de las nubes

ha despertado a los obedientes muertos

que sus cabezas han levantado

apoyada

apoyadas en sus huesudas manos.

No saben si viven o muertos están

el primer día las trompetas oyeron

y dormidas bajo las banderas y nubes quedaron

bajo las cuales a respirar llegaron

en vez debajo de las estrellas.

El segundo día silencio y las flores

sin creer que existan.

Entre tanto, el cielo se hundía en el atardecer.

Y el tercer día

los muertos a los despiertos viajeros celebraron.

 

41.

Desaparecidos – omnipresentes

Su llanto a nocturnos se parece.

Mientras la rosa de la vida congelada en la verdad de los espejos

Inquieta

En los planos encima de las magias

Gotea por el musgo

Y las ruinas del mundo.

 

42.

Nueve horas duermen

Y las nueve manecillas del mundo también

Las bocas de la suavidad huyeron

Como las flores de los naranjos

Cuando vienen a cortarlos

Aunque sin aviso alguno

Salvo el tiempo, todo esta marcado por lo efímero

Y el olivo también

Que expira bajo los insectos

Sin embargo

Para cada uno hay una respuesta

El desprecio, el amor

Una luz limitada

Y los barcos a la deriva

 

43.

Es cierto, Tomás infiel,

Que le dijeron:

Por lo suyo

De tu boca gana el derecho

Mientras el día se te muere

Y él,

Condenado en las circunstancias en el brío

Se transforma en cada quien le apoya

Lejos de los caminos que a los infieles muerden

Y él,

No dijo nada después de la primera palabra, ni a la segunda no contesta

Apenas moderado y con cuidado a la tercera

Y él

Sabe que esta vida es para los muertos

Y no para los vivos

La pared tampoco blasfema

Y él

Rogando por la transparente inocencia con los ojos del emplasto

Y por las hazañas de los desesperados

Y él

Sin importarle que le regresen entre la gente

Aprende rezando

Sin embargo hay algo que no te creo

No te creo santo Tomás

Que no es suficiente el consuelo

Inventado en la forma de mujer

 

Guantanamera, mi versión, lyrics José Martí, singer Leila Samarrai


 

I am a truthful man from this land of palm trees Before dying I want to share these poems of my soul Guantanamera” (Spanish: “from Guantánamo, feminine” indicating a woman from Guantánamo) is perhaps the best known Cuban song and that country’s most noted patriotic song, especially when using a poem by the Cuban poet José Martí for the lyrics

Trening za odagnati sablazan (sve vrste sablazni)


Odlucila sam da postavim video klip nakon sto sam tokom jutarnjeg dzoginga koji je bio propracen kucecim lavezom (copor pasa koji me prati i lavez mi nije smetao koliko sledece–) bila zaustavljena od mladjeg celavka u fensi kolima i koznjaku, tuzne trogloditske face koji me je video da dzogiram uskim ulicicama na periferiji gde je ova pojava strana… i pitao me, sto je gore, dekoncentrisao me, zaustavivsi auto i davajuci signal sirenom… “Izvini, jel tebi dobro?”

“Džogiram”, sklanjam slusalice s usiju, uske ulicice s izrazajnim nizbrdicama i uzbrdicama su prometne, ali to njemu ne smeta, cudno mu to…

“Ali, zar po ‘ladnoći”

“Jesi li cuo za dzogiranje? Jel ja tebi izgledam kao neko kome nije dobro? Jel si cuo za zadihanost, za pauzu da se dodje do daha? Da me niti sneg niti led nece spreciti da trcim kad mi se trci? Da ljudi trce zimi? Da ljudi dzogiraju, pa se i zadisu”

Zbrisao je… dao gas. Jos ce da pomisli: Eto tako mi treba kad pitam, kad brinem o dobrobiti sugradjana, kad sam fin…  To nezaustavljivo sledi.

Odlucila sam, nakon toga, da nekako dzogiram u kuci i nasla sam nacin…

 

 

¿Cómo uno se hace escritor?


 Después de que el centésimo erudito en la literatura dijo a Balzac que dejara de perseguir las quimeras, Balzac decidió intentar con la escritura. Al saltar la valla Le Pont Neuf, se dio cuenta de que el río era inusualmente largo y profundo. “Mira como Sena orillas suyas enlaza” dijo Balzac admirado y renunció a sus intenciones anteriores y se dedicó al trabajo de novelista.

Por otra parte, Camus atacaba al mismo centro seguido por una procesión de los campesinos de Argelia que todos se sentían como extranjeros en París. El editor vigésimo le vio acercándose con una cara de mal humor por el mismo caminopor 97ª vez. Editor decide llamar a Wehrmacht para pedir la  la protección. ¡La novela no se ha podido leer! – Y los de Paris – Soir afirman que van a hacer lo mismo. – se consolaba el editor.

– ¡He aquí mi cabeza que es así!

Entonces, Albert atacó a París con el movimiento de resistencia, irrumpió Paris – Soiry con los argelinos, se sentó en la Tabernita de Flore. Por el sol.

Justo cuando todo esto acaba de suceder a este gran escritor, estaba muriendo  (el año del que no puedo recordarme…) Harms. Por razones absurdas, a la espera de una muerte inminente, llegó a la Serbia comunista, con mil rublos en el bolsillo que recibió como la recompensa por el miedo sufrido en la batalla de Leningrado. Tan pronto como vio a editor, le pegó los rublos  en la frente y dijo: “¡¿Dónde estás, Pushkin?!”

En ese momento Harms cayó. Y el editor se puso de pie y dijo:

– Siéntese.

Las garras/los lobos, dedicado a toda la mediocridad


(71 versos)

dedicado a toda la mediocridad

Facing Mediocrity Painting by John Ransom

¡Quita tu mente de las garras de los lobos que te observan y acechan

Y con el silencio de la dignidad clávalo!

¡Con la inundación de los cuerpos quítalo!

Luego limpia el sudor de la frente hasta que las fieras se repelan,

Y que sea la última vez que te dirijas

Y lafortalezaante las voces chabacanas que comienza

Primero aullando hacerte esófago de las orejas

Parasus amables vómitos impulsivos

Por ti.

Mientras elogian su ruido asqueroso y se rehierven de festejar

Manadas de marranos se alegran por tu caída.

Pero silencia el ruido ese de la desvergonzada ebullición suya

Calma sin risas a los descabezados que

En tu cabeza sentarse querrían

Y rugir mientras el último cadáver de las tinieblas sin escrúpulos aceptan.

Que te invada la rojezdelotoño tardío que tanto llorabas y adorabas

En el atardecer ante los secretos de las sombras

Hasta que pase esto.

Toma sólo un pocodelaire fresco y con las orejas sácales

El secreto suyo y que impotentes y vacíos chillen

Por fin y cuando te agarren

Líbrate con los dientes y uñas,

Empújalos, que te salga en la boca la espuma,

Empújalos con los codos, con todo lo anterior y futuro

Por el tiempo tuyo que llega y los supera

Te va a glorificar tu obra

Comola gota de lamaderaapenas encendida abrasando las colas de víboras.

Cuando tienes la boca más seca

Y la sed te fatiga ydelhambre tualmaexpira

Son ellos

Son ellos pensativos sobre tu cabeza

Esperando el último viento con el que el chillido de tu garganta penetrarán

Y tranquilos y consigo impresionados cenarán

Sobre tu cadáver.

¡No se lo permitas!

Despedaza sus cabezas taurinas que vuelen

Y que se funden con el aire traidor.

Una vez te desalentaron cuando esperanza no tenías

Y sin estrellas en el corazón

Cuando pronunciándoles la palabra sólo sufrías

Les mirabas en la boca al chillar y agonizar en resaca

Y cavaron por tu garganta al elogiar sus manos ineptos

Con la sangre tuya

¡Que no lo vuelvan a hacer!

Silencia esa codiciosa masa de marranos

Que manada suele llamarse

Y con los lobos montañosos

De tu gloria venidera una vez calladas

todas las bajezas

Se ocupará el que nunca muere

Ycomonovia inocente en tu obra hermanece.

Tú para siempre vivo quedarás

La niebla los toros comerá

A la cargadeltiempo destruirá

Esas anclas de ladrones y fosas sangrientas

Te agarran la manga / y te tiran asas manos crecientes

Que te rumian las espaldas / en las que yaces encogido silenciosamente

El tiempo su destino con nuevos versos tuyos maldecirá

En su cogote les escribirá

Les punzará el dedo en los ojos directamente

Que sepan que al dragón no se ataca

Ésos buitres desvergonzadas y tan soberbias

Los quemará el fuego vivaz

De tú espíritu audaz

En lasoledaddelrezar mientras hacia tu saber asciendes

El Dios mismo de los malvados malditos corazones ajenos te salvará

No dejas correr ni una sola gota de lágrimas

Cuando no haya ni un chillido vivirás

Y cuando la noche más ennegrezca

Vivirás

Y en sosiego respirarás y amarás.

BESEDA NA GORI, Boris K.


BESEDA NA GORI, Boris K.
Blaženi da su siromašni umom, njihova je d iploma državnog fakulteta

– Blaženi da su oni koji već jedu jer oni će se nasititi….

– Blaženi su bogati jer oni će dobiti kauciju

– Blaženi su s prljavom maštom jer oni će akciju videti

·-Blaženi su mirotrovci, jer oni će nas sve srediti

-Blaženi su oni koji progone jer njihove su slobodne parcele

· -Blaženi da ste i veselite se jer je nagrada vaša na nebesima al’ nagrada je sad i odmah krkanluk o korporativnom trosku vo vjeki vjekov. Amin.

 

AVANTURE DOMENIKE I FRANČESKE U KRINOLINAMA, ITALIJA, 1. i 2. Deo


AVANTURE DOMENIKE I FRANČESKE U KRINOLINAMA, ITALIJA, 1. Deo

Mesto: galerija Ufici u Firenci

Vreme: ondašnje, sadašnje i buduće

1

Dve gospođe, u dugačkim suknjama, sede u toaletu galerije Ufici u Firenci, u podrumu.  Nose na sebi ogromne količine fine tkanine načičkane ukrasima I raznim đakonijama. Jedna od njih ima frizuru s pletenicama koju kao da je očešljala rimskim kopljem. Drugoj, bogatijoj po staležu, reklo bi se, nakovrdžane su šiške, a u kosu je stavila perje. Nosi punđu košnicu a la Jovanka Broz i Ejmi Vajnhaus.

Obe žene nose korsete i široke suknje s krinolinama. Dubok dekolte I kratki rukavi I kratke rukavice, izražajna šminka, jak crveni karmin. Imaju duge noseve. Podjednake dužine.

Mio piccolo, teško je I poverovati čemu ovde ima da se zadivi.  Epitom neukusa, a ‘vaka galerija. Samo se našetah, noge me bole, nigde da se zasedne!”

“Kantina je na drugom spratu. Hajde, mičimo se, Frančeska, ovde smo obavile sve što smo imale”

Penju se na drugi sprat.

2

U KANTINI GALERIJE

2 sprat

 

“Ah, meine Frau Frančeska, ubi me onaj dugačak hodnik, našetah se ispod onih arkada, cipele me bile nažuljale…a još me poteralo…  a i morale smo.. znaš već.. Šta si se zarumenela tako?”

“Ah, Domenica, mio piccolo, videh Medičija, Kozima mog, mahnuo mi u prolazu. Osetila sam se smesta kao kurva koja je zadigla gaćice u pustoj uličici! Kako mi sad fali razuzdano društvo, fali!”, Frančeska se tapka po licu maramicom. Šminka s usana se razliva…. “Prokletstvo je to večito usavršavanje da iz zgrušane želje strastvene ostaneš uzor – dama s odgovarajućom spremom i opremom. Oznojih se od napora da budem i opstanem kao žena, mio piccolo!”

Druga gospođa kao da ne obraća pažnju na solilokvij gospođe Jedan kojoj je ime Frančeska. Drugoj je ime Domenica, ali njihova imena se menjaju u zavisnosti od mesta gde se nalaze i njihovog trenutnog raspoloženja.  To važi i za varijetete jezika koje koriste,  kostime, sve je to prilagođeno scenografiji i tržištu, pa i njihov pol, rod nije stabilan, kao ni zanimanje, tu ne postoje konačnici.

Toliko su njih dve divne! Toliko jedinstvene!

“Od onih Medičija? – razgovor se nastavlja, koherentan, s obećanjem naknadne, dosledne protkanosti – Zar nisu mrtvosani? Čekaj, Frančeska! To je onaj bankar?”- Domenika konačno uspeva da poveže poglavlje u kantini, izazvano prisustvom Kozima Medičija, u logičku celinu.

“Ma kakav bankar. Moj računovođa! Divan mladić. – razneži se Frančeska, a nos joj se produži – Ona odiše snagom, mladošću, entuzijazmom i nadmenošću. Ponosom!

“Pričaj mi o njemu, ko je on? Ko?”, Domenika tapše rukama.

“Italijanski emigrant – Frančeska, sva ustreptala stavi ruke na grudi, sanjalački zagledana u tavanicu – nudi mi da investiram u njegovo poslovanje, garantuje mi dobit na ulog u međunarodnim poštanskim kuponima. Uočio nedostatak u sistemu, kaže. Nekakvu piramidalnu šemu, pominje, al’ tu ga ništa nisam razumela. Osim za one u Egiptu, za druge piramide I šeme nisam čula. Al’ mu kažem: Kozimo, pazi na kamate ulagačima da se piramida ne sruši! On mi tad izjavi ljubav I reče da mu nije ime Mediči nego Čarli Ponci i da radi kao računovođa u Brajtonu. Malo sam se zaljubila, znaš, volim ja te vragolane što se šegače, a i treba mi novi muž da mi pomogne oko računovodstvenih prevara. Imam i ja investitore”

264320_1246971870151_full

“Nadmoćan um svakog postidi.- smešak se razgorevao na licu Frančeskine družbenice – nije se gasio, nego se palio –  Nemam tvoju pamet, Frančeska. Kad govoriš, pa to je kao da Apolo peva. I tvoj život van zadatih normi, tvoja rodna nenormativnost, tvoj penis.. Kvir si kao politički koncept.”, njen glas drhti od divljenja. Istovremeno je gleda ispod oka. – Munjevito osvajaš, prava si rimska domina.

“Kako mi stoji haljina?, Frančeska nehajno pokaza na krinoline

“Uf.. kako.. pa kako drugačije!”

“Ništa se nije nabudžilo?”

“Dijamant ispod podsuknje jeste.”

“Tako ti je to kad si gospođa”.. a… aaaaa!

(STANKA)

“Ma šta oni ovo rade? – Frančska ciknu, poskoči kao Vipera ammodytes.

Oko njih dve se okupila masa sveta.

“Ko ste vi? Šta želite od nas? Mi smo dve nejake, bespomoćne žene, Lujza, sekretarice moja, silovaće nas!”

Osoblje Uficija se okupilo oko njihovog stola, a oko njih masa sveta.

“Jel nismo platile račun za čaj – ču, jel to? Lujza, da li je moguće da oni.. znaju”

“Ne, to nije moguće, domina”, dve dame se preplašene dohvatiše u stiskavac.

“Za naš plan?” Za nas?”

“Ma kakvi”

“I pogledaj kako su obučeni. Okružene smo čizmama, sandalama – ona gotovo vrisnu – jednobojnim farmericama s resama u boji! A prsluci im.. tako stari, stari.. bežimo, Lujza.. avaj… Domenika!”

“Bežimo, avaj, Frančeska, bežimo”

“Vidi, slika iskočila iz platna!”, povika čudni mladić s frizurom koja je podsećala na Kip slobode, a čiča do njega, s krestom se nasmeja i pokaza zlatan zub i teksaškim naglaskom – “Ova mora da je sa izložbe Teksaške akademije 54. Ta slika samo naoko izgleda neshvatljivo! Kao i stari majstori, moramo gledati dublje i duže da stvarno vidimo što se događa. Nije samo lepo platno ove dve dame u pitanju. To je sve pametno urađeno, sve suprotno od apstraktnih ekspresionista! Ja bih obesio ove dve na zid pa da uživam zauvek! Ihaaj!”

“To je moderna umetnost, to su sekvencionalne slike koje se kreću i bore, to je davanje duše! Vidi, beže! Gde će im duša”

“Bez panike narode”, reče šef osoblja Uficija – to je samo slika, a ako I nije, pretražićemo barem 80 soba I naćićemo ih. Nije njima prvi put da nam ovde dolaze.”

Diskusija međ’ svetom se zaoštri.

“Ključni kadar je kad beže! – dobaci neko – Sviđa mi se što je umetnik dodao I zvuk!”

“Položaj, oblik, govorite kao da je ovo delo nekakvog multimedijalnog majstora. Jasno je kao dan da su u pitanju duhovi, verovatno moji savremenici” – okrete se mlađi čovek s cilindrom na glavi koji je bio obučen kao poštar iz 18. veka

“Izvinite, koje ste SAD PA VI

godište”, upita drugi mladić u teksas farmericama i cvetnoj košulji koji je stajao blizu njega, gurajući se sa svojim sledbenicima “Veselom decom vindzorskom”

“Rođen sam i radio sam kao računovođa u Brajtonu, u kupleraju, još od 1864 ovde njih dve dolaze. Uvek im mahnem. Vi?”

“Vi ste ludi. Ja sam bivši flamanski japi koji sad živi kao hipik u futurističkog prikolici. 2018to godište.”

Potraga za Frančeskom i Domenikom se nastavlja, a šta njih dve rade, ranjive i nežne kao čipka, otmene u bekstvu i poteri za njihovim neshvaćenim prisustvom u muzeju, Pisac otkriva brzo, kad čitalac ne čeka dugo.

Ili kako bi Latini rekli: Patientia est mater ab bonum literarum.*

(uz svesnost da ako je loše ponašanje uništavalo civilizacije, tako i loš prevod može biti porok ili vrlina,  vrlina ako se shvati, porok ako je Pisac, odgovorni filolog bez struke prevodio Latine nasumično, nakon napola odslušanog tečaja latinskog, bez udubljivanja, bez počasnog mesta koje zauzima realno prevodilačko znanje, no, pravda se Pisac, tako i bez ikakve želje za eksperimentisanjem, izuzev želje za dobrom, na kraju rečeno – bez želje da priredi nasilnu pijanku poroka i neznanja. Latinski se ne da silovati (izuzev starogrčkim), a kulturom se ne trguje.

 

 

 

II DEO

“Da ti sipam čaj”, zapanjujuća je bila naelektrisana i upečatljiva samilost iskrene družbenice, nežno iscrtana ispod ljubomorne spoznaje da će Frančeskine švimhozne uvek biti duže negó njene.“Mislila sam da evolucija uključuje pristojnost. Gde su im maniri?”, šmrcala je Frančeska. Najradije bi se gorko zaplakala, ali ona pripada vrsti žena u čijem telu obličja peščanog sata ideali mogu da budu poraženi, ali  će dostojanstvo  kao i tugu nositi ponosno kao što nosi bilo podsuknju bilo švimhozne.

“Može ča no ju, –  Frančeska ponosito, kako podiže, tako i obara glavu, čini se da je umorna, ali će se ubrzo razgaliti, dok odmahuje glavom u neverici, dok se penje, pije čaj, uspravlja, govori: “Kreteni, kakvi kreteni” i Frančeska se smeje, borbena i spremna, kao kraljica Icena, jer mi cilju svom hrlimo, a sav korov neka nestane u noći i sunce sija…

“Sunce sija, Domenika! A čaj je lekovit i plamen mi greje dušu, a kosti bukte od nenadane hrabrosti. Izvešćemo! Uspećemo!.”

“Šta to Frančeska?”

Ona se trže.

“Kako šta. Naš plan, Domenika!”

Zaplet koji ćemo izvesti, testament koji ćemo pokoljenjima ostaviti, činom koji će konačno razgraničiti ukuse i zadovoljstva. Neko će na krqaju postaviti pitanje vrednosti i smisla dve naoko suprotstavljene snage – konstrukcije i destrukcije,  nada kad vidiš ko danas stvara, da je teror vladavine novca… Zato smo u Ufici danas.

(stanka)

Domenika, pratiš li me?

“Pratim Frančeska.   Pratim prodajnu sudbinu svakakvog ološa koji se besi ovde, svake izvajane skulpture, svakog poprsja, ali šta je s estetičkom sudbinom?”

“Načelo. Bomba”.. – mrmljala je Frančeska. – Višefunkcionalna. To je moderno. Revolucija comienza!”

Poboja se Domenika znajući da je Frančeska radija za peruansku medicinu da nije usled njene pseudorevolucionarne frazeologije upala i sama u kakav trans savladana međupređašnjim strahom te joj nesvesno ubacila u čaj otrovne biljke… jer Frančeska bi govorila:

“Iako čaj snižava nivo kortizola (odakle joj to?) radija sam za peruansku medicinu. Dijareje I povraćanje da se pojača efekat I na duhovnom nivou. Las purgas, tako kažu, na španskom.”

“Na španskom, veliš”

“Jeste, herzilein. Uz ceremonijal. Sve fino i kulturno. A sad hajde u hodnik da skinem poprsje rimskog cara I da sednemo na mermerno postolje. Što se toga ranije ne setih! Umesto da trošim pare i denariuse na peruanske čajeve, ma kako panorama bila lepa, herzlein, no, šta je to?”

3

IZLOŽBA

“To je gomila. Otvara se izložba i bese prvog autora”

Frančeska pomilova mermerno postolje, jer je njenu želju da zasedne kao gospođa potukla većma jača strast. Buka gomile i krici strave i užasa.

“ Spremila si mi taj čaj kao da si zen učitelj, mio piccolo, krepio me, razbudio me, a sad, popusti mi ovaj korset, ne mogu da dišem,  hvata me anksioznost kad vidim gde sam se zbila I zadesila, mio piccolo”, glas obeju žena je izlizan i prozukao.

Kad bi makar mogla da me ne gleda kao služavku, šekspirovog portira, nosača pice, sporednog lika, robota, ona me uništava, anihiliše, kao da san crnkinja – rob, a ona general Konfederacije. Sipam čaj, berem pamuik, na plantaži, otud onaj Tekšašanin, znam ga, bio je to moj milord, prepoznao me je, tenzija je eskalirala, više puta je pokušao da me siluje, on je bio moj robovlasnik, taj Tekšašanin koji nas je gledao kaqo svežu sliku, novu ikonu, ta haotična skupina puna mržnje koja nas tera iz sobe u sobu, a ovamo se prsi da štuje zabranjene slike! Mi smo žive, žive!

“Žive!, naglas će Domenika.

“Pssst, mio piccolo”,  Domenika I nju pogleda s mržnjom kao gnusnog idola koji mora da se štuje. Baš kao tu gomilu – To su opet oni. Pobegli smo iz njihove laboratorije,  a oni sad ne mogu da nas spaze, jer imamo veo, društveno konstruisan, ali veo i ovo staklo, otporno na metke… – Ne brini, Domenika, aqdvokat i nadzorna kamera će nas zaštititi. I sekira.”

“Tu su svi. Gomila.. I kustosi.. I psmatrači. Neće nas videti. A odavde, kroz ovo magično staklo, s druge strane, vidim sve – najednom se strastveno okrete Domeniki – Oh pusti me, pusti da ostanem na izložbi, Domenika,  samo malo, kao kad putnik zaviri u stranu zemlju, na tren, samo malo,  na granici, da kroz proctor I žar neprobojnog stakla izvezem mislima svojim nit ka svemu što je slomljeno, razoreno I uništeno, u8 toj meri da ‘vaka idealna božica investiture varam, k’o goblenom, ja sam Penelopa..”, izgovori ona vokalnom tehnikom bez mane.

“Hajdemo odavde da dovršimo ono što smo započele u toaletu, Frančeska. “

“Sve dok me radoznalost drži, ne mičem se, pa kud pukilo da puklo, a ne mora ništa ni da pukne”

“Teško. Detonator bombe koju smo napravile u wc – u u ime revolucije i reforme moderne samo što nije eksplodirao”

“Imam bar 10 ručnih bombi pod krinolinama, tri u gaćama i nijedna ne može pući ako ja ne dam inicijalni udar kapisle. Varnice su kod mene, Domenika, demonika moja!”

I još reče: “Ja san gospodar života i smrti”

N ato Domenika uzdahnu, pomišljajući na svoju potresnu bombu koja joj je ležala na dlanu, potresnu gotovo koliko njen očaj i napetost koju dilema stvara.

Ali sažali se na nju Frančeska i reče da odluka još nije pala, da sve zavisi od učinkovitosti izložbe. Kako to reče, zadiže suknju i smesti se na postolje gde se isprsio Trajan tri sata ranije, a Domenika do nje.

“Kog slikara su obesili?”

“Na izložbi smo”

“Jesmo, Frančeska, ali koga izlažu?”

“Izlažu Saaaaaartra.

“Koga?”

“Saarttra. Sartra!”, s obožavanjem će Frančeska, kao da gleda da se u njenu čast gradi hram. “Kako su lepe Sartrove slike, Domenika moja. Egzistiraju same za sebe, ne moraš ni da ih gledaš. To je ideal! Zgodne su mi slike, mio piccolo, zgodne kao peščani sat”

Nastavi Frančeska da se pohvalno odnosi prema Sartru slikaru, njenom novom božanstvu kome ne može da parirá niti Ponci acca Mediči!

“ Sartr ti je majstor za organizaciju prostora, draga, k’o Milić od Mačve za kataklizmu. Smisla nema, tvrdi on,  a ti misliš da ga ima. Ili je to onaj drugi slikar Kafka”

“Mio piccolo, šta pričaš, evo i ja na talijanskiom da prozborim.  Ne dopada mi se, odavde koliko vidim.. Smeta mi što su samo pejzaži. Bolje da smo Hegela sačekale ako smo rešile već da ostanemo i ničije idole ne razorimo.U prospektu piše da će biti.. ”

“Ma kakvi Hegel. Mnogo mi on misaon, i to sistematski. Sartr nije slikao ljude. Nije se čovekom bavio, no njegovom situacijom, tamo gde se on nalazi, gde on živi, obesmišljeni, k’o pusta Eliotova zemlja”

“Čija bre zemlja?

“Eliota! Onog plantažera što nam gledao u karte kod madam de Sorostris u prošlome veku”

“A, kod madam Sorostris!

Frančeskino oduševljenje postade još slobodnije. Do vulgarnosti.

“Ma nije loše to momče, Sartr. Nije da nije uspeo da prenese ideju i jeste da slike oslikavaju besmisleno jer meni ovde ništa nema smisla. I izlaz ne nudi. Dosledno”, zamisli se Frančeska.

“Znači, izložba mu uspela”

 

NASTAVAK SLEDI….

Babylonia


 Basically, this poem is about the universal failure to communicate.

image: Drop of time, Sands of Babylon, Kot Valery

NAHUA

It is a place of seven caves
Somebody calls me by my name.
It was the Hueyapan vicar:
“Diego”, – he told me – down there in aztatltlan(tli), the Nahua tribesmen
Cut people up
In pieces.
A sacrifice, Diego, it is a sacrifice.
Chicomostoc… (rhythmic drumming)
Rabbi Isa, Rabbi Isa… (rhythmic drumming intensifies)

RICHARD THE CANNIBAL KING

He took rothers and left the stede, that is the King!
The Cannibal King, For the King, is the great power
that overpowers the great power that overpowers
the powers the great power
that overpowers the great power that overpowers the powers
Unis, Unis, Unis
Mother, mother, Mother who is Father, awaken me!
Fear not the nightmare, my child, but sing praises to her(demonic laughter)

SUDD MA’RIB, LA CIUDAD PERDIDA

Selena is reading the spells from the Book of the Moon
Blood, my heart, my bill, me in a pool of blood
Ruinous, violently, I bounced my moist body
Towards the tambourine stars
u sudd Ma’rib, la Ciudad Perdida, *The lost city (esp)
my bane, in the pit, an engine-maker, a prophet, my salvation
mydeca, are – pr – pour.. pour, pour…
my blood
my bane
my heart
my salvation
Abwûnd’bwaschmâja *Our Father, Aramaic
Abwûnd’bwaschmâja
And to this the Rabbi told me:
Talita Kumi. *Stand up, lass, Aramaic
l’ahlâmalmîn. *Amen.
L’ahlâmalmîn.

EGYPT

Yet another dream…

I was born
The Goddess of Air and Invisibility
I was born and died a virgin of the Ogdoad
me, Amunet, the female hidden one
the androgynous goddess, the serpent, the lesbian
goddess of graves and coffins
and the moonlight cast by Iah made my dream illumined
I am the nightly vision written of in Anacreontea
Take me to your bedding, if you want your woman to love you
Your hands quiver, but they know how to caress
Kiss that bit of the body where my eyes divert
Of the tombstone
In the dark land, in a bloodied area, in the riverbed
You will be reborn
In the Ogdoad, you will be reborn
In the sudd Ma’rib, you will sing thy love and thy life.

TALITA KUMI!

Fear mourned me
Horror clawed at the cheeks
The spasm of fear is as hard as a quince

(love is a bone breaker, the Dream is interrupted)

SERBIA

“I know what I’ll do. I’ll give you a drachma!”

While the landlady waves with the electricity bills in hand
She’s looking at me as if I were her lamb meant for the slaughter
but, I am a she-dreamer of beautiful lips
the Nazarene understands me, we speak the same tongue
Amunet understands, she would hold me in her generous embrace
The cities understand the blindness understands, the blood of the innocents understands
While I cast the curse of the fiery tongue on the Daemonion
After I’ve sacrificed my own world to the world outside
She burned at the spot, bills in hand and all…
O, how we do not forgive our debtors.
And glory be to the hellish tower of slaves!
glory! Amen oh Babylon
I walk thy streets, bare and free

Reč dve o Borisu K. Boris K. — Prvi Gubitnik Fenomenizacije, Avanture Borisa K


Reč dve o Borisu K.
Boris K. — Prvi Gubitnik Fenomenizacije
U nekim zemljama vladala je Inkvizicija. U drugim je dolazilo do sumnjivih privatizacija. U državi Borisa K. došlo je do neobjašnjivih fenomenizacija. Fenomenizacija za Borisa K, čoveka bez stalnog zanimanja, beše tako nepredvidiva da mu nije preostalo ništa drugo no da se sa njom pomiri.
Upadao je u različita vremenska razdoblja bez korišćenja vremeplova. Nalazio se na najneobičnijim radnim mestima, a da na njih nije konkurisao. Prilagođavao se situaciji nalik igraču koji prelazi na drugi nivo u nepredvidivoj kompjuterskoj igrici.
„Šta sam ja bogu zgrešio da mi se to događa?“, pitao se Boris K. „Isti sam kao i svi drugi polukvalifikovani radnici koji se zanose idejom o jednakosti u Republici. Kao entuzijasta zanemario sam dalje školovanje zarad slepe vere u dolazak boljih vremena, onih u kojima će se saslušati i glas malog, običnog, bezimenog čoveka.“
Boris K. bio je spreman na najveću žrtvu da bi se taj cilj i ostvario. Kao jedan od zaslužnih učesnika, po završetku Revolucije, dobio je velike beneficije koje je sa gnušanjem odbio, govoreći da 14 15
se protiv takvih povlastica upravo i borio, te da bi prihvatanje istih bilo u suprotnosti sa njegovim uverenjima. Zadovoljio se poslom montera na traci za finalizaciju u fabrici automobila, gde je sav srećan radio po 12 sati dnevno, postavljajući retrovizore na suvozačeva vrata.
Jednog je dana dobio otkaz što je bila posledica uvođenja novih tehnologija i potrebe za štednjom. Tako su mu bar rekli, iako je dobro znao da iza svega stoji ono ultimativno zlo koje je polako ali sigurno izjedalo tkivo čovečanstva — profit. Odbačen poput istrošene baterije, praznog srca i očiju punih suza, preselio se iz skromnog ali uređenog stana u „dolinu gubavaca“. Ovo mesto dobilo je nadimak po stanovnicima, ne istinskim gubavcima, već očajnicima koje je zadesila sudbina slična Borisovoj i za koje se ne bi moglo reći u kojoj bi se od te dve kože bolje osećali. Stare zgrade, koje su se zbile u nepravilnom rasporedu, gde su živele nesrećne porodice, nisu bile od betona ojačanog čelikom iz Pitsburga, već od eko–cigle, sa izolacionim slojevima od azbesta, što je stanarima gotovo izvesno garantovalo rak na plućima. Kao da nisu imali već dovoljno nevolja u svojim životima.
U takvoj jednoj zgradi Boris K. našao je stan. Nije ga privukao oglas, već neobična pojava gazdarice koja je imala običaj da najtiražnijim novinama u gradu udara po glavama koje su izvirivale iz okolnih šahtova.
„Kao da ubija mušice“, mislio je u sebi Boris K, pogleda prikovanog za izmašćenu brojanicu. Frau Suzi, kako se gazdarica zvala, i Boris K. razmeniše samo jedan pogled i odmah se prepoznaše. Zalizavši sedu kosu, Boris K. upita za cenu. Frau ga odmeri prezrivim pogledom i otrese pepeo sa muštikle na bušnu cipelu. Boris K. je prkosno pogleda, na šta Frau, staračkim hrapavim glasom, reče:
„Ha!“
Beše to mantra koja je značila samo jedno, a koju je starica izgovarala u retkim prilikama. Boris K. voleo je starije plavuše sa stavom, te je rešio da svoju misiju započne baš na ovom nesrećnom mestu.
Misiju? Kakvu misiju?
Saznaćete.16 17

 

INTERVJU ZA VEB PORTAL ISTOČNO OD RAJA


 

61yvPiGBVNL

Na književnoj sceni ste prisutni već deceniju i po. Svoje književne radove ste objavljivali u domaćim i stranim književnim časopisima. Svoju prvu zbirku poezije „Tama će razumeti“ ste objavili 2002. godine, a prvu proznu  knjigu „Avanture Borisa K.“ ste objavili 2013. godine. Kako iz današnje perspektive gledate na svoje književne početke?

 

Probuđene nade – izneverena očekivanja.

 

Moj idealizam je razbijen mobingom koji sam doživela na književnoj sceni, između ostalog zbog istočnjačke vatre kojom bukti moj arapski bes (diskriminacija), puškinovski rečeno, te se vratih staroj dekadenciji besmisla koji sam gutala (kroz knjige) kao veoma mlada. Napokon, izgubila sam želju i za cinizmom. Ta vrata su ostala zatvorena. Ta knjiga je ostala neotvorena i nepročitana.

Ostali su samo Zapisi u Tami. Imaginarna autobiografija zasnovana na realnim događajima, na kojima radim.

U svetu u kojima najbliži ne pokazuju saosećanje vredi li ostati nepromenjen. Na kraju krajeva, taj trenutak nekom dođe ranije, nekom kasnije i shvatam da iako nikad neću odbaciti mohikanca u sebi, da su ideje i vrline razarači u ovom i ovakvom svetu.

A tad tako željno i radosno, gotovo poletno prigrlim toplo, ljudsko srce koje postavlja pitanja, čija je vrlina i nevinost nedotaknuta u bilo kojem dobu. Nemojte da vas zavara moja zrela mladost. Jesam li srecna? Zadovoljna? Mogu li biti voljena? Mogu li voleti? Na kraju krajeva mogu li više ikome verovati…  Odgovor na takva pitanja daje književnost kroz uznemirujuće znakove, prebacivanjem na drugu ravan postojanja.

Ipak ne izgubih nevinost deteta, niti sam stilizovala simuliranje zivota. Ali, kod drugih primećujem indiferentnost, emocionalnu hladnoću i okružena bezosećajnošću i sebičnošću, shvatam koliko sam bila naivna i srecna u jednom od svojih “nekadasnjih života i objavljenih knjiga”. Sve vise jačam ne  bih li sakrila osetljivost. Da li postajem neosetljiva? Da li sam uopšte mogla ostati nepromenjena?

 

Emocije, intelekt, bol spadaju u talente mohikančeve. Moje zbunjujuće rečenice mogu služiti kao nemušti svedoci, ali nikako ućutkani, ne… to se ne može sasvim razoriti.

Šta smo gradili, sta smo mislili, šta ostaje kad se izgubi ono sto je zivotu davalo smisao, pitaju se obični ljudi. Kod njih nastupa otrežnjenje. Kod Mohikanca – dilema.

Mohikanac – isti u sva vremena.

 U svakom smislu predstavljate jedinstvenu književnu pojavu, sa vrlo osobenim književnim stilom, kako biste najbolje opisali svoju književnu promisao i šta je ono suštinsko što kroz svoj književni rad nastojite da podelite sa čitaocima i šta za Vas lično predstavlja književnost?

Ako me pitate šta je za mene književnost, odgovor je jednostavan: Književnostto je Mohikanac.

Želim da se čitaoci sažive sa mojim junacima i junakinjama, sa njihovim realnim, na neki način i našim, opštim i lako poznatim i prepoznatim problemima, ostaje nam i druga strana Janusovog lica, delom nasmešena, delom sumračna. Neko je rekao da sam ja sve ono što bi Nušić hteo da bude da mu je ikada palo na pamet da se bavi hororom. Govorim o duhu vremena, jezikom apsurda, gledano kroz religioznu prizmu, sa maštom upakovanom u duh vremena, ne  apsurda radi, niti da bih se kitila njime, bacajući ga svud po slovima, ili ga neuko prizivajući kao što dodole prizivaju kišu. Apsurd je tu, sam se stvara, sam se rađa, nastaje iz situacije, ima lice i formu angažovane umetnosti, jak je i glasan, opominje i optužuje, budi i otrežnjava… Bez književne hrabrosti, nema ni književnog kvaliteta, odnosno, ostaje nedorečen i prećutan, što je u literaturi gora smrt od smrti. Moja promisao je da su svi likovi, možda na borhesovski, alefovski način jedno. Rasformiranje, reformiranje i transformiranje likova, obesmišljavanje svake podelu likova na ljude i životinje, muškarca i ženu, pozitivce i negativce. Želim da zajedno sa mnom putuju kroz predele gde prostor i vreme ne postoje. Želim da zajedno sa mnom budu slobodni.

Ko je zapravo Boris K. i u kojoj meri je danas prisutan svuda oko nas? 

Boris K. je sveprisutan avatar.

Čovek koji je, po svojoj suštini, „nama priličan ali bolji od nas” (definicija tragičkog junaka) i bačen u ovu papazjaniju od sveta koji se raspada.Boris K. je, kao i Jozef K, čovek koji je zaglavio u procesu (Viktor Peljevin bi rekao u tranziciji iz ničega u ništa), kao i postmoderno koketiranje sa stereotipima, izvrtanjem istih, metatekstualnim. Boris K. je čovek čiji se život, identitet, životne okolnosti, svet oko njega, menjaju brže nego statusi na društvenim mrežama. Boris K. je21st Century Boy – everybody’s toy ali, rekli bi Englezi, nobody’s fool as well. Kad smo kod distopija, ne možemo a da ne spomenemo Vinstona Smita iz Orvelove1984. godine. Paranoja i pritisak društva postoje, Okeanija u kojoj Smit živi je ništa drugo do svet u malom baš kao što je i Fenomenopublika svet u malom. Ali, za razliku od Smita, Boris K. ima gde da ode. Niko ga neće zaustaviti. Sloboda delanja mu je, na prvi pogled, neprikosnovena. Ali, svako malo pa može tu i tamo da se pojavi neki samozvani narodni tribun a la Megavažnić koji će da mu sreću kvari. Ne zaboravimo: u ovim pričama postoji snažna satirična linija, uperena pre svega protiv liberalnog kapitalizma, kleptokratije, korporacija, ksenofobije i predrasuda svih vrsta. I, naravno, Fenomenopubličani najviše vole da jadikuju za pokojnicima kojima pripisuju atribute koje za njihovih života, nisu videli. Živi su trošni – mrtvi su neuništivi. Zvuči poznato? I trebalo bi. 

Da li imate književne uzore i koja književna dela su na Vas izvršila najveći uticaj?

Emil Zola, francuski klasici, uglavnom.  Omiljena knjiga „Trovačnica“.  Bila sam zadivljena Zolinom brutalnom, zapravo, životnom pripovedačkom tehnikom u kojoj sam, kao da sam bila prisutna u romanu, ispratila propast, gubljenje  moralnog kompasa, tragičnu sudbinu junakinje do samog kraja, do gladovanja, do umiranja.. kao pseto. Slično je i s Floberom. Gotovo da sam mogla da osetim ukus otrova u ustima, kroz Madam Bovari. Pisac je propratio sve faze njenog trovanja do samog kraja, ne znam tačno na koliko stranica, poprilično… Životno. Onako kako život i teče.

 

Potičete iz mešovitog braka (majka Vam je Srpkinja, a otac Iračanin), koliko je zapravo taj spoj različitih kultura uticao na Vas i u kojoj meri je kulturno nasleđe (drevnog) Iraka prisutno u Vašoj književnosti. Da li u Vama tinja istočnjački duh, ili je to pak ipak zapadni, moderni i materijalizmu naklonjen svet?

Bilo bi romantično poimati da sam neobična ličnost u kojoj su objedinjene dve suprotstavljene kulture, religije, običaji, da se u sudaru Istoka i Zapada nesvesno, žilama, prepliću stihovi, a istočnjačke priče teku.. i Traju.

Bilo bi egzotično reći, poput Leona Afrikanca čija je lična avantura rekonstruisana u knjizi: „Ja sam sin drumova, a zavičaj mi je karavan..“  Kao i dotični, delim antitezu plemena, jer ne pripadam niti jednom gradu, niti jednom drumu, niti jednom kraju, niti dolazim iz Evrope, niti Arabije“

Ono što mi pada na um, odgovarajući na ovo pitanje, jeste da bi mnogi voleli da me vide negde svrstanu ne shvatajući da je lepota cele moje « prkosne » ličnosti prvenstveno u mom kosmopolitskom duhu  koji nikome ne pripada. Ja sam stranac medju ljudima, sa osećajem da  ne pripadam nikome. Moje arapsko poreklo je traumatično osporavano u Srbiji, a srpsko u  arapskom svetu.

Bila sam i ostala, u obe kulture, diskriminisana na sve moguće i  nemoguće načine, tako da sam pisac koji je iz ličnih razloga zainteresovan za mitologiju, filosofiju, religiju, a da to nije diktirano genentskom komponentom/elementom (samo jedne od nekoliko… npr ne delim teritorijalnu, kulturnu niti jezičku) etničke pripadnosti Arapima. To važi i za Srbe.

Ja sam stranac, koji se krije u senci noći I tumara između zidova, čiji se strah ne može omirisati, jer sam došla do krajnjosti pamćenja, do krajnjosti sećanja, u životu koji je sabir tužnih i tragićnih storija, ne jednog, no više života, ne izostavljajući niti jedan deo, a ono što pišem jeste tek odabir skrivenog da se prikaže na platnu stvaranja.

U tom i takvom svetu, stvorila sam u poeziji i prozi koje se često prepliću, vlastiti antički literarni zavičaj. Moje stranstvovanje mi je dalo saosećanje prema potlačenima, zanemarenima, granice se brišu, verske, nacionalne, stvara se kosmopolitski identitet. Mašta razara i stvara svetove i svemire, a ja se šetam epohama i svetovima, kroz prostore, kao u snu.

Ja stenjem poput duha u olujnoj noći negde, zarobljena, začaurena u tamu ljudskog sna. Moja samoća traje tri hiljade godina.

Stoga je moja književnost markirana fragmentarnošću, konfuzijom, natopljena teskobom i nepripadnošću obema nacijama.

Na taj način, njen beleg odredio joj je jedino sigurno mesto, a to je mesto između svetova, mesto  u kojem se sve spaja što je inače razdvojeno, jer granice  postoje samo u ograničenim umovima. A ko bi, ako ne pesnik, bio u stanju da premosti nepremostivo, dodirne nedodirivo i približi razdvojene svetove

Što se drugog dela pitanja tiče, pomenuću poemu « Ne izbavi me od zla » – kao spoj različitih kultura Edipalni deo u mojom poemi, u odnosu Otac-Ćerka, najizrazitiji je u delu o Kralju Ričardu, gde uporno ponavljanje, poput uvoda u Ravelov Bolero, odzvanja u glavi čitaoca, insistira, traži od majke buđenje iz košmara u bezOčnom i bezOtačnom svetu. Postoji izuzetno snažan deo sa androginom zmijom. Zmija je duboko povezana sa delom o ocu.Interesantan je i izbor lokacija. Noćna mora ih sama bira….Ako je san-košmar kompromis ega i superega, biće da je nizanje slika svemir za sebe i u sebi gde ne postoji ni prostor ni vreme.Ta poema je krug koji se sklapa i rasklapa, može postojati samostalno, ali kao celina deluje zaokruženo i dobija pravi smisao. Ovo važi za moju celokupnu književnost. Oca, kukavicu bez odgovornosti “kralja Ričarda”, nisam nikad upoznala, jer je otišao da se bori u iračko – iranskom sukobu kad sam imala 2 godine. Irak je 1988 upotrebio hemijsko oružje protiv Kurda na severu. Moj otac je upotrebio nešto kudikamo gore od hemijskog oružja i 30 godina kasnije, moćna očeva ruka je jednim potezom guranja označila kraj igre.

Da izađem iz domena ličnog, koje me je zauvek otuđilo od želje za realnim dodirom sa arapskim svetom, isto koliko i od “srpskog”, jer granice (svetova) postoje samo u ograničenim umovima, ne mogu da se setim jednog svog dela koje ne provlači drevne motive, ma o kom žanru se radilo. Bilo da govorim o Tothu i Seshat, jalmar u Matilde koji se kao templar, obnevideo od mržnje, bori protiv Arapa, a pritom mu je otac drevni arapski vrač Ujmar, likovi iz misterijskih mitologija, drevno – religiozne reference,  deo u Zapisima u Tami kad padam u trans tokom svađe s ujakom zlostavljačem i pričam na drevnom jeziku koji liči na neku verziju latinskog…  A pošto je ime portala “Istočni biser”, želim da s čitaocima podelim jedan pasus koji govori kakve teme me privlače, na književno – umetničkom planu, što je najočiglednije u mom romanu “Uspavana Matilde” koji je spreman za izdavanje. Mesto: Prvi krstaški rat

„Ја, Ујмар, пројахао сам караванским путевима и широким арабијским пустарама од моћне Сабе[2] до величанствене Газе што њоме владаше. Пио сам ђумбир са краљицом од Сабе, доносећи јој зачине и мирођије из Кане и разнолика блага, морем из Индије.

„Дружио сам се са древним Халдејцима од којих примих тајне науке. Још давно, загосподарих тајним знањима и древним учењима чаробњака вавилонског – Гудеје од Лагаша који ме прогласи за наследника и Чувара тајни над тајнама. Причу о моћном Гудејином науку испричах потомцима Халдејаца у граду Герха, где бејах трговачким послом, на шта ме Герхани исмејаше. Таман да ме каменују и отерају из града, кад им рекох, подигавши руке: „Потомци Халдејаца, зидара вавилонских што срушили сте Соломонов храм: за два века нестаћете са земље у потоцима крви.“ Како то рекох, нестадох и не видех њихова зачуђена лица. У властито пророчанство уверио сам се и сам кад сам се вратио у измасакриран град, негде у деветом веку.

U poeziji, prizivajuci svoju Sehsat, emotivnu boginju mudrosti i pisanja, u hemingvejskom stilu dižem svoje pero u odbranu pesništva i ličnog integriteta, u priči gde se vreme prelepo tka, kroz dislokaciju epoha i likova koji u njima obitavaju – uz nezaobilaznu mitologiju.

Na čemu trenutno radite i kako vidite sebe i svoju književnu karijeru u nekoj doglednoj budućnosti?

Ako ostanem u Srbiji, iskreno, ne znam da li ću imati budućnost. Vani je moje delovanje ograničeno, ali imam kakvu – takvu samostalnost i dobijam mnogo više razumevanja.

Uvek mi kad mislim na tu temu mobinga na um padne Nestor Kukoljnik, dvorski pesnik iz Puškinove epohe, koji je ostao zapamćen samo kao hvalisavac koji je velikom Aleksandru Sergejeviču postavljao klipove u točkove, ali je u svom dobu bio od njega više cenjen; gde je sad jedan, gde drugi, ne vredi trošiti reči

Pišem knjigu koju samo ja mogu napisati jer samo ja nosim tajne koje traže da budu kazane. Radni naslov je “Zapisi u Tami”. Možda promenim naslov u „Slika nebogledom odgledanih“ Imaću sjajno delo i izlečenu dušu. Ta knjiga je lečenje moje duše. Posle nje verujem da nikad neću biti ista. Već samim činom hrabrosti i izdržljivosti pisanja ove knjige, jer toliko bolnih odaja treba proći, ja sam postala Feniks.

Hvala Vam što ste pristali na intervju za veb-portal ISTOČNO OD RAJA

Univerzalni Kafkijanski Levitikus – Kafkijanski zakonik


REČ AUTORA:
Usled zatrašujućih, nejasnih, komplikovanih događaja koji su me zadesili, rešila sam da, za kako teorijske tako i praktične životne potrebe sastavim univerzalan kafkijanski zakonik koji će olakšati teret palim kafkijanskim borcima, večitim kafkinim likovima koji lutaju dverima strašnih birokratskih noćnih mora, čiji se urlik čuje u dalekim uglovima bezglasnog svemira. Kafkijanska bića će pronaći konkretno rešenje kako da se ovim Zakonikom vode kroz život. Zakonik pokriva kako etiku, estetiku, tako i stratologiju i mnoge druge oblasti, dajući praktična objašnjenja kafkinom liku današnjice i sutrašnjice nudeći praktična rešenja i presudu Optuženima.
***
Univerzalni Kafkijanski Levitikus – Kafkijanski zakonik

Ovaj zakonik je pronašao propali glumac Sajmon Kalpeper koji je radio kao radnik u kamenolomu. Našao je zakonik tik pored krvavog bodeža. 
Kakfkaesque De Sade- von Masoch code- KDSVMC

KDSVMC1. Ko tuži onog koji zgreši neka razmisli da li je i on nekad zgrešio. Ako jeste neka prijavi samog sebe.
KDSVMC2. Ko uprkos tome tuži onog koji ga je zakinuo biće podvrgnut ispitivanju dok mu se ne iščačka nešto
KDSVMC3. Kome se ne iščačka ništa taj nije živ ili je svetac, a nema svetaca i nema živih mrtvaca
KDSVMC4. Ako se dokaže da ste oštetili zločinca dok je obavljao zločin morate mu platiti odštetu
KDSVMC5. Ako se žalite na prisluškivanje to znači da:
A. Ne prisluškujemo dovoljno dobro i da ćemo kazniti ljude iz DB
B: Ometate službeno lice koje vas prati i sledi vam novčana kazna
KDSVMC6. Oni koji su osuđeni na smrt smeju da umru samo jednom
KDSVMC7. Javna bičevanja su zabranjena ukoliko se narod ne izjasni drugačije na anketi u nekom od tabloida
KDSVMC8. Svi koji su platili sudske troškove moraju da ćute o tome- da se ne bi razmtali kako su bogati
KDSVMC9. Ko se razmeće da je bogst taj ide na sud
KDSVMC10. Ko ne dokaže da je platio sudske troškove, taj opet ide na sud
KDSVMC11. Ukoliko se optuženi/a brani ćutanjem, a pritom je u alkoholisanom stanju, dati mu da pije dok ne povrati i počne da priziva majku. Potom pozvati majku da svedoči umesto njega. Ukoliko je mrtva-prizvati njen duh.
KDSVMC12. Ukoliko se opt. brani ćutanjem, a pritom govori više od nekoliko jezika, optužnicu izneti na svahiliju, a presuditi mu bez suđenja na velškom.
KDSVMC13. Ukoliko se opt. brani ćutanjem, a pritom je trezven i svestan kao retko ko u Državi poslati ga na kurs navikavanja na opijate pa vratiti nazad u sudnicu.
KDSVMC14. Ukoliko okrivljeni prizna najgnusnija dela bez ikakvog osećaja kajanja, da se pusti na slobodu jer su psihopate neophodne društvu da bi jednog dana došle na vlast. Ako utamanjujemo psihopate ko nam onda ostaje?
KDSVMC15. Ukoliko je opt. ranije činio krivicna dela, da se oslobodi jer kriminalnom svetu trebaju stručni kadrovi, a to je industrija u stalnom porastu.
KDSVMC16. Ukoliko je opt. završio fakultet preko veze, iako svi dokazi govore protiv njega da se oslobodi jer je previše onih pametnjakovića koji se prave da su bolji od ostalih i, što je još gore, i jesu.
KDSVMC17. Ukoliko je opt. glasao na izborima osuditi ga na to da bude predsednik odeljenske zajednice u zatvorskoj školi za nepismene.
KDSVMC18. Ukoliko nije glasao, postaviti ga za predsednika izborne komisije da mu se glasanje dodatno smuči.
KDSVMC19. Ukoliko se ispostavi da opt. nije živ ekshumirati ga i proglasiti živim a zatim streljati i vratiti nazad jer je sad, zakonski, mrtav.
KDSVMC20. Ukoliko je opt. političar proneverio novac iz državne kase, dati mu pozajmicu da taj dug i vrati, naravno, iz državne kase kao i akcije državne firme po izboru jer neće ponovo krasti ako je nagrađen za krađu.
KDSVMC21. Ukoliko je svešteno lice blagosiljalo kriminalce poslati ga u misiju dobre volje u susedne zemlje u kojim može blagosiljati i ratne zločince o državnom trošku. Nikad se ne zna koji će ratni zločinac doći na vlast.

AMANDMANI:
1.Praroditelj je Bič jer je Atila Bič Božji. Praroditelj je, samim tim, Atila koji je odlučio kasnije u životu da se zamonaši i postane Sveti Atila.
2. Plagijat je filozofski zaštićen: po Platonu, svaka umetnost je oponašanje, i to nevešto. naročito pozorište i poezija. Stoga, kad neko plagira treba kazniti proterivanjem i onog ko plagira delo i onog koji je napisao plagirano delo jer obojica oponašaju stvarnost.
3. Ljudi su, u osnovi, zli. Zato se zabranjuje da neko bude veran nekom drugom- političkom mili seksualnom partneru duže od pet godina.
4. Preljuba ili zabijanje noža u leđa je prirodna pojava jer je priroda- rat svih protiv svih.Oni koji ostaju verni drugima će biti obešeni zbog sumnje da žele da organizovano, konspirativno, obore vlast.
5 Popovi koji su prigovarači savesti i ne žele da blagosiljaju oružje paravojnih formacija – Za kaznu ih zaposliti u gej javnim kućama.
6. U politici je dozvoljeno praviti samo trule koalicije- videti pod 3.
7. Ko ne zna tuđe tajne i ne bavi se potkazivanjem i ucenjivanjem taj je lenj jer se ne trudi da radi 25 sati dnevno već misli da je dovoljno da ode u 8 i vrati se kući u 5. Za kaznu će nositi istu pelenu tri dana, bez mogućnosti menjanja. I to platnenu.
8. Svi procesi ograničavaju se na zamak po slobodnom izboru
9. Optuženi se suprotstavlja Ocu/Autoritetu, Biču i Svetome Atili
tako što sam sebe bičuje. Ne treba mu bič -sam će sprovoditi svoju pravdu.
10. Da se klevetnici ne bičuju nego oklevetani zbog toga što su klevetnici izvan zakona.

ZAKLJUČNE ODREDBE:
1.Ko oseća krivicu taj je najgrešniji od svih. Njega treba tući ali isključivo trožilnim korbačem.
2. Sve procese vodimo samo u zamku -a izabraćemo zamak preko nameštene lutrije.

p.s koristila delove Biblije, USA Ustava i nešto mog ličnog ludila.

The Kafkian Leviticus

USTAV FENOMENOPUBLIKE, AVANTURE BORISA K, nastavak serijala iz 2013, k’o igrica Lara Kroft, Boris K. ponovo jaše iliti Boris K. Reborn!


USTAV FENOMENOPUBLIKE, AVANTURE BORISA K, nastavak serijala iz 2013, k’o igrica Lara Kroft, Boris K. ponovo jaše iliti Boris K. Reborn!
Ima još priča iz nastavka serijala, ali to bi, gospodo, bilo za sada, to.

1. Jer pisano je- na početku beše reč. I ta reč beše: jebiga.
2. U skladu s tim ovaj Zakonik se sastoji od, jebiga, reči.
3. I pisano je da je Fenomenopublika sklona propadanju ukoliko nema pripovedača.
4. A taj pripovedač će doći u liku i delu Borisa K. Jer stoji u starim proročanstvima: Doći će čovek očiju šarenijeh, bez eumelanina ispod donjeg sloja epidermusa i nazivaće se Borisom K. i pripovedaće ako mu je život mio. Ukoliko ne, biće stavljen na prcnju.
5. Prcnja je jedino dozvoljeno mučenje u Fenomenopublici, a čim je dozvoljeno nije mučenje.
6. Prcnja je tajna koju zna samo Državni Dželat lično.
7. Prcnja je najviša državna tajna za koju su potrebni sledeći godišnji izdaci: dva jednoroga, let lampa, klješta, četa zagorelih vojnika, tri sapuna u tri čarape.
8. Fenomenopublika je virtuelna tvorevina koja živi dok i njen pripovedač živi.
9. Fenomenopublika je u stanju konstantne apokalipse i permanentnog staniranja i republika je diktatorsko-libertarijanskog tipa.
10. Ustav FENOMENOPUBLIKE je fenomenalan, žalim, boljeg nemamo.
11. Smatramo sledeću istinu za samopotvrđujuću – videti pod 12
12. Nema istine
13. Ako Boris K. ne bude pričao svoj ustoriju do kraja života i ne ostavi naslednika koji će pripovedati umesto njega onda… jebiga.


BORISOV ZAKONIK

Kadgod se Boris K. nalazi u situaciji u kojoj ne zna kako treba da postupi, on otvara svoju knjižicu “Besmrtnih moralnih principa”, a moralnih problema je vazda mnogo i valja ih u glavi svojoj protresti, što ne biva uvek tako – lako moguće.

Tad Boris K. promrmlja: “Ček’ da vidim šta mi valja činiti” i nakon par trenutaka čitanja shvata šta valja. Uz veselo poskakivanje, s osmehom i radošću Boris K. ide dalje svojim poslom.

Nekoliko godina ranije

Boris K. je unapređivao svoj duh sastavljajući Zakone u buretu u kojem je živeo, u mislima oživljavajući savete mudraca vekova, od Hesija Egipćanina, u mustabi sa sve zubarskom radionicom, sve do indijskog sveštenika što je Borisa, jednoga septembra, obučavao mudrosti u otetom američkom avionu.

I nauči Boris K. da je čoveku najteže doći do bilo kakvog zaključka, a život mu je u tim trenucima izgledao kao potamnela noćna mora. Borisa K. su mučila mnoga pitanja, a njihova nerešivost, kako je mislio, dovodila ga je do ludila.

Nakon mnogo lutanja i izučavanja svetih spisa, Boris K. izuči i ispita mnoge dileme koje ga mučiše. I ne bit o dovoljno, no on reši da ispita i ono što je već izučio i ispitao, napomene da ubaci, znanja da rekonstruiše (u spise mudračke nije dirao, niti rešio da slogove premeće i tumači, jer mu sve beše jasno, a veći razlog je što su mu mudračke reči delovale isuviše strašno, toliko strašno da bi na nekim pasusima pokrivao ruke i briznuo bi u plač)

Pokatkad bi, ne shvatavši svoje mesto u svetu, Boris ležao bolestan danima i mrzeo lica ljudi koje bi sretao, kadgod bi proturio glavu kroz obruč bureta u kojem je na ulici, odnedavno živeo, a bure beše marke Sinopa i zvalo se Barel Džordž.

Tad reši Boris, da napiše Zakonik borisovski, onaj koji dolikuje Borisu takvom kakvom je, takvom kakav će biti, kad – tad i onom koji je bio, i ovom sada i onom Borisu Od Barela Džordža– ubuduće.

I obuze ga blagoslov proviđenja. I zapljeska rukama odgonećući mnoge druge tajne I usput ih zapisujući I poplaka nad značenjem blagoslova uklesanog u zakonu, nad taštinom njegove veličanstvenosti I univerzalnosti.

A kako drugačije s besmrtnim principima moralnosti našeg doba postupati, no pažljivo ih proučiti, u dušu se svoju zagledati da herojski čin ne propadne tragičnom krivicom – strahovao bi Boris K.

Upravo strah da će ga đavolska nesreća saleteti da, ukoliko zakon svoj ne uredi po savesti običnoga sveta, već se ugledavši na zakone božanske, od kojih mnoge ljudski duh ne može u sebe primiti, oboli od hibrisa, a zakoni mu budu odisali ohološću I neprimenljivom razuzdanošću, uznemiravala je Borisa preko svake mere.

“Jer ko sam ja da savest sveta prekrajam. Ja se obraćam sebi i sličnima sebi, prostosrdačnima koje ovaj svet zbunjuje na način na koji zbunjuje i mene samog. “ – govorio bi blagim glasom Fenomeničanima koji bi ga prezrivo i sa zaprepašćenjem posmatrali.

“Mora da je to ONAJ što je zavirio u poslovne knjige SVIH POLITIČKIH STRANAKA FENOMENIJE, dok je krečio Megavažnićev ofis. Kažu da stalno nešto zapisuje i ima moć da se provlači kroz zidove, da se probio kroz zidove Kambalgara…  “, dobaci neko.

“Kao radnica u agenciji za naci sigurnost, jemčim da je Boris K. državni neprijatelj”, dočeka Frau Suzi, nepomična kao kip , visoka, uspravljena, nalik na mitsko čudovišno biće.

“A još postavio samostojeći znak upozorenja pod statuom Megavažnićevom od granita crvenoga: “Čuvaj se! Knjige nisu čiste! Gde je pero, tu je otrov.  I to pero Graf Fon Faber. “, reče gospodin izvanrednog profila, nosa ukrivljenog na desnu stranu, nalik na zakrivljeni kljun orla, naglašavajući svojim oblikom njegovu inteligenciju, status i ličnost. Bio je to Hadžipoštenović.

I sve to vide I ču I omirisa Boris K. Ponešto I dodirnu…

I zapisa.

Prve zakone je doneo u svojoj alatskoj radionici, arsenalu raznolikog alata koji je nosio što po džepovima, a štošta se dalo smestiti u Borisovo bure. Uskoči u bure I baci se u more pušaka, samostrela, maziva… razbacujući predmete kao dečje igračke,  sve dok nije našao ono što je tražio.

Pljoskicu.

Opijen ukusom omiljene mu votke, Boris K. je nadahnuto svodio račune što sa sobom, što sa svetom, moralno sudivši tuđem delanju bez zlobe, pišući disertacije o lošim komšijama iz srca, opet uzimajući kao sveto pravilo “načelno protiv”, kao I moguće autodestruktivnosti vlastitih uverenja, uzimajući u obzir istorijsku evoluciju I “celovitost prirode”. Ipak, našao je da njegovi Zakoni odišu elegancijom I svedenošću, te, da na kraju krajeva, nikom štetu ne čine, a da samo njemu mogu pomoći.

Kad pogleda napisanih prvih 23 tačaka, Borisu srce zaigra od neke miline, a oči mu se zamutiše od suza.

“Sve je dobro što se na vreme zapiše”, dixit Boris.

 

 

Zakoni ti ovako glase:

  1. neobjavljivanje rukopisa

Rukopis neobjavljenog pisca mora biti objavljen, ali da neobjavljeni pisac ukleše svoj roman u stenu. Svojeručno.

 

  1. zabadanje noža u leđa

Kažnjava se ukoliko nije zaboden i jedan nož u grudi.

 

  1. ljudsko licemerje

 

Hipokrizijska zakletva – ista kao Hipokratova samo se dobro pacijenta zamenjuje dobrom licemera.

 

  1. napad s leđa 

 

Ne toleriše se ako lešima napadnete nekoga s leđa. Prebiju vam grbaču zbog toga.

 

5.

Izbacivanje iz podstanarskog stana

 

Podstanare izbacuju iz jednog stana tako što ih bacaju u drugi stan.

 

  1. Megavažnićevi govori

 

Obaveza je da se slušaju bez kišobrana u ruci, jednom mesečno, da traju duže od Fidelovih i da se poklapaju s Velikim postom jer tog dana građani neće jesti ništa.

 

  1. Izneverena ljubav

Iznevereni ljubavnik mora da se ubije o državnom trošku. Toliko se može izaći u susret. Ali, prvo treba popuniti izjavu o samoubistvu u tri primerka.

 

9 Varanje na kartama

 

Može se varati kartama ukoliko su overene od Nacionalne službe za lažne karte, štampane od njih i imaju žig 

 

  1. Griža savesti (i šta da radim kad primetim da drugi nemaju savest*)

Lek je da i ja, Boris K. nemam grižu savesti. Otići kod prvog lažnog psihijatra i uzeti potvrdu da sam psihopata.

 

  1. Postupanje na sahranama političara i tajkuna Fenomenije

 

Ja, ožalošćeni Boris K., da se posipam pepelom po glavi, da se udaram šibama po leđima, mlatim praznu slamu, prežderavam se sendvičima do povraćanja -sve obavezno.

 

12 Postupanje u slučaju klevete, uvrede, povrede časti I moralnog ubistva acca ēthicus homicīdium

 

Ja, oklevetani Boris K., u obavezi sam da platim naslovnu stranu  Toaletoida Šlic i objavi klevetu na račun te osobe. Naravno, zbog klevete preko novina se ide u zatvor ili 50 degeneka po belim bubrezima.

 

  1. Stav oko preljube

 

Ukoliko ja, Boris K, izvršim preljubu, neki mi se oprosti, ukoliko kažem prevarenoj osobi šta sam učinio. U protivnom idem na Kurs o etikeciji gde ću naučiti sve o štucanju, podrigivanju i puštanju vetrova na javnom mestu.

 

  1. A ako me saleti komšija moj na stepenicama ne bi li me saterao u trač, da mi vrati pare koje mi ne duguje. Nema logike, ali pali.

 

  1. Kad ugledam starletu na televiziji, dozvoljeno je da je zaspem 1 kofom za povraćanje.

 

  1. Ako li ugledam Nečastivu u pozorištu, dozvoljeno mi je da ponesem dve kofe za povraćanje jer je lepše s kulturom.

 

  1. Ukoliko me pohode duhovi mojih bližnjih…

 

Ja se najedem belog luka i ne izlazim iz ormana jer je poznato da duhovi vrebaju upravo u ormanima i poslednje mesto na kojem bi se sakrili je upravo orman.

 

18 Kad me razapnu na krst..

 

Vaskrsavam nakon nedelju dana jer mi se nigde ne žuri, a i može mi se.

 

  1. Kad me teraju da pravim krst za razapinjanje drugih, ja Boris K, ću pozvati stručnu konsultantsku firmu “Pilat i sin”,  konstruktorsku agenciju “Kajafa d.o.o” i specijalne izrađivače kopalja” Longinus Maximus.”

 

20 Kad hoće da me postave za ministra i generalno u politiku me uključuju,  pobećiću u neku mirnu skandinavsku zemlju, recimo u Norvešku. U vreme kad je njom vladao Erik Krvava Sekira.

 

  1. Kad me saleću žene u nacističkim odelima sa čiroki frizurom, ja počnem da salećem njih, one pomisle da nisam normalan što ih nalazim za privlačne i ostave me.

 

  1. Ukoliko je beg nemoguć, ja, Boris K. ću da se okrenem i pohrlim u susret i viknem: Šugica!

 

  1. U vezi nenaplaćivanja majstorskih usluga u određenim situacijama:

 

Naplaćuje se u naturi – ako ne možeš da platiš moju priču, onda moraš da napišeš priču iste dužine i da ima zanimljiv obrt i autentične karaktere.

 

  • Autor upućuje pitanje samom sebi, po načelu Borisov plurium interrogationum

CHAPTER TEN, From the Quill of Chaplain Larsen, TOMBS AND CONFESSIONS, Mathilde’s confession, soon to be published, Serbian original included


 

***

Mathilde confided in me often (which I hid from Amerongen like a Jew hides his gold) while alone or while we walked together along the garden tile path

‘Why are you so unhappy, mistress Mathilde? The master is trying…’, I coughed, ‘He seems to indulge you in everything, and yet…’
‘And yet…’
‘Confide in me, oh Mistress.’
‘There is no need for formalities, Larsen.’
‘Okay’, I nodded. ‘Do you suffer too much?’
‘It upsets me, it gets on my nerves.’
‘Break the silence and open your heart to me’, I said, fatherly.
‘This morning I recollected the life in Denmark… And my mother. Make a note, Larsen, and let the world see it! If the prison door ever open up for me and Hässe burns to the ground, I swear that…for something like that, I will rise from my grave!’
‘I will make a note, but I do not know what happened… Tell me the tale> is it the truth that Johana the Monster, as the locals called your mother…’
‘And the noblemen,’ the Mathilde declared fiercely.
‘…Yes…patience for the old man, young lady.’
Mathilde shot a smile back to him.
‘…she lived, as they say, in utter poverty?’
‘No,’ she stated simply.
‘Amerongen…’, I turned around and saw him fumbling around the stables – he was etching something into the ground with his knife and chanted… The guards were lazing around in front of the castle. A portion of the army, being bored on the roof of the castle and leaning onto the towers, under the Hässe sun, was taking a nap.
‘You could run away right now. I am reading your mind.’
‘And where would I go?’ I felt rage engulf her, a cold, suppressed rage, thus I fell silent in discomfort and decided to return to the topic at hand.
‘You know I always treated you like you were my own daughter.’
‘You are my solace in this home of the mad’, she responded gently, moving to caress me on the cheek but stopping midway through.
We entered the great Hall and sat on a bench one next to the other, tracked by the vile gaze of Orian von Amerongen.
‘Dearest Mathilde, the introduction is the most problematic to me. I can never seem to pin it down…Your words are sung with a lion’s strength, but I cannot discern whether you’ve written a novel of your mother and your real father,’ I started while looking at the scroll, ‘a made up story, or are these facts?’
She smiled somewhat tensely.
‘Tell me how you married Amerongen’, I prepped my quill and a parchment under my cassock.

MV5BZTNiMWQzNzctMTIxNS00OTg5LWE1ZWItOWYwYzY2MmE0YzRlL2ltYWdlL2ltYWdlXkEyXkFqcGdeQXVyMTI3MDk3MzQ@._V1_
Mathilde tensed up her body. Her countenance became brutally firm.
‘It was in Denmark. On that day, and what a dim day it was, Father, the Regenstein door opened with a bang. Seeing Amerongen, I thought the entire castle shivered and squealed, as if dying from a horrible disease.
‘The castle was founded in the second half of the ninth century on a steep cliff, from which I felt like ending my life in the endless abyss numerous times. It was a dark, aristocratic dwelling. Since I was a tyke I likened it to a monster. Toothy towers reminiscent of fangs, and dark windowpanes reminding of the eyes of Erebus.[1] Regenstein had spread venom around itself since those days.
‘Amerongen got his eye on me, tall and threatening. I stood in the middle of the hallway frozen by his gaze. I pressed the parchments I was carrying to the library against my chest. He looked at me like a bloodthirsty animal. He looked like a rustler.
‘ ‘Is this ever a beauty!’, he shouted and touched Johanna’s heart to tears, while joy glistened in Otto’s wrinkly eyes.
He suddenly averted his eyes, and his face calmed, as if the monstrous strength waned in him.
‘ ‘In the name of Yambe-Akka’, he yelled. ‘Did someone die in here? Give ale to horses first, then the serfs!’
‘ ‘Mathilde, you should be honored that this charming nobleman chose you for his bride’, the moment she said this the parchments dropped from my hands, and Amerongen looked at me curiously. I replied with a smile which surprised him and he told me: ‘Do you perchance like me? Truly it cannot be so!’, he pouted like a child and winked at me, which made me feel sick to my stomach. I assume he just wanted to make me feel better.’
[1] Greek god of eternal darkness.

52118934b3fa23356b69b70715446ff6--dark-castle-gothic-castle

He came very close to me and all but glued himself to my body.

‘The cold armor of Denmark had burned your body and mind with frost. In my home you will be warm.’

Fire was blazing in his eyes. He turned to the vase laden with red flowers drowned in the crystal clear water. He pulled a dagger from his belt.

‘Careful, sven! Mathilde is expensive!’, I’ve heard an apathetic voice of Otto Regenstein. Johana was licking her lips. Her hand lay on her hanging breasts.

Amerongen turned to them, smiled and carved my initials into the palm of his hand. Blood sprayed his gold-woven clothing. He put his hand in water.

‘Now the color is like that of flowers’, he said brightly.

His boot drummed on the straw-covered floor for a while, he was looking at me from all sides and was thinking.

‘Will you take our daughter?’, Johana asked with hope in her voice.

‘Her being silent is agreeable to me. As far as I’m concerned, with a body like this, she can be deaf-mute for all I care. I have decided, I will spend the night here’, he approached me again. His breath was heavy. He stank of blood. ‘I might come visit you tonight.’

‘The goods must always be tested, do you not agree, husband dear?, the cheerful voice of Johana uttered.

‘Are these goods spoiled?’, Amerongen shot her a shrewd look.

She looked at the crackling fire in the hearth.

‘A fresh, unpicked flower. A good deal’, Johana said.

Mathilde stopped talking. I lifted my head away from the parchment. My expression must have given away dumbfoundedness and unease.

‘Did you find out who your real father was?’

‘I’ve learned of this too – my real father was a French count of Bouyon, from an old house of de Melot. He was Otto’s best friend as a young man. Johana was incurably in love with him. Insatiable desire assailed her, and the decisions were never something she left up to God. She gave herself to him with love and joy. When he left her, she cut her veins, but Otto saved her.’

‘What was his name?’

‘Alberik, but Johana called him Surtr.[1] That’s the name of my real father, but of Amerongen as well. The two, I believe, had for her at the very least certain similarities. I also believe that the two spent an intriguing night together, but I have…’, Mathilde stopped. ‘I don’t want to go on, Larsen.’

I thought that her confession would end there. Upset, she looked at his eyes.

‘There is a shortage of words for some reminiscences. Nature makes it so that the deepest feelings are wrapped in a cloak of secrecy, with a dagger interwoven to torture us. That’s the gist of it… All of my memories are dyed in blood… Why all of this, Larsen, when it happened so long ago? Time devours all!’

‘My curiosity is a cruel one, Mathilde.’, I outstretched my arms and begged her to continue. ‘Your tale nested deep into my bones. I want to chisel it into eternity, as masons do.’

‘Rock is ruinous, and statues fall apart’, her eyes widened as her shoulders shivered unbeknownst to her. ‘If I confess all of it, I will still say nothing for it is a copy…a badly reproduced painting. A farce of the lived. A heavy rock pressing on the mind.’

Her story became too hard for her. She had not even reached the important bit, and already she cracked. Oh how she shivered, like wheat in a breeze. I sighed and decided to let it go.

But, at that moment, Mathilde’s cheeks went crimson, her eyes glistened, and her face was overtaken by an expression of pride. Amerongen stood at the Hall’s entrance and observed her mockingly. She whipped him with a look of anger. Her hands clenched into fists and Mathilde continued with such fire, as if a spirit had possessed her all of a sudden. With the corner of my eye I spotted Amerongen, in the moment Mathilde continued her tale, leaving the room.

‘I was so bored in Regenstein. It seemed to me that I had spent more time painting and writing than I did breathing or thinking. Still, I managed to end the boredom with fancy.’

At times Johana’s screeching voice would pulled me from my darling daydreams where my spirit lazed on. ‘Mathilde, dear daughter! Keep an eye on Agnes, for she will sneak out with the doubloons and leave! Who will cook for me then?!’ The servant girl would then cry her eyes out, and I would console her. In secret, we’ve endlessly made love with our eyes.

‘Go scrub the  floor!’, she would often scold her when she was bored of torturing me. ‘And I will return to Mathilde’s novel.’ She would place the scroll on the cold stone of the table and start spelling out with enjoyment: ‘She felt frail, for she knew she would never see him again. She remembered their nights together under the starry sky, his warm kisses…”Oh, darling, why did you leave me, I cannot live without you,” she sighed and cut her own veins.’Johana would tut pleased reading these lines. ‘Mathilde my daughter, if I didn’t have your novels, I don’t know what I’d do in life.’

Other times she would, pondering for a while over a dramatically important sentence, comment excitedly ‘Oh how exciting…let\s see what happens next…’ Writing these sweetish lines, I not only saved my skin, but also the serf girl’s.

 

 

images:

Crazy? – Painting, 40×30 cm ©2018 by Dominique Dève – Figurative Art,

La Folle (1822-1828). Peinture à l’huile de Théodore Géricault. (Musée des Beaux-Arts, Lyon.)

Mathilde’s parents

[1] A flame giant in Norse mythology.

***

863af7e9ccdad06c6a207836aaa350ce

imag

‘That day, when Amerongen first set foot in Regenstein, after the sven retreated to quarters assigned to him, I called Agnes over and ordered her to bathe me.

‘They always spoke of my beauty, but I guarantee that Agnes was fairer.’Mathilde said simplemindedly. ‘She had eyes colored in the hue of a stormy sky. As I saw her at my solar door, my cheeks went red in an instant. Her face had a rhythm, a meaning and a hue. She herself was a poem of harmony. I had been wounded by her perfection.’

‘I think we should finally do it.’

‘It?’ Agnes said with a quiver in her voice.

‘Or…the other thing, if you prefer.’

‘This or that?’

‘The thing we were daydreaming of all these years. What’s with you?’ I was smiling.

‘I do not understand, mistress Mathilde,’ the serf girl lowered her gaze. My lips crafted a wide bitter smile.

‘Do you realize…’, I said slowly, ‘that they can kill us…both of us…and that nobody would notice? There is no difference between us, we are both the prey of satyrs. But, if we could escape…’, my tone was resolute. ‘We will sneak out like thieves!’ She stared at me mutely. Her body quivered. ‘We will take off! Today! Only if you wish to! Say yes,’ I grabbed her hand.

‘Yes, mistress Mathilde.’

‘That’s it…’ I said, studying her with satisfaction. ‘We will ring a few necessary things, some money too and head for the South, wearing chainmail and riding horses.  The Almogavar[1] Will be happy to see us’, I mumbled excitedly.

‘How can we travel to Almo…’she paused, ‘should I leave my duties in the castle?’

‘In the castle, shielded by dreadful thick walls inside of which you walk around like a ghost? Only my wit saves you from the Regenstein advances or the beasts of Amerongen. This is a wolves’ den, rich within a wasteland. We will both die here. They are marrying me off to a monster. And what will be of you then?’

‘I do not know, mistress Mathilde.’ I took notice of the serf girl’s heavy breathing. ‘Save me, only you can!’ Agnes, riddled with pain and fear, fell to her knees in front of me.

‘Alright’, I replied quickly. ‘You know what I want. I want to conquer you. Do you like that?’ I smiled to her with a smile of a harlot. The serf girl bowed her head and started disrobing. Her face went crimson.

Physical perfection emerged from the peasant tunic, perfection Agnes hid effortlessly, because beauty constantly hides itself, as does ugliness. I saw her harmonious body, no longer as part of fantasy or disturbing dreams, no longer as if looking through water, glass or fog. We danced a passionate game of love. The sound of flute was heard in the distance followed by the song of birds from the nearby forest.

‘I love music’, we lay there, legs intertwined, like Nephthys and Isis. I admired our bodies. We were so alike one to another, in body and looks. ‘I love the tug of wires on a harp…tugs like this one…’ I put my hand between Agnes’ thighs, moving towards the flower pulsing under my fingers. ‘I played the lute at the same time. It can keep up with the pain of a minstrel. My lute teacher was a minstrel. He would always cry over tones that offered pure beauty. And I am in love with beauty.’ I kissed her breasts. This way, like embracing nymphs, we remained until dawn.

 

2

 

I opened my dreamy eyes, noticing that Agnes was no longer in bed with me. I stretched like a cat, dressed myself and sneaked out of the castle towards Russvatnet lake, my favorite, most romantic place in the castle. I thought Agnes might be there. The cold burned my body, but I paid no heed to this. I dreamed on the lake coast, while my linen hair waved in the wind.

I observed the frozen lake, akin to an ice-scorched earth, thinking of the sweet wonder which happened last night. My awakened passion was visible on the icy surface. I took in my expression, where a trace of experienced gentleness was also admiring itself.

I stood there like that for a few moments, next to the lake shore, gazing in the distance. Then I jerked back and returned to the castle.

Windows of the great Hall were wide open. Over them were flippantly placed animal hides. Johana and Otto were like two statues upon which a bloodless window light shone. The moment they spotted me silence filled the room. Amerongen’s heavy hands, like claws, were benevolently placed on Johana’s shoulders. He looked at me with piercing green eyes of a hungry wolf.

He had a pale, monstrous beautiful face, like a Satyr, which gave off tiredness after a sleepless night, perhaps even boredom. He had coal-black hair, atypical of the people from the North. I wanted to paint it.

He approached me slowly and grabbed my hand.

 

 

[1] The Almogavar were mercenaries in the Aragon-Catalonian kings’ service who fought in the borderline areas against the Muslims in the XIII century. Thievery was their livelihood.

 

***

 

‘Do you know how long I’ve waited?’, he smiled mysteriously and the blood froze in my veins. I gave a bitter smile and tore my hand out of his. He turned nonchalantly, poured some mead in the pitcher and drank it up.

‘You might be wondering where Agnes is?’ the tone of his voice was cold. I sensed dread.

‘Sven, if you like our daughter, she’s yours,’ Johanna interrupted.

‘Out!’Amerongen growled. Johana and Otto obediently moved away, exchanging glances of unease.

Amerongen continued, catching his breath:

‘Life consists of an unending battle not to let ourselves go to frailty, of holding back, my dear Mathilde. You are not weak, but, from what I realized after last night, you do not hold back…’

‘I would like to go out for some fresh air, sven.’

‘Of course,’ he said graciously. ‘This is what I wanted to suggest, for I have something important to show you at the bottom of the lake.’ He still grinned vilely.

We were on our way to the lake.

‘I love your passion, your defiance, your noble yearning which you have in ample abundance, your unrest, your bravery, all of this awakens the hawk in me, I want to eat your soul, I wager it tastes well… I love that you resist… I love you. And you? Could you love me?’ He was talking non-stop while we descended down the steep path towards the lake. I was listening to him, not hearing him.

‘Do you understand my question or should I talk slower?’ he growled at her.

‘My curse is precisely the fact that I understand all.’

‘Blessed be we who gave up regular yearnings,’ he sighed turning his gaze towards the distant, ruthless vistas. ‘And I… I embraced the curse with passion. I was knee-deep into it… Flesh, blood, bones and all…’

I looked at him disgusted, but said nothing.

He grined:

‘You’ve enjoyed the embrace of that idiot Agnes, while I stalked you from the dark. You kissed her fingers, slid along her body, like it was all a pilgrimage of sorts. But I guarantee you, this is not a pilgrimage, it is a road leading to the abyss. Road of death. Pure Eros,’ he growled and tried to touch me. I quickly pulled away.

‘What more do you want? Take me away, it’s already been decided after all,’ I shivered under my pelerine, but not out of fear, but out of cold and I held myself with both arms.

He snatched me. I resisted, but he overpowered me and took me to the frozen lake. He placed me right next to the shore.

‘Move!’ He howled and took my hand. I did not resist. He pulled me along the uneven surface of Russvatnet. It was colder than usual. ‘Walk!’ He howled. ‘I will now show you a Danish spring.’

‘Russvatnet has its secrets as well,’ he said. ‘But a few surprises too…’ I could barely hear him, for his voice was suddenly overpowered by the howl of the wind. ‘Now observe what gifts the Russvatnet whirlpools have given you! Beautiful, is it not? It must be, for I have created it.’ With a sudden hand motion he tossed me to the icy surface of the lake. ‘Look! Look into your mirror!’ He yelled and stabbed his sword into the Russvatnet’s icy depths. Disturbed, fully awakened from its slumber, the calm lake water guggled in front of my face. Something emerged from the ice. Someone’s bruised face, misshapen by powerful punches, was what the restless Russvatnet waters cast out. It must have floated on the water for hours. ‘Look at her, Mathilde. Look how beautiful!’ He growled, pushing my head to the opening. My beautiful Agnes’ face, her eyes plucked out, was staring at me from the Russvatnet deeps.

‘I slaughtered your lamb! Now kiss it!’, he laughed demonically.

I screamed, which had been lying within me for years and I overpowered the wind. I wanted to join Agnes, to die next to her, so I tried to pull myself away from Amerongen’s squeeze and delve into the cold waters of Russvatnet.

Amerongen, overtaken by disbelief, realized that I pulled out from his claws. ‘Stop!’ He threw himself at me and managed to cover me with his body. I was struggling. ‘Let go of me!’ I screamed. ‘Let me die!’ He tore my clothes off with the feistiness of a madman. He took me with an animalistic urge. The silence befallen on the lake shore was torn asunder by my shrieks. The horror came down on me. I twisted my body, in a futile attempt to shake the beast away. He delved harder into me, and his caution waned for a brief moment. I managed to drive my nails into the scar plastered across his cheek, to which he screamed. He grabbed my face with one hand, still pinning me to the icy surface of the lake with another. ‘You damned whore!’ Agnes’ eyeless gaze was observing this whole scene.

All the foul language known to me came out from beneath my tongue, jerks of rage made my face crooked, while I was scratching at him, pulling away, screaming and hitting, but he kept beating me. My fight kept kindling his rage, so, to my fortune, he finished faster than he wanted to.

When he did, he sat before me, wiped my face and genitals with the torn-off dress and tossed it into my face. I held my belly, but did not weep. For a moment my future life flew in front of my eyes and made me feel sick. From the mere cognition I felt nauseous and I vomited all over the ice, to which Amerongen smiled. I could not have cared less about what was to follow.

‘Oh how you’ll love me, you can’t even fathom it,’ he told me gently…

bloody-lake-katerina-pejsova

***

‘There, Larsen. This is how I got married’, Mathilde finished her tale flatly. She offered me mead from the table, taking note of the offended look of my face. I could not look at her eyes, flabbergasted with all that was said.

ОРИГИНАЛ:

Из пера капелана Ларсена, Гробови и Исповести, Матилдина исповест
Матилде ми се неретко поверавала (што сам крио од Амеронгена као змија ноге) насамо или док смо шетали заједно поплочаном стазом кроз врт.
„Зашто си толико несрећна, господарице Матилде? Господар се труди…“, закашљао сам се, „Чини све да ти удовољи, па ипак…“
„Па ипак…“
„Повери ми се, господарице.“
„Ларсене, нема потребе за формалностима.“
„У реду“, климнуо сам главом. „Мучиш ли се превише?“
„Узрујава ме, иде ми на живце.“
„Сломи тишину и откриј ми срце“, рекох очински.
„Јутрос сам се присетила живота у Данској… И мајке. Начини запис Ларсене и дај га на увид свету! Ако се икада затворска врата за мене отворе и Хасе буде спаљен до темеља, ја се кунем да… за тако нешто, из гроба ћу устати!“
„Начинићу запис, али не знам шта се збило… Исприповедај ми: је ли истина да је Јохана Монструм, како су мештани звали твоју мајку…“
„И племићи“, жестоко ће Матилде.
„… Да… стрпљења за старца, млада дамо.“
Матилде му узврати осмех.
„… живела, како се прича, у великом сиромаштву?“
„Не“, једноставно је рекла.
„Амероген…“, обазрех се око себе и угледах га како се забавља испред коњушница –исписивао је нешто ножем по земљи и мантрао… Гардисти су се излежавали испред замка. Део војске је, досађујући се на крову замка, наслоњен на торњеве, под сунцем Хасеа, задремао.
„Сад би могла побећи. Читам ти мисли.“
„А куда да одем?“ Осетих да је обузима бес, хладан, затомљен бес, те заћутах у нелагоди и реших да се вратим на тему разговора.
„Знаш да сам одувек на тебе гледао као рођену кћер.“
„Утеха си ми у дому лудака“, нежно је одговорила, кренула да ме помази по образу али се зауставила на пола покрета.
Уђосмо у велики Хол и седоше на клупу једно до другог, испраћени злокобним погледом Орјана Вон Амеронгена.
„Драга Матилде, увод ми највише проблема ствара. Никако да га савладам… Твоје речи су испеване лавовском снагом, али не могу да раздвојим да ли си написала роман о мајци и свом правом оцу“, започео сам загледан у свитак, „измишњену причу или су ово чињенице?“
Осмехнула се некако напето.
„Испричај ми како си се удала за Амеронгена“, извадих перо и пергамент испод мантије.
Матилде напе тело. Лик јој поприми бруталну чврстину.
„Било је то у Данској. Тог дана, а беше то тмуран дан, Оче, врата Регенштајна треском се отворише. Угледавши Амеронгена, учини ми се да је читав замак задрхтао и зацвилео, као да умире од тешке болести.
Замак је подигнут половином ХI века на оштрој литици, са које ми је безброј пута дошло да се бацим у стрмоглави бездан. Била је то мрачна, аристократска грађевина. Још од малих ногу доживљавала сам је као чудовиште. Назубљене куле наликовале су на очњаке, а мрачни прозорски отвори подсећали су на очи Ереба.[1] Регенштајн је још тад ширио отров око себе.
Амеронген се загледао у мене, висок и претећи. Стала сам на сред ходника слеђена његовим погледом. Притисла сам на груди пергаменте које сам носила у библиотеку. Гледао ме је као острвљена животиња. Личио ми је на коњокрадицу.
„Ала је ово лепота!“, узвикну и до суза дирну Јохану, док је радост блистала у смежураним Отовим очима.“
Нагло је скренуо поглед, а лице му се умирило, као да чудовишна снага малаксава у њему.
„Јабме ми Аке!“, дрекнуо је. „ Је л’ овде неко умро?! Напојте најпре коње, потом слуге!“
„Матилде, треба да ти служи на част што те је овај шармантни племић изабрао за жену“ како је то рекла пергаменти ми испадоше из руку, а Амеронген ме радознало погледа. Узвратих му осмехом од ког се зачуди и рече ми: „Не свиђам ти се можда? Па неће бити да је тако!“, надурио се као дете и намигнуо ми, на шта ми гађење натопи желудац. Претпостављам да је само желео да ме одобровољи.
Пришао ми је сасвим близу и готово се припио уз моје тело.
„Хладан оклоп Данске ледом ти је спалио ум и тело. У мом дому ћеш се угрејати.“
У очима му је пламсала ватра. Окрете се ка вази препуној црвених цветова удављених у кристалночистој води. Извадио је нож из појаса.
„Пажљиво, свене! Матилде је скупа!“, зачух равнодушни глас Отоа Регенштајна. Јохана је облизивала усне. Рука јој је почивала на отромбољеним грудима.
Амеронген им се окренуо, насмешио се и урезао моје иницијале у свој длан. Крв му пошкропи одећу извезену златом. Ставио је руку у воду.
„Сад боја одговара цветовима“, ведро је рекао.
Добовао је чизмом по поду посутим сламом неко време, загледао ме са свих страна и размишљао.
„Хоћеш ли узети нашу кћер?“, упита Јохана с надом у гласу.
„Одговара ми што је ћутљива. Што се мене тиче, с оваквим телом, може да буде и глувонема. Одлучио сам: преноћићу овде“, пришао ми је поново. Његов дах био је тежак. Баздио је на крв. „Можда те посетим вечерас.“
„ Роба увек треба да се испроба, зар не мужу?“, развесели се Јохана.
„Да ли је ово покварена роба?“, лукаво је погледа Амеронген.
Загледала сам се у распламсалу ватру у камину.
„Свеж, неубран цвет. Повољно“, рекла је Јохана.“
Матилде стаде са приповедањем. Подигао сам главу од пергамента. Мој израз лица мора да је одавао запрепашћење и нелагоду.
„Да ли си сазнала ко је био твој прави отац?“
„Сазнала сам и то – мој прави отац био је француски гроф од Бујона, из старе породичне куће де Мело. У младости је био Отоов најбољи пријатељ. Јохана је била неизлечиво заљубљена у њега. Морила ју је неутажива чежња, а одлуке није увек остављала Богу. Предала му се с љубављу и радошћу. Кад ју је оставио, пресекла је себи вене, али ју је Ото спасао.“
„Како му је било име?“
илустрације:
Crazy? – Painting, 40×30 cm ©2018 by Dominique Dève – Figurative Art,
La Folle (1822-1828). Peinture à l’huile de Théodore Géricault. (Musée des Beaux-Arts, Lyon.)
Матилдини родитељи
„Алберик, али га је Јохана звала Сурт.[2] Тако је мог правог оца, али и Амеронгена. Њих двојица, верујем, имали су, барем за њу, неке сличности. Исто тако верујем да су њих двоје провели занимљиву ноћ, али и ја сам…“, Матилде застаде. „Не бих даље, Ларсене.“
Помислих да ће се њена исповест ту завршити. Узнемирено га је гледала у очи.
„За нека осећања постоји мањак речи. Природа удешава да најдубље осећаје завије плашт тајни, с бодежом у постави да нас мучи. У томе лежи суштина… Сва моја сећања обојена су крвљу… Чему све ово, Ларсене, кад је било давно? Време све прождире!“
„Окрутна је моја радозналост, Матилде“, раширио сам руке и преклињао је да настави. „Увукла ми се у кости твоја прича. Исклесао бих је у вечности, као што клесари чине.“
„Камен је трошан, а кипови се распадају“, очи су јој биле раширене, док су јој рамена незнатно подрхтавала. „Ако се поверим до краја, опет нећу рећи ништа, јер је то копија… лоше пресликана слика. Фарса доживљеног. Тежак камен што ум притиска.“
Прича јој је постала претешка. Није ни дошла до оног битног, а већ се сломила. Како само дрхти, као прут. Уздахнух и реших да попустим.
Али, у том трену, Матилди се образи зајапурише, очи јој засветлеше, а лицем јој се разли поносит израз. Амеронген је стајао на улазу у Хол и подругљиво је посматрао. Она га ошину гневним погледом. Руке јој се стегоше у песнице и Матилде настави са таквим жаром, као да је у њу ушао какав дух и запосео је. Крајичком ока приметих како, у тренутку кад је Матилде наставила са причом, Амеронген напушта просторију.
„Толико сам се досађивала у Регенштајну. Чинило ми се да сам више времена провела сликајући и пишући, него што сам дисала или мислила. Ипак, успела сам да досаду прекратим маштом.
Каткад би ме Јоханин глас, крештањем, извлачио из дражесних сањарија у којима ми се башкарио дух: „Матилде, кћери! Држи Агнес на оку, јер ће се искрасти с дукатима и отићи! Ко ће тад да ми кува?!“ Служавка би тад неутешно плакала, а ја бих је тешила. Тајно смо, бесконачно водиле љубав очима.
„Иди рибај под!“, често ју је грдила, кад би јој досадило мене да мучи. „А ја ћу се вратити Матилдином роману.“ Наслонила би свитак на хладан камен стола и с уживањем би почела да сриче: Осећала је слабост, јер је знала да га више никада неће видети. Сећала се њихових заједничких вечери под ведрим небом, његових топлих пољубаца… „Драги, зашто си ме оставио, не могу да живим без тебе“, уздахнула је и пресекла себи вене, Јохана би задовољно цокнула језиком, читајући овакве редове. „Матилде кћери, да ми није твојих романа, не знам шта бих у животу радила.“
Другом би приликом, замисливши се над драматичном реченицом, узбуђено прокоментарисала: „Како је ово узбудљиво… да видимо шта је даље било…“ Пишући овакве сладуњаве редове, спашавала сам не само своју, већ и служавкину главу.
Тог дана, када је Амеронген први пут крочио у Регенштајн, након што се свен повукао у њему додељене одаје, позвала сам Агнес и наредила јој да ме окупа.
За мене су одувек говорили да сам лепа, али јемчим да је Агнес, била лепша“, простодушно ће Матилде. „Имала је очи боје олујног неба. Како је угледах на вратима мог солара, крв ми јурну у образе. Њено лице имало је ритам, значење и боју. Она је цела била хармонична песма. Бејах рањена њеним савршенством.
„Мислим да коначно треба то да урадимо.“
„То?“, рече Агнес дрхтавим гласом.
„Или… оно, ако ти је драже.“
„То или оно?“
„Оно о чему смо маштале све ове године. Шта је с тобом?“, смешила сам се.
„Не разумем, госпођице Матилде”, служавка обори поглед. Усне ми се раширише у горки осмех.
„Схваташ ли..“, изговорила сам лагано, „да могу да нас убију… обе… а да то нико не би приметио? Међу нама нема разлике, обе смо плен сатира. Али, ако бисмо могле да побегнемо…“, глас ми је био одлучан. „Искрашћемо се као лопови!“, немо ме је посматрала. Тело јој је подрхтавало. „Отпутоваћемо! Данас! Само ако желиш! Реци да“, зграбила сам је за руку.
„Да, господарице Матилде.“
„Тако је…“, рекох, задовољно је проучавајући. „Понећемо неколико стварчица, нешто новца и право на југ, у верижњачама и на коњима. Алмогавери[3] ће бити срећни да нас виде“, бунцала сам, узбуђено.
„Како да путујемо к Алмо…“, застала је, „зар да оставим посао у замку?“
„У замку, заштићена одвратним дебелим зидовима међу којима се као дух шеташ? Само те моја довитљивост чува од насртаја Регенштајна или звери Амеронгена. Ово је вучја јазбина, богата у пустоши. Обе ћемо умрети овде. Удају ме за монструма. А шта ће с тобом бити тад?“
„Не знам, господарице Матилде.“ Ослушкивала сам служавкино тешко дисање. „Спаси ме, само ме ти можеш спасти!”, испуњена болом и страхом Агнес паде преда мном на колена.
„Добро“, рекох кратко. „Знаш шта желим. Желим да те покорим. Да ли ти се то допада?“, насмеших јој се осмехом блуднице. Служавка климну главом и стаде да се разодева. Лице јој се обли руменилом.
Из сељачке тунике изрони физичко савршенство, које је Агнес тако вешто крила, јер лепота се вазда крије, као и наказност. Видим јој складнолепо тело, не више у фантазији или узнемиреним сновима, не више као кроз воду, маглу или стакло. Заплесале смо страствену љубавну игру. У даљини се чуо звук свирале праћен појем птица из околне шуме.
„Волим музику“, лежале смо, испреплетаних ногу, налик на Нефтис и Исис. Дивила сам се нашим телима. Биле смо толико сличне једна другој, ликом и телом. „Волим трзање жица на харфи… Трзање попут овог…“, ставила сам руку међ’ Агнесине бутине, крећући се ка цвету који је пулсирао под мојим прстима. „Својевремено сам свирала лауту. Она уме да испрати бол минстрела. Мој учитељ лауте био је минстрел. Увек би заплакао над тоновима који нуде чисту лепоту. А ја сам заљубљена у лепоту“, пољубих јој груди. Тако смо, попут загрљених нимфи, дочекале зору.
Илустрација: Couple, available on Amazon
2
Сањиво отворивши очи, видела сам да Агнес више није била са мном у кревету. Протегла сам се попут мачке, обукла се и ишуњала из замка у правцу језера Руствон, моје најомиљеније, најромантичније место у замку. Помислила сам да би Агнес могла да буде тамо. Хладноћа ми је пржила тело, али се нисам обазирала на то. Сањарила сам на обали језера, док ми се ланена коса вијорила на ветру.
Посматрала сам залеђено језеро, налик на ледом рањену земљу, мислећи на слатко чудо претходне ноћи. Моја пробуђена страст огледала се на леденој површини. Упијала сам свој одраз, у којем се огледао траг проживљене нежности.
Неколико сам тренутака тако стајала, крај обале језера, погледа упереног у даљину. Потом сам се нагло окренула и вратила у замак.
Прозори велике дворане беху широм отворени. Преко њих беху немарно пребачена животињска крзна. Јохана и Ото наликовали су двема статуама објасјаним бескрвном светлошћу са прозора. Чим су ме спазили у дворани је завладала ледена тишина. Амеронгенове тешке руке, малик на канџе, беху благонаклоно пребачене преко Јоханиних рамена. Посматрао ме је продорним зеленим очима попут изгладнелог вука.
Имао је бледо, чудовишно лепо лице, попут Сатира, које је одавало умор након непроспаване ноћи, можда досаду. Имао је косу црну као угаљ, нетипичну за људе са Севера. Пожелела сам да га насликам.
Полако ми је пришао и чврсто ме ухватио за руку.
„Знаш ли колико те чекам?“, загонетно се насмешио и следио ми крв у жилама. Осмехнух се горко и истргох руку из његове. Окренуо се равнодушно, сипао медовину у крчаг и испио.
„Можда се питаш где је Агнес?“, изговорио је хладним тоном. Предосетила сам несрећу.
„Свене, ако ти се свиђа наша кћер, твоја је“, прекиде га Јохана.
„Напоље!“, заурла Амеронген. Јохана и Ото се покорно удаљише, разменивши неспокојне погледе…
Амеронген настави, долазећи до даха:
„Живот се састоји из непрекидне борбе да се не препустимо слабостима, од уздржавања, драга моја Матилде. Ти ниси слаба, али, колико сам синоћ схватио, ти се не уздржаваш…“
„Изашла бих да удахнем мало свежег ваздуха, свене.“
„Наравно“, великодушно ће. „То сам и хтео да ти предложим, јер имам нешто важно да вам покажем доле на језеру“, и даље се опако смешио.
Упутили смо се у правцу језера.
„Волим твоју страст, пркос, племениту жудњу којом обилујеш, твоје неспокојство, храброст, све ме то мами као јастреба, појео бих ти душу, јамчим да је укусна… Волим што се опиреш… волим те. А ти? Можеш ли ме волети?“, причао је незаустављиво док смо силазили стрмом стазом ка језеру. Слушала сам га, не чујући га.
„Разумеш ли питање или треба да говорим спорије?“, зарежао је на њу.
„Моје је проклетство управо у томе што све разумем.“
„Благослов нас који смо се одрекли обичних тежњи“, уздахнуо је окренувши очи ка далеким, суровим пределима. „А ја.. Проклетство сам пригрлио са заносом. Заглибио сам се у њега.. своје месо, крв и кости…“
Погледала сам га са гађењем на лицу, али нисам рекла ништа.
Накезио се:
„Уживала си у наручју глупе Агнес, док сам те вребао из мрака. Љубила си јој прсте, клизила по њеном телу, као да је у питању ходочашће. Али, јамчим ти, то није ходочашће, већ пут који води у бездан. Пут смрти. Чист Ерос“, зарежао је и покушао је да ме додирне. Брзо се сам се измакла:
„Шта више хоћеш? Води ме, ионако је све унапред одлучено“, дрхтала сам огрнута пелерином, не од страха, већ од хладноће и обрглила се обема рукама.
Нагло ме је зграбио. Отимала сам се, али ме је савладао и понео ме према залеђеном језеру. Спустио ме је крај саме обале.
„Полази!“, заурлао је и повео ме за руку. Нисам се опирала. Вукао ме је по неравној површини Руствона. Било је хладније него иначе. „Корачај!“, урлао је. „Показаћу ти сад како изгледа данско пролеће!“
И Руствон има своју тајну“, рече. „Али и по које изненађење…“, једва сам га чула, јер је његов глас наједном надјачао урлик ветра. „А сад гледај какав поклон су ти послали вирови Руствона! Прекрасан је, зар не? Мора да буде, јер ја сам га створио.“ Наглим покретом руке баци ме на ледену површину језера. „Погледај! Погледај у своје огледало!“, дрекну и зари мач у ледену дубину Руствона. Узнемирена, из дубоког сна разбуђена, мирна језерска вода заклокота пред мојим лицем. Нешто изрони из леда. Нечије модро лице, изобличено снажним ударцима, избацише немирне воде Руствона. Мора да је сатима плутало у води. „Погледај је, Матилде. Погледај како је лепа!“, зарежа Амеронген, гурајући ми главу ка отвору. Лице моје прелепе Агнес, ископаних очију, посматрало ме је из дубине Руствона.
ilustracija: Катерина Пејсова, Bloody Lake
„Заклао сам ти јагње! Сад га пољуби!“, демонски се смејао.
Испустих врисак, који је у мени лежао затомњен годинама, и надјачах урлик ветра. Хтела сам да се придружим Агнес, да умрем поред ње, те покушах да се отргнем из Амеронгеновог стиска и уроним у хладне воде Руствена.
Амеронген, у неверици, схвати да сам се искобељала из његових канџи. „Стани!“, бацио се на мене и успео да ме прекрије телом. Отимала сам се. „Пусти ме!“, вриштала сам, „пусти ме да умрем!“ Покидао ми је одећу жестином острвљеног лудака. Узео ме је са животињском жудњом. Тишину палу на обалу језера, раздирали су моји крици. Ужас се обрушио на мене. Извих тело, у јаловом покушају да стресем звер са себе. Он се јаче зари у мене, и опрез му на трен попусти. Успех да му закопам нокте у ожиљак који му је браздао образ, на шта Амеронген дрекну. Ухвати се за лице једном руком, другом ме и даље држећи прикованом за ледену површину Руствона: „Курво проклета!“ Агнесине слепе очи су мирно посматрале целу сцену.
Из мене излетеше све знане ми псовке, тразаји беса ми искривише лице, док сам га гребала, отимала се, вриштала и ударала, али ме је и даље побеђивао. Моја борба је распалила Амеронгенов бес, тако да је, на моју срећу, завршио брже него што је желео.
Кад је завршио, сео је спрам мене, обрисао мојом подераном хаљином лице и гениталије и грубо ми бацио хаљину у лице. Држала сам се за стомак, али нисам ридала. У трену ми будући живот пролете пред очима и згрози ме. Од саме спознаје, смучи ми се и ја се исповраћах по леду, на шта се Амеронген осмехнуо. Било ми је сасвим свеједно шта ће се даље догодити.
„Како ћеш ме волети, ниси тога ни свесна“, нежно ми је рекао…
„Ето, Ларсене, тако сам се удала“, Матилде заврши своје излагање равним гласом. Понудила ме је медовином са стола, спазивши мој саблазнут израз лица. Нисам могао да је погледам у очи, запрепашћен свим изреченим.
„М-матилде, кћери, да ли желиш да пођеш са мном у замак Енгсо у Вастерасу, на обали језера Меларен? Амеронген не зна да су ми понудили место капелана у тамошњој катедрали. Спремам се на пут следећег месеца. А за после ћемо видети. Можемо да стигнемо и до Тулуза, ако желиш“, освртао сам се око себе. Нервозно сам погледао лево-десно, у страху да ме Амеронген не чује. Матилде ме је чудно погледала.
„Зар нећеш да саставиш спис, Ларсене?“
„Да-да, свакако“, замуцкивао сам. „Али, зар нечујеш шта ти говорим? Могли бисмо да се склонимо у Енгсо. Не намеравам да се вратим у Норботен, а ни ти не смеш ни трен више у њему да останеш. Нисмо смели оволико дуго да се задржимо у Хасеу. Можемо да живимо ван Амеронгеновог домашаја.“
„Зар се може побећи од њега? Да ли то може бити?“
Загрлио сам је. Био сам потпуно уверен у то што говорим. Осетио сам нагло олакшање пред чињеницом да могу да је спасим.
„Почни да се пакујеш у тајности, овде више нема ничега, ни за мене ни за тебе. Покушај да делујеш као и обично, како свен не би наслутио шта се спрема.“
„А шта бих радила, Ларсене?“
„Управо ми је то питање задавало мука све ове године. Посветио сам му сво своје слободно време. Можда да се издајеш за моју рођаку или удовицу, или… да се угледаш на Ивету Хај, да проведеш живот у колонији са лепрознима? Све је боље је од овога овде“, рекао сам узбуђеним гласом. „Самостани женама нуде многе могућности, не само за образовање, него и за креативно изражавање. Подсећам те на случај саксонске игуманије којој је било дозвољено да кује новце са својим ликом… Немачке монахиње из богатих и важних кућа једнаке су духовним господарима Царстава, да не говорим о предностима које би имала као игуманија или можда жена – мистик. Подсећам те и на случај Кристине Маркјет, жене која је одбијала је да се уда… и напокон постала светица“, заврших своје излагање завереничким тоном.
„Али, ја нисам светица, Ларсене. Чак нисам нити побожна…“
„Нисам ни ја“, насмешио сам се.
Уместо одговора, Матилде је неутешно почела да плаче у мом наручју.
(Рукопис се овде прекида…)
[1] Грчки бог вечне таме (прим. аут.)
[2] Ватрени џин у нордијској митологији (прим. аут.)
[3] Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку. Живели су од пљачке (прим. аут.)
Крај првог дела поглавља…

COMO GOTEAN MOLINOS Leila Samarrai Predicción


COMO GOTEAN MOLINOS

Leila Samarrai

1

Predicción

(47 versos)

En este momento la desesperación predigo futura

La desesperación que me consuela en mi locura

La desesperación turbia, insonora,

Como la callada sombra

Que calumnia conjura

¿Cómo fijar puedo la exacta hora?

¿De dónde ese silencio me viene a la memoria?

¡Sí!

Predigo la crueldad a la cual me recordaría

Futura expectativa

Reflejada en el estómago

Con la luciente, despejada y añeja

De lo futuro no-venida

Se impondrá la no-venida la noche de arena

No habrá

Me parece que la no-venida tardará

Y el miedo ese

Que a mi alma valora

Aparentando la fuerza de un metafísico día

Cuando todo se dijo interiormente

El miedo ese a mi alma fortalece

En el fondo

Y un ¡Sí! Pronunciado

De la desconsoladora, desvergonzada, sarcástica profecía

Frente a los cielos clementes

Que en los pechos me apaga la candela

Proféticos

Sino, apariencias, movimientos

La imagen vista desde dentro,

Debajo de los huesos

La única existente

Para el no-venir del porvenir.

La tierra ajena

Frente al que espera el viento se encierra

¿Cómo fijar el porvenir y lo que no vendrá?

Nada que a esperar se ha llegado.

Sólo con el morir valorado

Pero carcome el Si que se ha llegado

a esperar la  piel debajo del estómago

para siempre hay que olvidar

lo que en la cabeza se ha llegado a amasar

Mi esperanza más no me tolera.

Con sangrientos cuchillos me lacera

Por eso

Concentra la sonrisa y da la cara

 a las miradas de la gente de amor llena

Me dijo El que no vendrá

la imagen: WINDMILL — HOLLAND — PALETTE KNIFE Oil Painting On Canvas By Leonid Afremov

-Merna jedinica beskonačnosti: ljudska glupost!


LEILA SAMARRAI

AFORIZMI

-Neki naučnici tvrde da crne rupe ne postoje. Nisu bili u Srbiji!

-Ljudska glupost nema granice, sem one između Srbije i Kosova.

-Zašto si me ujela? Upita Srbin vampiricu. Obnavljam državne rezerve!

-Samostalna izložba srpske srednje klase, instalacije pored kontejnera.

-Do daske koje život znače, reče vozač i stisnu gas.

-Budi ono što nisi, i bićeš prihvaćen.

-Ne daj se psima, posavetovaše kostura.

-Bez brige, smislićemo mi već nešto besmisleno.

-Za razliku od mete, ljudsku sujetu ne možeš promašiti.

-Hvala Bogu, pa sam ateista.

-Za utehu, i u staroj Grčkoj stoka je služila kao merilo vrednosti.

-O osveti. U žiži sočiva koje sabira sunčeve zrake, svetlost se pretvara u vatru, vatra se rasplamsava i gasi žeđ osvetnika, kao voda vatru.

-Kocka je bačena, reče Cezar Antoniju, ne ljuti se čoveče!

-Od kad sam počeo da šmrčem, svi računi su mi blanko.

-Pomoz’ Bog, nazva đavo.

-Ovuda vozovi više ne prolaze, uzdahnu Ana Karenjina.

-Pismo ili glava? upita Henrik Anu Bolen.

-Dajem glavu da sam u pravu, reče Ana Bolen.

-Jedino je oproštaj put koji ostaje prohodan i za druge.

-To što sam paranoična ne znači da me ne prate.

-Nakon što se pokajala, Marija Magdalena je snizila tarifu.

-Umiremo! Bar u tome napredujemo.

-Majkl Džekson je crnčio da bi pobelio.

-Merna jedinica beskonačnosti: ljudska glupost!

A bird I am, In Serbian, Spanish, English, and Hebrew


La Oscuridad del entender es… una colección de poesía inusual que no puede dejar indiferente, porque lo llama a confrontar a su propia “oscuridad”, esa parte borrosa e incomprensible de su propia personalidad. Y cualquiera que alguna vez se haya enfrentado a la oscuridad en sí mismo y en los demás sabe que a partir de tal experiencia no puede quedarse sin cambios …

1
Tuga je skrivena u glavi ovenčanoj krvlju
Ka mudrosti zvanoj Jerusalim
Ubijate čoveka što daljinu osluškuje
Je li tamo zbilja „Ecce Homo“
Viša hijerarhija Španije
Dok teče vreme očaj silazi do krvarenja
Bolno nikad, ne priznajući bol
Ptica sam
Ptica sa željom da umre u Španiji

Napisaću u izveštaju
U mekim plodovima krije se
Namučena Hulija Burgos

Onostrano sećanje otkucava šest časova

03.ci_web.jpg

Museo de Arte de Puerto Rico

1.

La tristeza está ocultada en la cabeza con la sangre laureada

Hacia la sabiduría Jerusalén llamada

Está matando al hombre que la lejanía está escuchando.

Está de veras allí “Ecce Homo”,

De España jerarquía alta,

Mientras el tiempo transcurre la desesperación baja hasta el sangrar.

Doloroso jamás, sin reconocer malestar

Ave soy,

Ave con deseo de morir en España.

Escribiré en el informe

En los suaves frutos se esconde

Julia Burgos Mortificada.

La reminiscencia de más allá muestra que.

Son las seis en la noche

Después.

552575_163869130402371_100003378556183_223135_1335172012_n

1

Sorrow is hidden in a head crowned in blood

Towards the wisdom called Jerusalem

You are killing the man who listens to the distance

Is “Ecce Homo” truly there

The higher hierarchy of Spain

While time flows despair descends to hemorrhage

Never painfully, not admitting pain

A bird I am

A bird with a desire to die in Spain.

 

I will write in the report

She is hiding in soft fruits

Mortified Julia Burgos

 

Otherworldly memory ticks away six o’clock

 

1

הצער מוסתר בתוך ראש מעוטר בדם

לקראת החכמה הקרויה ירושלים

אתה הורג את האיש שמקשיב למרחק

האם “אקסי הומו” באמת שם

ההיררכיה הגבוהה יותר של ספרד

בזמן שהזמן זורם ייאוש יורד לדימום

אף פעם לא מכאיב, לא מודה בכאב

ציפור אני

ציפור עם רצון למות בספרד.

אני אכתוב בדו”ח

היא מסתתרת בפירות רכים

יוליה בורגוס

זיכרון אחר מתקתק משש

The Darkness Will Understand (A poetry collection), by Leila Samarrai

Publisher: “The Firstborn Edition”, Student Cultural Center, first prize winner.

 2002.  ISBN 978-86-7398-010-2.

***

Mrak će razumeti(zbirka pesama), Leila Samarrai

Izdavač: Edicija „Prvenac“ Studentski kulturni centar, prva nagrada

2002.  ISBN 978-86-7398-010-2.

Recommendation from a dog, “The Adventures Of Boris K.”, Leila Samarrai,


image found here

Recommendation from a dog

A not so brief review of the history of the letter that has never been read…

Letters suffer. And they have a soul. You don’t believe me? Are you shaking your head in disbelief? In that case, lock up the oak door with your rusty key and settle into a favorite chair in front of the fire. Don’t mind the sweat that will be pouring gently down the sides of your body by the time I reach the end of this story.

One could trust the opinion of Sofronije Sofronijević (also known as S.S.). He became so rich from writing his reviews that he bought a villa between Cannes and Nice, his own beach, a luxury apartment in Andorra with a minibar and a bedroom, and an indoor Olympic-sized pool, which was named the eighth wonder of the world.

Daily expensive massage treatments, with a focus on the deep tissue of his tormented heels, were something that went without saying, as well as his daily steak breakfasts with fresh squeezed juice under the light of a plasma lamp

After breakfast, he would put his slippers on and struggle to tie his robe over his ever-increasing girth (he grew larger with every review he published) before setting off to work. Few people knew that S.S. actually was a fake critic.

The real critic was actually Wolfgang, his rottweiler, who was so close to Sofronijević, he inherently understood his convictions. Unlike most dogs, Wolfgang knew not only how to read, but also how to critique the masterpieces of contemporary authors.

For years, instead of Sofronijević, Wolfgang criticized the timeless classic works from a radical canine perspective– he bites each paragraph of Anna Karenina that old about the harvest, and there were rumors that he ate “The Peace” in delight. He would have left “The War” for later, but he remembered the book could serve him as a chair to observe the world, with disdain in the muzzle, from the bird’s-eye view.

Sofronijević spoke proudly of Wolfgang:

“On the works of the Surrealists he growls, at texts of fiction novel writers, and any novels, generally speaking, he barks. When he remains silent, that is… something … ”

With this admission, Sofronijević would light cigarette, offering one to Wolfgang as well, while winking his eyebrows densely planted on his forehead.

Both dog and man, best of friends, were into all kinds of criticism, writing reviews for nine years together. However, after enjoying great fame and reputation in the Republic, something suddenly unexpected happened.

One morning, just at the moment when the dog and his master (and it was often hard to decide who was who) simultaneously choked on their beefsteaks, a mysterious letter arrived in Sofronijević’s mailbox. Instead of a full sender address, one word was written on the top left corner of the envelope: Hurghada. It is said that Sofronijević and Wolfgang reacted furiously after reading the letter.

Wolfgang, in his style, ripped off the first half of the letter with his teeth, destroying the half of it that was written in Phoenician, while the Egyptian part remained. The letter burnt his hands and screamed at him in Egyptian. Then S.S. dropped the letter on the ground but felt his mind beginning to spin. While he could still hold onto his reason, he called for the help of a well-known expert, Tuthmosis, the most famous interpreter of hieroglyphics in the Republic, to investigate everything about the letter that had arrived at this home address. But Tuthmosis was too slow and the letter wouldn’t stop talking, and it was redolent with the odor of carrion.

That’s how Sofronije Sofronijević finally fell off his rocker and went nuts:

“This letter is a curse!”, he proclaimed.

“Whoever reads it loses his mind. I must kill it! Ba-BUM BUM BUM!, he giggled, revealing teeth blackened from gunpowder residue. When S.S. shot off his gun, he simultaneously riddled the letter with bullets while also blowing a large hole in the window, and he and Wolfgang watch the letter blow out in the wind. When Tuthmosis arrived, he detected a strange odor in the air and Wolfgang barked to him some of the sounds he heard.

When Tuthmosis arrived, S.S. had already gone insane. It is said that Sofronijević’s great-grandmother was a distant ancestor of Cleopatra’s maid who refused to die from the bite of a snake, and like Cleopatra, was also cursed by ancient Gods. So when S.S. communicated with Tuthmosis, he suggested to him that perhaps the letter was a tool of revenge from those ancient Pharaohs. According to Tuthmosis, the letter was also soaked in poisons and all sorts of Egyptian herbs that possibly led Sofronijević’s fall into a state of fascination and infatuation. As such, he could not control his thoughts or resist the strong effect of the curse. Shaking his head, Tuthmosis headed back to his apartment.

Upon Sofronijević’s descent into madness, Wolfgang took over his master’s personal study. He would rise early in the morning, have breakfast, take a nap until the afternoon, and then he would write reviews after tidying up Sofronije’s mail. He would lick the letters and place a stamp imprint on the envelopes with his paws. In moments of leisure, he would stare at the Phoenician alphabet, whining, tilting his head to the side and thinking:

“If I could only get hold of the Egyptian half!” Then he would begin to growl.

Many years after the terrible events attributed to Sofronije’s neurasthenic crisis caused by the crisis in culture, there were speculations about the last place of rest of the cursed, Egyptian letter. Some speculated that the haunted letter traveled North to Hyperborea, to Ultima Thule, the land of eternal brightness in the far north, a sole nomen habens. Wolfgang, on the other hand, believed the letter had followed in the footsteps of Apollo, traveling to Greece, perhaps in the mausoleum of Alexander the Great, where the body of the magnificent deceased lay carved on a stone crypt. In fact, Egyptologists reported sighting the haunted letter in the Valley of the Kings, under the influence of moisture, completely destroyed, but still alive! At night, across from the Luxor, screams echoed.

“It’s Nefertiti’s mummy, she rose from the grave, unwrapped her dirty bandages and read the damn letter after putting it together with the glue”, whispered the tomb guardians, as their voices streamed upward toward the heavy white stars.

On one fact all agreed. The letter was unjustly accused of inflicting emotional distress on S.S. But still, no one could explain why it had been so cruelly punished and still continued to be victimized. The cursed letter bounced from the mummified wings of Neferneferuaten-Nefertiti who pulled it by its blackened ends as an ox is pulled by his tail. Despite the abuse, the letter could not be overcome because it had its own appetites guiding it: KICKBACK/LANDING. BOUNCED! LANDS!

The letter spent three years in the tomb of Hatshepsut, diagonally bouncing off the walls of the massive tomb while reading (some say screaming) itself to the queen aloud. Since these actions aroused a revolt of awakened pharaohs in the Valley of Kings and Queens, the letter briefly hid behind the 132nd pillar in the temple of Luxor. While there, it spent nine years plotting its revenge.

“This is all Sofronijević’s fault!”, moaned the letter to such an extent his sorrow plucked at the heartstrings of the innocent bystanders who were forced to watch the letter in an eternal game of KICKBACK/LANDING. Finally, the letter lands on the Sphinx’s head, who as a diligent guardian of Pharaoh’s dreams, shrugs the letter of his stone mane, bouncing him into the air and thousands of kilometers away.

41e14afa6add424d019d77069c5fed49--moon-child-poet

PART TWO

Boris K’s apartment, an emergency department for crazy (desperate) letters

Letter traveled and bounced around for nine years until it finally found itself lying on the table of expert hieroglyph interpreter, Boris K. He spoke the human language with a strong accent originating from the Lower Nile.

“I am suffering!”, wailed the letter as it folded over in pain. It was pale and exhausted from nine long years of wandering. Boris K. put on some gloves and removed the remaining bullet fragments from its pulp with professional finesse. He bandaged it with cellophane, saying:

“You will stay a few days in my drawer until you recover, and then I’m going to decipher you.”

Three days later, Boris K. gets to work on the long and weakened letter. It contains many pages, some of which appears to be written in Phoenician, while other parts seem to contain Egyptian hieroglyphics. As he studies the letter, he sees that it includes more than 7,000 characters repeating in various combinations of three letters, that when translated to English are: D-O-G. In addition, there are also drawings that mesh with the letters. He notices drawings of the savior with nails on his hands and wrists around the letter ‘D’. Then there are drawings of mesh capturing tropical flies around the letter ‘O.’ And then finally, there are drawings of what he thinks is a famous Literary Critic from the Republic… Sofronije Sofronijević, who is depicted with a dog’s head in the shape of the letter ‘G.’

The letter speaks to Boris K. in an increasingly demonic tone:

“Your task, Boris K, is to unify me with my Phoenician twin and return me to my addressee. If you can accomplish these tasks, I will be connected and completed and all will understand me. If you do this, I promise to stop buzzing in everyone’s heads. I just want to be reunited with my better half. With only my evil half present, I continue to suffer. I was bitterly attacked, bitten by a dog and shot full of bullets. And I haven’t even told you what happened when I was in Egypt. Please HELLLLLLLLLP me! I’m begging you! Decode me or kill me!”

With that, Boris K. starts to think, smiling to himself secretly.

Determined to accomplish this task for Letter, Boris K. sharpens his high-quality Graf von Faber pen that is a knockoff and begins writing his own letter…

an excerpt from the story

 

AU REVOIR, ŠARLEN


sarlen.jpg

Kaješ li se, Šarlen
Stvarno nisam očekivala
a trebalo je, ne znam kako mi je promaklo
da se nađem u takvom sosu
stvarno si me zeznula
to nije samo tvoja greška priznajem
htela sam da se obesim kad sam saznala kakva si
to nije ništa neočekivamo
u mojoj porodici je bilo puno ludaka
nije neobično da ih srećem i ovako
ludaci me privlače, priznajem
i ja njih
obešenjaci, reklo bi se
ne znam… teško mi je da se odlučim
da l da me pregazi kamion ili da pratim tradiciju svoje porodice
pre nekoliko dana konopac je pukao i treba nam nov
a opet. možda kola.. i na to sam mislila
da me pregaze, ili samo da lenčarim i čekam da me neko
pokupi
niti kročiti u zatvor neće, to ćemo se dogovoriti
s njima ima dogovora
nisam još odlučila, a moram jer
treba brzo da se izgubim.. taj auto presvučen grimiznom svilom..
a onda sam se setila da sam ih ostavila na drugom mestu
daleko.. ta kola.. ne slušaš me? Pa da
Tipično za tebe. Baš si gadura
Šta bi čovek od tebe pa i očekivao
Ili žena
nežna, zamišljena, misliš da u sebi imam strasti
čudno ti je to
smeješ se
drago ti je što je neko umro, možda ja?
pa da.. ne bi se ti smejala uzalud
nestašno povučene linije studijskog portreta
tipino lirski, namešteno, prijateljski
tako sam sigurna u to
da to radiš
ne pratiš me, pa i kako bi
propala si ka naš građanski rat
ne ide to tako
ali, srećom da imam Memfis, želela sam da to znaš
da sam zato došla, da ti kažem au revoir
da ću odleteti u ružičasto nebo zore
dok ti.. opet se smeješ..mračni planovi među borama osmeha
znak da se ništa ne sumnja
ssigurna sam da je tako
u jednom trenutku sam te pustila da odeš predaleko
tako da nije to samo tvoja greška
konopac je pukao
ne da ti se
a taman si mislila a si sve isplanirala
praviš od mene negativca
Šarlen, kaješ li se?
Čuješ?
Konopac je puko?
Šarlen, jesi li još tu, ili.. razgledaš svetinu
tražiš me po Memfisu, ali me tamo ne možeš naći
odoh sad do svog štampara a tebi nisam dala knjigu
makar ne sa posvetom
u knjižarama je dostupna za svakog
nikad nisam želalea da znaš sve o tim stvarima
iako sma znala da ih znaš
izigravaš žrtvu, kriviš se i mučiš i trepćeš
samo si mi nevolja, brukaš me, pitaš se zašto ..
ja se pitam zašto se ja kajem Šarlen
što me sve to dotiče
evo, opet deluje na mene
deluje, postajem osetljiva
postajem
zašto me tako gledaš, pa ovde se radi teškom zločinu, tako je..
oduvek si izigravala žrtvu
kad te gledam nemam volje da živim
stidim te se
ubila bih se sad. evo
evo, daj konopac
odlazim iz grada
srećom, srećom da imam Memfis
i on me čeka
i apartman i oni mnogi vredni pažnje s kojima još nisam poslovala
a ne idu okolo kao prebijeni psi i zbog kojih se ne kajem
a ti? kaješ li se? ne
ja, da.
Takav je život.
Konopac…
Šarlen?

Noćni posetioci, Skinvoker, kraća verzija


СКИНВОКЕР, odlomak, nastavak romana Bernardovi sati
https://leilasamarrai.wordpress.com/…/05/17/bernardovi-sati/
Fidbek bi bio dobrodošao i utisci s obzirom da je ovo početak rada na nastavku drugog dela romana, premda može da stoji i pojedinačno. U suštini, to su dve novelete…. koje zajedno mogu da čine formu romana.

На почетку сам сан -путовања. Ноћне море су ужасније него икада. Хуле на мене гласови ужасних анђела, шаљу ме у пакао. Можда је то казна за почињено убиство.. Хрле ка мени језиве руке..
Балави ме неко.. то је одсечена коњска глава. Врти се на рингишпилу око ког обигравају деца. Црн је то, снажан коњ. Рингишпил држе четири одсечене ноге пастува.
„Никакав си јебач“, Барни. „Не! То је глас оне курве што сам је убио! Нисам морао!“
„Нисам морала да умрем!“, схватам да савршено подражавам њен глас, непробуђен, слепљених трепавица док ми се зној слива низ чело и орловски нос. „И ја сам имала право да живим и умрем и то не природном смрћу, неизбежно, како кажу, већ.. Била сам планирала да се убијем. Од своје руке! А ти си ме у томе спречио!“
Парче море попут пламена заталаса се, осетих како ми се у сну читаво тело загрева и изгара у ватри.
„О, Барни, ја сам отац Бојл, црквени поглавар цркве светог Патрика од Северне Ирске. У блад енд гор жанру си, сине мој. Твоји греси су ти досањали снове, довршили маштарије док се париш међ вриштећим ватрама пакла. Покварен је то јаук у теби, скврчен тако, јер Господа за милост и покајање ниси молио усрдно. Твоја невиност се одлива попут менструалне крви корумпиране девице, демонлине Ханту Копек.
„Ханту Копек! То си ти, демонко ноћне море преузела лик оца Бојла, нееее!“, вриштао сам, док су се шапат и самоћа спајали у намученом, мозгу пратећи уз урлајући осмех и кикотави плач моју патњу, слинећи као бесно псето од задовољства ме гањајући кроз мору од мог јада до бескраја.. Трчим, трчим ка хоризонту. Чујем милозвук. Хоризонт је плав, живахан и радостан и по њему плешу девице. Ширим руке ка њима. Хватају ме у коло, преливају се преко мене и уливају у мене своје сокове. Наткриљују ме телима, лагане су, очи им дрхте од суза. Плачем, ридам, држим главу међу шакама, све док не схватим да ме сустиже нечији снажан додир, да мекани гласови израстају у гробни глас као да допире из дубоке земље..
„Која није грешна нека прва баци камен!“
„Све смо безгрешне, сестро по Богу.“
И камење од некуда, с облака хита ка мени. Каменован сам на хоризонту наде. Девице то учинише, а ја схватих да то не беху свете деве но салемске вештице и да једна од њих има пола главе..
„Не! Оне ме дробе у месо! Живо месо! Помозите оче Бојл, кајем се, кајем се, убио сам нечасну жену, ишамарао нејако дете, убадао сам људске душе, злочинство ме допуњује и кад се каже злочин моје име ће вечно ићи уз злочинство, сломљене ватре ме облизаше, горим, горим..!“
„Од срца ти се мисао родила или какав други мотив те нагна да грлиш невиност слађу од усана женских, па макар и у проститутке. Знаш ли ти да је твоја жртва под заштитом наше свете патронашице, Исусове апостолке Магдалене чију светињу увреди, жабо крастава! Ниси управљао својим бесом на тај начин повредивши онемоћалу остарелу продавачицу љубави која те је изнајмила на сат, усхићена облацима, цвећем, знањем и шармом сједињеним у теби. О филмовима си јој говорио, крила јој вратио, славу јој женску вратио, а онда је разголитио у убио, но она је васкрсла у Господу.“
„Марија, ох Марија.. Узалуд за опростом жудим!“
„Зарастао си у грех и он те нагриза као коров. Одувек си маштао да одеш грешан с овог света. Безгрешан умрети, страх те је било.. сад сазнаде звер да пакла има и да ватре… ватре.. – замуцкивао је ноћни посетилац у магли сна – обучен у одежду протестанстког бискупа, с роговима на глави. Какав клише, сањиво сам помислио.
„Морам под хитно да се пробудим. Пре него што дођу..“
„Не тако брзо. Стижу.. корали!“ – загробни свештеников глас поприми још нељудскију ноту ако је то уопште било могуће.
„Не, не, корали..! То је сан о фонтани! Не могу.. не не.. Сутра ме мучи с фонтаном, новчићима и базеном, док ја…“
Крикнуо сам и пробудио сам се. Око себе угледах сабласни хор духова. Прекорише ме:
„ „Не вришти пробудићеш комшије, маму ти јебем!“
О, врата пакла, затворите се, па то је нечија рука на мојим устима.

Како то изрекох, окретох се ка зиду и наставих да спавам.


СКИНВОКЕР, odlomak, nastavak romana Bernardovi sati
https://leilasamarrai.wordpress.com/…/05/17/bernardovi-sati/
Fidbek bi bio dobrodošao i utisci s obzirom da je ovo početak rada na nastavku drugog dela romana, premda može da stoji i pojedinačno. U suštini, to su dve novelete…. koje zajedno mogu da čine formu romana.

На почетку сам сан -путовања. Ноћне море су ужасније него икада. Хуле на мене гласови ужасних анђела, шаљу ме у пакао. Можда је то казна за почињено убиство.. Хрле ка мени језиве руке..
Балави ме неко.. то је одсечена коњска глава. Врти се на рингишпилу око ког обигравају деца. Црн је то, снажан коњ. Рингишпил држе четири одсечене ноге пастува.
„Никакав си јебач“, Барни. „Не! То је глас оне курве што сам је убио! Нисам морао!“
„Нисам морала да умрем!“, схватам да савршено подражавам њен глас, непробуђен, слепљених трепавица док ми се зној слива низ чело и орловски нос. „И ја сам имала право да живим и умрем и то не природном смрћу, неизбежно, како кажу, већ.. Била сам планирала да се убијем. Од своје руке! А ти си ме у томе спречио!“
Парче море попут пламена заталаса се, осетих како ми се у сну читаво тело загрева и изгара у ватри.
„О, Барни, ја сам отац Бојл, црквени поглавар цркве светог Патрика од Северне Ирске. У блад енд гор жанру си, сине мој. Твоји греси су ти досањали снове, довршили маштарије док се париш међ вриштећим ватрама пакла. Покварен је то јаук у теби, скврчен тако, јер Господа за милост и покајање ниси молио усрдно. Твоја невиност се одлива попут менструалне крви корумпиране девице, демонлине Ханту Копек.
„Ханту Копек! То си ти, демонко ноћне море преузела лик оца Бојла, нееее!“, вриштао сам, док су се шапат и самоћа спајали у намученом, мозгу пратећи уз урлајући осмех и кикотави плач моју патњу, слинећи као бесно псето од задовољства ме гањајући кроз мору од мог јада до бескраја.. Трчим, трчим ка хоризонту. Чујем милозвук. Хоризонт је плав, живахан и радостан и по њему плешу девице. Ширим руке ка њима. Хватају ме у коло, преливају се преко мене и уливају у мене своје сокове. Наткриљују ме телима, лагане су, очи им дрхте од суза. Плачем, ридам, држим главу међу шакама, све док не схватим да ме сустиже нечији снажан додир, да мекани гласови израстају у гробни глас као да допире из дубоке земље..
„Која није грешна нека прва баци камен!“
„Све смо безгрешне, сестро по Богу.“
И камење од некуда, с облака хита ка мени. Каменован сам на хоризонту наде. Девице то учинише, а ја схватих да то не беху свете деве но салемске вештице и да једна од њих има пола главе..
„Не! Оне ме дробе у месо! Живо месо! Помозите оче Бојл, кајем се, кајем се, убио сам нечасну жену, ишамарао нејако дете, убадао сам људске душе, злочинство ме допуњује и кад се каже злочин моје име ће вечно ићи уз злочинство, сломљене ватре ме облизаше, горим, горим..!“
„Од срца ти се мисао родила или какав други мотив те нагна да грлиш невиност слађу од усана женских, па макар и у проститутке. Знаш ли ти да је твоја жртва под заштитом наше свете патронашице, Исусове апостолке Магдалене чију светињу увреди, жабо крастава! Ниси управљао својим бесом на тај начин повредивши онемоћалу остарелу продавачицу љубави која те је изнајмила на сат, усхићена облацима, цвећем, знањем и шармом сједињеним у теби. О филмовима си јој говорио, крила јој вратио, славу јој женску вратио, а онда је разголитио у убио, но она је васкрсла у Господу.“
„Марија, ох Марија.. Узалуд за опростом жудим!“
„Зарастао си у грех и он те нагриза као коров. Одувек си маштао да одеш грешан с овог света. Безгрешан умрети, страх те је било.. сад сазнаде звер да пакла има и да ватре… ватре.. – замуцкивао је ноћни посетилац у магли сна – обучен у одежду протестанстког бискупа, с роговима на глави. Какав клише, сањиво сам помислио.
„Морам под хитно да се пробудим. Пре него што дођу..“
„Не тако брзо. Стижу.. корали!“ – загробни свештеников глас поприми још нељудскију ноту ако је то уопште било могуће.
„Не, не, корали..! То је сан о фонтани! Не могу.. не не.. Сутра ме мучи с фонтаном, новчићима и базеном, док ја…“
Крикнуо сам и пробудио сам се. Око себе угледах сабласни хор духова. Прекорише ме:
„ „Не вришти пробудићеш комшије, маму ти јебем!“
О, врата пакла, затворите се, па то је нечија рука на мојим устима.

12.54

Кад небески јахач ноћне море одлепрша, обично се догађа тако да први зрак сунца објави прогонство ужасног, тад се будим, облачим, дозвољавам себи луксузе оних који се усуђују себе звати нормалним људима, али они то нису, они су, СВИ ОНИ, укључујући и курву коју сам убио.. (срк кафе) разгрнуо бих завесе, али се бојим да се сунце не уплете у моју рашчерупану косу и МОЈЕ зидове.
Испијао сам кафу док су ми главом јуришале буновне, полусмислене мисли. Натраг на посао. Ноћ проклетства је прошла. И још многе ноћи. Да ли је неко тражио курву, какав непристран, страствен истраживач? Јављала ми се каткад у сновима, посматрајући ме неодређено, без мржње, тек исплаженог црног језика. А ја бих је запиткивао: па, како је тамо? Дочекивало би ме ћутање. Поставила је препреке, она, антистварност, свемир, бог и његови демони, свет досаде и немаштовите море кроз које сам пролазио.
„А како маштовите да буду кад у мени нема ни трунке кајања?“ Ипак, магличаста светлост би опстајала неколико сати након буђења. Чинило ми се да кроз светлост, попут зноја, капуцка крв. Кап..тап.. кап… тап.. Скупио сам зене крволока. Мора да је осећала детињи страх док сам је давио…
Била је још једна, можда је време да сад признам. Назвала ме је шверцером.. Аааах! Након првог убиства, три дана сам лежао у бунилу и грозници. Очи су ми дрхтале, гризао сам јастуке, пена ми је шикљала на уста, савијао сам труп напред и назад као епилептичар, испрекидано дисао, а четвртог дана сам отворио врата антикварнице потезом звери и закрвављених очију сам се загледао у свет. Ја, шверцер?
Мада сам пуно знао о њима. Гадили су ми се. Ситни препродавци са својим импровизованим тезгама на којима излажу картонске кутије препуне робе. Зими, стиснути испод тезги тапкају по расквашеном снегу не би ли угрејали ноге. Лети се шепуре својом робом на узаврелом Булевару. Крај њих су напирлитани купци у улози немилосрдних моћника, ах како они воле да окрену нос од понуђене робе. Шверцери за то не маре. Гађају се трговачким досеткама, између псовки. Тако сам упознао и њу, док сам обилазио… Зашто сам обилазио? Да бих могао да их презирем, па управо зато!

Свугде ме има. Излазим из најгушћег мрака и из најдаљих предела осамљености и забачености. У потрази за… неким. У потрази за оним најређим, а то је људска доброта. Зашто о овоме говорим? Време је да отворим антикварницу… Шверцери.. Хм… Била је лепа, као пролазећа звезда која заблиста и нестане у неком кутку свемира без обличја. Волео бих да се све завршило на том првом убиству, јер чак није нити била курва, само жеља коју сам пронашао у својој нејасној потрази. Нашао сам је и убио.

Да ли бас крајолик моје прошлости плаши? Тако је то.. Путовао сам прошлошћу као необуздани путник и чудовишне су знам ове ископине, за оне који ће их пронаћи.
Свугде где сам био, свет се показао ружним и прљавим. Гостионице, барови, бордели, моја бивша антикварница чији су зидови на смрт премлаћени од стране мојих мрзитеља, деце која су на МОЈЕ, СВЕ МОЈЕ бацали камење и гомила која урла за њима, сви на мене.. и сви имају лица боје суморности и сивила.. Моју антикварницу су затворили, а онда су је дали неком другом, то је неки постарији човек, можда пробам с њим да уговорим ствар, пишем овај спис и трљам модре, промрзле руке, на Булевару, скупа с уличним лешинарима, дилерима картон ситија, уличним харамбашама који окружују пролазнике и добацују им.. грозничаво, набацују им се, као блуднице, маме их, покрај тезги, баш баш као дроље избачене из јефтиног бордела на улицу.
За мене говоре да сам нервозан, црномањаст човек, налик на оне из чеховљеве футроле, каже ми Професор, он продаје шалове и рукавице, а некад је студирао философију на Сорбони док га нису преварили.. Ту се искључујем, не слушам га даље, не знам како су га преварили, помиње некакав старачки дом у који га је сместио син, а онда се заборави па каже да је и он неког убио (а ја сам се Професору поверио на шта се нацерио откривши црне зубе) и да се сам пријавио, али му нису веровали на реч. Говори да ужива, ох да ја уживам у свему овоме, Барни, јер ме овде не могу пронаћи, нити мој син, нити они из масонске ложе – ад би ме злослутно погледао – Дошло ми је до ушију да су и тебе шронашли и зле вести се чују по овоме крају – наслонио се на картонску кутију облепљену нетачним ценама с нажврљано – нечитким рукописом, како тврди Професор, на латинском је, све је или на латинском или француском, и шапуће ми:
– Барни.. Скресао сам ја у лице тим хуљама све шта мислим и знам да и они мисле да сам луд, а ја сам као и ти, човек у футроли, ја се страствено разликујем од свију.. и.. – ућутао би се – вести брзо путују по овоме крају, а мој син… И он је радио овде. Барни, мој син, то је неоплаћени ђаво. Нико не верује, нико не зна да је зачет у древној Персији, и тамо сам био, мисле да сам луд или да је старачка ћуд моја.. Ишчекивао сам његов долазак на свет, а напокон кад се родио, пригрлио сам га..
Насмејао сам се. Питао сам га како то мени може доказати, да сам распарач и да ме се то нимало не тиче.
„То је зато што си ти он“ – рођен из великог страха и мрачнога пакла, нашао си пут кроз врата овог света у онај други, црни.. – мрмљао је Професор. – И ја сам те поново нашао сине мој на стравичном месту, без страха. Ти си без граница, ти си без граница, свет је твоја разбојничка мапа, кад би само знао.. а ја тражим само једно, да кад умрем, да ме покопаш на хришћанскоме местугде су нацерени крстови и нахерени помало.. укосо!“, на неком запуштеном гробљу, ту метни крст… ти, чија је ђавологија само једна карика уз ланцу до последњег, најбитнијег преображаја у звер, груба карика у духовној зими твог постојања“, он устаде и отплеса уз махнити смех до једног половног старинског клавира, заигра крај њега валцер, закука потом, настављајући да изводи гротескне плесне фигуре.
Тезгароши праснуше у смех, а онда ка њему нагрнуше и бесним рукама га гураше „Тераш нам муштерије, псето.“, а професор раздра изношени капут дозивајући неког Павла Балаша, „јер ти си за мог сина капут сашио и за краља, а све шалове и рукавице остављам ником другом до свом новом сину, јер се једини он сажали на беду његовог рођења, пакосници, трговац душама међу вама седи, идите и поклоните му се“ и још додаде: „Види види сине мој како ме ударају као логораше док раде склекове хи хи хи, аонд акад ме буду претукли, ставиће ме у хангар број 5“
Напокон га оставише кад се старац онесвештен срушио у снег, пузећи полако према мени и дозивајући ме: „Змијо, змијо…“, док је у руци држао кухињски нож који је однекуд извукао, а трговци се вратише својој роби, а старац нагло испусти нож, зајеца и потом се сав зацени из плача. „Тако су побуњеници пресрели и разрушили спровод мртвог краља и покрали му посуде, све у злату и сребру и кад све однеше од тад луташе, као војници Христа, баш као и мој син по свету.До сукоба ће доћи!“
„Ене га, опет лег”о! – запали цигарету без филтера мушкарац погнуте главе у рамена ког су звали Вођа – надувеног лица које се белело спрам сумрачног неба и тамних подочњака док је мотао ситно сецкани дуван златножутебоје- Нисам дошо овде да вучем будале, него да преживим, да радим, своју породицу извучем на пут“.. О, госпоја, ви сте! Имам нешто за Вас – извади две паклице цигарета – Ово је за праву даму, а овај сецкани може и баба Перса преко пута. Тад су жене навелико пушиле. Неке крадом, неке јавно…“

Nastavak sledi…

‘But…we are ARTISTS!’


The Artists

‘I’ve carefully gone through your text of Wagner, madam. Quite passionate, a tour de force. This is precisely why I don’t call myself a Wagnerian, you will permit me (I hope) to provide some of my critical input.’

Mary Lynne allowed herself a minute smile and crossed her legs at the table.

The man tried his hardest not to look at her lovely, thin legs.

‘You start the text off strong, with a title that cuts to the chase, that doesn’t wander. The readers think that you will…that you’ll…’ His frowning face softened. ‘As early as the first, then the second paragraph to expand upon, to provide arguments to the qualification you laid…laid out, oh dear, I’m losing myself…in the title, yeah, that’s the word, IN THE TITLE! He gathered his wits for a second and started banging his head on the table – and yet nothing.’

il_570xN.1015046746_brah

Vincent D’Onofrio (Cholo) with Mathilda May (Stephanie) in the movie Naked Tango the end of the film.

https://www.etsy.com/il-en/listing/276627324/black-and-white-nude-acrylic-painting

‘You say that he bullied his colleagues, and also that you cannot cite a single example, because there is nothing written, or disclosed. Funny, one would wonder: where did the daring claim come from that the man was a witnessed sadist when there are neither examples nor evidence of this? ’

The man extended his hands towards her. ‘Oh, Maryyyy…I will strangle youuuuu! With a wire string, dude!’

The man panicked. He grabbed her throat. He screamed. ‘I’m panicking! I’m panicking! I have to jump!’

And he jumped at her mumbling how truly unhappy he is.

‘Look at her, how easily she gives herself to me! You are no longer so prideful! Get yourself up, you low-browed dunce! Oh if only a wind could blow right now to lift your skirt up, and here I am having to put up the effort, they’ll even call this rape!’

‘And it would’ve been romantic’ Mary Lynne said coquettishly.

‘Right, like in Tannhäuser. Sing to me, sing to me, be my…Wilhelmina Schroeder!’

‘Is that like Venus?’

He lifted her leg in lieu of responding as if he were plowing a field. He flung it over his left shoulder.

Venus sang.

‘Do forgive me never more will IIIIIIIII

Come to me if fortune’s what you seeeeeeeek’

p03v9r6j

Sophie Koch as Venus in Tannhäuser

‘My fortune…’ He uttered between heavy panting and then flung her left leg over his right shoulder (where the other one went, he wasn’t sure). ‘My fortune lies in Mary!’

And he added:

‘I also think that the text would have had more impact if Hitler hadn’t been mentioned. What, there’s no bloody way that Stalin, who was none the lesser a monster and a murderer than Hitler, didn’t love Glinka or Borodin, or more likely Mussorgsky. That does not mean that these composers were vile men. There is a sizable possibility that Idi Amin loved Tartini or Paganini, why not. There are counterexamples as well. Beethoven loved Napoleon for years, he even devoted ‘Eroica’  to him, after which he got disappointed, gave up on Bonaparte.’

‘There.’ Mary said, after an explosive finish a la Eroica. ‘Now, will we do some Wilhelm Friedman for me, sweet lover?’

‘Start!’ With Mary’s dress at an arm’s reach, he quickly put on a dress and made-up and groomed in a manga style he lifted his hairy legs up high, swearing that the Cliven depilatory cream was not handy.

‘You know how much I care for hygiene!’ He wept.

‘Cold waxing is the best with the Tiger tire glue.’ She smiled. ‘Now have a listen…’

‘Oof…’

Between Expressions by Hamish Blakely

‘Wilhelm Friedman was spat upon to the point of pain. A boozehound died poor…(SIGHING) They then admit that he was the greatest instrumentalist of his age. The dude hit the clavier, not a single person could challenge him. A biography that on the surface looks like the buckish bios of notable rock musicians. Oy vey, there was a movie as well, I think the title of it is, in fact, Wilhelm Friedman, where he, apparently, suffers and struggles (SHE SIGHS LOUDER AND MORE PASSIONATELY) as a gifted son of a well-known father. The catch is that his father was nowhere near as noteworthy when Friedman was playing, and his problem was neither living in his father’s nor in his brother’s shadow (Mozart said about Carl Philip Emanuel: ‘He is the father, we are all his children’ (OH GOD!!!!), which reckless historians transposed as Mozart talking about Bach, and he didn’t.) (BOTH SIGH AND MOAN), but with all those flies, fleas and planktons that make up life and make up us humans, like a living organism, dead center in that life itself. Leopold Mozart, Wolfgang’s pops, picturesquely and colloquially described the habitus of Friedman Bach. ‘A remarkable musician, an unrivaled composer, but a heavy, heavy drinker.’’

He was panting. ‘I love Händel a lot. I have some undocumented version of his Water Music, therefore I do not know either who performed it or when, and the version is, just, it’s the balls, it tears ass… I listened to various different versions, but most of them are shit, can’t even come close to what I have. Händel and Telemann, by the way, I view as bigger composers than Bach. ’

Lars von Trier’s Antichrist was playing in the background during all of this. An erect phallus added to the magic and romance of the two. Candles were too much with all of these other stimuli. At the peak of arousal, they were slapping each other, arguing which composer is better.

antichrist

‘Boozehound, spendthrift, died poor, boozehound, spe…e…eh, dear husband, I think that will do for the evening.’

And while he was putting on man’s clothing, Mary Lynne sang Messiaen: Turangalîla-Symphony (Joie du sang des étoiles) in front of the mirror, the director of the Artist’s Trilogy Ron Gabe Bonester went upsy-daisy and with a ‘Camera, cut!’ he marked the end of the shoot.

‘I gave you too much freedom! None of that was in the script!’ He paused for thought. ‘Now you, kid, get Mary a gun to blow your brains out!’

The actress went upstart. ‘That wasn’t the deal!’

Bonester shouted in response to this. ‘Nobody questions my authority! For two hours behind that there…glass compartment…the Australian minister of culture is sitting and waiting for the script which will present his arduous devotions at the Art Conference focusing on non-profit management. Our country cannot develop economically without innovation in that particular field. And education! Who do you think you are? Who bought me this Canon EOS 6D to shoot you guys? Get serious, woman, and continue the oral, along with Chopin and your husband.’

‘But…we are ARTISTS!’

crcreepymonalisa-copy-511722

‘An overrated term. I do not exchange my ideas with the personnel. We directors laud a vibrant and growing creative economy!’

Then both He and She approached him and pounded him into the ground, while Bonester slid on the floor in his oversized suit.

‘Shall we continue where we left off?’

‘You mean…while the Minister Behind the Compartment observes?’

‘And then a gun to the head, like Romeo and Juliet. Or was it poison? But let’s not split hairs.’

‘That would probably be a mistake, but…as I said… we are artists, dear colleague, and a happy couple in Art. We cannot live on without the drama.’

‘And voyeurs,’ someone whispered, sat in a chair where the now unconscious director lay and followed this up with a thunderous applause.

Then the trio continued the show agreeing that the Husband should be given any old name.

Mary’s gaze flew up and she said: ‘He will be named Frederic. Like our unborn son.’

Nobody objected, therefore Frederic could begin.

The Minister, who physically reminded one of the head electricians, would record something with an expensive video camera. But under the condition that he played Chopin.

‘Bah bah, the Best Boy.’ Both send passionate kisses to him. Then, with an erotic play, they embraced.

‘Artists, such artists,’ mumbled the Mysterious Traveler, the Spectator, the Third Without Whom You Can’t Go On, from the artistic Kingdom of Heaven.

But Mary Lynne and Frederic were in their own world, wreathed in music and gifted with a gift worthy of the Gods.

The camera buzzed. Reflectors flashed.

6b9f918032e2324a623bdc89772c8205

SCENE 25:

‘I’ve carefully gone through your text of Bach, madam. Quite passionate, a tour de force. This is precisely why I don’t call myself a Bachian, you will permit me (I hope) to provide some of my critical input.’

SCENE 26:

‘…as far as the Bach family is concerned, I love Wilhelm Friedman and Carl Philip Emanuel, they rule, each in their own way, but I dug up some other guys as well – for instance, Johann Bernhardt Bach is also excellent. In the classical era, Johann Christian Bach stood out. Imagine that wondrous family tree, this beast of a family, which branched out during a good hundred-and-so-year period, and bore nothing but interesting musical fruit. Crazy.’ (SCREAM)

CUT.

MASK, a fairy tale for adults


MASK, a fairy tale for adults

written and translated by Leila Samarrai

It happened in an empire, in the mountainous Balkans. Its name was Serbia. And like any other empire, this place had his Emperor who was just, wholesome and kind-hearted and above all he loved beauty. He did everything to keep his subjects happy, especially children.  He responded to their needs and further than anyone could think possible. He wanted them to enjoy the beauty, games. So he built a castle in dark crimson, furnishing the rooms by filling it with some special mirrors and toys like Judas Cradle, Cat’s Paw, Guillotine, Iron Maiden. Children had been playing with  Emperor’s toys to adulthood.

By all accounts, he was a good Emperor, a man of great stature. But if he had one shortcoming.  One single flaw.  He had an awful, disfigured face, all covered with scars, with scary side effects, caused by skin changes caused by leprosy.

The scars were terrible. Scars never went. It was an extraordinary ugly head instilled horror to anyone who would see such a thing if it wasn’t for his mask,  made special for him. He was removing his mask only at night when he was all alone, hating his people vigorously.

“Why is everyone so pretty here? Everyone but me! Others have had similar disease all those years ago, in 1999…  Then again, their faces are chaste and pure,  no sign of a terrible disease. There’s some devilry there!”

As a result, the Emperor never married. Although he was wearing his mask, nobody seemed to notice, thanks to the craftsmanship of the greatest scientific minds in Serbia. The Scientists took a strict vow of silence, in fear of Emperor’s wrath.

In that way, The Mask was no different from other human faces, hiding a face out of a nightmare, with full lips, a long nose and And the blossom in his cheek, made quite an impression. a pretty face and such a pretty body, fit for the Great Emperor!

All the women were crazy about him, hoping he would marry one of them. But he was looking for his bride in other empires, someone who is like him.
However, in spite of a massive search, roaming, and wandering,  searching was pointless. He couldn’t find his equal.

But one day, rumors spread that,  in a far away Empire /- land, in Sweden’s north, an ugly princess does live there, with a disfigured face, eaten by some terrible disease…

“There is a God.”, he thought – I won’t grow old alone! Finally, I can share my soul with a monster like me! Just like me, Disfigured and alone.  I can  take off my  mask in front of her, finally, finally!”

And every day, The Mask had put him under painful pressure, burning his monstrous face like fire, tormented him.

It was all material the Mask was made of fault! The top secret ingredient is known but to an honored few Scientists.

Emperor was also born with a rare genetic condition that made his head growing every day, more and more.

His mask  was stuffed terribly, while Emperor was yelling, screaming, howling like a dog, in a lot of pain.,

One day he realized that his mask has grown back into the flesh. Emperor couldn’t get it off.  He looked even more cruel,  more grotesquely evil, more than ever before!
The Emperor has called an urgent Science meeting.

Scientists, All of them fell on their knees, full of stress and fear, their arms in the sad knot.

“O great and magnificent Emperor, spare our worthless lives… The mask can’t grow with your head. We found out too late… Everything was in place when you were a child.

Now that you’ve turned 16.. (for, It was a young emperor), it can’t take any bone pressure. Not to mention scars and..”

An Emperor ’s hellish scream cut them off.“

“I want a new mask. A new one. If I don’t get it, I will cut your heads off! their heads chopped off.! a whole kingdom!”

In an instant, they ran to fulfill Emperor’s commission, shivering.

The unfortunate Emperor hurried on to the table, too, grabbing a pen and a paper to write off a letter to ” to my dear, beloved Alicia”, to complain about a deep suffering, breaking off their engagement:

TO BE CONTINUED

written and

‘Open The Gates.’ Sleeping Mathilde, an excerpt


‘There are many wild animals roaming around.’ She had a bloodthirsty smile on her face. ‘But this is not reason enough to explain you. Amerongen never cared much for hunting.’

‘The deciding factor was me being Gol’s best friend. He was an excellent swordsman and had taught me skills few guards know.’

‘Gol’s friend…’

‘Yes, mistress Mathilde.’

‘Gol had no friends.’

She approached him very closely and never had I seen in this long life of mine, me, Jonas Sverker, such effort in anyone, man or woman, to keep at bay their desire to slit someone’s throat. Her gaze went wild with unbridled rage, and her chin was twitching. Still, she all but whispered the following.

‘I know all the guards Orian ever spoke to. You were not among them. You did not follow a single command I issued. I know what you did with the trenches. You buried them, and in them you’ve buried the bodies of my many loyal guards. You brought your own men. Do you think I am unaware of the dagger at my throat and that the tower guards’ arrows aiming at me, or of the gate being unlocked? I wonder who dragged you here to begin with.’

‘Almric, Olof’s brother.’ He smiled and lunged at her with a dagger.

She grabbed the sharp end with her hand, confusing him for a moment, then giving him a powerful knee kick to the crotch.

The guards pulled out their arrows and tightened their bows.

‘Stop…’ Tamson gurgled, but I could no longer hear him, for I went numb out of fear for our fates.

At that moment, from the highest point of a tower an arrow pierced the rebel’s leg, and then the other went into his palm. The mistress grabbed him and blood covered her long, white fingers. ‘Almric, you say?’

Dark shadows were dancing on her face, while the guards were returning the arrows to their quivers.

‘Are they dead as well?’ Tamson asked. His confused look was aimed at the archers, many of which, as he knew, were hidden in the deepest parts of the tower. It was the last line of defense, therefore it had to have been heavily guarded. ‘Where are my men? Maybe in that trench you mentioned?’

tumblr_mbqsq60FZm1rxzuceo2_500.gif

Mathilde burst out laughing.

‘Give me my sword back, you damn Norrbotten witch!’

The shivers that had overcome his body up until that point were gone completely, which she noticed and whispered ‘Almric…’ anew, adding ‘I can understand that. I would have done the same myself. Raise an army of monsters and crush Amerongen, bathe in his blood under the light of the pregnant moon. But where is the wretch now? There he is chanting to himself in the solars begging the serfs to ride him. There are no living here, not anymore.’ To this I, Jonas Sverker, quivered in fear, but Mathilde had already sent away the guards that wanted to shackle Tamson. There was a tumult in the air from all the rage. Tamson looked at their faces, but they were cloaked. ‘This is your army?’ He laughed. ‘Yeomen whose blood you drank?’

‘How poignant.’ She laughed and tossed him a two-handed sword. ‘I like your courage. What else can you do besides being brave? Since you cannot fight, which we’ve established during regular training.’ She turned her back to him, giving him the chance to cut her down. ‘I can hear the trotting of feet moving to the gates. The monster is here, to lay the beast to rest.’ She spoke without rhyme or reason.

Tamson stood on his shaky feet, the sword in his hand equally as shaky.

‘You wear the robes of Amerongen, giving out the same commands he would, drink blood far more greedily and suck the life out of Norrbotten more rammishly and passionately than he ever could…You are Amerongen. Your soul is rotten, words vile, innocent blood rests on your hands!’ He shouted, swinging his sword to Mathilde. She swiftly turned and he landed on the sharp end of her blade, his heart pierced.

‘You should have killed me first, then give a speech,’ she said, wiping the sword on Abaddon’s back. She turned to the guards.

‘Open the gates for Almric.’ She uttered this verdict under the flaming ball burning away in the open sky, for it no longer was the sun, but rather a burning monster, a flaming torch about to start a wildfire.

‘It’s as if lava is about to run from the sky, followed by blood. Then fire comes and swallows all,’ the Undead one concluded.

‘You are right, my love,’ none other than my undead daughter Laetitia added, dismounting Abaddon, and then, hand in hand the two moved through the garden, along a narrow alleyway to the castle gates which closed like a maw behind them…

The entry fortress was open for Almric’s army to enter on their lavishly clad horses. The infantry threw boulders at the defenseless towers of Hässe. Almric’s knights rode through the gates armed with spears, swords and maces. One part was made up of simple peasantry clad in animal hides, armed with axes and pitchforks.

This was how Amerongen was abandoned by his gods. Alfhild, goddess akin to our immortal mistress Mathilde, joined forces with Loki’s daughter Hel, ruler of Niflheim.[1]

The Road of Death, a bridge stretching over Hornavan, joining the isle of Naki with the surrounding mountains, was Amerongen’s concoction just like the Bifrost connecting Midgard to Asgard.[2] We decided that, if we were to survive the wrath of gods, we would ride out of Hässe, the realm of eternal cold, the miniature Niflheim of Amerongen’s tenebrous mind, which started burning under the swigs of flaming swords of Surtr, the god creator of stars and Bergelmir.[3]

wHZ.gif

Hässe was disappearing, under the rain of flaming arrows, in a fiery vortex. I saw a strange apparition at the tallest tower up which, along the ladder, the enraged villagers were climbing, howling wolfishly.

‘Amerongen is here!’ Taken by anger, they cursed his name, called on him to surrender the ‘bitch of Norrbotten’, while the great sven looked at them cold, tall in a long gown, cloaked.

A sword flashed which he held in his hand steadily, calmly, as if he were in a world of unnatural coldness. Too far for me to notice any other detail, it seemed to me that he stepped forward, as if he is about to dive into the fire at any moment. The curses and begging of the villagefolk were interrupted by a whip cracking in his other hand. Some fell from the ladder, pierced by arrows from the opposite tower, the ‘Eyes of Hässe’, fired by surviving guards of Orian. I listened in carefully. I heard his mumbling and a whisper to nobody in particular, except to one…the Sun!

‘Let me see you now.’ I was sure he was talking to the sun, for his entire body was turned to the flaming mass in the sky towards which he seemed an alabaster statue, solemn in his motionless stupor and lack of interest to the battle behind him. ‘Mock, shaman, keep on mocking. I will see you there…any second now!’

I could clearly see his skull grinning and his skeletal hand (‘Is he even alive?’) that he held up his sword with towards the sun. En garde, he started moving along an imaginary line along the edge of the tower, measuring up the opponent up in the heavens. I was certain then that he had lost it. ‘And now a lunge at the opponent!’ This he said, blessed Thor and jumped, laughing maniacally, into the fire.

After the master’s fall, the remaining guards charged and clashed blades with Almric’s army. Through the smoke, sword clinking and the all-devouring fire, I spotted a distraught Hilde with unkempt hair and torn garb, running towards me, so I took her into my arms and threw over one of Orian’s Arabian horses, defending myself along the way with an ax I took from the battleground, and I rode the horse to save us from certain demise in an insane trot.

The flames shivered around our heads, but by the grace of the gods, or some other miracle, we were unharmed, and what a miracle it was, I gave myself the task of finding it out after I had found myself on the other side of the Death Road, for I knew the shortcut that lead into the hills specked with muddy village huts that during the rebellion, I believed, were abandoned.

As if reading my thoughts, to the noted above Hilde said to me. ‘This Arabian horse was gifted to us by our mistress Mathilde. She is already in Valhalla with our daughter, Jonas – they dance with the Valkyries.’

No other option remained for me but to hold her words as true and that the mistress sent her this message from hell itself, for we rode the battleground filled with cries of those fallen from the towers, that dropped, with deafening noise, one after another, in a fateful battle and clash of two-handed swords with axes and iron bars. Not one bit of that touched us, nor were we seen – by either Almric’s troops or Tamson’s infantry made up of the Norrbotten village men – as we rode past them. At one point, the shaitan-horse passed through the body of a guard in armor. ‘See? Not a regular horse,’ my wife said triumphantly, the moment before the horse flew over the drawbridge and into the fire which we then left unharmed.

Hässe was convulsing and breathing its last breaths, while I prayed to Odin, begging him to send the Storm, to have at least a flower or a rock remain of the castle, to which Hilde bumped me on the head, and I thanked dear Odin that my head had never been filled by unsightly thoughts, to which my wife laughed heartily. ‘The mistress gifted me as well, not just you.’ I looked at her, spurred the horse far away onward, as far away as possible from the castle that the devil himself claimed.

Odin split the gut of the sky asunder with his thunder and smacked the ‘Eyes of Hässe’. A lively colorful fire burst over the decorated tower. Hässe was moaning amid its death rattle. Dying slowly and finally exhaling one last time, leaving no man alive, for Hässe belonged to no one other than Yambe-Akka.

I tell all of this in your mercy, chaplain Larsen, so that you could take pity on our fates and, considering our knowledge and fealty to the masters while they were alive, take us into Västerås to live in peace and pray to one god.

Captain Larsen coughed reading the scroll written by the unskilled hand of a simple serf.

–         He writes like a king or a monk would…There must be an explanation for this as well.

He scratched his head and started reading the stableboy’s writing in pure Latin.

–         ‘And mistress Mathilde, with our daughter Laetitia Sverker, came to our dreams these past days, forcing us to plead with you and explain what really happened in Hässe during your absence.

Wishing for her will to be done properly, she greets you, chaplain and Father, and she hopes not, for your sake, for an upcoming encounter.

Your humble servant,

Jonas Sverker.’

*

 

– I am Ishmael.

– Umar told me of you.

– Have you read the history of Hjalmar and what had happened?

[1] One of the Nine realms, the land of the dishonored dead who did not die heroically.

[2] Home of the gods.

[3] Giants living in the fire realm of Muspelheim.

 

A Shaman’s Curse, (Serbian original included), an excerpt


At it’s core, this story is about an altered perception during any creative endeavor. (author’s note)

Posted on the website Ljubitelji i autori sf/f/h umjetnosti u BiH

Dediicated to Plato

In medias res

#horror #satire #parody #psychedelic

Why murder? Because of vanity? – an unimaginative mind would say. Your shoes are salted with it and you walk around bloodied like that. You! The author, under the veil of suspicion! There is something fascinating, I speak while I shake and hit a pole, then another, dazed, probably under influence of the spell from that diabolical fiend and his Halverson – I laughed wildly, then growled – something obscenely fascinating in falsifying the work of another. Within the success of an average mind, without cleverness, that which is adorned by incompleteness, that which loans all it has from the Complete one. He is a voyeur, this plagiarist and falsifier. He peeps through the keyhole of your overflowing imagination. He uses voodoo magic! He walks behind you with a smile while your statement, your bleeding, your desperation flows…Or is this a simulacrum, an exaggeration, an illusion, tension caused by a simple fact that Lucius and Ignatius have similar, if not the same surnames. Fact that in the Zerynthia novel one of us was a literary character, and that the other one wrote it. (This secret, dear reader, I’ve kept from you until the very end)And that the literary character dies in a puddle of blood, just like this, with a knife. So who was I? What soul? The one of Zerynthia? And who here is an Earthling, and who an extraterrestrial? TURBAN! – that was my final mad IDEA after which I passed out…

While he’s dreaming…

“Two mad loves”, hahaha, Ignatius. Oriental poetry is not the current trend with us Scandinavian folk.

“Not true. The influx of Arabs in Sweden is growing on a global scale. They have houses, are covered socially…”

“But you’re saying that Zerynthia is east of the Moon.”

“I say that her hair is, which is how he sees it, like the treetop of the Canadian rhododendron. The Moon has nothing to do with it. East – that’s just a direction. From hell, from heaven, was it not already written… But, then the oriental directions have enlightened the people, now hell and heaven and east and west, even the rhododendron and the Moon just confuse them.”

“Who is he, Ignatius, who is he, and who am I”, the publisher with a turban on his head asked.

“Lucius. He gets into different situations where his behavior turns abnormal. If he is even capable of love, that love is damaging, mister publisher man. Still, his work is finally gaining traction. Words are becoming more picky amongst themselves, they defy each other, they even defy publishers and the public, as blind as Homer the topic of reading a good book, the provincial taste over which Lucius reigns inviolably. Margarita agrees with him and once, at a Georgian terrace where they were at in the Bedford Park villa, she confesses to him that not only will he become the new Aki the Pig, but an enlightening reformer in the age when Zerynthia alongside China will be the sovereign ruler of the world – she confesses to him and speaks…ah, speaks and this is one of the most powerful parts where her role shifts from a supporting to a main one, at least in his head, where she speaks to him on a personal, intimate level. The novel becomes novelist-ish, so to speak…”

When he heard this, he, the publisher, a man of quite noticeable facial features covered in yellow feathers and with a flat head in the shape of a hammer, jumped on me and rode me, starting to grind me…down to dust. His body was that of King Kong. In his hand he had a baseball bat and he whack whack whacked into powder, whack into one nothing nothing. YOU ARE AWFUL, IGNATIUS HALVERSON! AND NOW YOU ARE OFFICIALLY NOTHING!

Serbian original:

ŠAMANOVA KLETVA ili O IDEJAMA
Posvećeno Platonu
image Shaman ~ Jeff Wood

#horor #satira #parodija #psihodelija

Čemu ubistvo? Zbog sujete? – rekao bi neimaginativni um. Njome su ti posoljene cipele i tako krvav koračaš. Ti! Pisac, pod velom suspicije! Postoji nešto fascinantno, govorim dok se tresem i udaram o jednu banderu, potom o drugu, ošamućen, verovatno pd dejstvom čarolije onog dijabolika i njegovog Halversona – divlje sam se nasmejao, potom zarežao – nešto opsceno fascinantno u krivotvorstvu tuđeg rada. U uspehu prosečnog uma, bez pameti, onog što ga krasi nepotpunost, onoga što od Potpunog sve svoje uzajmljuje. Voajer je to, taj plagijator i krivotvor. Viri kroz ključaonicu vaše nabujale mašte. Koristi vudú magije! Za vama sa osmehom korača dok teče vaše kazivanje, vaše krvarenje, vaš očaj… Ili je ovo privid, preuveličavanje, iluzija, napetost izazvana pukom činjenicom da Lucijus i Ignašijus imaju slična, ako ne ista prezimena. Činjenice da je u romanu o Zerentiji jedan od nas bio književni lik, a drugi ga je napisao. (ovu san tajnu, od tebe čitaoče, čuvao do samog kraja) I da književni lik umire u lokvi krvi, baš ovako, sa bodežom. Ko sam bio ja? Koja duša? Da li ona sa Zerentije? I ko je tu Zemljanin, a ko Vanzemaljac? TURBAN!– bila je moja poslednja mahnita IDEJA nakon čega sam se onesvestio… ,

Dok sanja…

„Dve lude ljubavi“, ha ha ha. Ignašijuse. Istočnjačka poezija nije aktuelna u nas Skandinavaca.
„Nije tačno. Priliv Arapa u Švedskoj raste na globalnom nivou. Imaju kuće, pokriveno socijalno..“
„Ali ti govoriš da je Zerentija istočno od Meseca“.
„Ja govorim da joj je kosa, a on je tako vidi, nalik na krošnju kanadskog rododendrona. Mesec s tim nema nikakve veze. Istočno – to je samo pravac. Od pakla, od raja, zar ne beše napisano.. Ali, tada su istočni pravci prosvećivali narod, sada ga i pakao i raj i istok i zapad, pa i rododendron i mesec samo zbunjuju“.
„Ko je on, Ignašijuse, ko je on, a ko sam ja?“, upita izdavač sa turbanom na glavi.
„Lucijus. Zapada u različite situacije u kojima je njegovo ponašanje abnormalno. Ukoliko i voli, ta ljubav je štetna, gospodine izdavač. No, njegov rad napokon dobija zamah. Reči postaju izbirljivije međusobno, prkose jedna drugoj, pa i izdavaču i publici, slepoj kao Homer kad je u pitanju dobra knjiga, varoškom ukusu nad kojim Lucijus neprikosnoveno vlada. Margarita se sa njim slaže i jednom, na gruzijskoj terasi gde se nađoše u vili Bedford Park, priznaje mu da ne samo da će od njega postati novi Aki Svinja, već prosvetiteljski reformator u doba kada će Zerentija zajedno sa Kinom suvereno vladati svetom – priznaje mu i govori.. ah, govori i to je jedno od najsnažnijih mesta gde iz sporedne uloge prelazi u glavnu, barem u njegovoj glavi, gde mu se obraća lično, intimno. Roman postaje romansijerski, tako reći..“

Kad to ču, on, izdavač, čovek izrazito markantnih crta lica prekrivenog žutim perjem i spljoštene glave oblika čekića, skoči na mene i zajaha me, počevši da me drobi.. do praha. Telo mu je bilo kao u King Konga. U ruci je držao bejzbolku i udri udri u prah, udri u jedno ništa ništa NIŠTA NE VALJAŠ , IGNAŠIJUSE HALVERSONE I SAD SI ZVANIČNO NIŠTA!

Inscriptions in the darkness, Rabisu (“the vagabond”)


Inscriptions in the darkness, a little paragraph
written in Serbian and translated into English, by Leila Samarrai

image: “Le cauchemar”, huile de Henry Fuseli

A vicious being, Rabisu*, takes all kinds of form, he lasts to the bitter end, to the dust, in a lifetime, before waking up, only for some breed of men, claims Rabisu and adds:
“You are the chosen one”

He adds that he is flattered by the expression on my face when I wake up, ““So beautifully lined with fear, a face of the loser, the being bearing her cross with Christian fortitude, the cross built of the entire human experience, Ms. Masters in the art of loneliness. The archetypal example!”, the demon said enthusiastically. “I’m fascinated by your wicked and lucid appetite for your useless life”, Rabisu grabs my meat and bones whenever I I’m ready to jump from the window, after awakening.

“Whoa whoa, okay, easy. Take your time, author. Not that useless. You have a difficult task ahead which must be fulfilled no matter how much you will hate it. Using only your words, you must, in a hilarious way, to put night time monsters in the pillory until it reaches hangman! (I’ll contact you with the exact location of your future ancient tome whereabouts, soon as you’re done with them… Monsters! It’s been years since I’ve seen that kind of monsters, so twisted, it’s… quite disgusting, even by nightmarish standards. Expose those clowns, throw them into mud pits and ensure their eternal destruction. I do not tolerate rivals. There’s only one Rabisu doing what is bad to his neighbor.!, an old demon frowned. : Who do they think they are to compare with my malice, those vicious monsters!. My malice is going for theatrics. Seeing them circling above you in the physical world, I realized our encounter was no accident, right? I received word of you… that say you were.. you, in your own way, my Morrigain demoness of the corpses, my Mora, my queen of the nightmare.. We’re exactly the same. Ah, I cannot tell more But, now I believe.. In intentional encounters! it’s almost like a one-way love affair.”

*In Akkadian mythology Rabisu (“the vagabond”) or possibly Rabasa is an evil vampiric spirit or demon that is always menacing the entrance to the houses and hiding in dark corners, lurking to attack people. The book The Religion of Babylonia and Assyria by Theophilus G. Pinchesdescribes the Rabisu as being “the seizer” which is “regarded as a spirit which lay in wait to pounce upon his prey”.

Chapter 4 of Genesis lines 6 and 7 reads:

So the LORD said to Cain: “Why are you so resentful and crestfallen? If you do well, you can hold up your head; but if not, sin is a demon lurking at the door: his urge is toward you, yet you can be his master.

https://en.wikipedia.org/wiki/Rabisu

 

Adagio


Adagio

While Aphrodite’s seed flows on me
I sniff your scents you voiceless tempest
I rip your dresses daughter of the devil
I rob your spirit sadness of Daphnis

While Aphrodite’s seed flows on me
I warm the shrill sun
Under the glance of Thebes
and I trade with my skin
On a Syrian bazaar.

And I spill my blood down
Baghdad’ cobble
And I gnaw my bone
in the Samarian necropolis!

While Aphrodite’s seed flows on me
I am the twitch of the Life-bearer
Singing in the scream
I am a furry beast
Outspread next to the twilight
The opiate that suffocates the mind, soul and heart,
The thought that creates the swarm of hells in head
While I am a drop of seed on Aphrodite’s thigh

My silence divines,
My presage roars
I will lose my mind in the halls of Letha,
They will rob my spirit in the chambers of Hadesmoobfgfgfdgf

A dictionary of nonsense, The Adventures Of Boris K. the second part


A dictionary of nonsense, The Adventures Of Boris K. the second part

Dear B.S. MS MBA MPHIL PhD, PhDD, DSc, MMSf, consultant, Mr. Supplication Approver, SA Stabschef Ernst,

I enclose a convincing block of 25 blanco stories so I could get a permanent professorship, at the Faculty of Philosophy of Phenomenorepublic of Balkans (though I could not think of a more meaningless place). For this topic, I decided, since with it, I can represent either yourself, or their views on life and contemporary literature, better than it would have been done by the philosophical saints in the eternal assault for the absolute nirvana…

Never, sir, Dr. Application, I could never trust that the topic of existence can be discussed differently. Each reader will be using my philosophical system and method, from the empty shell of existence I offer, grasp the pearl of a sense that will warm his soul to the last breath and sigh.

1. Start: The first letter of the dictionary

2. …………………………… 16

25. End and last letter of the dictionary

Author: Boris K.

Sources: · “History of written words on empty paper”, (1957), Boris K. ·

“It does not feel like home”, (Phenomenorepublic Library) (1979)

“Transparent, I Love You, Transparent” (Transgender Study) (1946)

“Never underestimate the deadly power of the bleeding creature, the women’s studies, The monastery of the harlots of the last days, Got mit uns, 1976

“Why the alienation? (École Primaire Socrates et Démosthenes) (333. p.n.e), the author is unknown

“Reflection of nothingness on the ax of the nihilist executioner “(Henry VIII Sparknotes) (1857), author: Anne Boleyn

“Letters to imaginary robot”, Odd Future Urban Cookie Collective College, Lecturers, Belgrade, professors Lowlife, Twerp and A real Nobody

“From the Cradle to the Kalashnikovs”, From Saddam to the grave, travelogues, Uday Hussein

“Manual for seppuku,” the ancient Japanese writings

‘Should Boris K learn English?’, The Adventures Of Boris K., the Second Part


Boris K. would like to learn English to be understood by 0.01% percent of Chinese who speak English (which is not a small number) Although, adds Boris K, the Chinese do not even know Chinese, let alone English. So there goes his inclination in the trash! Boris K. would like to learn English so he could say to Queen Elizabeth: “Long Live The Grandma!” Though, Elizabeth has her “younger brother”… Long live to celebrate his third term…! Boris K. would love to learn English so he could greet Obama, but Obama does not speak English, he speaks American. And that’s why Boris K. decided to say hello to Obama in the Swahili language, which is the dialect in Central Africa, where Obama was born. “Habari za jioni Rais, kama wanawake na watoto!” Obama was thrilled! Boris K. realizes only Obama understands him. Still, Boris K. will not vote for Obama because that would be his third term which is impossible to be. Boris K. would vote for Putin as Putin could stay in Russia for all time, as the president of Russia, in order not to spread his influence further … Boris K. , also, will not vote for “The Pussy Lips”, since Serbia already has enough fools who will vote for him. Boris K., in the end, would love to say ‘Hello!’ to the Red Indians but they are dead and gone, thanks to Buffalo Bill. Boris K. would like to learn English so he could say something to Buffalo Bill, but Bill is dead and gone. Thus, Boris K. realises that there is no need to learn English language, at all.

editor: Raj Pranav

 

 

Lucifer Reborn, a poem for my 42nd birthday (19|10)


To fly and to create is one…

Has’t I nay talent? Of course I doth! Then in which obscure depths is’t falsing eyeless? I guesseth, it’s the canyon of age where thou hideth.

Isn’t it you? For the best I doth, I gotteth the worst. Misery alone! Injustice of You, o vindictive father, can the blind be partial?

To off disposeth mi amor of yesteryears, that gotteth never mi attentioneth, o Honeysuckle! [I was disposing off my old lover. I didn’t love her amorously.]

Partiality be treated, but one medicine. O monster, one cure. My spear, my quill; my blood, my dye; my heath, my grounds — on to it!

Letteth the king’s share, low or high filleth the brown coat d’spy splurgeth doth that mindeth gone waketh the moonlight, slumberth dawn

[Let the royalty come in first. Don’t splurge suddenly.]

And now if the loops still be, and the intentions still doth, mi padre, I evermore aflameth in the scoria of the bottomest creator, the bottomless crator.

Focusth! Focusth! Tomorrow hath not today.

Day gone and my canvas puttieth

Night come and I wanderth the artistic landscape

Dawn my plant a flowerth in eyes

No wonder, a demoneth riding the camel

The desert awakenth in the forest

The age! My age! Older am I. Another year, another decade. Ah, that wandering silver lock, and the coals that surrounded it. No, nothing is it worth.

Am I not even entitled to at least maketh a wish for my 42th birthday? [his eyes turn golden

…to letth me open to the uncontrollable, but not to false loops

to await the darkness with open eyes.

No longer do I want to drink up my screams

Like a heavy swollen configurationless heart.

A sweetened saltiness of thirst, akin to soot, reposes in my baked mouth

While the hoof howled

I bit the day.

As my palms incarcerate in the darkness of the armpits, to revel

claws are exposed to injuries,

hooves touching the naked floor and pushing away.

I am being born. Reborn.

 

editor: Raj Pranav,
a short personal sketch:
I am Raj. I am a writer and a poet, by vocation, and a software engineer by education. I am young, diligent and striving. Looking at the first few of my poems I posted on my page, Leila Samarrai noticed me and she took me as an editor. I am in process of preparing my first collection of poetry. I hope to be soon an editor for a book of poetry on Kindle. Also, I have been serving for some time as a reviewer, editor and informal consultant for a number of established poets and authors. I dabble in light vocal music. Singing and playing well-known and impromptu instrumental tunes are my pet avocations. My major area is prose, including short stories, along with poetry.  I like to play around with all genres, particularly tragedy, but I have been appreciated for my comic timing as well. I have been a passionate playwright right from my school days. If I were not destined to be an engineer, I would most certainly have been a fulltime Playwright! Outdoor, badminton is one sport that has been an active diversion for me. I aim to achieve in life through not just fiction, but also by effectively highlighting socio-cultural and environmental issues through the vehicle of pen and paper.

Safo, Poetisa de los frágiles


Safo

(18 versos)

La más prudente, divina, presionada con el desprecio
Oh poetisa de los frágiles, este mundo que lideras
Evangelios sensible con la fuerza de relámpago derrumbas,
Deformas, doblas, aterras y creas
Decididas festejaban musas celosas
Naturalmente te envenenan con este ruido insensato
No hay cosa más triste que el ajetreo horrible
Paralas masas enloquecidas con suspiros y alegría
Mientras el cielo en su malevolencia arde
Más inocente tú eres
Cada vez más que en el fondo del verso pases
Eres la magia que al deseo del satisfacer escapa
En el jardín de lo azul ornamental tú quedas sosegada

Que más ridículo esté el desprecio tuyo
Que hacia la ofensa deambuló
Los cielos infernales se vuelven,
Y la tierra mancos asquerosos lleva encima
Tú virgen santísima, ¡ornamento cada aniquila!

 

image: Miguel Carbonell Selva, Safo

La Oscuridad del Entender


1.
La tristeza está ocultada en la cabeza con la sangre laureada
Hacia la sabiduría Jerusalén llamada
Está matando al hombre que la lejanía está escuchando.
Está de veras allí “Ecce Homo”,
De España jerarquía alta,
Mientras el tiempo transcurre la desesperación baja hasta el sangrar.
Doloroso jamás
, sin reconocer malestar
Ave soy,
Ave con deseo de morir en España.
Escribiré en el informe
En los suaves frutos se esconde
Julia Burgos Mortificada.
La reminiscencia de más allá muestra que.
Son las seis en la noche Después.
2.
Así madre mía a mí me decía
No busques más a tu patria
Entre los árboles olvidada
Debajo de los cuales estás nacida
En la noche elegida
Cuando los saltamontes de las terrazas volaron
A un a un montón de voces odiosas
A mí destinadas
Madre quieta,
No suelto ni un chasquido
¿Cómo iría a saber yo
De los naipes el otro lado?
¿Vienen ya a llevarme
arraigados del disparo en la última mañana?
Me levanto descalza
La mar asustada está
Como del trueno la tierra
La corona de espinas ya nadie menciona
27.

El silencio de los dormidos de piedra
Y del publico engañado
Frente a los sonidos mudos callo
La fiebre presiento
Del silencio te defiendo
Y de los espías urbanos “que florecen”
Aunque los testigos nos separan
Desaparición de los colores
Al día convierte en la noche
Y en acantilado golpeado

A las nueve horas
28.

Los cadáveres pintados desarrollándose
No hay modo de que yo los hunda todos
Igual que la historia del negro pañuelo
Dispuestas a mover el tiempo y el aire
Durante este año,
Mil novecientos noventa y nueve
Es difícil callar el lloro sobre los informes de luto
Los bosques y la hierba siguen brotando de los que antes vivían
Porque son los más leales
Con los cielos negocian
Los que mediatamente vinieron de la memoria verde
Y las tumbas antes del olvido
Nos observan los vivos y los muertos
Si los muertos no hubieron sido vivos
Nos hubiéramos quedado todos sin las lenguas y las llamas
¿Acaso son ellos sus dobles también?
¿Acaso los vivos se originan en la debilidad,
en la ausencia,
al entregarse unos a otros?

29.

Repeluzno de las muertas aves
En el ambiente de la insidia
Es el canto de la corriente de sangre
Existe
un pensamiento razonable
Igual que las distancias
Con el silencio se lavan
Váyanse flotando los ojos
Por las fuentes maliciosas de Átila
Exhumen a las aves que autosuficientes están
Convencidas
De que los sonidos más hermosos
Llegan
Desde las filas muertas en la tierra Las necesitamos
Cuando empieza y termina el amor
Entonces siempre las llamamos

30.

Calderón dijo: la vida es sueño
Acompañante engañoso entre dos despertamientos
Ni la vida ni la muerte
Algo tercero tampoco
Ni la vida después de la muerte
Ni la muerte antes de la vida
Y está expirando entre las manecillas
Antes de que anochezca en nuestros cuerpos
Segismundo en vano aprisionado

34.

Con las estrellas dudosas
Proclama el gran engaño
Y los círculos de los mudos sueños
Después de mil doscientas noches
Veo en los jardines mis huesos divisándose
Si la infinidad predominara antes de la mañana
Tal vez a la soledad curara

31.

Dos abrazadas nubes
Y tal vez dos aves también
O el pañuelo conocido en el nudo
O el sueño entre dos formas
En vano la sangré se aisló
Y el silencio con la sombra
Estallan bobinas y golpes ateos
Los que no entiendo
Igual el ausente sonido que sigo
Mientras los nubes no se mueven

31.

Dos abrazadas nubes
Y tal vez dos aves también
O el pañuelo conocido en el nudo
O el sueño entre dos formas
En vano la sangré se aisló
Y el silencio con la sombra
Estallan bobinas y golpes ateos
Los que no entiendo
Igual el ausente sonido que sigo
Mientras los nubes no se mueven

32.
Desaparecen las sombras
Y los serafines se han perdido
En sí muerden todas las partes del mundo.
¿
¿Y adónde iré si el oscuro sueño me rinde
y el vampiro también?
El fantasma de tu vida no ha desaparecido aún
Como una lanza clavada
En los ojos del idólatra.
33.
La lírica pertenece a todos
Ni siquiera huyendo puedes evitar su pesadez
Por eso no te apures
Y no intentes tocar con los dedos la panza de la oscuridad
Alguien morirá en el primer atardecer
Y yo sobre las cometas escribiré
El pan de tus manos quitaré(¿?)
Y la tierra apenas arada prepararé
Para que los muertos de los labios encarnados puedan respirar
Duerma serenamente
Falsificaré todo lo que sea necesario
Mataré a las gallinas si las rosas no las paran
Tú busca a los que nos acusaron
35.
Parado por el miedo de la espera
No llegas a crecer
Ni en la somnolencia
Cuando llegas a callar llama con llama
Detrás de ti un hueco y el viento
Llegan a ser la unión de los nudos irreales
36.
Los cristales embellecen la vida y el amor
¡Que intente la gente romper las lentes de nuestras casas
Vosotros que os reís mostrando negros dientes
Vanos son sus avaricia y horror
Si su imagen anochece en el despedazado espejo
Igual,
me voy al norte, cuya ausencia es inteligible
en el silencio, en el frío
dónde sólo árboles parecen a la gente.
39.
Esta noche purpúrea antifaz de las nubes
ha despertado a los obedientes muertos
que sus cabezas han levantado
apoyada
apoyadas en sus huesudas manos.
No saben si viven o muertos están
el primer día las trompetas oyeron
y dormidas bajo las banderas y nubes quedaron
bajo las cuales a respirar llegaron
en vez debajo de las estrellas.
El segundo día silencio y las flores
sin creer que existan.
Entre tanto, el cielo se hundía en el atardecer.
Y el tercer día
los muertos a los despiertos viajeros celebraron.
41.
Desaparecidos – omnipresentes
Su llanto a nocturnos se parece.
Mientras la rosa de la vida congelada en la verdad de los espejos
Inquieta
En los planos encima de las magias
Gotea por el musgo
Y las ruinas del mundo.
42.
Nueve horas duermen
Y las nueve manecillas del mundo también
Las bocas de la suavidad huyeron
Como las flores de los naranjos
Cuando vienen a cortarlos
Aunque sin aviso alguno
Salvo el tiempo, todo esta marcado por lo efímero
Y el olivo también
Que expira bajo los insectos
Sin embargo
Para cada uno hay una respuesta
El desprecio, el amor
Una luz limitada
Y los barcos a la deriva
43.
Es cierto, Tomás infiel,
Que le dijeron:
Por lo suyo
De tu boca gana el derecho
Mientras el día se te muere
Y él,
Condenado en las circunstancias en el brío
Se transforma en cada quien le apoya
Lejos de los caminos que a los infieles muerden
Y él,
No dijo nada después de la primera palabra, ni a la segunda no contesta
Apenas moderado y con cuidado a la tercera
Y él
Sabe que esta vida es para los muertos
Y no para los vivos
La pared tampoco blasfema
Y él
Rogando por la transparente inocencia con los ojos del emplasto
Y por las hazañas de los desesperados
Y él
Sin importarle que le regresen entre la gente
Aprende rezando
Sin embargo hay algo que no te creo
No te creo santo Tomás
Que no es suficiente el consuelo
Inventado en la forma de mujer